Порекло становништва насеља Добра Вода, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Добра Вода е налази под самим Раданом, на горњој ивици дилувијалне терасе и право подпланинско село. Изнад села се уздижу обрасли буковом и храстовом шумом Велики и Мали Крш, затим, ниже од њих, као џиновска купа изникла из језерског дна некадашњег Лесковачког Језера, Мали Камен.
Тип села.
Међу ливадама, гајевима храстове и букове шуме, воћњацима и њивама расуло се село чије су куће и дворишта окружене парцелама домаћинства. Добра Вода је изразито разбијеног типа, расуто по заравнима и брежуљцима благог нагиба, уз макадамски пут који води у планину Радан а једним делом са севера обилази и иде раседлином између Радана и Видојевице у правцу Пролом Бање и Куршумлије. Ово село има своје махале: Гусињци (према Ивању), Добру Воду, затим Марино Кале које је обрађено као засебно насеље. Добра Вода се граничи са овим селима: Магашем – чији је заселак некада била, Мариним Калетом, Драгим Делом и Ивањем.
Име села.
По некима Добра Вода је добила своје име по томе што је на постору на коме је подигнуто налазио велики број извора здраве и питка – „добре“ воде. По другима село је добило своје име по чесми која се зове Добра Вода на имању Светислава Младенеовића.
Воде.
Кроз Добру Воду не протиче ни једна стална текућица, али због тога има доста кладенаца: Добра Вода код Вучелића два извора; код Глушца један извор на имању Мирка и Данила Манојловића; на локалитету Извор има више кладенаца, на имању Стамена Стефановића такође има кладенаца.
На територији села постоји локалитет Блато. На њему је мало језеро у коме вода никада не пресушује. Обрасло је шеваром. Јужно од језера тече Магашка Река, чија вода, понекад, улази и у језеро. Језеро се може претворити у идеалан базен.
У новије време известан број домаћинстава каптирао је неке од кладенаца и довео воду у своја дворишта.
Постанак села и прошлост.
Садашње село Добра Вода настало је у првој деценији овог (XX) века, па нема своју прошлсот. Локалитет Добра Вода је старији од насеља. Судећи по томе што се на атару Добре Воде на локалитету Врбица налази Црквиште или Црквина, говори о томе да је у доба ране Византије или српског средњег века овде било сеоско насеље. О томе сведоче још и трагови темељи некадашњих кућа, затим трагови воденица.
Земље и шуме.
Земља атара села Добра Вода улази у састав катастарске општине Магаш па није могуће одредити његову величини и намену.
Земљиште носи ов називе: Извор, Шупа, Остриковац, Врбице-Црквиште, Калкаџије, Деловоде, Мали Камен, Чукар, Блато, Гаринско и Дрмец или Мали Дрмец.
Порекло становништва.
Добра Вода је имала 1953. године 63 куће и 389 становника. Код пописа 1961. у овом селу је пописано 94 куће са 406 становника а 1971. године 92 куће са 329 становника.
Данашње становништво чине ови родови:
-Раденовићи сз досељени из Плава – Црна Гора.
-Ковачевићи су досељени из Херцеговине.
-Манојловићи су досељени из Херцеговине – околина Гацког.
-Бајевићи су из Херцеговине.
-Ђурашковићи су из Ђурине Реке – Плав.
-Дамњанци* су из Херцеговине.
-Ропчевићи су из Херцеговине, доселили се из Мариног Калета, потомци четвртог Струњашевог сина Рома (нејасно, оп Милодан).
-Нововићи су из Црне Горе.
-Гашевићи су из Црне Горе. Најпре су били у Гајтану.
-Спахићи су из Црне Горе, најпре били у Гајтану.
-Марковићи су из Црне Горе, најпре били у маћедонцу.
-Радовићи су из Црне Горе.
-Крстићи су из Црне Горе.
-Стефановићи су из Црвене Јабуке, најпре били у Магашу где имају род.
-Станковићи су из Црне Траве.
-Ђорђевићи су из Црне Траве.
-Николићи су из Црне Траве.
-Младеновићи су из Црне Траве.
-Мишићи су из околине Врања, најпре били у Бучумету.
-Вучелићи, Пећанци.
*По казивању Мирка Манојловића и Стевана Дамњанца, родови Манојловићи и Дамњанци воде порекло од Орловића Павла, па су се називали Орловићи. Храбри и ратоборни стално су убијали Турке, те је султан издао наредбу да се униште сви Орловићи. Да би се сачували, Орловићи су променили своје презиме. Тако су једни постали Манојловићи а други Дамњанци. Један од Манојловића-Ристо Манојловић био је за време књаза Данила хајдучки харамбаша, па је као такав дошао у Црну Гору и постао перјаник и барјактар кнежев. Учесвовао је у чувеној граховској бици, где је и погинуо. У књизи знаменити црногорски и херрцеговачки јунаци налази се и име Ристе Манојловића.
Иако је исељавање из родног краја многих данашњих насељеника Пусте Реке главни разлог био економске природе, било је и других разлога. Тако су насељеници из Плава и Гусииња (например род Раденовићи) дошли у Србију да би избегли међусобна истребљења вршена обострано у овом делу Црне Горе између муслиманског и павославног живља, док неке породице, после окупације Босне и Херцеговине од стране Аустрије нису хтели да остану под аустријском влашћу већ су се доселили у Србију.
Занимање становника.
Све до Другог светског рата становници Добре Воде сусе бавили земљорадњом и на својим њивама сејали пшеницу, кукуруз, раж и овас. Рађао је добро и кромпир „на новој земљи“. Сада је земља углавном напуштена. Раденовићи су имали диван виноград, сада је пашњак. И поред тога што има добре услове за сточарство и стоке је мало, јер нема ко да је чува.
Становници Добре Воде, они динарског порекла, нису печалбари. Тим пословима се баве Црнотравци и Врањанци.
Омладина иде у индустрију, неки су возачи, неки су се у војсци школовали и постали подофицири и официри.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
