Порекло становништва села Десетак, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Десетак је ниже шумовитих брда Великог Чукара и Кантарића и у широкој долини потока који утиче у Ибар.
Тип села.
Куће су у осојним пропланцима букове шуме.
Воде.
Вода се употребљава с две уставе, а стока се поји на потоку или на чесмама које су навраћене с потока. Кроз село протиче Градни Поток и поток Десетак.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су по крчевинама и пропланцима, у потесу имају називе: Велика Њива, Бараћске Њиве, Просиште, Кременштак, Подкућница; испаше су по Црном Врху (1102 м), Падини, ћурђевици, Сијенцу, Гуњу, Градној Ливади, Јаворовици, Чукари, Орашанима, Колибару, Спинавцу, Градини, Радулову Брду, Вучјим Рупама, Великој Чукари, Великом Лазу, Великом Челу, Боровњачком Долу, Металици, Доброј Ливади, Џуџевој Кућетини, Пландишту, Бачишту, Рашћу и Врлетној Страни.
Старине, име и остали подаци о селу.
Вучје Рупе су остатак рударских окана. На Градини нема видних остатака од града. Данашње гробље је код црквине ниже кућа. Ту је било старо гробље. Од црквине се виде само темељи. За назив села казује се, да је ту било место за скупљање десетка из суседних села, па се по њему прозвало село, које је постало крајем 19. века као раселица Зминца на Рогозни.
Порекло становништва.
-Бараћи, 5 кућа, су од Бараћа у Зминцу.
-Глишовић, 1 кућа, је од Глишовића у Лопужњу на Рогозни.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
