Порекло становништва села Ћуковац, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Ћуковац се налази на северном ободу пусторечке области и то огранцима брегова који чине прелазну зону између ниже дилувијалне терасе и алувијалне равни око Пусте Реке.
Тип села.
Село Ћуковац је село збијеног типа. Граничи се са селима: Косанчић, Обилић и топличких села Кара и Дубова. Село је удаљено од Косанчића око 4,5 километра, западно.
Име села.
Није познато откуд потиче назив овог села. Како у топличком крају постоји истоимено село, могуће је да постоји нека веза између ова два села; могуће је да су Топлички Ћуковачани прешли у Пусторечни Ћуковац и дали име свога села, као што је могућ и обрнут случај.
Воде.
Поред Ћуковца протиче поток чије је извориште изнад села Границе. Изданска вода у Ћуковцу налази се на дубини преко 10 метара, па су бунари дубоки и до 25 метара. Осим тога, у селу је изграђен 1974. године водовод са извориштима на локалитету Римски Бунар. Пре тога махала Рид, која је на највишем терену, има свој водовод са каптажом испод брега Језеро.
Из прошлости села.
У атару села Ћуковца постоје трагови античког насеља. На локалитету Крушкар и данас постоји озидани бунар. Не зна се из којег је времена а у народу га зову „римски“ бунар. Садашњи мештани Ћуковца, власници појединих парцела на овом месту, копајући бунаре на својим парцелама наилазили су на керамичке цеви од старог водовода.
Постоји локалитет Римско Гробље на коме су пре Првог светског рата пронађени стари гробови.
На средини села Ћуковца постоји црква озидана 1931. године. Пре тога на истом месту постојала је капелица на развалинама старе цркве. Ћуковачка црква је посвећена је Св. Пантелејмону. Напуштена је, звоник је пао, а звоно при паду напрсло. Сада је у црквеном холу. Осим тога, десно од пута Ћуковац – Косанчић, изнад леве обале потока, постоји црквиште откривено 1930-31. године. Обрасло је у густо шибље па се до њега не може доћи. У средини је велики храст.
Године 1879. Ћуковац је имао седам кућа са 54 становника а бележи се под именом Чуковац.
Земље и шуме.
Атар села Ћуковца има простор од укупно 557 хектара. Од ове површине пада на оранице и баште 350 хектара, воћњаке 4, винограде 5, ливаде 53, пашњаке 87, шуме 44 док је неплодно 14 хектара.
Земља носи ове називе: Језеро, Голи Рид, Кладенац, Чука, Крушкар, Забел, Завој, Под Обилић, Над Ливаде, Дугачке Њиве, Појатиште, Горње Ливаде, Доње Ливаде, Црквена Гора и Запис.
Порекло становништва.
Ћуковац је мало село, са тендецијом брзог смањивања. Године 1953. имало је 69 домова са 386 становника а 1971. године пописано је 65 кућа са 218 становника.
Сада у њему живе ови родови:
-Тричковићи су пореклом из околине Трна, одатле дошли у Калну а из Калне у Ћуковац.
-Стаменковићи су досељени из Власине.
-Станковићи су из Власине.
-Динчићи су из Власине код Језера.
-Раденковићи су из Власине.
-Милошевићи су досељени из Леве Реке код Трна.
-Петровићи су са Власине.
-Станојевићи су пореклом из Леве Реке – Трн.
-Златковићи су из Леве Реке.
-Савићи су из неког села са бугарске територије.
-Илићи су са Власине.
-Петковићи су из села К’шла – Бугарска.
-Лазаревићи су са Власине.
-Михајловићи су са Власине.
-Ивковићи су са Власине.
-Цветковићи су из Липовице – Лебане.
-Миленковићи су из Леве Реке.
Занимање становништва.
Ћуковчани сеју на својим њивама пшеницу и кукуруз, код којих усева се јавља тржиштни вишак, па то продају трговачкој мрежи. Саде кромир са домаћу употребу. Нису баштовани. Ћукавчани се сматрају сиромашним селом, јер у сушним приодима на њиховој земљи „не роди ништа“. Имају нешто винограда засађеним „прокупцем“, али за домаће потребе. Од воћа имају „моравке“ и ситне. Од ње пеку ракију.
Од стоке чувају краве. Већина домаћинстава само по две. Свиње чувају од 1 до 5, како које домаћинство. Оваца у селу има око 140 брава.
Ћуковчани иду у печалбу. Раде у Лесковцу, Нишу, Београду а има их и у Немачкој. Омладина иде на занате: кремичарски, зидарски, ткачки идруги.
У селу постоји четвороразредна школа као истурено одељење основне школе у Косанчићу.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
