Порекло презимена. село Чукљеник (Лесковац)

Порекло становништва села Чукљеник, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Чукљеник се налази на излазу Чукљеничке и Мале Реке из планине. Село је изразито подпланинско. Од Стројковца, као раскрснице путева, Чукљеник је удаљен око 6 километара а од Лесковца 17 километара. Ово је, идући уз Накривањсску Реку, последње насеље у Поречју на тој страни.

Име селу.

Простор где се село налази био је у саставу села Накривња, који су, да би нахранили своју стоку, чукљали-кресали шуму, Када је село почело да се ствара, локалитет који се одомаћио као чукљеник настало је и  име селу – Чукљеник.

Воде.

Село је подигнуто на обема странама Чукљеничке Реке, мада је о нај на десној страни знатно већи. У горњем делу села у Чукљеничку Реку се улива Мала Река која појачава водену масу Чукљеничке Реке. Одмах испод састава ове две реке Чукљеничани су ископали канал са леве стране реке, који са западне стране опасује део села на левој обали Чукљеничке Реке. Канал служи за наводњавање башти и воћњака а на њему су изграђене воденице Чукљаничана.

Пре састава Чукљаничке и Мале Реке један Лесковчанин од рода Кукара је подигао лепу  чесму са изузетно здравом водом. Уз све то, изданска вода је прилично  плитка па  је могуће копање бунара, чија је вода по тврдоћи слична оној у рекама.

Старине у селу.

Изнад села Чукљеника постоји у планини локалитет Романица, која указује да је овде било живота и пре доласка Словена.

На врху стене у чукљеничком ждрелу постоје остаци некаквог града – Кулине.

Најзначајнији културни споменик јесте црква посвећена Св. Николи, подигнута под ћувиком званим Црквени Чукар, одмах после састава Чукљеничке и Мале Реке. Овде је био манастир а црква манастирска. Не зна се када је манастир подигнут али се зна да је у време сеоба под Арсенијем IV 1736-37 године из манастира отишло три калуђера, што значи да је у то време манастир постојао. Манастирска црква је преобраћена у мирску цркву 1884. године, одмах после осслобођења. У црквеном дворишту псотојао је конак на спрат, који је подигнут 1853. године и чије су просторије коришћене за једну од двеју првих школа манастирског типа у Поречју пре ослобођења од Турака. У црквеној порти сахрањено је тело погинулог Владимира-Влајка Стојановића, вође поречких устаника из 1877. године. На гробу је подигнут леп споменик.

Земље и шуме.

Ово село је најсиромашније у обрадивој земљи. Укупна површина атара је 790 хектара од чега на обрадиву земљу спада свега 117 хектара док је под шумом 494 хектара.

Земља носи ове називе: Селиште, Боровик, Оранице, Крушјар, Црнотравски Рид, Тутуњиште, Пркос, Бара, Рид, Вучја Рупа, Дајкин Дел, Црвени Брег, Јаруга, Црквени Чукар, Ђоровичка Долина, Јазбине, Широка Падина, Урошево Чукаре, Несврска Долина, Куса Падина, Деда Илинско Гумно, Јечарник, Трле, Грујичина Падина, Аврамова Падина, Илијино Њивче, Грашиште, Петровски Чукар, Растово Дрво, Репиште, Страна Бача, Шопке Бача и Горња Арница.

Порекло становништва.

Село Чукљеник је према попису и з 1959. године имача 629 становника а у њему живе ови родови:

-Ђелинци су староседеоци.

-Деда-Јанковци су староседеоци.

-Мирковци-Шопци су се доселили из Шоплука.

-Петровци су досељени из Црне Траве.

-Урошевци су досељени из Црне Траве.

-Јанкови су досељени из Стрешека – Пољаница.

-Поповчики су досељени из Пољанице.

-Толинци су досељени из Вучја.

-Терзици су досељени из Црне Траве.

-Рашић (Дража) се из Дадинца призетио у Чукљенику.

-Шумарови су досељени из Тулова.

-Тројановци су досељени из Црне Траве.

-Долинци су из села Јастрепца – Пољаница.

-Живковци су староседеоци.

-Слаништанци су из Тулова.

-Рекари су досељени из Шоплука.

Осим три стариначка рода сви остали су досељени после Првог српског устанка – те је Чукљеник село новијег датума. Манастир је, свакако старији од овог насеља.

Занимање становника.

Земљорадња је у овом селу главно занимање. Чува се и стока, али у мањој мери у односу на ранија времена када су крупну и ситну стоку држали на локалитетима које у свом називу имају „баче“ (бачије). Свака кућа има обично по две краве. Снажне волове имају домаћинства која се баве превозом и продајом дрва за огрев.

Чукљеничани на својим њивама сеју све врсте жита. У новије време гаје јагоде од чијег рода сваке године у своје кућне буџете уносе знатне количине новца.

ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.