Порекло становништва села Црни Врх, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Земљиште Црног Врха је врло оштрих облика. Налази се десно од Бањске Реке у њеном изворишном делу. Просечна висина насеља износи око 1200 метара.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора, од којих су познатији: Студени Кладенац, Космати Рид, Рамниште и Царева Ливада.
Земље и шуме.
Топографски називи потеса су: Голема Ливада, Црвена Земља, Шербек, Дубје, Старе Куће, Злубња (ту је и извор), Просеченица, Шестовац, Рашевица, Селиште, Самар, Ражиште, Китински Рид и Село.
Тип села.
Црни Врх је село разбијеног типа. Дели се на пет махала које леже по косама или долинским странама. Називи махала су: Јуручка, Доларска, Крушка, Китинска и Широка Орница. У свакој махали живе становници једног рода.
Црни Врх је 1953. године имао укупно 42 домаћинства.
Постанак села, старине и прошлост.
Селиште је место у средини села, близу садашњег сеоског гробља. Прича се да је на Селишту било неко „предње село“ („бог ти га зна од који народ“). У новије време „вода је исцепала земљу“ на Селишту и открила зидине од ранијих кућа. Остатака од старина има и на потесу Самар. По казивању, тамо су биле ковачнице и воденице. Оне су припадале оном народу, који је живео на Селишту.
Данашње село Црни Врх основали су становници у другој половини XVIII века. Као оснивачи села рачунају се преци данашњих родова – Пешинци, Сугарци и Калеинци. Неки од тих досељеника дошли су из Горње Пчиње. У средини Црног Врха, код гробља, постоји црквиште. Ту је постојала црква Св. Марка. Ову цркву једном је срушио гром и тада је у њој погинуло 70 сеоских девојака.
Главна слава Црног Врха је Марковдан. „Село“ је место близу Селишта. Ту су биле прве куће данашњег насеља, 3 до 4 куће. Становници Села касније су се растурили и основали данашње махале. На Селу по њивама има „дуварине“. Поменуте њиве већим делом припадају члановима рода Пешинци.
Порекло становништва.
У Црном Врху живе становници ових српских родова:
-Пешинци, Јовањдан, досељени су однекуда у другој половини XVIII века. Куће су им у Доларској Махали.
-Албанци, Јовањдан, су ранији били један род са Пешинцима. Куће су им у махали Широка Орница.
-Сугарци, Аранђеловдан. Куће су им у махали Крушка. Не знају за своје порекло. Постоје Сугарци у суседној Бабиној Пољани. Не зна се да постоји међусобна родовска веза.
-Калеинци или Јуруци, Велика Госпојина, живе у Јуручкој Махали. За њих се каже: „Мора да су од негде дошли“.
-Џикинци, Никољдан, су најмлађи сеоски досељеници. Место старине не знају. Куће си им у Китинској Махали.
Исељеници:
-Козарићи, Чамурагинци и Ћоскини су се иселили у Врањску Бању, после 1878. године.
-Студеничани су се иселили у Изумно.
-Тремкарци су се иселили у Првонек.
-Митићи и Стајковићи су се иселили у Велико Рајинце код Прешева.
После Првог и Другог светског рата из овог села иселило се 10 до 15 породица. Они живе у Слатини код Гњилана и у Војводини – Каравуково и Книћанин.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
