Порекло становништва села Црни Луг, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Црни Луг лежи на сувој и плиткој долини усеченој у зони брежуљкастог земљишта. Околна насеља су: Ратаје, Александровац, Доње Жапско и др.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара.
Земље и шуме.
Око Црног Луга је обрађено земљиште. Потеси су: Селиште, Завет, Лојзе, Бара, Балџика, Цепиште, Гамилица, Рупа, Ржиште и Бунарки.
Тип села.
Црни Луг је село збијеног типа. Дели се у три дела. У сваком делу налазе се куће једног рода. Због тога се ти делови зову по родовима.
Црни Луг је 1955. године имао укупно 78 домаћинстава.
Постанак и име села, старине и прошлост.
Селиште лежи поред Јужне Мораве. Тамо су ливаде а остатака од старина нема. Верује се да је Селиште било „мало село“. Некада је у том селу „тепала чума“ и од ње су се преживели становници раселили.
Испод црног Луга, на даљљини од 1000 метара је црква Св. Богородице. Она се рачуна као ратајска, Црква је грађена пре 80 година.
Данашеи Црни Луг основале су три досељеничке породице. Приликом оснивања, пре око 180 година („тада се народ запативао“), земља је била затечена обрасла шумом. Верује се да је по тој шуми добило име данашње село. Од сваке досељене породице намножио се по једна род. Ту сз: Цекарци, Тикварци и Арбалици. Других досељеника у овом селу није било. Пред крај турске владавине најплоднија земља Црног Луга („Морава“) била је чифлик-сахибијска. Власник је био Сулејман-бег са седиштем у Ратају. По ослобођењу земљу су откупили мештани Црног Луга и из околних насеља. Због тога је граница атара на западној страни доста нејасан.
Гробље Црног Луга и Ртаја налази се око цркве. Пре него што је саграђена поменута црква користили су гробље у суседном Александровцу.
Сеоска слва је Ђурђевдан. Прослава се врши на месту Завет. Црквена слава је Мала Госпојина.
Порекло становништва.
У Црном Лугу, како је поменуто, становници припадају родовима:
-Цекарци, Никољдан;
-Тикварци, Аранђеловдан и:
-Арбалици, Аранђеловдан. Преци ових родова доселили су се у другој половини XVIII века. Неки мисле да су се они доселили из села које је било на Селишту. По свему судећи они су старинци у Врањској Котлини.
Исељеници:
-Арбалици живе и у Доњем Нерадовцу. Биће да су грана истоименог црнолушког рода, јер имају исту Крсну славу.
-Стана Јорданова из Црног Луга прешла је у Доњи Нерадовац.
Има још исељеника из овог села; они се прелазили у околна села као домазети.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
