Порекло презимена, село Црковница (Лесковац)

Порекло становништва села Црковница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Црковница се налази на падинама највише језерске терасе, на западним обронцима Бабичке Горе. Ово село захвата огромно пространство и на картама покрива велике део Бабичке Горе.

Тип села.

Црковвница је подигнута не веома питомој заравни испод највише терасе која је гола и под травнатим површинама а у новије време засађена бором. Куће су збијене, са старим храстовима капијама, са двориштима, често ограђеним каменим зидовима, са зградама окренутих леђима сокаку, неокречени зидовима, премазаним блатом измешаним са сламом.

Име селу.

Према легенди, у Црковници је некада било четрдесет цркава, по чему је добило име.

Воде.

Кроз Црковницу тече река Крушевица која извире изнад села у планини Крушевици, једном вису Бабичке Горе. Ова река тече у правцу Горње Локошнице.

На атару овог села постоје ови кладенци: Митров Кладенац, Крњин Кладенац, Ајдучки Кладенац, Висока Чесма и Престуг.

У сели готово свака кућа има водовод. Осим тога има и бунара.

Земље и шуме.

Катастарска општина Црковница обухвата и некадашњи свој заселак Ораовицу, па је отуда њена површина 2256 хектара. Под њивама и баштама налазисе површина 590, воћњацима 32, виноградима 69, ливадама 80, пашњацима 264, шумом 937 док је неплодно 184 хектара.

Земља у Црковници носи ове називе: Китка, Ђурин Дел, Мартиновац, Рамниште, Вуков Дол, Штрбовске Ливаде, Преслап, Свињарник, Ограња, Турско Гумно, Средњи Рид.

У  атару села Црковнице има безброј локалитета врло интересантних назива: Стеванов Гроб, Крњи Кладенац, Гмитрова Ливада, Петкова Ливада, Преструг, Раскрсје, Терзијина Горина, Кршена Чешма, Горетине, Пескаљив Пут, Добра Вода, Крива Бука, Црни Пањ, Висока Чешма, Кула, Збеговље, Врата, Каменита Бука, Бачвиште, Качак, Мртиновод, Големи Камен, Штрбановске Ливаде, Ајдучки Кладенац, Ђурин Дел, Козарник, Крушарје, Горње Кладенче, Долње Кладенче, Јанков Кладенац, Јованчин Кладенац, Орлов Кладенац, Зелена Чешма, Ражањ, Бела Вода, Голема Крушка, Вуков Дол, Црквиште, Паунова Њива, Зли Дол, Језеро, Грувач, Голема Корија, Орниште, Чукар, Велков Крст, Лалина Шума, Корењато Пландиште, Јазбине, Срасла Бука, Дуги Рид, Дугачки Пут, Базјак, Гарске Арнице, Ограње, Плаоча, Гувниште, Митина Њива, Барице, Белац, Њивчики, Пршина Чешма, Турски Кладенац, Леска, Вирови, Габар, Врело, Присоје и Смрдан.

Постанак села и прошлост.

У турском сумарном попису села нахије Дубочица помиње се село Црковница као тимарско село. Црковница је старо српско село, настало у време старе српске државе, пре доласка Турака.

Црковница је под Турцима припадала Заплању па и једно време по ослобођењу. У народу се сматра да је Бели Мемет био господар села, али та чињеница није потврђена, јер је Бели Мемет био полицијски официр.

Црковница је после реформе турског царства била почитлучена. Не зна се ко је био господар. Међутим зна се где је био његов конак.

У Црковници је постојао господарски салач у коме је био ускладиштен убрани десетак. У гладним годинама господар је давао сељацима за исхрану, али под условом, „да врну у кош узету количину, кад роди“.

Порекло становништва.

Када су ови простори ослобођени од Турака, Црковница је са својим засеоцима имала укупно 64 куће и припадала је јашуњској општини. Према попису становника 1953. године Црковница је са Ораовицом имала 185 домова и 1065 становника а пописом из 1971. године, заједно са Ораовицом, имала 176 домаћинстава и 811 становника.

У Црковници данас, без Ораовице или Старом Селу, живе ови родови:

-Призеткови, сродни са Петковцима из Големе Њиве, су староседеоци.

-Чодини су непознатог порекла.

-Малићевци су названи по свом претку Марку, малог раста, кога су Турци звали Малић, су староседеоци.

-Јовкини су староседеоци.

-Ничинци су из околине Врања.

-Гаџинци, по претку Стоилку – Гаџи су староседеоци.

-Илијинци су староседеоци.

-Милошкини су староседеоци.

-Јазавчани су староседеоци, названи по томе, што је Јованча – оснивач рода, „пувао“ као јазавац.

-Цветановци су староседеоци.

-Софроније Савић је староседелац.

-Митар Стојановић је староседелац.

-Стаменковци (Јовановићи) су староседеоци.

-Стојнини (Јовановићи) су староседеоци.

Занимање становника.

Црковница је заснована као пастирско село али је, уз сточарство, и земљирадња била важно занимање мештана. Нема нарочитих услова за узгој пшенице и кукуруза нема док воћарства и виноградарства има у изобиљу, где постоје најповољнији услови за развој. Шљива има, затим вишања, трешања и другог воћа. Крушака има тако исто. Али начин узгоја је застарео.

У селу живе старачка домаћинства, са старим навикама и у животу и у начину привређивања. Омладина не налази перспективе у селу за свој развој.

Имају четвороразредну основну школу.

Некада сточарски крај у коме су поједина домаћинства имала и по 300 оваца и 200 коза. Данас има врло мало ситне стоке. Коза уопште нема. Оно што карактерише ово село у вези са сточарством, јесте да у њему свако домаћинство чува пар волова, којих ни у једном селу у Области нема.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.