Порекло становништва села Црцавац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Испод Асанове Чуке, где настају проширења Клисуре и престаје права Клисура, са десне стране Ветернице у подножју пошумљенога брда Коприве налази се село Црцавац, према којем су са леве стране последње куће Гагинца и Барја. Село је на коси, која се пружа између Ветернице и Калуђерске Долине. Куће су по оној страни косе, која је окренута Ветерници, по површини косе куда води сеоски пут, по косаницама и падинама (заравнима) на страни косе, на подножју ове, где прелази у раван долине а на ивици Калуђерских Ливада.
Земље, шуме и воде.
Изузев назива Коприва, Калуђерска Долина и Калуђерске Ливаде, сва остала места – шуме, њиве, ливаде, кладенци и др – носе називе по имену оних Арнаута, који су живели у селу до 1878. године, чија је била сва сеоска земља.
Земља им је око кућа, само забране и по коју њиву и ливаду имају даље од кућа – то су њиве недавно купљене или су настале крчењем шума (тршевине).
Тип села.
Село је разбијеног типа. Није подељено на ма(ха)ле. Куће су распоређене као појединачне или у групама – по породицама; међусобно удаљене по 250-350 или 350-500 корака; док су куће у групама веома близу једна другој – од 10-20 или 20-30 корака док неке раздваја само пут.
Куће у овом делу села, где су се становници раселили на утрини су разбијеније. Те куће су у шуми, растављене долинама или косаницама.
До 1878. године Црцавац је био засебно село. Данас са Рапањом Баром и Калуђерцем чини једно село – Калуђерце и сматра се као мала овог села. Данас је Црцавац засебно село у коме је, у време писања ове књиге, било 23 куће.
Старине у селу.
Са десне стране Ветернице испод куће Младена Николића, досељеника из Пољанице – села Крушева Глава, постоје „зидине“ од некадашње цркве Св. Николе, која је обновљена.
На неколико места у атару Црцавца има остатака некадашњих гробаља, која су јамачно била српска. Ту се виде шиљата камења, урасла у траву. Неки веле, да су на тим местима била „латинска“ гробља. Једно такво гробље, кажу, постоји са леве стране Ветернице , изнад ливада.
Постанак села и порекло становништва.
Пре Арнаута, који су у Црцевцу живели до 1878. године, ово село је било српско. У њему су живели Срби „Шопови“, који су се, доласком Арнаута, раселили. Арнаути су се доселили из оближњег села Барја. Мајка им је, веле, била „каурка“ – Српкиња. До 1878. године у Црцевцу је било 5 кућа. За време ослобођења, 1878. године, Арнаути су се иселили из Црцавца да би се потом село поново населило Србима.
-Стаменковић (Стеван), Ђурђиц, је дошао из Тумбе.
-Стевановић (Новко), Ђурђиц – из Тумбе.
-Живковић (Стојан), Никољдан – из Тумбе.
-Србински (Јован, Стеван), Св. Ђорђе – из Големог Села.
-Дисини (Станко, Видосав и Стеван), Аранђеловдан, су из Мијаковца од Црцинаца.
-Павловић, Баба-Најдин (Младен), Аранђеловдан, је из Студене.
-Ристић-Ковачев (Трајко), Никољдан, је из Стрешка.
-Ђорђевић (Манча), Аранђеловдан, је из Крушеве Главе.
-Стевановић (Трајко), Аранђеловдан, је из Стрешка.
-Здравковић (Мија), Никољдан, је из Стрешка.
-Стојановић (Михајло), Аранђеловдан, је из Стрешка.
-Ристић (Милош), Никољдан, је из Солачке Сене.
-Милошевић (Здравко), Никољдан, је из Крушеве Главе.
-Сентић (Велимир), Никољдан, је из Крушеве Главе. Убијен је.
-Младеновић*(Петар) је из Крушеве Главе, из Бошковске породице.
-Николић *(Младен) је из Крушеве Главе.
-Јовановићи (Петар, Радосав и Видосав), Аранђеловдан, су из Крушеве Главе.
-Станковић* (Стоилко), Никољдан, је из Мијаковца.
-Милошев* (Васиљко) је из Крушеве Главе.
-Ђорђијин (Станојко), Лучиндан и Св. Оце, је из Јабукова.
-Гмитров* (Анта) је из Мијаковца, од Рдовске породице.
*Не каже се коју славу славе.
Крсте се на Св. Јована.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
