Порекло становништва села Честелин, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Честелин је изразито планинско село. Лежи скоро на гарници Врањске Котлине и Новобрдске Криве Реке. Најближа су насеља: Доброшево, Ново Село, Бучје и Ђорђевац.
Воде.
У Честлину постоје чесме Кадри-бегова и Крстинска.
Земље и шуме.
Топографски називи за потесе су: Свти Илија, Рибинска Мртвица, Кадри-бегово, Врла Страна, Гробишта, Бумбала и Китка.
Тип села.
Честелин је село разбијеног типа. Састоји се из Ћеримовске, Кумановске и Бојковске Махале.
У Честелину је 1951. године било укупно 42 домаћинства.
Постанак села, прошлост и старине.
Раније је Честелин био српско село. Потом су Арбанаси истерали Србе и они се ту населили. Тачно време расељавања Срба не зна се. Пошто се као узрок наводе арбанашки зулуми, расељавање је вероватно могло бити крајем XVIII или у првој половини XIX века. Од старих српских исељеника из Честелина има очуваних потомака у суседном, нижем, селу Собини. То су Милчини и Ћосини. Приликом ослобађања од од Турака Честелин је био затечен као мало разбијено село са око 10 арбанашких породица. Неке од тих породица звале су се: Авметови. Невзатови, Раманови, Ћеримови и др. Даље порекло ових Арбанаса било је из Северне Албаније – област Хаса, који је на Дриму „јужно од Паштрика“. Тамо су припадали фисовима Бериш и Тсач. Године 1878. Арбанаси из Честелина иселили су се у Новобрдску Криву Реку, Прешево и Бујановац.
По исељењу Арбанаса Честелин су почели да насељавају нови српски становници. Они су већином досељени из Стајевца у Горњој Пчињи. Сада је Честели српско село као што је било и пре насељавања Арбанаса.
У Честелину постоји место Селиште. Лежи поред потеса Бојковске Њиве. Мештани кажу, да су ту раније биле поједине арбанашке куће. На Селишту су данас ливаде.
Честелин има српско гробље одоко 1920. године. Пре тога умрли становници сахрањивани су у Собини.
Заједничка слава мештана честелина су Духови. До 1941. године становници Честелина и Добрашева на дан поменуте славе заједнички су носили литије.
Године 1944. Честелин су запалили Арбанаси из суседне Криве Реке.
Порекло становништва.
Родови су:
-Кумановци, Аранђеловдан, су досељени пред крај турске владавине из Пелинца у околини Куманова.
-Крстинци, Митровдан, су пореклом из Стајевца у Горњој Пчињи. Досељени су 1878. године.
-Бојковци су такође из Стајевца у Горњој Пчињи. Тамо су чинили један род са Ристићима насељеним у суседном Доброшеву. Бојковци су раније славили Аранђеловдан; у Честелину су ту славу променили и сада славе Митровдан.
-Мицкови, Аранђеловдан, су досељени из Стајевца у Горњој Пчињи. Нису род са осталима из тог села.
-Петреви, Аранђеловдан, су досељени по ослобођењу од Турака из Стајевца у Горњој Пчињи.
-Великини, Аранђеловдан, су досељени када и Петреви. Пореклом су из Стајевца или Радовнице у Горњој Пчињи.
-Андрејци, Аранђеловдан, су досељени из Стајевца у Горњој Пчињи.
-Шебеци, Никољдан, су досељени из Јастрепца у сливу Кленичке Реке.
-Јовини, Никољдан и;
-Митрови, Аранђеловдан, у досељени када и предњи родови из Стајевца у Горњој Пчињи.
-Младеновићи, Ђурђиц, су скоро досељени из суседног подпланинског села Дубнице. Тамо суприпадали великом роду Љаминци.
Исељеници.
Срби:
-Мицкови – једна породица се преселила у Бунушевац.
-Честелинци живе у Содерцу.
Арбанаси:
-Чистилин, од фиса Бериш, живе у Седлару – Крива Река.
-Цистелин, од фиса Бериш, живе у Рогачици – Крива Река.
-Невзатови, од фиса Тсач, живе у Лучану код Бујановца.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
