Порекло становништва села Чекмин, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Чекмин се налази под Добром Главом на најнижој дилувијалној тераси, коју чине њени источни повијарци а делимочно у алувијалној равници Јужне Мораве. Тако ово село има овај идеалан положај; над собом брегове – „планину“ Добру Главу са шумом и пашом а под собом пространо поље.
Тип села.
По типу ово село је збијено и све на једној гомили, са тенденцијом ширења у правцу Печењевца и могућношћу да се развије у привредни центар уколико се споје у једно насеље.
Име села.
За време Турака у Доброј Глави је било много хајдука. На месту где је сада Чекмин, они су сачекивали турске трговце, који су са робом и новцем овуда пролазили, ту их убијали и пљачкали. Једнога дана крену Турци и са великом војском опколе Добру Главу, похватају и побију све хајдуке на месту званом Нунино, где је сада гробље. Када се село на овом месту заселило добило јеиме Чекмин, по чекању.
По другој легенди, Турци су из Лесковца долазили у Добру Главу да лове разну дивљач којом је она била пуна. У Печењевцу су пекли и јели печење а у Чекмину чекали дивљач, ловили је, па је по томе село добило име Чекмин.
Воде.
Кроз Чекмин протиче Чекминска Река која настаје од Шеварашког и Кућашког Потока, а спајају се изнад села. До 1954 године Чекминска Река се уливала у Шараницу. Те године Шараница је потекла новим током, вештачким коритом али је Чекминска Река наставила старим коритом све до уласка у Јужну Мораву.
У атару Чекминца постоје ови кладенци: Шеваришки, Кућишки, Блаце и Хајдучки Кладенац. Са прва два извора доведена је вода у село и уведена у свако домаћинство.
У селу постоји око 130 бунара дубине од 3 до 11 метара. Вода је различитог квалитета. Будући да је у селу изграђен водовод бунари немају ону важност коју су раније имали.
Земље и шуме.
Атар села Чекмина захвата простор од 1196 хектара, од чега на њиве и баште спада 682, воћњаке 3, винограде 47, ловаде 20, пашњаци 29, шуме 361 док је неплодно 49 хектара.
Земља носи ове називе: Морвиште, Јабуче, Кавгалија, Каштаварке, Студенка, Турске Њиве, Црно Трње, Чивчиште, Параспур, Големи Луг, Селиште, Чекминград, Вујинске Њиве, Горње Ливаде, Дугачка Валога, Ливаде, Нунинка, Одровље, Старо Лојзе или Рид, Јелени Рогови, Кућиште, Гумниште, Шиљегарник, Блаце, Високо Било, Стајковача, Нишаљка, Мали Липик, Градишка Долина, Лан’к, Велики Липик,Чибуковица, Црвена Бара, Шаћириште, Широка Арница, Змијарник, Остриковица, Језеро, Добра Глава, Сланиште, Буџак и Големи Луг.
Постанак села и прошлост.
Чекмин је старо српско село, настало пре доласка Турака па су легенде о настанку имена села у вези са Турцима плод народне маште. Први пут се помиње у турском сумарном попису села у нахији Дубочици у почетку XVI века као тимарско село.
Кроз много векова; Чекмин се могао помешати, као што се приповеда у народу и помињу Селиште и Гумниште. Сва та места у којима има трага људског присуства говори о томе да је овај крај био одувек насељен. Вероватно су још стари Дарданци а за њима и Римљани имали своја насеља на овом простору.
После Гилханског хатишерифа и укидања спахијског система у турској империји, Чекмин није сачувао статус слободног села, већ је почитлучен од стране двојице турских феудалаца од којих је један био од породице Пашагића, вероватно Емин паша, грданички господар. Други део села припао неком Авдилу.
Порекло становништва.
Чекмин је одмах после ослобођења од Турака имао 50 кућа. Данас у њему има преко 246 домаћинстава, а према попису из 1971. године, и 1207 становника.
У Чекмину живе ови родови:
Староседеоци:
-Грабинци, Тутомпирци, Лингурци, Јованчини, Гавчини (Стевановићи), Лазарови, Миткинци, Благојинци,Коцкинци (Тошићи), Вујинчики, Настасови (Цонићи), Сагламци, Вуковци.
Непознатог порекла:
-Баличковци, Војинцичини, Вечеркови, Ничинци, Цањинци и Трсканови (Игњатовићи).
-Мицаковићи су пореклом из Добрича.
-Јовановићи. У роду Лингурци има Костадина, који води порекло из Доњег Барбеша. Презивају се Јовановићи.
-Корадаци воде порекло из Шумадије. Од њих су:
-Стојиљковићи, Стојановићи, Јанкулови, Бакалчине, Маринковићи или Јанкови.
-Јањини. По некима су староседеоци и живели још док је село било на локалитету Селиште. По другима воде порекло из Малошиште.
-Врањанци или Гочобије су из околине Врања.
-Лебанци су из Лебана. Потичу од Цветана, који је био слуга код господара дела села – Авдила.
-Ижини су из Предејана.
Занимање становника.
Чекнинчани сеју на својим пољима пшеницу и кукуруз као две основне културе у којима се јавља тржишни вишак. Баве се и повртарством на знатним површинама. И виноградарством. Од поврћа гаје паприку, купус и кромпир – у већим количинама. У последње време баве се узгојем дувана.
Сточарство је стајско. Чувају се у просеку по две краве по домаћинству.
Чекмин има нову школску зграду са лепим школским двориштем засађеним цвећем.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
