Порекло становништва села Цекавица, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Цекавица се налази на десној обали реке Јабланице, на алувијуму који је свукла из далеких планина ова река и дуж свог корита таложила.
Тип села.
Цекавица је равничарско село збијеног типа. На западу се граничи са селом Мало Војловце. Дворишта и куће обеју села тако су срасли једно до другог, да чини праву насеобинску симбиозу и врло тешко је одредити где се завршава једно и почиње друго село.
Име села.
Пре доласка Турака из Новог Брда су се доселила два брата. Један се звао Петар а други Цека. Стигли су до Пертатске цркве. Цека је прешао реку Јабланицу и заселио се на међи на месту „Тополе“. Петар је остао са друге стране и подигао свој дом. Када је село настало село је добило име по свом првом становнику Цветку – Цеки. Дакле Цека – Цекавица.
Воде.
Главна текућица је Јабланица. Постоји још и поток Деда-Ђорђина Долина, једна краатки и мали водени млаз чије се извориште налази у атару села Цекавице у правцу Тогачевца. Постоје два кладенца: Тршевине и Кашкало. Овај последњи је готово поништен. Свака кућа има бунар, чија је дубина 5 метара. У пољу због заливања башта, набијају се цеви до 7 метара дубине и из њих помоћу бензински пумпи извлачи вода и њоме заливају баште.
Земље и шуме.
Атар села Цекавица простире се на 604 хектара. Од ове површине оранице и баште захватају 267 хектара. Под шумом је 240 хектара. Осталу површину заузимају друге културе и неплодно земљиште.
Земља носи ове називе: Селиште, Гушчар, Глогови, Бунарке, Тополе, Страна, Миленкова Арница, Герјак, Гумниште, Сушице, Липовац, Широка Арница, Шипкова Страна, Дубока Долина, Међа, Куса Падина, Гарчиште, Прогон, Коларова Ливада, Прлоган, Равњак, Тршевине, Мутавџике, Голи Рид, Бегогв Забел, Спаијска Башта, Бегова Башта, Падеш, Пржине, Вињага, Смуга, Трлина, Кашкала, Благун, Голи Рид и Прлоган.
Постанак села и прошлост.
Цекавица је старо српско село, настало пре доласка Турака. Село се помиње у турском тефтеру 1516. године, јасно говори да је село настало у доба српске средњовековне државе. Као тимaрско село, Цекавица је током дуге турске власти, прелазила у лено многих генерација турских тимарника а када је спахијски систем укинут село су почитлучила два господара; један се звао Шериф и живео је у Лесковцу а други се звао Али-бег, који је живео у Пертату. На Али-бега се сачувала успомена у топономији села Цекавица – Бегова Башча и Бегов Забел. Цековчани су плаћали царски десетак и господарски деветак. Када је дошло до ослобођења мештани су плаћали аграрни дуг држави уз порез. Ни један Цековчанин није због тога запао у тешкоће.
Пре одласка Турака, господар села Цекавице Шериф, казао је Деспотовима да хоће да их прода другом господару, па их је тада питао: „Хоћете ли да се купите“?. Деспотови су прихватили „да се купе“. Настало је погађање и назад договорена знатна сума златника. Деспотови су тада били мнгољудна породица, која је имала 30 чланова. Исплатили су уговорену суму и постали слободни сељаци. После ослобођања а по одлуци Берлинског конгреса потчињени сељаци морали су читлук сахибијама и бившим господарима да плаћају откупнину. Деспотови једини у селу нису спадали у аграрне дужнике нити су плаћали аграрни дуг.
Порекло становништва.
Цекавица је после ослобођења од Турака имала 41 пореску главу и 20 кућа.
По статистичким подацима село је 1948. године имало 503 становника; 1953. – 549; 1961. – 566; 1971. – 544 и 1981. – 523.
У селу су настањениови родови.
-Деспотови су досељени из Новог Брда.
-Терзисци су непознатог порекла.
-Цветанови су непознатог порекла.
-Призеткови су непознатог порекла.
-Ђоринци су непознатог порекла.
-Тотини су непознатог порекла.
-Живкови су досељени из Полога.
-Деда-Станковци су непознатог порекла.
-Шољини су непознатог порекла.
-Врачарци су досељени са Врачара (сада Београда), вероватно као робље, могуће је у доба Синан Паше.
-Денчинци су сродни Врачарцима и истог су порекла.
Занимање становника.
Стари земљорадници, Цекавчани се и данас баве пољопривредом. Сеју пшеницу и кукуруз, код којих усева се јавља тржишни вишак. Саде и кромпир на 10% обрадиве површине. Повртарство је битно важна култура. Гаје паприку, купу, парадајз.
Локалитет „Мутавџиско“ је доказ о некада развијено мутавџијском занату, израдом предмета од козје длаке: покроваца за стоку, застирача, узице за опанке, разне торбе и друго.
Од стоке гаје сименталке. Млеко продају откупљивачима. Гаје свиње. Пола села чува коње. Овце имају само три домаћинства. Земљорадња је механизована. У селу имају млин и школу, изграђену 1932. године.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
