Порекло становништва села Буштрање (по књизи Мало и Велико Буштрање), општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Црква Св. великомученика Димитрија у Буштрању
Мало Буштрање:
Положај насеља.
Мало Буштрање је малено село, више увучено у планину, која чини развође између Кленичке Реке – на југозападу и Велико Буштрањске Реке – на североистоку. Околна насеља су: Велико Буштрање, Мало Русце, Брњарце и друга.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара и извора-кладенаца.
Земље и шуме.
Крајеви око села носе ове називе: Ђеран, Слатина, Баре, Златино Лозје, Ујавица, Св. Илија, Грбанов Дол и Граница.
Тип села.
Мало Буштрање се дели на махале, чија су растојања знатна. По томе је оно разбијеног типа. Махале су: Ћурчиска, Пепељарска и Узунска. Те махале се деле на мање родовске групе.
У Малом Буштрању је 1951. године било 34 домаћинстава.
Постанак села и старине.
У махалама Пепељарци и Узунци данашњи становници, „када су риљали лозја“, ископавали су велике земљане ћупове. То је знак да је мало Буштрање имало становнике и ранијем добу. Садашње Мало Буштрање није много старо; основано је пре око 100 година од становника који су се доселили на своја трла из суседног, старијег села Великог Буштрања. Одмах после првих досељеника у Мало Буштрање су дошли и становници из других суседних области.
До 1878. године Мало Буштрање се рачунало као махала суседног Великог Буштрања. Поменуте године српско-турска граница одвојила је махалу Мало Буштрање од свог дотадашњег села; због тога се она од тада води као посебно насеље. На земљишту где је до 1912. године водила поменута граница познају се „местишта“ од караула. До 1878. године гробље и црква Св. Димитрија мештана из Малог Буштрања налазила су се у Великом Буштрању. Од тада основано је ново гробље у Малом Буштрању – у махали Пепељарци. Сеоска слава је Св. Никола летњи. То је иста слава као у Великом Буштрању.
Порекло становништва.
У Малом Буштрању живе ови родови:
-Узунци, Никољдан, су грана истоименог рода у Великом Буштрању. Даље порекло им је из Узова у сливу Пчиње – махала близу села Пелинца.
-Ћурчици, Никољдан. Неки „стари се доселио из Великог Буштрања“, овде остао удовац па се оженио женом из Шумате Трнице у Горњој Пчињи. Жена му довела синове Павла и Златана а у Малом Буштрању родила сина Стошу. Од њих се размножио данашњи род. Генеалогија је: Владимир, 35 година – Стојан – Златан. Један од поменутих доведених синова, Златан, је имао у Шуматој Трници оца Петра.
-Богданци и Цуканци, Никољдан, су раније чинили један род. Дошли су из суседног Великог Буштрања; а тамо су досељени из козјачког села Макреша у околини Куманова.
-Стаменкови, Никољдан, су дошли из Великог Буштрања где су били однекуда досељени.
-Корно, Никољдан, су раније живели у Великом Буштрању где имају истоимених рођака а тамо су досељени однекуда. Били су сиромашни и по томе добили презиме.
-Кожљаци, Аранђеловдан, су последњи сеоски досељеници. Дошли су из Магленца у Горњој Пчињи. И данас одржавају кумовске везе са поменутим пчињским селом.
Исељеници.
-Ћурчинци, четири породице исељено је у Бујановац, једна у Биљачу, једна у Маминце, једна у Цакановце – све код Прешева и једна у Београд.
-Кожљаци, једна породица живи у Биљачи и једна у Каравукову.
-Узунци, две породице прешле су у Цакановце, једна у Београд и једна у Каравуково.
-Брестовчани су се иселили у Тибужду.
Велико Буштрање:
Положај насеља.
Несеље лежи у долини Буштрањске Реке, десне притоке Јужне Мораве. Куће су на долинској равни поред реке и на падинама – већином на десној падини. Околна насеља су: Мало Буштрање, Миланово, Буљесовце и Копањаане.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из већег броја бунара и са појединих извора-кладенаца.
Земље и шуме.
Називи потеса су: Гложје, Аџински Рид, Аџијина Ливада, Река, Росуљак, Слибоки Дол, Белајкин Дол, Бојнмик, Широки Преслап, Церова Бара, Ујевица, Маркова Падина, Крновац, Св. Гора, Мрамор, Врљавиште, Торина, Равниште, Горанце, Крива Ровина, Циганске Кућетине, Пресечка, Рашка и др.
Тип насеља.
Велико Буштрање је насеље разбијеног типа. Поједини делови зову се по већим родовима. Најглавнији и најстарији део насеља – „Село“ – лежи у долинском дну, око цркве и школе. Ту су махале: Узунска, Горње Мутавџиска, Марковска, Мишајковска и Стојчиновска. Из тих махала становници су се размештали у остале делове села.
Велико Буштрање је 1955. године имало укупно 186 домова.
Постанак села, старине и прошлост.
Остаци од старина казују да је овде било становника од давних времена. Недалеко од Буштрања на једној благој коси налази се локалитет Селиште. Судећи по фрагментима варваризоване античке керамике (?) и римских тегула, овде се, вероватно, налазило једно мање насеље, можда каструм, чије би место било оправдано могућим постојањем једне варијанте пута Морава – Вардар, која би делимично ишла долином Пчиње. У горњем делу Горњег Буштрања постоји брдо Беркова Глава или Орман (млађе име). Неки старији мештани тврде да је тамо постојало село Берковац.
На атару Горњег Буштрања у горњем делу ј место Св. Гора. Ту је мала црква посвећена Св.Ђорђу, а око ње су многи табуисани храстови. Ту долазе болесници и из суседне Пчиње, који траже лека. Црква на Св. Гори подигнута је око 1900. године на месту где су биле рушевине неког старог храма. Код ове цркве мештани се скупљају на Ђурђевдан и Духове-Св. Тројице.
У главно сеоском делу је црква посвећена Св. Димитрију. Саграђена је средином XIX века на месту где се познавала стара црквина. Око цркве је сеоско гробље. Ту је било и гробље Малог Буштрања до 1878. године.
Данашњи становници „наодили су на пуно места“ старе гробове код Криве Долине, Коштанарке, на Грамади итд.
Данашње велико Буштрање основали су досељеници у другој половини XVIII века. Најпре су дошли данашњег рода Узунци. Иза њих су досељени родови Биљашалци и Мутавџици. Потом је уследило досељавање других родова.
До 1878. године Мало Буштрење у сливу Кленичке Реке било је махала Буштрања у сливу Буштрањске Реке.
Потеси Аџиски Рид и Аџијине Ливаде име су добили по Турчину Аџи Усејину из Врања. Он је у Великом Буштрању до 1878. године имао око 40 хектара земље. Ту земљу су обрађивали Срби – чифчије. Чифлик-сахибијска кућа поменутог Турчина и данас постоји у Горњо-Мутавџијској Махали, покрај реке. У њој станује породица Михаила Величковића. Прича се, да је Аџи-Усејин најпре био разносач поште. Приликом вршења ове дужности он се једном приликом физички онеспособио. Због тога му је државна власт за „90 кеса“ купила земљу за уживање у Великом Буштрању. Пре тога валсник те земље био је неки Шериф „пијаница“. Остала земља на атару овога села за врме Турака било је српска.
Од 1878. До 1912. године у овом селу је било седиште четничке јединице које су изводиле акције у суседним неослобођеним областима.
Порекло становништва.
По времену како су се досељавали родови углавном иду овим редом:
-Узунци (Стојчиновци, Баба Тренинци, Бојничани, Плочарци и Мишајковци), Никољдан. Доселили су се из Узова у сливу Пчиње. То је махала села Себрата. Од законитих синова претка Станимира потичу сви родови, осим Мишајковци. Наиме, Станимир је имао и незаконитог сина рођеног са једном козарицом. Од тог сина су Мишајковци.
-Биљашалци, Никољдан, су досељени из Биљаче код Прешева.
-Мутавџиџи се деле на:
-Горњи Мутавџици и:
-Доњи Мутавџици. Слава им је Св. Никола. Пореклом су из Макреша код Куманова.
-Марковци и Горанци, Никољдан, раније су били један род. Не знају за своје порекло.
-Љубанци, Никољдан, су досељени из Љубате код Босиљграда.
-Луковци, Св. Петка, су досељени из Лукова код Врања.
-Симоновци, Никољдан;
-Поречанци, Никољдан, и;
-Крновчани, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.
Исељеници.
Од 1878. године из Великог Буштрања било је знатног исељавања. Сматра се да се до иселило око 80 кућа.
У поједнина насеља Врањске Котлине иселили су се:
-Узунци – три куће, Ћурчинци (12), Богданци (7), Цукини (3), Стаменкови (2) и Корно (5), који сада живе у Малом Буштрању.
-Стајићи, једна кућа се иселила у Горњу Жапску.
-Марковићи, Ђорђевићи, Качамаци и Антонијевићи су се иселили у Бујановац.
-Стаменовићи, Станковићи, Станојковићи, Ђорђевићи, Митићи, Стојковићи и Младеновићи су се иселили у Мали Трновац.
-Јовичићи, две куће живе у Купининцу.
-Китарци (1) живе у Лепеници.
-Буштрањци (5) живе у Декутинцу.
-Милосављевићи (6), Стојковићи (4) и Антићи (4) су у Грамађи.
-Буштрањци (2) живе у Длугојници.
-Митровићи (2) живе у Јелашници.
-Божанци (2) су се иселили у Миланово.
Има исељеника из Великог Буштрања у Врању.
У околину Прешева иселили су се:
-Стаменковићи први, Стаменковићи други, Стојковићи у село Рељан.
-Антини у Биљачу.
-Станојко у Чукарку.
-Буштрањци у Големи Дол.
-Узунци и Буштранчани у Жујинце.
У поменута села у околини Прешева становници су се иселили после Првог светског рата.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
