Порекло презимена села Буковица, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Насеље налази у поречју Буковичке реке у окружењу села Лазца (Лакца), Самаила, Дракчића, Врдила, Роћевића и Дедеваца.
Земље и шуме.
Земљиште је благо валовито и веома плодно. Буковица захвата простор од
1.065 хектара од’којег је само 4% неплодног земљишта. Структура земљишта је веома повољна: њиве заузимају 31% укупног простора, воћњаци 16% ливаде 18% пашњаци 11%и шуме 19%.
Постанак села и историјат.
Буковица је старо средњовековно насеље. Уписана је као Боуковица у даровну повељу краља Стевана Првовенчаног којом је са неким од насеља Надибра, дарована жичком властелинству. Како видимо, име насељу није мењано од 1220. године, на његову старост можемо проценити на више од једног миленијума.
Име села и остали подаци.
Назив насеља је настао по истоименој речици која кроз насеље протиче, а она је то име добила по буковој шуми која расте око њеног изворишта. Према подацима из првог турског катастарског пописа који је обављен 1476. године, Буковица је имала 15 домаћинстава са 11 неожењених мушкараца и једним теклићом. Примићур села био је Бојиша, син Радомана, а са својим поданицима је припадао кнезу Јовану, сину Станисава, у нахији Морава. Из једног поименичног пописа Влаха у Смедеревском санџаку који потиче из 1528. године види се да су Буковицу претежно насељавали Власи. Тада је у Буковици било 16 домова са 34 неожењена мушкарца, једна муслиманска кућа, једна пуста баштина и два ратаја са четири неожењена мушкарца.
У старим аустријским картама из 1718. године Буковида је уписана као Jurcowac, а 1783. као Bukovitza. И поред тога што неки аутори Jurcowac идентификују са Буковицом чини се да је та констатација нетачна и да се о Jurcowac односи на Ћурковац како се 1821. године звала Пекчаница. На пописа чибука у 1822. години видимо да је тада Буковица имала 28 домаћинстава чији су домаћини поименично пописани. Упоређивањем овог списка са списком родова који данас живе у Буковици запажамо да је већи број родова очувао своје породично име до данас.То су:
-Зељовићи (данас Лазовићи), Бунарџићи, затим Димитријевићи други, Николићи, Радујевићи, Биорци, Точиловци, Гајићи. Комадинићи, Миљковићи, Мајсторовићи итд.
Како видимо, Буковица има релативно висок проценат стариначких родова;
они данас у укупном броју братстава учествују са 22% а у броју домаћинстава са 36%. И поред тога што је насеље, како рекосмо, богато, мушка популација до 7 година је веома малобројна и износи само 4.45%. По томе је стање слично пасивним селима као што је, например, Маглич.
Воде.
Становништво се снабдева водом за пиће и друге домаће потребе из водовода који су сељани сами изградили каптажом извора на Јастребару.
Саобраћајне комуникације.
Главна сеоска саобраћајница је данас асфалтирана и повезује цело насеље са магистралним путем Чачак–Краљево.
Топонимије у селу.
Топонимија је веома сиромашна; Стојковац, Влајинац, Кантар, Поља, Куцмануша, Јагњило, Теципоп, Селиште, Чађавац, Горња маЛа, Доња мала, Дивљачница и Јанкушеваџ.
Порекло становништва.
Редни број-назив рода-број кућа 1990-Крсна слава-порекло
1 Ајдачићи -1 Од Ивањице
2 Бажалци – 3 Аранђеловдан, Бажале
3 Белаћевићи – 2 Ђуђевдан, Дедевци
4 Биорци – 4 Аранђеловдан, Бихор
5 Богдановићи- 2 Ђурђевдан
6 Бунарџићи-16 Стевањдан, Староседеоци
7 Васиљевићи –7 Аранђеловдан
8 Видојевићи -2 Никољдан
9 Вукићевићи- 1 Стевањдан, Лопатница
10 Вукомановићи -2 Аћим и Ана, Мланча
11 Гајићи -8 Аранђеловдан, Староседеоци
12 Димитријевићи- 2 Никољдан, Горичани
13 Димитријевићи- 1 Јовањдан
14 Драгутиновићи- 6 Симеундан
15 Ђоковићи- 6 Ђурђевдан
16 Живковићи– 2 Јовањдан, Мланча
17 Јевтовићи- 8 Никољдан
18 Јовановићи- 2 Јовањдан
19 Јосифљевићи – 3 Аранђеловдан
20 Каровићи- 3 Јовањдан
21 Комадинићи– 3 Митровдан
22 Костовићи – 1 Стевањдан, Дедевци
23 Лазовићи- 8 Јовањдан, Од Мостара
24 Лешевићи -1 Никољдан, Самаила
25 Мајсторовићи- 3 Симеундан, Дедевци
26 Максимовићи – 1 Митровдан
27 Марићи – 2 Аранђеловдан, Сирча
28 Миљковићи- 8 Јовањдан, Од Дуге Пољане
29 Милосављевићи –2 Аранђеловдан
30 Мирковићи- 5 Петковдан
31 Михајловићи – 3 Јовањдан, Староседеоци
32 Николијићи — 2 Аранђеловдан, Староседеоци
33 Николићи – 2
34 Павловићи – 1 Јовањдан, Лопатница
35 Пауновићи – 4 Јовањдан
36 Перићи – 1 Аранђеловдан, Конарево
37 Перишићи – 2 Аћим и Ана, Мланча
38 Рацујевићи- 3 Аранђеловдан, Староседеоци
39 Рамовићи– 4 Аранђеловдан
40 Симовићи – 1 Митровдан, Рађевићи
41 Сићевићи- 6 Јовањдан
42 Сремчевићи – 2 Св. Јован Мирочотиви, Петњица
43 Сретеновићи –1 Јовањцан
44 Сталетићи – 1 Јовањдан
45 Стефановићи-3 Ђурђевдан
46 Стефановићи –2 Јовањдан
47 Стојићи – 1 Аранђеловдан
48 Танасковићи – 2 Јоввњдан
49 Тимотијевићи – 2 Аранђеловдан
50 Точиловци -2 Никољдан, Староседеоци
51 Трнфуновићи – 4 Алемпијевдан
Додатна објашњења
13) Димитријевићи, друго презиме Дилчовићи.
23) Лазовићи, друго презиме Зељовићи.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
