Порекло становништва села Брусник, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Брусник је са Остатијом (Коритником) чинио посебну општину, на изворишту и горњем току реке Студенице и Брусничке реке и њихових притока. Брусник се простире највећим делом у долини Брусничке реке и са једне и са друге стране од Грижића шуме, Ракаса и Ђопића до Радуловца, Водица, Велике и Мале Моховице – висова на крову Голије. Ови висови чине планинску греду која полази од Јанковог камена, преко Ђоновог поља – све до Одвраћенице и истовремено је природна граница према санџачким селима и вододелница између Студенице и реке Рашке. Иначе, Брусник се делимично простире и према Градачкој реци и према Студеници.
Земље и шуме.
Познат је по шумама и то највише четинарским, и пространим пашњацима. Становници највише гаје овце. У горњем делу села имају и бачије; изнад Чапрића и Нешковића кућа. И те колибе су ушорене, због упада хајдука, вукова и лопова преко старе границе.
Воде.
На Брусничкој реци, од Ракаса – најнижег дела села до Водица – највишег дела, има 48 воденица и најчешће су редовничке. Има неколико ваљалица и две до три стругаре. Брусничка река је богата водом и омогућава преко целе године њихов рад. Једино за време великих снегова и мразева престају са радом ваљалице, воденице и стругаре на овој реци.
Подаци о селу.
Од 1937. године село има четвороразредну школу: најпре брвнару, а од 1955. године и зидану са светлим учионицама и кухињом за ђаке. До тада су деца овог села ишла y школу у Остатији. А по завршетку четири разреда, родитељи су тешко одлучивали да шаљу децу даље у школу, јер нису била по закону, обавезна, па су само најбоља одлазила y Девиће. У центру села, y Муњићима, поред школе, ради продавница и кафана. Ово је најудаљеније село од Ивањице у моравичком крају. Тек осамдесетих година овог века установљена је аутобуска линија Брусник – Ивањица, преко Девића и Придворице. Аутобус саобраћа само y време када је идеално, а када су снегови и невреме, до града се силази пешице или на коњу, најчешће преко Градца и Средње Реке за десетак сати путовања y једном правцу.
Село има електрично светло, а центар села имало је малу хидроцентралу и осветљавао је неколико кућа и школу још од 1954. године. Заветина Брусничана је Бели четвртак.
Порекло презимена по засеоцима.
Бројне су фамилије на огромном простору који заузима село Брусник. Дајемо их прегледно, распоређене по засеоцима, посматрајући узводно од Ракаса до Шереметовице, Мале и Велике Моховице.
Ракаси:
Налазе се на левој обали Брусничке реке. Овде су насељене следеће фамилије:
-Радовановићи, 5 K. (Јовањдан), не зна се да ли су y роду са Радовановићима y Чечини. Има их одсељених у Ивањици (4) и Девићима.
-Луковићи, 1 K. (Бурђевдан). доселили су се из Папуља, засеока Брусника и живе на имању које су раније држали Чпајаци, досељени из Црне Горе.
-Ћурчићи, 2 K. (Никољдан), највероватније да су y роду са Ћурчићима из Коритника. Има их одсељених y Чачку и Ивањици.
-Петковићи, 4 K. (Јовањдан), су се одселили на разне стране. Један од Петковића се одселио у Дојевиће, близу Новог Пазара, а други y Чачак. Две куће Петковића има y Вапи, код Чачка.
Белчевићи:
-Белчевићи, 4 K. (‘Бурћевдан), раније су се одселили према Новом Пазару, а у последње време у: Аустралију, Нови Сад, Коњевиће (4) и Баточину.
-Петровићи, 5 K. (Ђурћевдан), одселили су се у разне крајеве. Данас их има у: Ивањици (2), Београду (2), Баточини, Чачку и Коњевићима.
-Ћурчићи, 1 K. (Ђурћевдан), преселили су се из Градца, суседног села. Један од ових Ћурчића је одсељен у Нови Сад.
Брусник:
-Сарићи, 6 к. (Пантелијевдан), одселили су се из Брусника у следећа места: Чачак, Коњевиће, Девиће, Кулиновце и Београд.
-Ћурчићи, 2 K. (‘Бурћевдан), доселили су се из Градца, y Сариће, а славе и Пантелијевдан – славу земље. Има их одсељених y Чачку и Ивањици.
-Пантовићи, 1 K. (Стевањдан) дошли су из Водица, из другог краја овог села у Сариће, на Сарића имање. Двојица су одсељена одавде у Ивањицу.
-Станисављевићи, 1 к., слави Пантелијевдан, а славио је и Ђурћиц (староседелачку). Један од њих је одсељен y Ивањицу.
Муњићи:
Муњићи се налазе у средњем току Брусничке реке и y центру су села. Овде се од 1937. године налази четвороразредна школа. Имају цркву, продавницу и стругару. Ту се укрштају путеви: онај што долази уз реку, од Девића према горњем делу села и други – који долази из Белих Вода, Средње Реке, Градца и иде према Остатији.
-Муњићи, 7 к. (Стевањдан), има их одсељених y Девићима (2), Ивањици, Горњем Милановцу (3).
У ову фамилију уселио се један:
-Пантовић, из Водица, из другог дела села.
Водице:
У овом засеоку живе следеће фамилије:
-Гојковићи, З K. (Стевањдан). Воде порекло од Гојковића из Црне Горе. У Крљама (у Васојевићима) има 2 куће Гојковића (из Велике), недавно настањене код старих пријатеља, од којих су добили и имање. Иначе Гојковићи воде порекло до Гусиња. Старина им је у плавско-гусињском крају, како истиче Мушовић, одакле су се доселили у првој половини 19. века и настанили се у Брусник и Водице, на Голији, а нешто касније у Пољице, код Дуге Пољане, и најзад, од 1950. године две породице из Пољице дошле су у Нови Пазар (Кучи-Срби). Највише их се одселило y Ивањицу (7), Београд (3). Неки су били y Банату, па су се вратили y Ивањицу.
-Пантовићи, 6 K. (Стевањдан). Воде порекло из Булића, из Васојевића. Породица са овим презименом има више, и то у: Иванграду, Тутину, Рашкој, Страдову, Бруснику, на Голији. Године 1949. једна породица се одселила у Нови Пазар из Брусника. (Кучи су старином и ту су се доселили из Црне Горе y 19. веку). Нису се селили у истом правцу. Данас их има у: Новом Пазару, Ивањици и Горњем Милановцу.
-Обрадовићи, 2 K. (Стевањдан), не знају за своје порекло. Двојица су се одселила у Ивањицу.
Доњи Нешковићи:
-Нешковићи, 3 K. (Никољдан), истог су рода са Нешковићима у горњем делу села. Данас их има у: Ивањици (2) и Чачку.
-Павићевићи, 1 к. (Никољдан) воде порекло од Братоножићагг, а има их y Васојевићима. Раселили су се у: Ивањицу, Чачак (2) и Краљево. Раније су одсељени y Средњу Реку и Ниш по једна породица. У Средњој Реци више нема Павићевића. На њиховом имању су сада Радојевићи. А у Нишу је библиотекар који потиче из Брусника, од Павићевића.
Чаприћи:
-Чаприћи, 6 к. (Лесендровдан), воде порекло од Дабетића, из Васојевићад, а њихови преци воде порекло од племена Куча. Код Ивањице пре 5-6 пасова (око 150 год.) преселиле су се две породице y 2 куће Дабетића, који се сада називају Чаприћи. Неки Чаприћи сишли су са Голије y околину Новог Пазара и тамо данас живе.? Одселили су се у Ивањицу, Нови Пазар, Чачак, Краљево, Обреновац (судија).
У Чаприће је ушао:
-Митровић, из Јасеновице (Даићи), призетио се.
-Нешковићи, 5 к. (Никољдан), истог су рода са Нешковићима y засеоку Бруснику. Данас их има одсељених: код Новог Пазара, у Краљеву, Ивањици и Београду.
Папуљи:
-Папуљи су окренути према Градцу y долини Градачке реке.
-Луковићи, 7 к. (Лучиндан), највероватније да воде порекло од исељених Никшићана. Данас их има одсељених у: Ивањици, Београду, Ужицу, а један је у Немачкој.
C десне стране Бpусничке реке – узводно
Дукићи:
У овом засеоку егзистира само једна фамилија, по којој читав засеок носи име.
-Дукићи, 6 K. (Томиндан), одавно су насељени на овим просторима. Дукићи су се доселили пре 260 година, од Сјенице y доњи Дубац, славе Аранђеловдан? Вероватно да су истог рода Дукићи у Бруснику са Дукићима који су се одселили у Доњи Дубац. У последње време Дукићи су се одселили у: Баточину, Београд и Нови Пазар.
Карадак:
-Сарићи, 1 K. (Пантелијевдан), види се да су истог рода са Сарићима из засеока Брусник, из истог села. Један од њих је запослен y Винчи и тамо живи.
Совићи:
-Совићи, 5 K. (Јовањдан), раселили су се y Ивањицу и Нови Пазар.
Тењовићи:
-Тењовићи, 5 K. (Јовањдан), одселили су се y следећа места: Лозницу код Чачка (2), Чачак (З), Ивањицу (2), Краљево и Београд.
-Павићевићи, 1 к. (Никољдан).
Кољешница:
Налази се на падинама Велике Моховице и овде живе две фамилије:
-Божовићи, З к. (Лесендровдан) не зна се одакле су се доселили. А данас има одсељених у Мрчајевцима, Краљеву и САД (2).
-Јовановићи – Палигорићи, су потомци познате фамилије Палигорића · власника стругара на овим просторима и у Средњој Реци. Одселили су се у Нови Пазар, Ивањицу и Краљево. Један од ових Јовановића био је председник општине у Новом Пазару.
Остали подаци о селу.
Брусник је изразито шумарски и сточарски крај. На Брусничкој реци налазило се неколико стругара и потока према Градцу. Данас ради само једна – електрична y Муњићима. Неке фамилије имају колибе – катуне, а друге које су уздигнуте на планини, немају колибе, јер стоку дотеравају кућама. Тако,
Сарићи имају колибе y Паљикама,
Белчевићи · y Југовцу,
Чаприћи и Вуковићи – на Окапчини,
Муњићи – у Змајевцу (брдима), а горњи
-Нешковићи – y Радуловцу.
Од 48 воденица колико их је било на Брусничкој реци од Ракаса до Водице, данас ради пет-шест и махом су редовничке: y
Ракасима,
Дукићима,
Белчевићима,
Муњићима и:
Луковићима (на Градачкој реци).
ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
