Порекло становништва села Бресница, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Бресница је лево од Јужне Мораве и већим делом лежи у долини Бресничког Потока. Околна насеља су: Ранутовац, Моштаница и Осатица.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара дубоких 2 до 3 метра. Покрај сеоског потока раније су избијали извори, сада су затрпани наносом. При раду на њивама носи се вода из села.
Земље и шуме.
Називи потеса су: Јаруга, Росуља, Пударнички Рид, Спасине Кошаре, Младенов Камен, Ћерамидица, Јеловарник, Заимско Лојзе, Заимска Њива, Смолница, Трница, Преслап и Јелен.
Тип села.
Бресница је село разбијеног типа и састављена је од три махале – Горња, Доња или Чивлак и Димин Мост Махала. Прве две леже у долини Бресничког Потока а трећа је покрај пута Врање – Владичин Хан. Најстарија је Горња а најмлађа Димин Мост Махала – настала пре 70 година.
Бресница је 1951. године имала 49 домаћинстава.
Постанак села, прошлост и старине.
Некада је Бресница имала око 90 српских кућа. Потом је „ударила чума“ од које су помрли многи становници, а неки су се „потикали“. Због тога је село опустело. Иза поменуто пустошења у Бресницу су се доселиле „три куће“, које су село обновиле. Ти досељеници су били: Деда Никола, Деда Тома и Деда Риста. Од првог су рид Шендаци, од другог у Шаткарци а од трећег су Новобрђанци.
До ослобођења од Турака 1878. године село се састојало од две мехале. Оне су лежале у долини Бресничког Потока. У Горњој Махали, где је место неподесније, живели су становници, који су имали своје њиве (Шендаци, Шаткарци и Новобрђанци): У Доњој Махали, која је била ближе пољу, живели су становници као момци код чифлик-сахибије. Власник највећег чифлика био је Аго Заим Авмет, насељен у Врању. Он се 1878. године са браћом одселио у Левосоје код Прешева. Мање земље имали су у Бресници и други муслимани: браћа Алишанчики, неки Шериф и др. По ослобођењу од Турака порушене су две чифлик-сахибијске зграде – Заимова код цркве и алишанска. Тада су Срби добили земљу државном аграрном рефомом.
Између Горње и Доње Махале постоји црква посвећена Огњеној Марији. Црква је подигнута на почетку XX века. Пре тога на том месту познавале су се „зидине“ од неке старије цркве. Поред цркве налази се њива звана Латинка. Због тога неки мештани мисле да је старија црква била „латинска“. Покрај цркве познавали су се гробови од старијег становништва. Ту се и данас налази гробље данашњег становиштва.
Сви становници славе Спасовдан и Огњену Марију.
Порекло становништва.
Досељеници познатог порекла:
-Шендаци, Никољдан, су досељени пре 120 година из села Црвеног Града у Горњој Пчињи.
-Шаткорци, Св. Ђорђе – Алимије, су досељени у исто време и из истог места као и претходни.
-Новобрђани, Никољдан, су добили презиме по Новом Брду у Кривој Реци одакле су се доселили у првој половини XIX века. Оснивач рода који се доселио, како је поменуто, звао се Риста. Мика, 60 година – Стојан – Пеша – Риста.
-Деда Јовинци, Никољдан, су пореклом из околине Босиљграда. Одатле су се иселила браћа Јован и Павл. Први се населио у Бресници а други у суседној Моштаници. Јован је овде „био ћаја код Заима“.
-Цуцулци, Св. Петка, су досељени пред крај турске владавине из села Широке Планине у Горњој Пчињи. Оснивач рода звао се Стаменко. Милош, 75 година – Стаменко. Неки њихови рођаци из Широке Планине иселили су се у Топлицу.
-Калчинци, Аранђеловдан, су се доселили пред крај турске владавине из Каталенца код Бујановца. Тамо су припадали роду Свиларци, чије јепорекло „од куд Битољ“. Овдашњи род основао је Пеша. Јован, 53 године – Цветко – Пеша.
-Радићеви, Аранђеловдан, су досељени после 1878. године из Рељана код Прешева.
-Лукарци, Никољдан, су досељени после 1878. године из Лукарца у сливу Кленичке Реке – где имају рођаке – Ристинци. Даља им је старина им је из слива Бабуне код Велеса,
-Пљачковци, Аранђеловдан, су досељени из Стајевца у Горњој Пчињи. Најпре су 1878. године дошли у планинско село Пљачковицу изнад Врања – где имају рођаке по потом су прешли у Бресницу.
Досељени родови непознатог порекла:
-Ђорђијани, Аранђеловдан:
-Мулудинци, Аранђеловдан;
-Баба Младенини, Никољдан и;
-Николини, Никољдан. Сви ови родови су овде живели за време Турака.
Исељеници:
-Новобрђанци, десет породица живи у Врању. Из Бреснице су се иселили као јужари.
-Ђорђијани и Калчинци имају по једну породицу у Београду.
-Говедарци, једна породица је исељена у Беривојце – Крива Река.
-Павловци, две породице су исељене у Осатицу.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
