Порекло становништва села Брејановце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Брејановце се налази у алувијалној равни Јужне Мораве, у центру Лесковачког Поља, на обема обалама давно напуштеног корита реке Јабланице. Удаљено је од Лесковца око 11 км ка северу а северозападно од њега се налази село Печењевце. Између ова два села пролазе две магистралне саобраћајнице; железничка пруга и аутопут Београд-Солун.
Тип села.
Брејановце спада у села збијеног типа мада куће нису згуснуте као код осталих села ове области.
Воде.
Некада је кроз село, под условом да је тада постојало, протицала река Јабланица мада је вероватније да је село настало пошто је Јабланица напустила своје старо корито. Кроз село не пролази ни једна текућица али се село налази између две реке, Јабланице и Јужне Мораве. Захваљујући овоме, издан је плитка и бунари се лако копају како за потребе домаћиства тако и за заливања башти овога села.
Земља.
Атар села Брејановца спада по величини у најмања села у целој области. Износи свега 195 хектара од чега су оранице и баште на 154, воћњаци 5, пашњаци 19 и неплодно 17 хектара. У овом селу нема винограда, ливада и шуме.
Земља носи ове називе: Зелени Вир или Доње Поље, Пржина, Давин Вир, Селиште, Маринковица или Бучало, Параспур, Тршевина, Бресје или Новачка Аница, Пертатско, Кованл’к и Зелени Вир или Немановица.
Прошлост села.
Брејановце је било господарско село и као да је имало више господара. Ту је пре свега Пашага, велика феудална породица Пашагића. Други господар, по казивању мештана, био је Турчин Наман док је Јашар, који је у Брејановцу имао директну својину над земљиштем и која данас носи његово име – Јашаревица.
Порекло становништва.
По ослобођењу од Турака Брејановце је имало 23 домаћинства, 1953. године број домаћинстава је порастао на 97 а код пописа 1971. године оно бројало 115 кућа.
У јесен 1977. године у селу су живели ови родови:
Родови непознатог порекла:
-Шишакови, Кулчанци-Лазини, Белчићеви, Мрцкини, Чоролејци, Чаравци и Буџуркови сродници Белчића.
Остали родови:
-Црночеширкови су пореклом из околине Власотинаца.
-Неренци-Митићи су пореклом из Крушевице код Власотинаца.
-Павловци су из Разгојног Чифлука.
-Вучази су пореклом из Вучја.
-Дакинци су из Самоковоа.
-Медвеђци су досељени из Медвеђе.
-Белочеширци (Станковићи) су из Шоплука.
-Побожанци, сродни Вучазима су из Вучја.
-Митићи други су из Разгојне.
-Величковић Миленко је из Разгојнског Чифлука.
Занимање становника.
-Основно занимање становника овог села је пољопривреда. Свеју све усеве. Добри су баштовани и гаје паприку и купус. Особито квалитетно узгајају кромпир у већим количинама за продају као и индустријску паприку. Такође производе пасуљ изванредног квалитета. Свака кућа има пар крава. Свиње такође гаје. Постоји једна добар пчелар и произвођач меда и воска (Јевтимије – Тимча Стојановић из рода Вучази).
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
