Порекло становништва села Божица, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Земљиште на коме је Божица једнолике је висине. Долина Божичке Реке је шире равни и благих страна и тек је у даљем току дубока клисура као и долине Лисинске, Љубатске и других река. Поједине косе су голе, заобљане и поступно се спуштају. Централни део села је „Село“, са десне стране Пусте Реке, у равни долине. Ту се састају Пуста Река са Слатином и од њих постаје Божичка Река, која недалеко од села прима главнију притоку Топлодолштицу.
Од „села“ у свим правцима су распоређене сеоске мале. Дејанова Мала је највећим делом са леве стране Рајиног Дола, где су куће по странама долина и по косама а распоређене у групама по породицама – Амбаровци, Ваљачевци, Митричевци, Мијинци и Мишини. У долини Пусте Реке по Причелу, који је између ове и Јаловске Долине, њене десне приточице, су Поповци а испод њих Г’ндини на десној страни Пусте Реке. На левој страни Пусте Реке наспрам Поповаца су Гојићеви, Дедићеви и други. Раније је на Пустој Реци било десетак кућа а сада их је 50. По странама долине Златарштице и Марештице има појединих кућа, које су „поделбине“ главних породица у Пустој Реци. Мала Бајиновци – 10 кућа – је у почетку Бајиновске Долине.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде, паша и шуме су на местима: Каћерица, Плуждина, Св. Петар, Маричев Рид, Глоговица, Ралешев Дол, Могила, Маћина Чука, Преслоп, Пољце, Браниште, Лисиче Дупке, Грамада, Беле Ровине, Драјчиница, Братушев Рид, Ранчево Гариште, Стари Рид, Црна Трава, Мутница, Слатина и Слана Бара.
Постанак села и порекло становништва.
Ово је једно од најстаријих села у Крајишту. Давно је постојала као насеље. Једном су становници због неродне године разбегли да би се потом вратили а и нови доселили. Било је их пре расељавања 230 кућа а остало их је свега 12. У неколико наврата село се поново расељавало и засељавало.
-Гуцинци су били најстарији у селу. Њих данас у селу нема. Живели су у великој задрузи. Имали су мајдан. Деда Лазар Гуца држао је сав крај – долину Пусте Реке – од „села“ до Лисца. Из једне куће, кажу, излазило је по 70 косаца.
-Г’ндини су живели у селу када и претходни, Пореклом су из Граштице, стари су досељеници.
-Дејанови, у Дејановој Мали, су пореклом од Прокупља. Њихови преци су у били Турчина и добегли овамо. Заправо побегли су у Ћустендил, где су живели неколико година, па како је Турчин хтео сестру да им узме, они су прешли у Божицу. Када се доселио Дејан, у Божици је била само једна кућа од Џивиних. Остало је било све пусто, предак им је запатио 400 оваца и 60 кобила. Из његове куће излазило је по 40 косаца, толико је била велика задруга. Од њих су у истој мали:
-Амбаровци.
У овој мали, осим њих, живе још и:
-Ваљачевци, Гмитричевци, Мишини (од Маричевих). Мала је постала од четири куће.
-Кодини, у Кодиној Мали, су пореклом од Прилепа. Предак им је деда Велко био у Топломе Долу, тамо га мајка одвела, пошто се тамо преудала, па се потом вратио у Божицу.
-Велкичеви, у Велкичевој Мали, су из Кознице („дупничко“), предак им је био сточар, па како је наишао на добру пашу, он је дотерао стоку и населио е.
-Гојићеви, у Гојићевој Мали, су из Леве Реке, доселио им се прадед (човеку од 80 година). Онда су, вели, у Пустој Реци били само Г’ндини и Дедичинци у по једној колиби. Населили су се доле у реци, близу воденице. Било их је неколико браће, од којих данас воде порекло Гојићеви.
-Џивини су пореклом „из српско“, односно од Лесковца, али се не зна из ког места.
-Маричеви, Маричева Мала, су тако названи по њиховој баби Мари, можда најпре Марићи, па Маричеви. Воде порекло од Митра, који је био момак код Џивиних. Како је био пореклом од Острозуба (из неког тамошњег села), јер им је старији кум био отуда. Разродили се и узимају се међу собом. Са њима су исти:
-Ћурчићеви (Ћурчијини).
-Бајиновци или Бајинци воде порекло од старца Јовче, који се ту први заселио. Није им познато порекло. Од њих су Бајинци у Млачишту, на путу из Црне Траве за Предејане. У Сланој Бари постојала је стара Бајинова Воденица.
-Поповци или Миловановци, у Пустој Реци, су од Бајиноваца у истоме селу. Доселио им се предак Милован када су у Пустој Реци биле 4 куће. Они су на месту Гуциних.
-Дарковчање, у Дарковској Мали, су пореклом из Дарковаца. Преци су им одавно досељени, када је овде било све пусто. Младенкину Малу у Пустој реци населили су Марко и Никола од породице Дарковчана. Овде су дошли пре 60 година.
-Дедичини, у Пустој Реци, су досељеници, али се не зна одакле.
-Брзини, у Велкичевој Мали, су пореклом из Сурдулице.
–Куртини су, кажу, од Острозуба, можда из Куртине мале у Дарковцима одакле су им дошли прадедови због зулума.
-Панџини не знају за своје порекло, помињу породицу Карапанџине на Власини, са којима су, можда, у сродству.
-Гложање, у Кодиној Мали, су из Гложја.
-Романовчање, у Кодиној Мали, су из Романовца под Стрешаром. Доселиле се две куће, данас их има више.
-Ваљачевци, у Дејановој Мали, казују да су овде дошли у неко време, деда и прадед су овде рођени.
-Митричеви су старином од Лесковца, „од Острозуб“. Преци су им били сиромашни па су се, због тога, доселили овде.
-Драинци, у Драиној Мали, су од Трна, из Драинаца (Знепољ). Предак им убио Турчина и овде се доселио.
-Побијенски (Петко) је из Побијеног Камена.
-Огњанови су из Дањиног Села, доселио се дед Огњан. Има их у Драгојчинцима.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
