Порекло становништва села Богојевце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Богојевце се налази на обема странама реке Ветернице, близу њеног ушћа у Јужну Мораву. Од Лесковца је удаљено око 6 км у правцу североистока.
Тип села.
У средини села је велики празан простор а село је збијеног типа, дели се, почев од Лесковца, на Горњу Махалу, Средњу Махалу и Доњу Махалу. Део села на левој обали Ветернице зову Абисинија и засељена је у новије време.
Име села.
Вероватно је село добило име по неком Богоју који се, могуће је, овде први заселио. Можда је добило име и по властелинуу коме је припадало ово село.
Воде.
Кроз Богојевац протиче река Ветерница а недалеко од овог села је и Јужна Морава. Тако се Богојевце нашло на обема обалама двеју најважнијих река Лесковачке Котлине које су засуле његово поље плодним наносом земље и створиле плитку издан, важан услов за земљорадњу и повртарство. У атару овог села нема извора и кладенаца али се лако копају бунари и долази до воде за људе, стоку и заливање пољопривредних култура, нарочито паприке.
Земље.
Атар села Богојеваца просстран је укупно 735 хектара, од чега на оранице и баште отпада 533, воћњаке 16, винограде 2, пашњаке 74 и на неплодно земљиште 110 хектара.
Земља-потеси носе ове називе: Горње Поље, Старе Баче, Мечкарка, Лештар или Селиште, Ливаде, Банура, Пржине, Мали Пруд, Велики Пруд, Параспур, Пољана, Кованлук и Чивлачиште.
Постанак села.
Богојевце спада у она многобројна српска села која су настала у доба старе српске државе, можда још у време када је ове крајеве припојио Рашкој Стеван Немања. Неки Богоје се помиње у акту краља Милутина из 1308. године.
Село Богојевце помиње се у турским изворима и то; у попису извршеном за време владара Мехмеда II као тимар неког Хамзине у времени од 1477. до 1453. године; затим у тефтеру од 1516. године, опет као тимарско село.
Порекло становништва.
Богојевцце је одмах после ослобођења од Турака имало 88 домаћинстава и било је седиште богојевске општине. По попису из 1953 имало је 259 домаћинстава са 1531 становника а 1971. године на попису је утврђено да село има 336 домаћинстава и 1256 становништва.
Године 1977. у селу су постојали ови родови:
-Зољкини су вероватно из села Зољева.
-Куртини су непознатог порекла.
–Јован „Бабејић“ је из Црне Траве, зидар, сада се бави земљорадњом.
-Македонци су пореклом из Локошнице, па су били насељени у Македнији и одуда вратили у Богојевце.
-Шабани су непознатог порекла.
-Тирчини су непознатог порекла.
-Тројанчини су непознатог порекла.
-Трампџије су пореклом из Дрћевца.
-Црнатовчани су пореклом из Црнатовца
-Нисићи су непознатог порекла.
-Крстић Влада је из Винараца,
-Зајини-Јанковићи су непознатог порекла.
-Дачини су из Навалина.
-Митровић Божидар је из Прибоја.
-Османовићи Цигани-Роми су непознатог порекла.
-Ибришевићи су досељени из околине Лебана.
-Неша Н. је непознатог порекла.
Староседеоци су:
-Цвилини-Пешићи, Живковићи, Мецини, Рајковићи, Милошеви-Месечарови, Ђорђијински, Баба-Ђикини, Клинцини, Тилинци, Миткини, Кочанови, Величковци, Шајтанци, Савински, Џалини, Мољини, Тилинци, Деда Јовини, Тошићи, Кичарци-Дудукарови, Глобчини, Деда Јанкови, Нисићи, Урошајци, Кушини, Кондини, Цврцуљци, Стојковци, Квркљини, Каракацини, Паприкарови, Зељарци, Џаџини, Коларови, Срдини, Џукини, Крљини, Гркови, Динчини, Сикини, Гуштерови, Качунови, Штикљини, Рајкови, Чорбини, Ђушини, Паљкини, Чочкини и Копини.
Занимање становника.
Земљорадња је основно занимање Богојевчана. На ораницама свог атара узгајају све врсте усева: кукуруз, пшеницу и др. Производе кромпир за тржиште. Познати су произвођачи купуса, паприке.
Од стоке имају краве за млеко и млечне производе. Има и нешто оваца.
Богојевчани одлазе као „гастарбајтери“ из наше земље. У Лесковцу их има неколико десетина као идустријских радника.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
