Порекло становништва села Богдановац, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Богдановац је планинско село које својим положајем захвата доста велики простор између Љиљанаца, Кошарна, Крајмировца и Новог Села.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из неколико извора и бунара – којих има шест. Слаби извори избијају и на атару око села, поглавито „у доловима“.
Земље и шуме.
Делови атара носе ове називе: Црни Камен, Рујен, Језерина, Лештар, Селиште, Старо Село, Петраганка, Јарчиште, Чукин Дол, Балаван, Криви Пут, Церина, Широка Падина, Бело Камење, Баба Ружино, Св. Симеон и Пазарски Пут.
Тип села.
Богдановац је село разбијенг типа, подељен на махале: Јеринска, Грујинска, Јовчинска, Курчинска и Горња Махала. Махале се међусобно удаљене око четврт сата хода а у њима су куће раштркане.
Село је 1951. године имало 44 домаћинстава.
Старине и прошлост.
На атару постоји место Селиште, лежи западном делу, лево од реке. До 1912. године ту су се познвали остаци од кућа и стари гробови – правац исток-запад. Како се прича на Селишту је било старо српско село са око 90 домова. Ово село „у неком покољу или од чуме“ је уништено. Том приликом мештани су „расточили вино“ на потесу Црвени Шумак, а своје бакарно посуђе бацили у једна бунар; затим побегли у околину Лесковца и у друге северније области.
У Богдановцу постоји друго млађе селиште Старо Село, јужно од насеља. На том селишту било је прво село данашњих становника. Када је оно нарасло становници су се раселили на данашња места, где су им до тада била трла. У Старом Селу је црква Св. Симеона саграђена 1895. године.
Постанак и име селу.
По запамћеном причању стараца, данашњи Богдановац основан је пре око 150 година. Оснивачи су били досељеници, који су дошли „из Арнаутлука“ на западу – из околине Гњилана, Прешевске Црне Горе и др. Тамо нису могли да трпе зулум. После првих досељеника долазили су становници из других села у овој области. Као најстарији род у Богдановцу сматрају се Курчинци. У овом роду био је неки предак Богдан. По њему је добило име данашње село.
Сеоске славе су Св. Симеон и Велика Госпојина. Тада се у Богановац долазе гости и „држи се сабор“.
Порекло становништва.
У Богдановцу живе сроски родови:
-Курчинци, Никољдан, су пореклом из Криве Реке или Горње Мораве. После исељавања из старине најпре су се доселили у Краљеву Кућу, па у Раковац код Бујановца. Тамо су се „овце метиљавиле“ те су због тога, пре око 150 година, прешли у данашње село, које је тада било пусто; Сента, 60 година – Лазар – Симон – Мијајло – Иван, оснивач који се доселио.
-Вампирци, Никољдан, су били у роду са Курчинцима. Куће су им у Горњој Махали.
-Јеринци, Аранђеловдан, су пореклом од Гњилана, из махале Бресићи, данашњег арбанашког села Кончуља. Тамо је живела нека Српкиња са децом. Због насиља, она се „потурчила“ а деца побегла у ово село пре око 150 година. Куће су им у Јеринској Махали.
-Торбешци, Аранђеловдан, су раније чинили род са Јеринцима. Куће су им у Курчинској Махали. Генеаологија овог рода је: Јован, 55 година – Трајан – Тасин – Стоша – Станко, који се доселио.
-Грујинци, Никољдан, су се доселили из пољског села Краљеве Куће код Бујановца. Изгледа да су тамо били старинци. Доселио се предак Груја, пре око 120 година: Јован, 30 година – Недељко – Младен – Стојилко – Груја, оснивач рода.
-Јовчини, Никољдан, потичу од „призетка“ Јовче; који се доселио као сиромашак из Бујановца. Јовча је био домазет у роду Грујинци; Станко, 68 година – Смилко – Стојан – Јовча. У Бујановцу су им род Џевалци, који су старинци.
-Батарци, Ђурђиц, су пореклом из села Витина у Биначкој Морави. Од старине су бежало због зулума. Род је основао предак Јанко, из трећег појаса; Алекса, 50 година – Стојан – Цветко – Јанко. Куће су им у Горњој Махали.
-Призеткови, Ђурђиц, су дошли из пољског села Лапрдинца. Тамо су припадали стариначком роду Лештарци. Оснивач рода био је призетко. Куће су им у Горњиј Махали.
Исељеници.
-Јеринци, по једна породиа у Гњилану и Ораговцу код Прешева.
-Јовчини, једна породица у Витину код Гњилана.
-Призеткови, по једна породица у Биљачу, Самољицу (Прешевска Моравица) и Прешево.
-Торбешци, једна породица се преселила у Самољицу па одатле у Банат.
-Батарци, једна породица се одселила у Трстену (Пољаница).
-Вампирци, једна домазетска породица живи у Братоселцу код Прешева.
-Гута, једна породица живи у Стропском код Врања.
-Стојићи, једна кућа живи у прешевском селу Рељану.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
