Порекло становништва села Биновце, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Биновце лежи на граници Масуричког Поља са истока и гребена Церовца са запада.
Воде.
Кроз село протиче Биновска Река, лева притока Врле. Мештани користе воду за пиће из бунара. У селу постоји и једна „слаба чесма“. На атару је извор Трепешница.
Земље и шуме.
Граница атара води преко потеса, који носе ове називе: Забел, Оскоруша, Суги Рид, Пут, Поток, Голема Долина, Падина, Пржар, Вучи Вир, Таши Рид, Голчино Дрво, Биновска Река, Трепешница, Калабовски Поток, Крајиновац, Врла Река и Јаовац. Унутрашњи делови атара зову се: Фидан, Подиште, Миљак, Големи Чукар, Лојзе, Средобрдина, Широка Орница, Киселица, Гропа, Мелиште, Жабљак, Коњски Пут, Миџа Алима Ливаде, Оџине Падине и Аметов Поток.
Тип села.
Биновце је село збијеног типа. Дели се на махале: Доња, Горња, Преко Река и Циганска Махала. Прве три махале насељене су Србима.
Биновце је 1952. године у свом саставу имало укупно 107 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
И у овом селу постоји предање да су ту најпре живели Срби. Касније су њихово село, које је имало друго име, унишили Турци и становнике раселили. Турци су дошли са истока преко Чемерника. Поменути догађај десио се у исто доба када је уништен стари српски манастир у суседном Алакинцу. Потом су Турци преко овдашњег разореног села Коњским Путем отишли даље на Косово.
По расељавању Срба доселили су се муслимани. Они су основали данашње насеље. Садашњи становници мисле да је име села турско. Муслимански становници Биновца, најпознатији је био неки Раман-бина, како се наводи, „говорили су турски“. Могуће је да су они били потурчени Арбанаси или неки мухаџири, који су дошли негде са севера. Биновски муслимани 1878. године бројали су око 17 кућа. Тада је у селу затечено још 10 циганских и три српске породице. Они су радили као слуге и чифчије код муслимана. По имену се знају ове муслиманске породице које су живеле у Биновцу: Џеповци, Раимови, Алитови, Дестанови, Тафови, Сељак, Пејчини, Мула Рамини и Оџини. Поменуте године са турском војском иселио се један део биновских муслимана. Преостали муслимани иселили су се 1885. године. Сви су отишли у Куманово. Њихову земљу тада су купили досељени Срби.
За време Турака у Биновцу је постојала џамија. Налазила се у средини села на месту које се данас зове Џамија.
Цигани имају посебно гробље, југозападно од села. По причању, изгледа да је некада у Биновцу постојала црква код садашњег гробља.
На потесу Средобрдина постављен је крст.
Сеоска слава од 1878. године је трећег дана Духова.
Састав и порекло становништва.
Сада у Биновцу живе Срби и муслимански Цигани. Први броје 77, други 30 домова.
Српски родови.
Родови затечени у селу приликом ослобађања од Турака:
-Голоувци, Јоваањдан. Оснивач рода био је деда Никола.Он је 1878. године затечен као овчар код муслимана. Пореклом је из Топлог Дола у околини Босилеграда.
-Грга, Аранђеловдан, су били „турски момци“. Не зна се њихово порекло.
Родови досељени 1878. године и касније:
-Клисурци, Савиндан, су досељени из Клисурице код Врањске Бање. Даље порекло им је из Горње Пчиње.
-Луковци, Св. Петка, су досељени из Лукова изнад Врањске Бање. Тамо имају рођаке, који су старинци.
-Јанковићи, Спасовдан, су досељени из Топлог Дола у изворишту Врле.
-Летовиштани и Миљковци – Аранђеловдан, су се доселили из Летовишта у Грделичкој Клисури.
-Јовићи, Аранђеловдан, су досељени из Островице у околини Владичиног Хана.
-Нешини, Аранђеловдан, и:
-Падиштанци, Никољдан, су досељени из Моштанице.
-Џоганци, Аранђеловдан, су досељени из Доњег Требешиња код Врања где имају истоимених рођака. Тамо су досељени из Голочевца у Горњој Пчињи.
-Леворечани, Аранђеловдан, су досељени из Леве Реке изнад Врањске Бање.
-Власи, Јовањдан, су досељени из Преображења код Врања. Тамо су се звали Мишићи или Биљарци и тамо су дошли из Доње Белице код Струге. Знају за ову генеалогију: Јордан, 66 година – Михајло – Трајко – Миша – Коста. Коста се доселио из Доње Белице у Преображење а његов унук Трајко је дошао у Биновце.
-Кривофејци, Аранђеловдан, су досељени из Криве Феје.
-Перинчани, Никољдан, и:
-Шашинци, Аранђеловдан, су досељени из Гложђа код Босилеграда.
-Станчићи, Никољдан, су досељени из Љубате код Бослилеграда.
-Романовчани, Никољдан, су досељени из Горњег Романовца. Тамо су припадали роду Павлови.
-Кржинчани, Никољдан, су досељени из Кржинаца у Грделичкој Клисури. Тамо су живели у махали Беловце.
Цигани:
У Биновцу има 30 породица муслиманских Цигана. Деле се на родове:
-Буринци, Шаиновци, Салијовци и Демировци.
Овде живе још од турског доба. Раније су били клинчари и пољски радници. Сада су напустили клинчарство; међу њима има два ковача.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
