Порекло становништва у селу Бича, општина Клина. Према Географској енциклопедији насеља Србије (књига 2, Београд, 2001).
БИЧА (430 ст.). ратарско-сточарско (55.47 одсто аграрног становништва) сеоско насеље разбијеног типа. На изворишним долинским странама Штупељског потока, леве притоке Белог Дрима, 12 km северно од Клине. Површина атара износи 1.144 hа. Простире се у висинском појасу 500–540 m.
Oбједињује три махале: Дончиће (Горње и Доње), Крстиће и Насељеничку, од којих прва има два дела. Спада у стара српска насеља.
Од старина значајем се истичу остаци цркве Св. Недеље, стара гробља (српско, латинско, за које се сматра да је најстарије, циганско и сл.) и др.
Помиње се 1485. (14 кућа) и касније — од 1761. до 1770, када се мештани Срби наводе у Девичком катастиху као дародавци, итд.
Становништво је већином српско (слави Св. Јована Крститеља. Св. Аранђела и Св. Николу; сеоска слава – “крста“ Спасовдан), стариначко (Дончићи, Шмигићи, Крстићи, Илићи, Алексићи и др.), а има и других националности – Албанци (Хоти и др.), Црногорци (досељени после 1 светског рата), Роми (Бајрај – 3 куће) и др.
Средином 1999. год имала је 40 српских и црногорских кућа које су тада под притиском и терором Албанаца расељене. Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,1 (1961) до 0,2 (1981). У селу Бича су рођени Обрад Дончић, познати професор славистике у Лондону, и Милоје Дончић, песник млађе генерације. Из овог села је пореклом и кошаркаш Лука Дончић (1999), репрезентативац Словеније.
Електрично осветљење добија 1966, а водом се снабдева из копаних бунара. Има два приватна млина, две продавнице и др. Аграрна производња је углавном у функцији задовољавања сопствених потреба („сваштарска“). У атару су утврђена налазишта лигнита.
ИЗВОР: Географска енциклопедија насеља Србије, књига 2, Београд, 2001.
