Порекло становништва села Белишево, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Белишево је изразито планинско село; лежи у изворишном делу Јовачке Реке, на неравном и пространом земљишту рашчлањеном доловима. Западно од Белишева је граница Врањске Долине и Пољанице.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из извора и бунара, којих има око 25. Извори су: Леденик, Бело Каланче, Ливадчики, Два Кладенца, Долина и др.
Земље и шуме.
Топографски називи потеса су: Длибока Падина, Бранковац, Слана Вода, Перша, Циганско Гробје, Селиште, Лојиште, Мртвица, Ковце, Трлиште, Горуње, Гроот, Пладниште, Горњи и Доњи Чемерник, Турска Падина, Сланиште, Село, Габрак, Крушар, Црвена Њива, Лескова Падина, Оскоруша, Трпезица, Јасен, Јарамазово, Бачевиште, Угљарница, Ржиште, Црна Гора, Метиљава Бара, Јарчиште, Два Брата и Сива Њива.
Тип села.
Белишево спада у веома разбијено насеље. Састоји се из четири махале и већег броја мањих група кућа. Махале се зову: Букарци, Маринковци, Ливадарци и Ковачини.
Белишево је 1952. године бројао укупно 135 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
Селиште је „равно место“ у долини лево од реке. Приликом копања мештани на Селишту налазили су: „грнци, канатке, римске паре и шта ти не друго“. По предању, на овом месту је постојало неко старо српско село, које је под Турцима било расељено. Старо Село у близини имало је цркву а покрај ње налазили су се стари гробови. Остаци ове цркве познавали су се до 1912. године. Те године на њеном месту саграђена је данашња црква Св. Ђорђа. На месту Ковце, у западном делу села, до скора су се познавали стари гробови. Старији мештани мисле да то гробље нема везе са селом у Селишту, већ да оно припада неким другим становницима.
Данашње Белишево основоано је пре око 220 година. У то доба су основани Белановце и нека друга околна насеља. Оснивачи Белишева били су 6 до 7 досељеничких кућа, пореклом од Кљајића у околини Лебана. Тамо су „направили беду, па побегли овде“. Од тих досељеника води порекло већи део данашњих родова. Земљу у Белишеву први досељеници су затекли под густом шумом: било све „павит, леска и друго“. На падини десно од Јовачке Реке је место Село. Ту се налазиле прве куће данашњег села. Пре око 130 година они су се „растикали“ по другим деловима атара где су основали посебне махале. Земљиште где је лажело првобитно Белишево сада је „осонуло“; местимично су заостале воћке и ливаде.
Потеси Турска Падина лежи граница са суседним пољаничким селом Урманцем. Ту су покушавали да се населе неке неки Арбанаси. Мештани Белишева њих су „ноћу плашили“ и због тога су они прешли у ниже село – Лепеницу.
Место Циганско Гробље добило је назив по гробовима муслиманских Цигана из суседне Равне Реке.
Сеоска слава је другог дана Духова. Тада се приређује сабор код крста који је поред цркве.
Гробље је око цркве.
Порекло становништва.
Становници пореклом из села Кљајића у околини Лебана су:
-Чифути, Никољдан, су били штедљиви па су по томе добили име.
-Мангинци, Никољдан, су имало претка „црног као манго“ и по томе добили име.
-Деда Јовановци, Никољдан, се деле на:
-Филиповци и:
-Стамболије (неки од њих ишао у Стамбол).
-Бачевиштани или Сугарци, Аранђеловдан, су имали куће на месту где су бачовали и по томе добили име.
-Грнчари, Никољдан. У роду је живео неки Таса Грнчар по коме су добили име.
-Цинцари, Никољдан и Јовањдан, су име добили од надимка.
-Циганчики, Никољдан, су „црномањасти као Арапи“.
-Стублинци, Аранђеловдан. Куће су им на месту Стублини и по томе добили име.
-Зловерци, Никољдан, су добили име по некој баба Стамени званој Зловерка.
-Седроземци, Маринковци, Шундини, Пенџаци, Љотинци, Кадинци и Сагулци – сви славе Никољдан.
-Таралинци, Букарци, Зајци, Калики, Слаништари и Риђани или Ливадарци – сви славе Аранђеловдан.
-Ермазовци, Св. Петка и Никољдан.
Остали досељеници:
-Букумаци, Никољдан, потичу од претка досељеног из суседног Белановца. Даље порекло им је из Ћустендила у Бугарској.
-Браковчани, Аранђеловдан, су пореклом из неког копаоничког села.
-Падинарци, Никољдан, су из Белановца; овде су призећени. Даље порекло је исто као код рода Булумаци.
-Црногорци, Никољдан и Св. Петка, су касније досељени. Не знају за своје порекло.
Исељеници.
-Бранковчани, две породице су исељене у Барје код Лесковца.
-Риђани, три породице и:
-Марковци, једна породица су се иселили у Трнаву код Прешева.
-Црногорци, једна породица се иселила у Београд.
-Зловерци, четири породице се иселиле у околину Лесковца – Оруглица и Дреновац, по две.
-Букарци, по једна породица се иселила уТесовиште и Дреновац – Пољаница.
-Слаништари, једна породица се иселила у Радевце код Лебана.
-Пенџаци, једна породица живи у Врању.
-Каданци, једна породица се иселила у Липовац код Лебана.
-Булумаци, једна породица живи у Нишу.
-Циганчики, једна породица се иселила у Оруглицу – Лесковац.
-Стошићи су се иселили у Кукавицу.
-Јанковићи и Илијанци живе у Ушевцу – Пољаница.
-Грбинци живе у Градњи – Пољаница.
-Савићи и Стојковићи су се иселили у Владичин Хан.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
