Порекло становништва села Белановце, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Белановце је планинско село; лежи у изворишном делу Јовачке Реке на земљишту високом од 600 до 850 метара. Околна насеља су: Белишево, Јовац, Сикирје (Пољаница) и др.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из извора, којих има у селу и најближој околини. Називи су: Беле Воде, Добра Вода, Извор, Два Кладенца, Лесков Кладенац и др.
Земље и шуме.
Потеси на граници атара су: Облик, Гола Чука, Балтина Чука, Било, Остра Чука, Каловска Долина и Река. Унутрашње делови атара чине потеси: Плоча, Манастирски Рид, Селиште, Тополе, Јанчин Гроб, Сенске Ливаде, Добра Вода (извор), Преслоп, Смиљева Орница, Манастириште, Св. Пантелејмон и Игриште.
Тип села.
Белановце је село разбијеног типа. Разликују се махале: Цекарска, Здравковска, Коријашка или Ђорђинци и Аландарска или Падинарска. Растојање између махала износи од 500 до 1000 метара. Постоје и поједине издвојене куће.
Село је 1952. године бројало 87 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
Постоји место Џидовско Гробиште. Ту су откопавани „гологани – цеворки поголеми од наши“. Верује се да си Џидови били становници који су овде живели пре Срба.
Селиште лежи недалеко од данашњег средишњег дела села. Спада у старија Селишта. Опште је предање да је на Селишту, „пред да су завладали Турци“, било старо српско село („од то племе не остало данас“).
Потес Манастириште лежи у источном делу села. Тамо се налазе „дуварине“ од ранијег манастира. Стање рушевина је такво да се види како је храм био постављен у правцу исток-запад. Дужина је износила 10 а ширина 5 метара. Натписа нема, али их је до скора било. Мештани причају да је манастир порушен када је уништено и село уСелишту. На дан Св. Илије мештани се окупљају код Манастиришта и пале свеће. Поред рушевина избија извор Лековита Вода.
На месту где је данашња сеоска црква Св.Пантелејмон до 1900. године налазиле су се рушевине једне старе цркве „из времена краља Милутина“. Та црква, како се казује, припадала је селу на Селишту. Поменуте године на месту ове црквине саграђена је данашња црква.
Гробље ранијег села лежи близу Селишта. Ту се укопавају и данашњи становници. Од старих гробова „људи су исповадили камење“.
Садашње Белановце је старо ко 220 година. Тада је на земљиште обрасло шумом дошла су три брата пореклом из околине Ћустендила. Два брата су саградили куће у Белановцу, док је трећи прешао у суседно Белишево – тамо су од њега Булумаци. Од поменута два брата воде порекло данашњи становници Белановца. Прве куће Белановца лежале су на месту званом Село, у средини данашњег насеља. Када су се станоници намножили на више од 7 кућа, тада су они „изишли из Села куде нашли боља места“. Тако је Белановце постало разбијено и добило данашње махале.
Аниште је на путу Пољаница – Врање у подножју узвишења Облик. Остатака од старина нема. Близу Аништа је место Друм.
Место Јанчин Гроб добило је име по неком овчару, кога су убили Турци. Ту данас не постоји гроб.
Црквена слава је Св. Пантелејмон а сеоска Цар Константин и Царица Јелена. Главни сабор је на дан црквене славе. Тада долази „много народ“ из суседне Пољанице.
Порекло становништва.
Како је поменуто, сви сеоски становници потичу од два брата који су се овде населили пре око 220 година из околине Ћустендила у Бугарској. Од њих су се намножили родови:
-Цекарци, Здравковци и Ђорђинци. Сви славе Никољдан. У роду Цекарци зна се ова генеалогија: Крсто, 70 година – Алекса – Ристо – Цветко (по њему су добили име) – Илија – Никола. Доселио се Николин отац са братом. Раније су Цекраци били велики сточари; само једна њихова кућа имала је толико говеда колико сада има цео род; презала је „седам јарма волова“. Куће рода Цекарци налазе су у Цекарској махали, куће рода Здравковци налазе се у Здравковској Махали а куће рода Ђорђинци налазе се у Коријашкој Махали.
Деда Стевановци, Залогарци и Алендарци – сви славе Аранђеловдан.
Исељеници.
-Белановчани живе у Алакинцу.
-Булимаци и Падинари живе у Белишеву.
-Чукаринци су се иселили у Јовац.
-Станојчини су у Лепеници.
-Богдановићи и Станковићи живе у Великом Трновцу.
-Цекарци, две породице живе у Игришту код Лесковца.
-Деда Стевановци, две породице живе у Радевцу – Јабланица.
-Здравковци имају исељенике у Полому – Стојковићи и Стошићи, код Владичиног Хана и у Трнави код прешева.
-Ђорђинци имају исељенике у Равној Бањи код Лебана и у селима Вина и Горина – код Лесковца.
-Алендарци, им их исељених у Равној Бањи, Моравцима и Оруглицу код Лебана.
-Стојковићи живе у Добрејанцу – Пољаница.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
