Порекло становништва села Бекова, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Бекова је планинско село у Горњој Дежеви, с кућама у осојним извориштима два сеоска потока, а у склопу брда Дебелице, Главоча, Поповице, Метаљке, Шанца и Зминца.
Тип села.
Село има издужен облик, па се дели на Горњу Бекову ниже брда Катине и Шанца, на Средњу Бекову или Старо Село и на Доњу Бекову c кућама ниже брда Главоча. Највиши крај Горње Бекове, с кућама ниже Зминца, назива се Уце.
Воде.
Село обилује изворском водом. У Горњој Бекови су чесме Синђина Вода, Моравице и Буђево, у Средњој стара чесма Дмитрова Вода и Ракиће, у Доњој су Чесма и Вучиница код Букове Баре ниже Главоча. Кроз село протичу Синђин Поток и Милан Поток, који, пошто се саставе ниже села, чине реку Тушимљу.
Земље и шуме.
Њиве су плодне, помешане с ливадама, па се становништво бави готово подједнако земљорадњом и сточарством. Оне су на местима: Бачвиште, Ступ, Руски Бријег, Забарак, Трновик, Старо Село, Становиште, Сагорели Трн, Перина Трла, Перина Кућетина, Падеж, Амбариште, Суви До, Ђурђевица, Мале Њиве, Клик с воћкама, Појило, Велики До, Раван, Мујове Њиве, Стублина, Лучице; шуме, испаше и утрине („мераје“) су по странама брда, најбоље на Дебелици, Поповици, Враскоњу, Дубљу, Падини, Падалишту, Свињарцу, Врлетној Страни, Сиги, Крсту, Блатини, Богојевици, Осоју, Саставцима, Вучици, Црквини, Поставишту, Мечијем Долу, Лијешћу, Јасиковици, Јездимировици, Малом Потоку и Јасењу, а у Доњој Бекови су и у долини Батиног Потока.
Старине у селу.
Ниже брдске главице Стреовца, у Доњој Векови, има повелика наслага андезита и сиге. Ту се и сада познају темељи од старе цркве, која је била од брвана, па је Турци запалили1876. године. Била је посвећена св. Јели (21. маја). На падини ниже црквине је старо гробље. У Бањској повељи забележено је место Курјача на међама Бекове, сада у потесу Алуловића, и брдо Главоч. На врху Главоча има остатака темеља и растуреног камења турских пограничних утврђења („мерћеза“). Горња Бекова (сада Средња) са црквом Св. Димитрија забележена је око 1316. затим 1711. године.
Име села.
Име селу постало је од хипокоростика Беко. Доња Бекова има посебно гробље. Данашње село заселило на Бечвишту, па се поместило на данашње место. Године 1948. имало је 201 становника.
Порекло становништва.
Родови у Горњој Бекови:
-Чорбић, 1 кућа, Св. Никола, дошли однекуд из средње Херцеговине; имају одељаке у суседном Буковцу, Грацу и Брвеници, варошици Рашкој и у Краљеву.
-Шеловићи, Ристовићи, 2 куће, Митровдан, су старији досељеници; аге их расељавале на више места, овамо дошли из Калудре 1905. године.
-Бајовићи, 5 кућа, Св. Арханђео, су из брвеничке Тлачине.
У крају Уцу су:
-Миленковићи, Митровићи, 3 куће, Симовић, 1 кућа, су од старинаца Шеловића.
У Средњој Бекови су:
-Мирковићи, 2 куће, Св. Јован, старинци у Лајковићу, овамо прешли 1910. године.
-Поповић, 1 кућа, је од Дробњака Поповића у Себимиљи, досељен 1929. године.
У Доњој Бекови су:
-Ивановићи, Павловићи, Максимовићи, 8 кућа, Св. Никола, су Кучи, досељени из Вељег Поља код Андријевице, па се издају и за Васојевиће; били неко време у брвеничком Ивању.
-Мањовићи, Манојловићи, 1 кућа, Св. Арханђео, су Васојевићи, досељени из околине Андријевице.
-Ђоковићи, 2 куће, су од Митровића у Горњој Бекови, били на агиној земљи у Полокцу, па се повратили 1878. године.
-Бајовићи, 2 куће, су од Бајовића у Горњој Бекови.
У прошлом веку одселили се:
-Бековци (св. Никола) у Брезну у Подибру;
-Ладолеже (св. Петка) у брвенички Градац;
-Никола Ивановић са женом и децом одселио 1836. године у неко брвеничко село.
*
Порекло становништва насеља Калудра, данас у саставу села Бекова.
Положај и тип насеља.
Калудра је у челенци потока који утиче у Паресијски („Паресички“) Поток, леве притоке Дежевке. Оно је на висини, у склопу Ковионице, Куле и Змијинца.
Воде.
Насеље има изворску воду; стара Шубарића Чесма и новија Којова Чесма.
Земље и шуме.
Њиве су мале око кућа, слабе родности по Јагњилу, Осоју, Селишту, Жежничишту са ливадама, Бакчини, Видовици, Вуковцу и Папрдном Долу; ливаде и шуме су у долини Плискавца, на Крсту, у Равни, Становнику, Грозничавици, Ковионоци, Прлини, Прљаги, Влашком Долу, Поповишту, Марушњаку, Гребену, Шур-Потоку и Космачи ниже кућа.
Старине у насељу.
На Великој Кули и на Малој Кули има старих зидина од утврђења. Ниже Велике Куле је Крвави Лаз, у чијем се имену очувала успомена на неки крвави догађај који се одиграо око утврђења. У селу има затрпаних старих рударских окана. Старо село је било на Селишту, сада у ливадама. Данашње гобље је код старог „грчког“.
Име насељу.
Име насељу је по порушеном граду (кале). Оно је споменуто 1455. и у једном писму из 1806. године. Године 1948. имало је 192 становника.
Порекло становништва.
-Шубарић, 1 кућа, Којовићи, 3 куће, Св. Стеван, прадед дошао из Кричка.
-Ратковићи, 4 куће, Св. Мрата, су Кулизе, досељени из ивањичког Старог Влаха.
-Јелесић, 1 кућа, је од Дробњака у Паресијама, досељен 1905. године на бачију.
-Гавриловићи, 3 куће, Св. Никола, су непознатог порекла; имају одељаке у селу Дежеви.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
