Порекло становништва села Барје, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је по коси и њеним странама са леве стране Ветернице и на обема странама долине Барске Реке (Мале Реке), леве приточице Ветерничине. Куће су махом по косаницама и згоднијим падинама, где су њиве, а остало је земљиште углавном под шумом.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са кладенаца, којих има у близини сваке куће. Познати су: Веселов Кладенац, Каурски Кладенац, Суљина Чешма, Кладенац Бељурово и др.
Земље и шуме.
Њиве, шуме и ливаде су на местима званим: Бели Камен, Награњски Рид, Бачевина, Бељурово, Стража, Крчмар и још нека. Иначе, имање становника је око кућа. То су поседи купљени од Арнаута. Таква су имања обично ограђена „прошкама“ (врљикама), од којих је даље шума, државна или својина појединаца, али за њу (шуму) још не постоје имена.
Тип села.
Село је разбијеног типа и захвата велики простор. Дели се на ове мале: Рекари или Ветерничани, Бештица, Веселово, Бели Камен и право Барје.
Име селу.
Име селу као да долази од бара, мада се оне не виђају у селу. Арнаути су га звали Барје и Бајре.
Старине у селу.
Са десне стране Мале Реке до 1878. године постојала је џамија, где је раније била црква.
Код Ковачеве Дуње, прича се, постоји Селиште, где су биле арнаутске куће.
Постанак села и порекло становништва.
Не зна се када је ово село први пут засељено. Пре Арнаута, који су у њему живели до 1878. године, било је насељено Србима. По тим Србима Арнаути су дали имена: Каурски Кладенац, Каурска Јабука, јер су били својина „каура“, односно хришћана (Срба), који су пре њих живели у селу. О засељавању Арнаута прича се ово: Веле да је први – „сефте“ – Арнаутин дошао човеку – Србину – на конак и потом се није хтео из куће удаљити, те је овај морао напустити кућу и село. Ти Арнаути, који су најпре село држали, били су од Дечана. Доцније ови су продали село за 7 оваца („двиске“) Арнаутима, који су после њих дошли. Тих Арнаута, који су купили село, било је три куће. За њих веле да су дошли са Голака „од више Копиљак“, где је био Синанов поседак (Оруглица), а старина им је била од Малесије, мада за њих веле да су били Маљоци а неки Отњани. Од те три куће доцније се село развило до бројке од 60 кућа. Године 1861. помиње га Хан под имено Бања (Banja) са 60-70 арнаутских кућа, последње арнаутско село у Ветерници. За време ослобођења 1878. године сви су се Арнаути иселили из Барја и село је поново насељено Србима. Неки су се доселили пре 1878. године, за време Арнаута, код којих су били чивчије. То су:
-Ђорђевићи су из Клисуре (у Бугарској), одакле је добегао њихов деда, пошто је убио два Турчина, због чега су га чак у Барју тражили.
Остали су досељени (Цветко Јовановић, Михајло Дим. Јовановић и Станко Стојковић – једна породица), су из Градње.
-Дисић (Стеван), Аранђеловдан, је из Мијаковца.
-Пешић (Павол), Никољдан, је из Срнећег Дола.
-Митић (Здравко), Никољдан, је из Градње.
-Новковић (Станко), Никољдан, је из Градње од Шуруменске породице.
-Јовановић (Милен), Св. Ђорђе, је из Тумбе.
-Стојковић (Станко), Никољдан, је из Урманице.
-Илићи (Стеван и Јован), Аранђеловдан, Аранђеловдан, су из Градње а дошли су из Вучја, где су неко време живели.
-Сомиџиски (Новко), Аранђеловдан, је из Власа.
-Дибра (Јован) је из Пчиње.
-Смиловачки (Риста) је из Смиловића.
-Тасин (Риста) је из Власа.
-Пешићи (Младен и Илија) су из Крушеве Главе.
-Митић (Цветко) је из Пчиње.
-Димитријевић (Пејко) је из Смиловића.
-Кузмановић (Гмитар) је из Дреновца.
-Марковић (Трајко) је из Дреновца.
-Пешкин (Бојко) је из Пчиње.
-Ташин (Коста-Баба) је из Сикирја.
-Илић (Михаило) је из Големг Села.
-Ивковић (Милош) је из Големог Села.
-Новковићи (Здравко и Јанча) је из Големог Села.
-Рамчински (Стојко) је из Градње.
-Казаковић (Аритон) је из Коћуре (Пчиња).
-Јовановићи (Арса-терзија и Пера) су из Урманице.
-Пањин (Димитрије) је из Пчиње.
-Свакаров (Мита) је из Вине (староседелац).
-Маргански (Крста) је из Марганца.
-Пејковићи (Стојадин, Јован и Милутин) су из Дреновца.
-Настић (Драгутин) је из Смиловића.
-Цветковић (Михајло) је из Дреновца.
-Солак (Илија и Таса) су из Дреновца.
-Станојковићи (Јанко и Димитрије) су из Градње.
-Савић (Манасије) је из Белишена.
-Стојковић (Младен), Аранђеловдан, је у Веселовој Мали а дошао је из Дреновца.
-Филиповићи (Гмитар и Јован), Аранђеловдан, су из Дреновца, одакле се доселио Филип Михаиловић.
-Јовановић (Алекса) је из Дреновца.
-Буцини (Петар и Ђорђе) су из Дреновца, живе у Веселовој Мали.
-Михаиловић (Гмитар), Никољдан, је из Обличке Сене. За њега веле, да је први, од од досељеника после 1878. године, ударио колац у Барју.
-Дисић (Сава), Аранђеловдан, је из Власа. Живи у Бештици.
-Стојановић или Стојчин (Аритон) је из Пчиње. Живи у Бештици.
-Јовановић или Новковић (Петар), Св. Ђорђе зимски, је из Големог Села.
-Стојановићи (Антанас и Јован) су из Пољанице. Живе у Бештици.
-Тодоровићи (Манча, Стоилко и Цветко) су из Смиловића. Живе у Бештици.
-Димић (Јован), Никољдан, је из Дреновца или Секирја. Живи у Бештици.
-Стојановић (Сава) је из Смиловића. Живи у Бештици.
-Живковић (Маргита) је из Смиловића. Живи у Бештици.
-Стојановићи (Манасије и Божил), су из Пчиње. Живе у Бештици.
-Арсић (Јања) је из Смиловића.
-Балча (Јања) је из Смиловића. Живи у Бештици.
-Зајац (Димитрије) је из Власа. Живи у Бештици.
-Пауновићи, Аранђеловдан, су из Собине код Врања. Живе у Бештици.
-Пешић (Живко), Јовањдан, су из Ушевца. Живи у Бештици.
-Крстић (Величко) је из Белановца. Живе у Бештици.
-Митић (Анта) су из Белановца. Живе у Бештици.
-Михаиловићи, Аранђеловдан и Никољдан, су из Смиловића. Живе у мали Бели Камен.
-Стевановићи, Аранђеловдан и Никољдан, су из Смиловића. Живе у Белом Камену.
-Стојановић (Васа), Никољдан, су из Секирја.
И још:
Из Пчиње (Анта, Стојче, Крста и Недељко). Не каже се презиме и Крсна слава.
Из Виногоша (Гмитар-слави Никољдан и Стојан).
Из Пољанице (Стојко и Димитрије у Бештици из Смиловића, Љубисав из Дреновца, Димитрије из Градње, Марко из Крушеве Главе).
Из Мораве (Зафир).
Из Власине (Јован)
Становници су се насељавали на имањима, која су купили од Арнаутта, а било је насељавања и на утрини. Многи су се скоро населили, те ни порез не плаћају.
У почетку, по одласку Арнаута, почели су се први насељавати Пчињани и Шопови, али како су их Арнаути убијали и пљачкали, то се они нису могли одржати, уместо њих су се насељавали Пољаничани.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
