Порекло становништва села Александровац (раније Бок), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Александровац је село на заравни око доњег тока Преображењске Реке. Земљиште око насеља је подесно за дуван, конопљу, жито и винову лозу. Околна села су: Доња Отуља, Ратаје, Купинице и Црни Луг.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара; некада се пила вода са извора. Познатији извор је Габер.
Земље и шуме.
Крајеви-потеси око села носе називе: Гамилица, Дулан, Рид, Селиште, Гложје, Горње Њиве, Церике, Слатина или Ћеран и Лековита Вода.
Тип села.
Александровац се дали на махале чија су међусобна одстојања незнатна. По томе је село разређеног типа. Има већи број махала које се зову по родовима. Те махале се опет деле на мање групе.
Александровац је 1955. године имао укупно 86 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
У јужном делу Александровца лежи потес Селиште. Данас су тамо њиве и виногради у којима мештани налазе: „црепотине, огњишта, зидинке, врчеве“. Неке од тих старина откопава речна вода. У једној врчви могу стати „четири казана комиње“. Мештани не знају ко је живео на Селишту.
По народном предању се не наводи ни када је основано ово село. Његови становници најпре су имали куће на малом простору непосредно око речног корита. Од друге половине XIX века река се често изливала и због тога су се мештани разместили даље од реке на утрину. На тај начин село је постало „растикано“. Приликом ослобађања од Турака 1878. године Александровац је затечен са око 30 српских кућа.
Југозападно од Александровца је постојао велики чифлик Сулејман-бега (кажу Хусејин-пашић), познатог чифлик-сахибије из суседног Ратаја. Две трећине од данашњег александровачког атара припадале су томе чифлику, а једна трећина је припадала осталим мештанима. Сулејман-бег имао је високу кулу на садашњем имању Томе Јовића. Кула је порушена 1936. године. Ћерка Сулејман-бега 1878. године чифлик-сахибијску земљу продала је четворици српских трговаца из Врања. Од њих су мештани земљу откупили.
Данашње име село је добило по ослобађању од Турака. Пре тога се звало Бок.
Сеоске славе су „мали Спасовдан“ и“Средопосница“ (један петак пре Васкрса). То су старије славе. Слави се и млађа црквена слава Мала Госпојина.
Порекло становништва.
Српско становништво Александровца дели се на старе и досељене родове.
Родови који живе у селу „од век и свет“ су:
-Милошевци и Карапанџинци, Никољдан;
-Ђоцини и Илијини, Аранђеловдан и;
-Ћајци, Никољдан. Неки њихов предак био је ћаја на турском чифлику.
Досељени родови:
-Ћурчијини, Никољдан, су пореклом из Нерава у Горњој Пчињи. Род је основао чукундеда данашњих становника. Доселио се по позиву неког спахије рада рада на његовој земљи.
-Воденичарци, Св. Петка, су пореклом из Бабине Пољане у Горњој Пчињи. Овде имају воденицу.
-Бабинци, Аранђеловдан, имају порекло као Воденичарци. Овде су досељени у турско доба.
-Чангурци, Никољдан, су досељени за време Турака из Дубнице код Врања.
-Старчанинци, Никољдан, су досељени за време Турака из Старца.
-Коћуранци, Аранђеловдан, су досељени у време Турака из Коћуре у Горњој Пчињи.
-Мездрајци, Аранђеловдан, су дошли за време Турака из Мездраје у Горњој Пчињи.
-Баћорци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло, али су досељени у турско доба.
-Новоселчани, Никољдан, раније су имали кућу на селишту данашњег Ратаја. Тамо су били старинци.
Исељеници:
-Воденичарци, четири породице прешле су у околину Лесковца.
-Мездрајци, две породице се иселиле у околину Гњилана.
-Коћурци такође имају исељеника, али се не каже где.
-Мосинци и Глобци су се иселили у Дубницу близу Врања.
Из Александровца има исељеника у суседном Преображењу.
-Антићи су се иселили у Новобрдску Криву Реку, село Коретина.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
