Порекло становништва села Шишинце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Шишинце се налази на око четири километра југозападно од Лесковца, у доњем делу сушичке области. Земљиште је благо нагнуто па се добија утисак готово водоравне равнице све до речног корита реке Сушице, са чије десне стране се дижу стрме косе некадашњег језерског дна.
Име села.
Име села је , по првој верзији, настало што су се на месту где је сада село стригале-шишале овце. По другој верзији Шишинце је постало трансформацијом старог села Сушице (Сушице – Сушинце – Шишинце). Не зна се која је верзија тачна али се у сваком случају ради о нагађањима.
Воде.
Шишинце је засељено поред реке Сушице, али нешто даље од њене леве обале. Осим тога, у атару овог села има и више извора: Церак или Големи Вир, Ајдучки Кладенац, Турска Чесма, Јазбине и Марково Било. У самом селу готово свака кућа има свој бунар одакле се служе водом за своје потребе.
Постанак села и прошлост.
Ако би усвојили верзију да је село Шишинце некадашње село Сушице, онда је ово село је старо. Постојало је још у првој половини XIV века као лено једног истакнутог војног заповедника цара Душана – Вратка (Влатка), оца књегиње Милице. Мисли се да је војвода Влатко после 1371. године управљао Дубочицом.
Хан је забележио село Шишинце али није навео колико има кућа 1958 године а после ослобођења од Турака је имало 42 пореске главе, док је према неким изворима село имало само 13 кућа.
Село Шишинце је пре ослобађања било мало господарско село, али је у њему било и слободних сељака, који су имали обевезе само према турској држави. Пред крај турске владавине село је било подељено на два господарлука. У једном делу је био читлук – сахбија непознатог имена. Он је у селу имао свој чардак. Други госпдар се звао Сабит. Обојица су живели у Лесковцу.
Одвојено од овога, као своје добро у личној својини, имао је неки Ариф посед од 200 дулума на истоку села. Као радници – чифчије – момци на имању су двојица Шумачана – Анта и Милош. Ариф је Анти и Милошу плаћао у натури и новцу а сав плод је припадао њему.
Када је букнуо рат између Србије и Турске удецембру 1877. године шишински читлу-сахибије су силом натерали своје потчињене сељаке да им у правцу Слишана возе покретну имовину, жене и децу. Шишински бег је наредио да један мештанин својик колима и воловима вози у правцу Слишана три сандука у којима је било бегово благо. Слишане, село под Петровцем – Петровом Гором, било је на раскрсници путева Пусте Реке ка Јабланици и у правцу Малог Косова и Турци су се ту окупљали у циљу даљег организованог повлачења.
Као господарско село Шишинце је плаћало аграрни дуг. За накнаду се јавио и Ариф, тражећи од Анте и Милоша да му предају његово имање. Анта и Милош изјаве да имовина није Арифова. Дошло је до суда, па захваљујући лажном сведочењу, Ариф остане без имовине.
Земље и шуме.
Атар села Шишинаца има површину од 599 хектара од чега пада на обрадиву земљу 375, ливаде 51, пашњаке 67, шуме само 70 док је неплодно 27 хектара.
Земља носи ове називе: Чукар, Станојина Мртвица, Церак, Липак, Бели Брег, Црвени Брег, Трњанско Било, Синковачко Било, Распутине, Трајков Шумак, Црквиште, Колина Долина, Бегова Долина, Тасино Лозје, Њива на Цер, Динино Благуње, Говедарник, Кадријине Ливаде, Големе Ливаде, Мртвица, Голо Било, Јазбине, Црвени Пут и Динине Снопађе.
Порекло становништва.
Шишинце је 1959 године имало 95 домаћинстава са 560 становника. Ово становништво припада следећим родовима.
-Шуманчани, потомци Анте и Милоша, су пореклом из Шумана.
-Стојанкини су староседеоци.
-Тојћини су староседеоци.
-Стојановићи су староседеоци.
-Миленковићи су досељени из околине Врања.
-Стаменковићи-Трајкови-Калуша су староседеоци.
-Кошареви су из Доњех Јајна.
-Куштини су староседеоци.
-Турци не знају за своје порекло.
-Лазаревићи су староседеоци.
-Петковићи-Котлари су староседеоци.
-Ћозини-Костадиновићи су староседеоци.
-Петковићи-Милојкини су из Црвене Јабуке.
–Стојан Пешић је из околине Врања.
-Филиповићи су староседеоци.
-Кочићи су староседеоци.
-Митићи-Дизгинци су староседеоци.
-Табаци су староседеоци.
-Конини су староседеоци.
-Марковићи-Оранци су из Орана – Пуста Река.
-Петковићи-Врањанци су из Старе Брезовице.
-Станковићи су староседеоци.
-Брезовчани су из махале истог имена близу Кукуловца.
Занимање становништва.
Стари Шишинчани су се бавили претежно сточарством – гајили су овце и козе на паши и брсту а од крупне стоке биволе и говеда. Чували су много свиња. Земљорадња је долазила иза сточарства. Земља је овде опора, негде пепељаста, негде црвена, песковита или са крупнијим облуцима. Црница и хумус се јављају само на новим крчевинама. Плодне земље има у малим лукама у кориту реке Сушице.
Један мањи број Шишинчана ради у фабрикама у Лесковцу. Неки се баве стругањем дрва за огрев у чему имају конкуренцију у Албанацима и Мрштанцима, који раде на електрични циркулар.
У селу има седам занатских радњи: 4 зидара, тракторист, превозник и штрикер.
Село нема школу. Ђаци ицу у школу у Доњем Јајну. И поред близине Лесковца село делује суморно због трновитих ограда и старих кућа.
ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
