Порекло презимена, насеље Грдица (Краљево)

0
967

Порекло презимена насеља Грдица, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Село Грдица се налази на речној тераси и по гребену између две алувијалне равни које су формирале реке Ибар и Западна Морава, а у окружењу насеља Адрана, Јарчујака, града Краљева и Западне Мораве. Грдица је за последњих 50 година прерасла у приградско насеље, а данас се може рећи да је и тај статус изгубила стапајући се у градску периферију Краљева.

Земље и шуме.

Насеље има површину од 280 хектара. Од тога су њиве 35% ливаде 32% шуме и пашњаци по 6% и неплодно земљиште (спрудови) око 20%.  Земља је веома плодна, али је данас у највећој мери покривена окућницама.

Историјат села.

У писаним документима насеље се под овим именом помиње први пут 1516. године. Када је имало 9 домаћинстава и 5 неожењених мушких глава. У то време село је по свој прилици било на падини Грдичке косе према Ибру,  јер се из турског катастарског пописа види да је имало лађу на Ибру, на коју је плаћале порез од 250 акчи. Из структуре пореских дажбина се види да је становништво у то време било земљорадничке. Имена пописаних мушкараца су словенска осим два (Рахун и Бајан), која су влашког порекла. Када говоримо о положају насеља, треба имати у виду да је Рудо Поље (доцније Карановац) било на простору садашњег Сијаћег поља, дакле на нижој речној тераси, док је Грдица била на вишој на којој је сада градско насеље. Као насеље Грдица је одржала свој континуитет кроз цео период турске владавине јер се помиње у свим доцнијим пописима 1523. 1540. и 1572. године. На старим аустријским картама из 1718. године насеље није уписано као што је случај и са тадашњим Карановцем (Краљево). Насеље се временом померало на северну страну од Грдичке косе. Из једног документа из 1816. године види се да је село имало и скелу на Морави.

Према попису чибука из 1821/ 22 године Грдица је имала само 6 кућа а њени домаћини су поименично пописани.

Девет година доцније (1831) Грдица је имала 26 кућа, 23 пореске, 57 арачких глава и петоро мушке деце испод 7 година, односно 64 мушких глава укупно.

Име насеља.

У основи имена насеља је лично мушко име Грдић (?)*, које значи „охол, велики“. Грдица је деминутив од Грдић (?) са супротним значењем „мали–мало“.  Када је насеље под овим именом настало не можемо поуздано рећи, али, будући да је на челу Влаха уписаних у жичку повељу 1220. године био кнез Грдић (?). Могуће је да је овде била влашка насеобина са седиштем тога кнеза по коме је насеље и добило име или по неком од његових потомака. Подаци о родовима који данас живе у Грдици обухватају само оне родове који су овде живели 1938. године. Међу овим родовима нема оних који су пописани 1822. године или их не препознајемо.

Порекло становништва.

Редни број-назив рода-број кућа 1990-Крсна слава-порекло

1 Андрићи – 2 Никољдан,  Староседеоци

2 Боговци – 4 Лучиндан, Поноре

3 Васиљевићи –2 Аранђеловдан, .Мланча

4 Веснићи – 1 Петковдан,  Староседеоци

5 Вујадиновићи – 2 Никољдан,  Ботун–Зета

6 Вучићевићи – 3 Јовањдан,  Мланча

7 Гавриловићи – 1 Аранђеловдан,  Чибуковац

8 Главоњићи  – 4 Ђурђиц, Староседеоци

9 Дуканци – 2 Никољдан,  Осаоница

10 Здравковићи –3 Аранђеловдан, Трговиште

11 Кочовићи – 3 Аранђеловдан, Староседеоци

12 Коларевићи – 2 Ђурђиц, Староседеоци

13 Марићи – 1 Аранђеловдан, Староседеоци

14 Матовићи – 2 Јовањдан, Роћевићи

15 Милишићи – 1 Аранђеловдан, Драгачево

16 Милошевићи – 3 Ђурђиц,  Стариседеоци

17 Митровићи – 5 Аранђеловдан, Мланча

18 Новичићи – 3 Ђурђиц, Староседеоци

19 Поповићи – 1 Никољдан,  Староседеоци

20 Радомировићи – 2 Ђурђиц, Бресиик

21 Радовановићи – 2 Никољдан, Староседеоци

22 Степовићи  – 1 Стевањдан, Бресник

23 Терзићи – 1 Врачеви,  Староседеоци

24 Тодоровићи – 3 Јовањдан, Милићи

25 Томићевићи – 4 Јовањдан, Староседеоци

26 Угреновићи – 1 Стевањдан, Богутовац

__________________________________________________________________

2) Боговци, друго презиме Богавци.

*Неразумљиво, писано на старословенском. Моје „тумачење“, оп Милодан

ИЗВОР: Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.