Врлика је градић у Далмацији, на западном рубу Врличког поља. У близини је река Цетина, односно Перучко језеро.
На брду изнад Врлике налази се средњовековна тврђава Прозор. Врлика се у писаним документима први пут помиње 1069. године.
Православна црква Светог Николаја саграђена је 1618. године. Римокатоличка црква Госпе од Ружарија подигнута је 1898. године, док црква Светог Петра на гробљу, потиче из 1701. године. Постојала је и гркокатоличка (унијатска) црква Свете Тројице (1844-1970), срушена након земљотреса.
На попису 1991. године, Врлика је имала 1334 становника, од чега 958 Хрвата (71,8%), 233 Срба (17,5%), 104 особе непознате националности (7,8%) и 39 осталих.
У другој половини 19. и почетком 20. века, Врликом су као начелници владали припадници српске породице Кулишић, најбогатије у Врличкој Крајини. Радили су у интересу Срба из тога краја, иако су Хрвати чинили већину.
Врлици припада Кукар, који је некад био посебно село. Он је и данас јасно одвојен од Врлике, а налази се источније од самог града.
Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом
Српска презимена
БАБИЋ (46) – Свети Никола (присутни у 18. веку, Кукар)
БАЧКОВИЋ (27) – Свети Георгије (присутни у 18. веку, Кукар)
БАЛАЋ (41) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)
ПАСПАЉ (10) – Свети Никола (присутни у 18. веку, Кукар)
САВИЋ (9) – Свети Никола (присутни у 18. веку, Кукар)
Изумрла презимена Срба из Врлике су КУЛИШИЋ, ВУЈИНОВИЋ, БРОЋЕТА, ВУГА, а из села Кукар ШКАЉ
Хрватска презимена
БАРИШИЋ (39) – (присутни у 18. веку)
БАТОВАЊА (71) – (присутни у 18. веку, Кукар)
БЕГОВИЋ (2) – (присутни у 18. веку)
ВУЧЕМИЛОВИЋ (14) – (присутни у 18. веку, Кукар)
ВРАНЧИЋ (43) – (присутни у 18. веку)
ЗОРИЋ (9) – (присутни у 18. веку, Кукар)
МАТУСИНА (32) – (присутни у 18. веку, Кукар)
МИШУР (10) – (присутни у 18. веку)
ОКЛОПЧИЋ (16) – (присутни у 18. веку)
ТУРУДИЋ (89) – (присутни у 18. веку)
Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић
