Порекло презимена Делибашић

ПРИРЕДИО: Урош Делибашић

1 РИЂАНСКО ПЛЕМЕ

О Риђанском племену нико није писао посебну студију. Ту и тамо поједини истраживачи, писци и етнографи дотицали су се Риђанског племена. Маја Паровић Пешикан написала је студију о археолошким истраживањима на територији централног и јужног дијела Риђанског племена, о границама Риђанског племена, дотичући се становништва кроз писане документе из архива. Риђани су били међу првим словенским племенима која су доселила на овим просторима. Један од првих помена Риђана датира из 1421. год. када је неколико припадника племена Риђана из Кривошија купило соли код которског трговца Марина Друшка за 62 перпера. ( М. П. Пешикан Залеђе Ризинијума.) Бавили су се сточарством и прерадом коже. Обезбеђивали су трговачке и караванске путеве који су водили преко њихове територије за приморске градове Дубровник и Боку. Риђании су у XV вијеку били веома јако племе. Послије Турских освајања у нахији Риђане живјела су три влашка џемата.Ти су се људи везивали са Турцима и заједно продавали робље. Док су били под Херцеговом влашцу имали су своје старјешине, кнез Сладоје поменут 1461 год. одржао се и под Турцима. Падом Клобука 1477 год. Риђанско племе је пало под турску власт и припало Дринском кадилуку. Нахија Оногошт у том попису има 12 пустих села, која су страдала у жестоком сукобу између Ивана Црнојевића и Херцега Влатка (Историја Црне Горе, Том II, Титоград 1970. г)
У западном дијелу Никшићког поља постојао је град Моштаница који су Турци разорили крајем 15 в. послије тешких борби. Према народној пјесми град је бранио Раде Орловић. Овај догађај историја није записала, али према истраживањима ту је свакако постајала нека тврђава која је уништена чији остаци су током времена разнешени за зидање кућа, и према казивањима највише за никшићки бедем. Дакле у задњој четврти XV вијека долази до страдања риђанског становништва, што у сукобима између Херцега Влатка и ивана Црнојевића што у сукобима са Турцима. Послије тога долази до извјесног затишја на тим просторима и прилива новог становништва. У другој половини XVII вијека на чело племена појављују се људи из братстава кучког поријекла : поп Радуле Булаић као првак Риђана, први пут се помиње 1651године, (ист. Цг . том 3 Тит. 1970 год). нешто касније харамбаше Вучетић Томо и Вучетић Војко, Делибашић Остоја (побједа 6 април 1998 год.) Раде од Риђана и Мирко Вујачић, што свакако указује да су њихови преци дошли знатно раније, намножили се и учврстили на том простору. Ова братства имају заједничког претка, Драгоја, који је дошао преко Чева на Грахово са четири сина, од којих су се намножила ова братства о чему ће касније бити ријечи. Од тог времена до коначног ослобођења од Турака главну улогу воде братства кучког поријекла, гдје су се посебно истицали Даковићи, од кнеза Јакова па до војводе Анта, који је и дочекао ослобођење.
Маја Паровић Пешикан вршила је археолошка испитивања на просторима Риђанског племена, па је покушала да пронађе границе племена из прошлости. Она је у својој студији Залеђе Ризинијума, позивајући се на архивску грађу описала јужну, западну и источну границу племена. Сјеверна граница, што нас посебно интересује, није описана. Она каже за сјеверну границу позивајући се на један запис из дубровачког архива датиран1423 год. да су Риђањани обухватали простор Рудина, који се данас протеже од Подбожура до Никшићког поља . По етнографу Андрији Лубурићу, сјеверна граница Риђанског племена кретала се: од Матејеве цркве гдје је била тромеђа, Бањана Дробњака и Риђана, и ишла правом линијом на Јасен, а одатле преко Божуровог Брда на Церово Брдо, па на Ћешор. Са Ћешора граница је ишла преко Пискове Љути на врх Ките, а одатле на Милојев До и Лађанско Брдо па на Ђурков мрамор у Злој Гори.( Лубурић, Дробњаци племе у Херцеговини, стр 8 реп. Изд. 1998. Никшић) Послије битке на Грахову 1859 године дошло је до разграничења између Турске и Црне Горе. Поставило се питање граница, односно који дио турске територије треба да припане Црној Гори. Битка је добијена на Грахову, које се налазило у Риђанском племену, па је ваљало територију Риђанског племена прикључити Црној Гори. Црногорци су се позвали на један документ који гласи како Црногорци примају ,,Дака Сладојевића са свим Вилусима и са свим племеном Риђанима да су у збор црногорски, и од сада да су Црногорци, увијек да буду спремни за Црногорце поднијети зло и добро, априла 1748 год,, по коме је Риђанска територија и припала Црној Гори. (Ердељановић, стара Црна Гора стр. 645. Београд 1978 год.) Утврђене границе између Турске и Црне Горе су остале нешто мало јужније од линије коју је означио Лубурић. Обиљежја и топоними као и анегдоте о тој граници постоје и данас. У Каменско једна ливада се зове Конзуловача, по аустријском конзулу који је затражио одмор за ручак. На врх Ките у једној великој хоризонталној плочи има усјечен крст и то мјесто се зове Руско Дрво, названо по Русу који је био у комисију за разграничење. Стари су причали да се Рус звао Безруков. Крећући се даље према истоку код пећине Капавице у једну плочу има и данас урезан мјесец и звијезда, а мало ниже побијен је један камен висине око 80 цм. ослоњен на један дебели јасен. Такође на малу Киту на мјесто звано Каламида има урезан мјесец и звијезда. Стари су причали да чланови комисије нијесу знали гдје су тачке означене за границу па су им мјештани који су ишли са њима казивали да се то мјесто налази сјеверније него што јест.Тиме су повећавали територију, и припајали још неке дјелове Црној Гори. Наши преци су земљиште у предјелу планине Ките одувијек сматрали својим, па су исељавањем у Рудине запосјели тај простор, управо до оне линије коју је означио Лубурић то јест до сјеверо-источног дијела границе Риђанског племена на потезу: Пискова Љут-врх Ките-Милојев до-Ђурков мрамор. Повише Милојева Дола са западне стране, постојао је један камен, плоча, побијен вертикално, за који су причали стари да се до њега простиру Риђани. То је онај дио Риђанског простора гдје се доселио наш петнаести пас Милоје по коме се и зове Милојев До.
Послије заузимања Херцег новог од стране Млечића Турци су изградили око 1700год . тврђаву у Никшићу. Прво су посаде турске војске становале у зидинама тврђаве, као и поједине виђеније породице.. Ради сопствене сигурности призивали су исламизирано домаће становништво. Оно се прво насељавало око саме тврђаве, а касније и даље. Обично су се груписали по фисовима ( братствима ) па су у Никшићу постојали познати фисови: Груде, Пипери, Кучи, Херцеговци, Феризовићи као и нека друга мања братства. Потурчени Кучи су били најбројнији. Дијелили су се на: Мекиће, Љуваре Љуце, Џидиће, Прекиће,Сукиће, Рушевиће,Кајовиће, Таировиће, Алибашиће, Ибричиће, Елезовиће и друге. Најаче братство били су Љуце који су пореијеклом од Куча Мрњавчевића и својатали су се са Вујачићима из Грахова, што потврђују и Вујачићи. ( Петар Шобајић Никшиц оногошт 19? ) Јачањем Турске власзи у Никшићу и повећањем исламског становништва појачали су се прохтјеви за већом територијом. Никшићки муслимани су почели да отимају хришћанима посједе, и да их разагоне са њихових имања. Разагнали су и попалили насеље под Требјесом 1711 год. Требјешани су четовали око тридесет година, да би ше им Турци не могавши им ништа дозволили да се вратре. Други пут 1789. год поново су попалили насеље под Требјесом а становништво разагнали. Тада су Требјешани изгубили катуне под планином Његошем.(казивање старих Требјешана) Те катуне су посвојили Турци, па И данас имају локалитети са њиховим називима као што су.Вреизовина, Веризовића Градина, Авдића Долови, Крушка Осмовића, Шабовина, Мустафагића Греде, Арапи, Каменице Пелевића и Локва Ћубелића. У првој половини XVIII в. Турци су преотели катуне по Рудинама и Крнову од домаћег становништва. На том терену су упадале црногораке чете, отимале стоку и пресретале караване. Године 1790 хајдучке чете састављене махом од разагнатих требјешана су попалиле Рудине уз божићне посте.(казивање старих требјешана). Те катуне Муслимани из Никшића су постепено губили, тако да су их морали потпуно напустити послије биитке на Грахову. Тада долази до наглог прилива становништва из Катунске Нахије и до формирања рудинског племена о чему ће касније бити ријечи.

ПОРИЈЕКЛО ДЕЛИБАШИЋА

По причању мог оца Миливоја – Мига Делибашића, у даљем тексту Миго, Делибашићи воде поријекло из Куча. Драгоје због увреде од стране неког Турчина, истога убије , и побјегне из Куча са четири сина и женом. Населио се у Драгаљ. Драгоје је био убијен поноћи од неке хајдучке чете. Жена Драгојева се била сакрила у неку пећину при Бијелој Гори. Ту је нађу турски ловци и поведу у град Клобук код турског паше. Жена је била крупна и висока па паша кад је виђе рече ,, каква је ова вујача . Од њених синова настали су: Вујачићи, Делибашићи, Булаићи, Антуновићи и Вучетићи. То је кратко казивање Мигово о поријеклу Делибашића. Он зна за Милоја који је био урезан у памћење Делибашића и као успомена на њега су остали топоними у село Риђане Ђедова главица, и Штедим а у предјелу Доњих Трпача: Милојев До, Милојево Корито, Милојева Љут, једним именом Милојевина. О поријеклу братства Делибашић неможемо говорити а да не видимо шта кажу братства истог поријекла и нека друга казивања и записи.

Марко Миљанов кад говори о Кучима и њиховом поријеклу Куче дијели на Дрекаловиће и остале. У Дрекаловиће убраја Дрекалове потомке а у остале Мрњавчиће, односно Мрњавчевиће, потомке Гојка Мрњавчевића па каже ,, звао се је Грча Ненадин, Ненада Гојков, а Гојко Мрњавчић. Грча је имао сина Панту а Панто пет синова: Петра, Ђурђа, Тиха Леша и Мара. Набрајајући које братство је од којег Пантовог сина он даље каже,, И за оне православне , који су се преселили из Куча од синова Пантиније, не зна се који је од којега, тек сви се Кучи кажу: Радовићи у Невесиње Даковићи у Граово Рогановићи у Цуце Кликовци у Зету Поповићи у Рисан и Нови. Ови сви, ђе се који с којијем види, прва му је ријеч ,,Како си родо,, (Марко Миљанов, племе Кучи у народној причи и пјесми) Пошто је сасвим сигурно да су Даковићи од Вујачића а Радовићи у Невесиње од Рада из села Риђана, Драгојеви потомци као што су и Делибашићи то значи по Марку Миљанову да Делибашићи воде поријекло из Куча од Неког Пантовог сина. *Није безначајно истаћи да се у дефтеру пописа Куча из 1485 год. и то у селу Панта Љеш међу 187 пописаних лица налазе Вуксан, Гојко (Гројко) Никач и Којко чији су се очеви звали првога Мара, другога Ђурађ, Трећега Петар и четвртога Љеш управо онако како су се називали четири Пантина сина. Петог Тиха нема али се једно село у Хотима зове Тихомир. (* извор Растислав Петровић племе Кучи 1684-1796). Неке тврдње да смо поријеклом од Дрекаловића сматрам да је тешко доказати. Постоје три верзије о Дрекаловом поријеклу. По једнима,, Дрекале је био унук Ђурђа Кастриота и посинак Никезе Марина, по другој Дрекале је био син, а не посинак Никезе Марина, и по трећој Дрекале је био син кћерке Климентског војводе Мартина Ђона и неког Мрњавчевића. Дрекале је имао сина Лала и Николу . Никола је млад погинуоа Лале је био војвода крајем XVI и почетком XXII вјиека.,, *Ако смо у дилеми ко је био Дрекале за Лала се поуздано зна да је био син Дрекалов јер је под тим именом – Лале Дрекалов –унет у попис скадарског санџака 1614 год. као један од команданата Куча,(* извор Растислав Петровић Племе Кучи 1684-1796) У вријеме Лала Дрекалова Драгојеви потомци живе на терену Риђана .,, они граде цркву посвећену Светом Николи 1499 год. на Грахову кога славе и данас његови потомци,,.У првој половини XVII вијека они имају своја братства а средином истога избијају на чело риђанског племена као његови прваци . Они су већ тада били на простору који наводи војвода Анто Даковић у својим мемоарима, управо до оних тачака докле су по легенди стигла четири Драгојева сина. Испитивањима становништва и њиховог потмства у Пиви Светозар Томић је записао предање Ђурковића, који су такође Драгојеви потомц, из села Риђана, по предању од Милојевог сина, да они воде поријекло од Прекића. Данас у вријеме модерног комуницирања на интернету налазе се и таква мишљење. Војвода Анто Даковић (мемоари) каже да се Драгоје отселио из Куча због увреде неког турчина, кога је убио на Светога Николу кад му је била слава. Прво је дошао на Чево гдје је удао своју кћерку, и задржао се неко вријеме. Био је приморан и одатле да иде па је повео фамилију и од стоке једну краву. Кад је дошао код Трешњева упутио се према Дврсну, гдје га је затекла ноћ, па је ту у Буковицу заноћио. Ујутро кад се пробудио краве није било па је Драгоје отишао у потјеру за лоповима убрзо их сустигао и у свађи око краве исти га убију. То мјесто је при Бијелој Гори и данас се зове Драгошева продо, по Драгоју. Жена Драгојева послије тога догађаја покушава да се насели на Грахово али јој не дају Матаруге, па оде у Церово Ждријело како се иде у Крну Јелу и ту се насели. Радила је са дјецом по туђим кућама и тако су преживљавали. Једне ноћи , ловци који су се били изгубили у Бијелу Гору видјевши ватру дођу код ње. Сјутри дан је поведу код паше у Клобук. Жена је испричала паши све како је било. Паша кад је саслушао рече њенијем синовима да сјутра кад сване крену на четири стране и да се врате до увече, па докле који стигне да се ту насели. Најстарији Шороје крене преко Рудина Никшицкије и стигне до Кусинског моста ту стави биљегу и врати се увече у Клобук. Млађи Бороје пође преко Грахова па преко Трешњева и стигне у Зовину. Ту на једну главицу побије крст. То мјесто се и данас зове Доброгорски Крст, а помиње се и као једна од тачака на граници Риђанског племена. Они трћи брат пођи из Клобука преко Бијеле Горе на врх Јастреебице и ту стави биљегу. Ту се састају три границе на Вучји Зуб: од Зубаца турска, од Грахова граховска а од Дврсна аустриска. Четврти брат је пошао из Клобука преко Корјенића пут Требиња и стигне у Нудо. Ту је била једна пивница, па сврати у њу, и пошто исприча људима који су ту сјеђели куд је кренуо, исти га напију да неби ишао даље. Он ту заспе и кад се пробуди види да је дан одмакао па ту у близини у једној шупљој стијени стави биљегу, па се врати. То мјесто се зове Шупља Греда. Европска комисија је 1859 год. разграничењем са Турском узела ту тачку као дио границе. Анто каже да су од Шороја Делибашићи и Булаићи, од млађега брата Бороја су Вујачићи и Даковићи. По предању Булаића које је записао у књизи Родослов братства Булајић, Чедомир Булајић, суштина предања о поријеклу Драгојеву се подудара. Код Булаића њихово предање каже да се Драгоје оженио у Чево, а не да је дошао са породицом на Чево и да је ту остао док му дјеца нијесу одрасла. По њиховом предању они су од Бороја а Вујачићи од Шороја. Предање Вујачића, које је изнио никола Вујачић у књизи о своме братству, помиње пра мајку Вујачу и њена четири сина који су се прво по Драгоју звали Драгаши . Код Андрије Лубурића често сретамо тај назив кад хоће да каже за некога ко потиче од Драгоја па каже од Драгошева племена. Никола Вујачић даље каже, убрзо по досељавању Драгојевих потомака на Грахово, почиње расељавање. Вујадин се насели близу Трешњева, остали у Вилусима. Милић се касњије преселе у Херцеговину у Звијерину и од њега су Милићевићи. Треци Драгојев син насели се у Трепачким Рудинама и од њега су Делибашићи. Четврти оде у Нудо и од Њега су Антуновићи.

Предања ових братстава о поријеклу, у суштини се не разликују. Код свих братстава постоји убјеђење о кучком поријеклу, као и о рођачким везама. Главна слава ових братстава је Свети Ноикола а прислуга Томин дан.

ВРИЈЕМЕ ДОСЕЉЕЊА нашег претка на простор села Риђана

( Риђани су некад били јако племе у залеђу Рисна, па све до Никшичког поља обухватајући простор Грахова Вилуса И Никшићких Рудина. Село Риђане је остало као сјећање на то старо племе )

Драгоје долази из Куча у вријеме Турака, јавља се на простор Риђана у вријеме Турака. То би било вријеме у другој половини XВ вијека. Тада нестаје Матаруга са простора Грахова. У попису становништва у турском дефтеру из 1470год. стоји да се Матаруге спајају са Власима.Турци су и словенска племена за дуго времена називали власима, па мислим да је овдје дошло до спајања влаха са Риђањанима. Исте те Матаруге нијесу дале, по Анту Даковићу жени Драгојевој да се насели на Грахово. Још једна чињеница говори у прилог томе, а то је топоним Доброгорски Крст који се помиње у повељи Ивана Црнојевића, (Ердељановић ст. цг.) до кога је, по предању, стигао најстарији Драгојев син. у прилог те тезе иде и зидање цркве на Грахову 1499. год. коју су по предању зидали Драгојеви потомци. По родослову Булаића њихов Родоначелник Бороје рођен је око 1530/1540 год. Родоначелник Делибашића, Милоје, по нашем прорачуну рођен је око 1540 год.Никола Вујачић рођење Сладојево у родослову ставља 1530 год. То је вријеме када су наши преци веђ живјели одвојено.. По писању Ердељановића ,, прва и најглавнија недаћа, која је снашла племе Цуце, била је повлачење границе између столачког и скадарског пашалука одмах по освајању Црне Горе. Та је граница пролазила јужним предјелима Заљути (ишла је преко Столачке Плоче код села Водног Дола излазила на планину Пресјеку, и продужавала се даље на сјевероисток. Њоме је скоро половина дотадашњег цуцког землљишта одсечена од Црне Горе и од Цуца и придружена Херцеговини.Сав тај огромни део цуцког земљишта на северу од речене границе заједно са ранијим риђанским предјелима око Тешњева и Пустог Лисца постао је у ствари граничном зоном по којој су се непрекидно водили четнички ратови између Црногораца и херцеговачких муслимана . Старо становништво услед тих напада морало се врло рано расељавати Поменути Сладоје живио је ту средином XВИ вијека, гдје и данас постоји назив Сладојев До. Ердељановић помиње и Вучетиће као рано отсељено становнике Трешњева. У Трњинама постоји назив Вучетића До, Као и Булин Локањ ( вода ). Источно од села Круга су Боројевски Кши. Све нас то асоцира на братства кучког поријекла, Сладојев До на Сладоја Вујачића, Вучетића До на Вучетиће Булин Локањ на Булаиће као и Боројевића крши на родоначелника Булаића Бороја. Што значи да су та братства некад живјела ту. Цркву на Трњинама према испитивањима Андрије Лубурића а које је доставио Ердељановићу, зидали су стари Кучи предходници данашњих Лаковића и посветили је СВ. Николи. Лаковићи такође стари Кучи су ту цркву само поправљали и одржавали чија је слава такође од старина Св. Никола. Одакле је Милоје дошао у село Риђане није познато, али се зна да је био у том селу у другој половини XВИ или почетком XVII вијека. Вјероватно да је дошао из предходно поменутих предјела, које је морао да напусти услед сталних борби на тим просторима. Постоји и друга могућност, а то је да је Милојев предак поменути Шороје дошао знатно раније на Простор села Риђана а то је оно вријеме послије турских заузимања наших територија, и послије смиривања цијеле ситуације на том терену.У ранијем тексту у турском попису становништва из 1477. г наведено је 12 пустих села у нахији Оногошт гдје је припадало и село Риђане, затим борбе око утврђења Моштанице 1497.г. Свакако су морали раселити село Риђане,које се граничило са самом тврђавом. Васо Вујовић у књизи Никшићко Прековође, Каже да су у село Риђане живјела братства кућког поријекла, и да су се њима око 1750г. први придружили Баровићи као ускоци.Управо на том терену према легенди коју је записа војвода Анто Даковић на почетку 16 в. дошао је Шороје.Памћење Делибашића не помиње Шороја, али он би могао бит Отац или дјед Милојев.

ПРЕЗИМЕ И РАЗВОЈ БРАТСТВА

Академик Шимуновић даје објашњење презимена Делић и Делибашић. Делић је настало од презимена Делија које је мање распрострањено по Хрватској и налазимо га по рубовима некадашње турске царевине. Своју претпоставку Шимуновић гради на теорији о сажимању средишњих слогова у дуго «и» ; ДЕЛИЈА – Делијић – Делић, упоређујучи ту конструкцију са сличним презименима Кадић – Кадијић од кадија (судац) ; Терзић – Терзијић од терзија (кројач). Даље «делија « је турска именица и означава «јунака», «силника», «напрасита човјека» и сл. У Турској су «делије» биле посебан род коњице и посебни стражари у турских достојанственика, према томе довољно мотива за презимена кршних Динараца. Осим тога и презиме Делибашић, које је распрострострањено по некадашњим Војним крајинама, особито по Босанској, настало од турског «дели» што значи слиовит или махнит и «баша» што значи старјешина.,ДЕЛИБАШИЋ претпоставља се да је и ово презиме првобитно настало у Црној Гори но у данашње вријеме га можемо пронаћи у све три вјере и народа. Занимљиво је што је ово презиме настало творбом од ДЕЛИБАША што у пријеводу значи ЗАПОВЈЕДНИК ОДРЕДА ДЕЛИЈА!

Ево једно мишљење о нашем презимену Радована сина Драгише Митрова са Косова. ,, Ђед ми је причао да су нам презиме дали Турци. Ову причу само потврђују моји школски другови Турци, који би кад год би у школи ,,истеривао правду”, иако је то бивало на моју штету, говорили ,,баш си луда глава” или ти усијана, Бејтул Ерол ми је рекао да наше презиме на турском значи луда глава, усијана глава, али не како то ми схватамо. Он ми је рекао да би најближе било поређење српским када би имали опис човека, у једној речи који иде ,,главом кроз зид”

Милоје се настанио у село Риђане. Имао је два сина: Делију ( Делибашу ) и другог коме није познато име. По Миговом казивању убрзо послије Милојевог досељења Милоје се нешто наљутио на Турке и избјегао са фамилијом и стоком у данашња Доња Трепча у реону Подките. Стоку је затварао у пећину Сирбабу. (Овај догађај је могао бити за вријеме Грдановог устанка око 1600г.) Пећина је кружног облика, испод једног купастог брда са отвором према сјеверо западу. Отвор је велики, а има још два верткална отвора тако да има довољно свјетлости. Површина јој је преко1500м2. Могла се унутра испреграђивати за ситну и крупну стоку, као и за боравак чељади. По казивању, стара Милојева мајка је ту правила сир пошто није имала суда да прави друге млечне производе па се по томе прозове Сирбаба. Кад су Делибашићи продали Радуловићима имање пећину и пут до ње нијесу продали. До скоро су у љетњим мјесецима Радуловићи затварали стоку у тој пећини. Археолошким испитивањима могло би се утврдити нешто више о њој а постоји могућност да је ту боравио и пра човјек. Као успомене на Милоја остали су називи Милојев До, Милојева Љут, Милојево Корито, или заједнички Милојевина. То је онај дио на који су Делибашићи доселили из села Риђана непосредно пред граховску битку.

Миго каже Делија је имао седам синова: Радоица, Раде, Вилотије, Бањо, осталијем Миго није знао имена. Делија је имао брата који је погинуо. Од њега су Николићи у Штедиму и Ђурковићи у Штедиму и Ђурковићи на Брезна у Пиву. Једна кућа Ђурковиђа је била у Дубровско у Дробњак. За њих каже Андрија Лубурић ,,Пореклом су из Риђана од племена Драгошевића (Лубурић назива потомке Драгојеве Драгошевићима) Њихов предак поп Стојан Ђурковић, становао је у Риђанима до 1807год. Тада је учествовао у бици Руса, побуњених Пољана и Црногораца на град Никшић, против Турака. Предводио је један знатан одред војске. По неуспеху оде у Жупу, а одатле у Дробњак. Сељакао се дуго. Веле да је за седамнаес година промијенио седамнаест огњишта. Најпослије се мало осталио у Дубровску, одакле пређе у Брезна и ту се стално насели. Поп је имао синове: Окицу Пера и Јакшу.Перо се задржао у Дубровску. Имао је синове Митра и Мира. Славе Никољ дан а прислужују Томин дан”.(А. Лубурић Дробњаци )

У Доње Риђане од Делије су: Делибашићи од Вилотија. Вилотије као и остали синови Делини презивали су се Делибашићи. Вилотијеви потомци су задржали то презиме осим Палија. Први кнез од огранка Делиног био је Радоица Делин. Он је учио богословију у цркву на Требјесу. Враћајући се из цркве кући повриједио је око десно прескачући преко неке поточине, и на њега ослијепио. Послије напушти то школовање, јер слијеп на једно око није могао да буде ђакон. Као писменог човјека Турци га, кад је одрастао, ставе за кнеза. Звали су га Ћоро а његово Потомство Ћоровићи Биџовићи. Славе Никољ дан а прислужују Томин дан. Од Неког Делиног сина одвајају се Пековићи. Има их у Риђане и Дубровско. За ове у Дубровско Лубурић каже: У Дубровско је доселио око1775 год. Стојан Иванов Пековић. Даља им је старина из Риђана. Они су од племена Драгошевића. Отуд се Ђорђије Радов Пековић преселио у варош Оногошт (Никшић ) 1747 год. ( овај податак је записан на једном старом еванђељу а изнио га је П. Шобајић у књизи Никшић –Оногоћт, тумачећи кад је Никшић престао да се зове Оногоштом, и спада међу задњим писаним помена имена Оногошт.) Имао је сина Ивана а он Стојана. Око 1775 год Стојан у свађи убије Џанка Феризовића из Никшића због чега ускочи у Безује у Пиву, а мало доцније пређе у Дробњак и насели се у Дубровско. Убрзо је постао сеоским кнезом и као такав пјева се у пјесми. Имао је синове Новака Лазара и Ђоку. Славе Никољ дан а прислужују Томин дан. (Лубурић Дробњаци) Једна њихова линија иде овако:Раде, најстарији пас- Ђорђије- Иван- Стојан- Ђока- Иван -Тома -Радоје – Радомир –Зоран – Радомир. Из предходног да се примијетити да су се Пековићи Стојан и Ђурковићи, поп Стојан, као рођаци бјежећи пред Турцима нашли заједно у селу Дубровску. Други кнез у Риђане од Делина огранка био је Раде. Живио је у другој половини седамнаестог вијека. Пјевао се у народним пјесмама. Из једног Записа Петра Шобајића КЊ.ВИ.св. 6 .1930 архива у ? Види се да је Раде био тада гласовити јунак и харамбаша . Коментаришући народну пјесму ,,Раде од Риђана и Паша Стамболија,,Шобајић каже ,,Раде од Риђана, како га пјесма зове добро ми је познат из народног предања. Преци су му дошли из Куча у Риђане где је Раде био у другој половини XВИИ вијека гласовити кнез риђански. Разурили су га Турци крајем тога вијека па је прво прешао у Рисан одатле у Невесиње. Од њега је тамо познато братство Радовићи”. За Радовиће у Невесиње сасвим се поуздано зна да су Драгојеви потомци, мада има и неких других тумачења која не споре да су Драгојеви потомци али сматрају да су раније одселили у Невесиње У фељтону објављиваном у ллисту Побједа од 4 априла 1998 год помиње се у Морејском рату као становник Никшића и Рисна. Пјесму коју помиње Шобајић нијесам могао пронаћи. Највјероватније да постоји у заоставштини Андрије Лубурић. Пронашао сам једну другу пјесму која говори о разури Рада од Риђана. Пјесму је објавио Бранко А. Копривица у Књизи Пјевач и пророк Павле- Пако Косановић. Објашњење које иде уз пјесму гласи,,Раде је био обер – кнез у Риђанима. Имао је синове Богдана и Вука, чувене у народним пјесмама ,,Вука од Риђана” и Луку коме је било 3 год. кад су се разурили. Раде је помогао истјерати турке из Рисна 1684 год. а за награду дали су му Млечићи једну турску кулу на Рудини у Рисну гдје му се синови Богдан и Вукан населе око 1692год. Раде је много четовао и прочуо се на све стране као храбар , вјешт, али и поштен харамбаша. Око 1700 год. у споразуму са Реџеп пашом Невесињцем населе Рада и малог му сина Луку у Братачу (Невесиње) и поред великог имања дају Радовићима обер кнештво над цијелим Невесињм. Од Луке су Радовићи у Невесиње а од Вука и Богдана Радовићи у Рисну. Од Радова брата Шања су Шантићи код Мостара (Архив Србије ,зал.ВИИ/257) У Кандиском И Морејском рату Делибашићи су били доста јако братство. Имали су харамбашу Остоју И Рада који су били на челу братства.Трећи кнез у Риђане од Делибашића био је Ђуро Манојлов Звани Лека, чије потомство по њему има надимак Лекићи. Постоји једно предање које каже да је Ђуро од одиве Делибашића која је била удата у Лековића или Лекића. Послије смрти свога мужа она се врати у род. Истражујући поријекло Властелиновића Петар Шобајић каже,,Нису начисто са поријеклом Властелиновића. Своје их Досељени Кучи у Риђанима и Никшићким Рудинама , од којих су Делибашићи и друга братства, а по другом казивању они су по сродству били најближи Лековићима, једном чувеном братству племена Угреновића око Никшића чија се кула несумњиво из средњег вијека још држи у селу Кочанима, (записи књ. ВИ; св. 6.1930.) За Угреновиће ваља напоменути да су били једно од првих словенских племена које је населило никшићку котлину. Припадали су старом племену Лужана., која су касније асимилирала ново придошла племена: Никшићи, Дробњаци и Риђањани. Познат је њхов бан Угрен, кога су по предању убили Никша и његови синови кад је кренуо , на позив кнеза Лазара на Косово. И данас постоји, у жупи Никшићкој код дома у Ливровиће камени споменик подигнут Бану Угрену. Кнез Ђуро је рођен око 1740 год. Помиње се у једном архиву из збирке архив Србије који је изнио Косто Радов Перућица у књизи Опутна Рудина, стр 120, говорећи о поријеклу Радана. Радани су неко вријеме живјели у село Риђане. Били су пријеке нарави па им, послије неке свађе ,,кнез Лека рече- несретне сте крви но се раселите. Између кнеза Рада и кнеза Ђура није познато ко су били кнежеви.

Зидањем никшићког бедема Турци су се утврдили на том простору, тако да су почели да разагоне околно становништво. 1714г. везир Ћуприлић је ударио са војском на Црну Гору којом приликом је попалио Риђанско племе. Знатан дио Делибашића се повукао у предјелу поменутог Милојевог Дола Ту су боравили неко вријеме и држали стоку. Једног дана дођу Турци Дајбабићи да их глобе. Пошто су се Турци понашали бахато и насилно ови се договоре те их побију и баце у оближњу јаму. Та јама се зове Дајбабића јама. Предање каже да су буле удовице размотавале црна клупка и клеле убице њихових мужева. Касније кад су Делибашићи за стално населили то имање било им је баксузно. Послије свих тих догађаја братство је остало без вођа, поготово послије поменутог догађаја настају прве сеобе. Делибашићи су морали и одатле да се селе, о тим сеобама се незна пуно.Отприлике да је један дио отишао према Босни и према Крајини. Предање каже да су се у Голију првом половином XВИИИ вијека насељавала три брата Делибашића од којих се један звао Оташ. Кад је Никола Делибашић Због убиства турчина Шаинагића пошао у Голију надао се да ће тамо наћи Оташа са његовом браћом. Није га нашао јер су отишли према Босни. Академик Шимунић кад објашњава настанак презимена Делибашић, каже да је презиме прво настало у Црној Гори а одатле се распростло по војним крајинама, особито по босанској и данас га имамо у све три конфесије.

Један занимљив текст пронађен на интернету говори нешто о поријеклу Делибашића муслимана у Босни који овдје износим онако како је написан. „Зграда турског суда се помиње у занимљивом одломку који говори о поријеклу Делибашића и поријеклу назива Рибница. Одломак смо пронашли у књизи „Зеничка чаршија и махале“, аутора Месуда Сарића. У одломку који говори о средњовијековној тврђави Врандук аутор је записао:

„Посљедњи кадија у тврђави био је мој прадјед по мајци, хаџи Мухамед-бег Делибаша, веома образован алим, који се школовао у Цариграду. Од њега потиче презиме Делибашић, а његових потомака са тим презименом и данас има у Какњу. Хаџи Мухамед–бегов предак, хаџи Омер-бег, потицао је из Црне Горе, одакле је царским декретом премјештен на локалитет у околини Какња, 170 година прије Мухамед-беговог рођења. Мјесто у које је доселио назвао је Рибница, у знак сјећања на истоимену ријеку у Црној Гори. Омер-бегови потомци били су и кадије, што потврђују надгробни споменици (нишани) у оближњем мезаристану. Овај беглук може се упоредити само са чувеном Ризван-беговином у Стоцу.

Кула хаџи Мухамеда била је саграђена на 2 спрата, а у њеном склопу су биле су и двије велике магазе (једна је кориштена за затвор, а друга као коњушница за јахаће коње). Кула се дијелила на два дијела : мушки (селамлук) и женски (харемлук). Имала је велику пространу авлију у којој су били смјештени ахари за војску и госте, затим кланица (стаја), одунлуци, бунар, чесма.. Авлија и куле биле су опасане бедемима од камених и храстових греда са пушкарницама. На спрату, у мушком дијелу куле, налазила се одаја звана мехкема-хућумет, у којој су редовно обављана вјенчања и суђења. Нажалост, у току Првог и Другог свјетског рата уништена је цијела библиотека и кадијски сиџили-тефтери; остао је само руком написан Кур’ ан претка Делибаше (данас је у посједу праунука Месуда Сарића у Сарајеву). (—) Као посљедњи званични потомак бегова, хаџи Мухамед-бег Делибаша дочекао је 1878. године храбро и достојанствено аустроугарске војнике. Својом мудрошћу избјегао је борбу, али је остао са својом храбром аскером. Разумљиво је да је морало доћи до разоружања, па је том приликом нова власт срушила око куле све што је имало војну сврху. Остала је само кула и у њој породица, а хаџи Мухамед-бегу су дозволили да и даље обавља кадијске дужности, што је он и чинио све до своје смрти , у првој деценији двадесетог стољећа“. Дакле предак Мухамед бега Делибашића одселио је из села Риђана управо за вријеме предходно напоменутих догађаја, тј почетком XВИИИв. Делибашићи муслимани не споре да су од Делибашића из села Риђана, а има казивања да су од три брата који су из предјела Риђана и Голије дошли у Босну.

У листу Алманах Подгорица 2005. год објављен је један податак који говори о првацима никшићких муслимана и њиховом потписивању да неће нападати околну рају и наносити јој зулуме, Као једанод потписника тог документа помиње се Омер–бег Делибашић. Једна ливада у Риђанима Зове се Омерова долина, највјероватније прозвана по овоме Омеру. Документ датира 11 октобра 1805 год.Поставља се питањен шта је са потомцима Омер-бега Делибашића поменутог 1805г?. О томе незнамо ништа ни у предању ни у писаним изворима. Само се говорило да има Делибашиа који су прешли у ислам . Трагајући по интернету наишао сам на један занимљив чланак који гласи,, Посилије доласка Аустро-Угарске у Босну 1878. године многе се муслиманске обитељи из цијеле Босне, па тако и из Раме, исељавају у Турску. Послије Првог свјетског рата више муслиманских обитељи из Раме одселило је у Сарајево. Послије 1920. године у Сарајево се одселило 12 обитељи у потрази за послом. Након анексије Босне у Турску су се одселили Муфтићи, Делибашићи и Авдићи. У Сарајево и Брчко одселили су Татаревићи. У Гламоч су одселили Никшићи. У Тарчин су отишли Демирџићи. Одселили су из Прозора и Омербеговићи. Изумрли су Кураховићи, Ћехајићи и Шех-Омеровићи. За нас су овдје посебно занимлива презимена Муфтићи, Делибашићи и Авдићи чији катуни су се некад налазили на подручју Никшићких Рудина. Вјероватно да су послије ослобођења од турака отишли у поменуту Раму а одатле послије анексије Босне и Херцеговине од стране Аустри-Угарске пошли за Турску. На цијелом том путу пратило их је заједничко мјесто одакле су кренули. Данас има тих породица у Турској.

Удругој половини 18 в.Никола брат од стрица Ђуров због убиства Турчина сели прво у предио Милојева Дола онда се најми код Томовића у Голију и ожени се од њих. Његови потомци су голиски Делибашићи који су имали надимак Бучалине. Под тим презименом наоди се данас Бучалина на друштвеним мрежама. Бучалине из голије вратили су се на старо презиме Делибашић 1940. Бучалине које данас имају исто презиме највјероватније да су одселили раније са простора Голије и нијесу знали за ту промјену. У попису становништва из 1889 г Лука син Тодора Николина и његова породица су пописан под тим презименом. Живјели су у Миљковцу у Пиви. Ово нам говори да су то презиме добили Николини синови док су још били у Голији.

Око 1800 год из Риђана због крви Милош Богићев сели у Дробњак. Њеово потомство има презиме Палије. За њих Лубурић каже:,, Они су из Риђана код Никшића. Доселио се Милош Богићев као ускок са Јакићима 1807 године. Имао је сина Тодора, а он синове Новицу Ивана и Лазара.Садашње презиме Палије, добили су по досељеном Милошу који је Морачанима попалио сијена из освете за опљачкану му стоку од њихове стране. Због тога га назову Палијом а потомке му прозову Палијама.,, (Лубурић Дробхјаци) Милош је имао сина Теодора, а Теодор Новицу, Ивана и Лазара”. Новица је као учесник у Херцеговачком устанку погинуо у Бјелопавлићима у селу Шобајићима 1877. године. Стеван Дамјанов је био борац НОР-а и налазио се у строју 7. омладинске црногорске бригаде од њеног формирања. Био је и рањаван.

Мој отац каже 1802 год. посвади се Драго Делибашић са Турцима Џулуповићима и у тој свађи убије једнога од њих. Свађа је настало због тога што су Џулуповићи тражили да им Делибашићи давају више млијека и млечних производа. Послије тога Драго се одметнуо и неко вријеме крио, и са осталим Турцима добро живио и није им правио неприлике. Године 1803 дође паша из Мостара да обиђе град Никшић и капетана Мушовића, којом приликом му Мушовић, између осталог изложи и свађу Драгову са Турцим, и то да је Драго ускочио и да другим турцима не чини зулуме.Паша нареди да се Драгу дозволи повратак на имање, да му живот буде загарантован, а да се онај кога убије погуби или протјера из града Нишића. Паша је тада раји из Риђана дао да може да сели у катуне у Рудинама. Делибашићима је додијељено Пола Доњих Трепаћа, Каменско, планину Киту и Пониквицу. Границе тог катуна су се кретале Са Лисе Греде, Машанова Главица,Веље Брдо,до Раскрсница па у Голубињу ( јама) на Живацу па у Скалу од Лисина, Каменице Пелевића, Веризовића Градина, Шуреч, Ћешор, Боњина Гомила, Паланка, Трубјела, Стружица, ријеком Сливском у Опаљену Главицу И Лиса Греда. На те катуне Делибашићи небише плаћали порез и небише Турци смјели издизат са стоком. То су Турци звали домаћевином Делибашића. Из Миговог казивања види се да су тада Делибашићи добили једну врсту аутономије, и ако погледамо историске догађаје тога времена, то је вријеме када се отоманско царство налази у тешком положају. Унутрашње прилике су несрсђене, на Балкану јача утицај Француске и Русије. Балкански народи се подстичу на устанке, што се одразило и у црногорским и брдским племеним. Стална четовањ црногорских и брдских чета у околини Никшића угрожавала су Турске посједе на тим теренима, и изазивале сукобе. Са друге стране огорчени Турци из Никшића су вршили жесток притисак на околно становништво не слушајући локалне власти, што је могло да прерасте у оружани устанак а Турска је то најмање тада жељела. Због свега тога Турска жели да умири рају давајући јој неке повластице. Турска је у таквом положају најмање жељела унутрашње сукобе. Локалне власти у Никшишу постају немоћне да умире међусобне сукобе и сукобе са околним становништвом. На захтјев султана Мустава-паша је одредио Капиџи-башу, Али-ризван бега да се упозна са ситуацијом у Никшишу и да њему поднесе извјештај. Капиџи-баша извјештава о хаотичном стању у Никшићу и на учестале тужбе локалне власти, а у договору са портом, босански Валија Мустава–паша је упутио Исмаил пашу са јаком војском да умири побуњена племена. Суочени пред војном пријетмјом представници муслиманских племена свечано су се обавезали 3 октобра 1805 године да ће се покорити Законима и органима власти и да ће се измирити међу собом што су свечано и потписали представници муслиманских племена.

Друга представка која је упућена 11 октобра 1805 год. Босанском валији каже да су се муслимански прваци у том суду потписали да неће наносити зло и нападати околну рају. Као задњи подписник тога документа стоји Омер-бег Делибашић.(алманах 29-30 подгорица 2005 ) Казивање мога оца се уклапа у историске догађаје тога времена само што је година када су Делибашићи добили повластице и Драгу опроштено и дозвољено да се врати на имање била 1805 г.а не 1803. Послије тих догађаја Драго се вратио у село Риђане. Када је прошло двије године, Драго узме коња И оде у град Никшић, гдје га убију турци Џулуповићи. Због тога је Мушовић протјерао Џулуповиће из Никшића поступајући по предходно подписаном документу. Делибашићи су користили те катуне, али због упада црногрских и турских чета тешко су се могли одржати на том простору. Турци су притиснути црногорским и брдским четама били принуђени да постепено напуштају те просторе да бише их коначно напустилипустили послије граховачке битке. Послије догађаја из 1805 год. Голуб Драгов Делибашић је наследио Кнеза Ђура –Леку. А послије њег за кнеза долази Реџо Ћоровић, и остаје до битке на Грахову (,,Збирка докунената, попис свега становништва Црне Горе 1879г. књига 1, архив Цетиње,,уписан је Ибро (Милован ) Делибашић стар 75г.Ибров отац је Голуб Драгов; Ређжо Биђжовић стар 80г. становник Рудина. Познато је да су Ћоровићи имали надимак Биђжовићи и као успомена на њх на простору Рудина и Трепача данас има пуно топонима насталих од њиховог презимена.

НИКШИЋКЕ РУДИНЕ

Послије битке на Грахову на територији риђанског племена са приливом новог становништва формирају се три нова племена: Кривошије, Грахово и Никшићке Рудине.

На терену Рудина настало је (Милан Мићуновић Никшићке Рудине у борби за слободу.) ново веома јако племе које ће одиграти веома важну улогу током ослободилачких ратова од вишевјековне турске власти. У састав Никшићких Рудина улазе следећа насеља: Брестице, Бусак, Горња Трепча, Доња Трепча, Каменско, Орлина, Пониквице, Рудине, Смрдуша, и Трубјела. Свако ово мјесто има мање засеоке а то су: у Брестицама Алуге, Кораћевац, Срни До и Плитки До; Броћанац се дијели на Горњи Броћанац са засеоком Крнулић, Доњи Броћанац са засеоцима: Ковче До, Милетин До, и Побрђе, на Буску: Брезова Дола, Главица Мандића, Зуква, Каба и Бован; у Горњим Трепчима: Авдића Долови, Вала Трепачка,Веризовина, Градојев До, Трусина, Крушка Осмовића, Раштица, и Трошовац; у Доњим Трепчима: Кривача, Ластва, Подгређе, Подкита и Трновац; у Каменску: Арапи, Погана, Подшуреч, Пометеник, и Присоја; у Орлини: Ћелиски До, и Широка улица; у Смрдуши: Глигорев До, Ђурђев До, Лађиште, Мркаљи, Церовица и Чизмовина; у Трубјели: Боњин До, Крушчица, Мужевице и Рамовића До; у Рудинама; Бајов До, Бранков До, и Торине Балетића. (Милан Мићуновић Никшићке Рудине у Борбама за слободу)

ВОДЕ

Живих вода нема осим Врела под Његош. Људи су обично копали широке И дубоке бунаре на мјестима гдје има иловаче. Ту се скупљала вода, кишница и служила за напајање све стоке и људства. Послије другог св. рата власти су организовале народ те су се правиле те воде у више крајева у Рудинама. Поједини домаћини су правили покривене воде зване цистијерне. Прије тога, за вријеме великих суша, народ је тјерао стоку чак на Сланску пећину. Бројало се око150 корака у пећину док се стигне до воде. Као што постоје сушне године постоје и кишне године. Кад киша пада у изобиљу данима без престанка, тада вода плави Горња Трепча. Језеро настало 1962 г године достизало је дужину око 1400 м. Постојало је десетак дана.

ПУТЕВИ

Путна инфра структура је почела да се изграђује тек у вријрмр краља Николе Пут који је почео да се ради 1910 од Никшића преко Кусида даље преко Рудина до Грахова завршен је у вријеме првог свјетског рата. Пут из Кусида за трепча почео се радити за вријеме краљевине Југославије да би био завршен 1961 г. а асфалтиран 1988г. Од Трепача преко Каменска до школе у Рудине изграђен је макадамски пут. Пут је у веома лошем стању и скоро да није за употребу. Народ је сопственим радом правио путеве и данас скоро до сваке куће постоји какав такав пут. Преко рудина 1938 г завршена је ускотрачна жељезничка пруга и радила све до1975 г. када је затворена а шине дижене. Тада се приступило изградњи магистралног пута који мповезује Никшић са Требинем и даље.

Електрификација Рудина је завршена деведесетих година прошлог вијека.

Због тако лоших услова за живот народ је напуштао те крајеве. Попис становништва Рудина говори да је 1953 г у рудинама било 2783 становника да би се тај број свео на 475 године 2003. Тај број данас је још мањи.

 

ЦРКВЕ

У ослобођеним Рудинама народ је имао потребу да изгради своје цркве, па су ускоро и саграђене: у Горњим Трепчима црква Св. Вмч. Георгија 1872 г; Црква Св. Николе у Каменску саграђена 1881г.а обновљена 2001 г, у Брестицама црква Св. Троице 1863 г., у Броћанцу црква Св, Архангела Михаила 1863 г.на Трубјелу црква Св. Николе 1868 г. на Борку црква Св. Архангела Михаила1887 г. на Крсцу црква Св Николе

ШКОЛЕ

У турско вријеме народ се није школовао. Школе су почеле да се отварају тек почетком XX вијека. То су биле четвороразредне школе. Налазиле су се у Трепчима. Рудинама, Борку, Брестицама и Броћанцу. Ове школе су остале све до завршетка Другог св. рата. Шесдесетих г. прошлог вијека у Рудинама и Горњим Трепчима отворене су осмогодишње школе. Те школе данас више не раде, затворене су 2003 г.

ВОЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА

На подручју Рудина одиграла се битка између Црногораца и Турака у Црногорско – Турском рату 1862 год.

Од становништва насељеног на простору Рудина формиран је Рудинско-трепачки батаљон чији каомандант је био Баћо Ђуричин Мићуновић

У балканским и првом св. рату батаљон је дејствонао у саставу Вучедољске бригаде. Према акту команде од 20 апр.1908 г.имао 5 чета и то: 1 Горњо-трепачка, командир чете Марко Николић, од 1912 г. Благота Мићиновић, 2 Каменско смрдушка, командир чете Јован Мићуновић, од 1912 Радован Делибашић, 3 командир чете Илија н. Рогановић, од 1912 Петар Томановић. 4 Броћаначка командир чете Радосав Балетић И Доњо-трепачка Командир чете официр Анто Рогановић. Подаци из књиг ,, Баталион Рудински-Трепачки 1912-1915 , издање Београд 2002г Милутин Радованов Драшковић,,.стр 6.У првом свјетском рату командир доњотрепачке чете био је Радован Косовић.

.

 

СТАНОВНИШТВО

Подручје Никшићких Рудина било је насељавано још од каменог доба. На простору Рудина постоје велике камене гомиле из доба Илира које су биле гробнице умрлих. Очувани су стећци који говоре о каснијем становништву у тим крајевима. Да је ту живјело неко становништво говоре многобројна утврђена узвишења зидана као сувомеђа И већ разрушена са називима Град, Градац, Градина И сл. У селу Каменску пронађене су римске или грчке гробнице. Код каменица Пелевића, постоји До Херцег И једно узвишење се зове Херцег. Код Врела Трепачких постоји старо хришћанско гробље И остаци неке цркве. Први словенски досељеници су били Племе Новљани који су се касније помјерали према Никшићу И Дробњацима. Од њих је касније настало племе Дробњаци. Добар дио тог племена је живио у Трепчима па их Лубурић по мјесту одакле су дошли у Дробњак сврстсва у трепчањане. Послије турских освајања једно вријеме тај крај је био ненасељен јер нема никаквих података о становништву тога краја. Тај крај је више служио за испашу стоке прво старих Требјешана. И Данас постоји један топоним који се зове Бућића Јањило по Бућићима требјешанима ( Јањило је мјесто гдје се овце јагње) Касније кад су турци разагнали старе Требјешане узели су им те просторе И издизали са стоком о чему говоре многобројни топоними И народне пјесме.. Разграничењем, послије граховске битке1858г. сјеверна половина Рудина остаје под турском још двадесетак година. Књаз Никола је форсирао насељавање тог дијела., тако да је оно било добро насељено пред ослободилачки рат 1886г.

Број становника се повећавао до педесетих година прошлог вијека, када број становништва почиње да опада. Данас је то веома мали број. Остали су обично старији људи.

Једним већим археолошким испитивањем почев од пећина па даље сазнало би се нешто више о становништву тога краја

РАЗВОЈ БРАТСТВА НА ПОДРУЧЈУ РУДИНА

Пред граховску Делибашићи су населили такозвану Домаћевину и напустили село Риђане у коме су живјели око 250г. Земљу у Риђанама су испродавали или једноставно заборавили на њу тако да су је други посвојили. Риђанске Рупе су биле риђански комун,који је такође посвојен. Риђанске катуне по врх Ките је узела држава у Титово вријеме и нијесу враћени. Вјековне шуме које су се ту налазиле нова црногорска власт крајем 20 и почетком 21 вијека је дозволила да се посијеку И униште. Даље расељавање братства наставља се из тих крајева. Неке породице, које су живјеле у село Риђане су се раселиле послије изградње сланске бране 1960 г. тако да је напуштена постојбина Делибашића и тамо више нема посједа. Братство се ширило и развијало на новом простору Рудина.Један догађај који се десио њвјероватније 1857 г. Натјерао је Делибашиће да напусте село Риђане. Никшићки турци су поручили Делибашићима да ће доћи да купе харач. Између осталог тражили су да им спреме гозбу и да изаберу десетак лијепих жена које ће им чинити друштво. На те захтјеве Делибашићи нијесу могли пристати па се договоре да напусте село и да иду на већ поменуту домаћевину у предјелу Рудина односно Подките. Уочи договоренога дана Делибашићи су припремили све за покрет. Кад су турци дошли прије него сједу за трпезу по обичају одложили су оружје. Жена која је била задужена да прихвати оружје исто је стављала у једну кацу са водом, тако да су се пушке поквасиле и барут у њима и нијесу биле за употребу. Бахати турци кад су се најели И понапили тражили су жене. Тада је дошло до комешања и борбе са Турцима гдје су Делибашићи већ унапријед припремљени побили Турке. Истог момента кренули су са стоком и стварима које су могли носити са собом у правцу Ките. Сва чељад су напустила село Риђане.

Ево шта о томе каже Милан Мићуновић у књизи Никшићке Рудине у борбама за слободу ,, Уз јаку помоћ Црногораца коју им је упутио књаз Данило, 8 новембра 1857 год. одметну се са Клачине и преселе: Балетићи и Велестовци у Броћанац, а Вуко Голубов Перовић на Огорјело ждријело. На њихов позив из села Риђана пресели се у Пониквицу добар дио Риђањана. Чим за то чују Турци дођу у Риђане попале и поруше куће и посијеку једног Делибашића. На глас о томе похитају риђањани са ускоцима на освету. Затеку Турке и посијеку им троицу за онога једнг. Једнога је посјекао Ђурко Чолаковић, другога Туко Делибашић а трећега Перо Вуков Перовић.

Делибашићи су прво пошли у збјег у поменуту пећину Сирбабу.Једно вријеме су се држали заједно, ради одбране И турске освете. Ускоро долази до разграничења са Турском, послије чега се Делибашићи насељавају на шири процтор Рудина. Обично су ишли заједно у исти крај они који су тада били ближи или су били браћа.

Синови Тома Ђурова: Лазар Андрија И Милић су остали у Засеок Подкита и ту направили куће. Мато син Илије Ђурова направио је кућу код Сикодола недалеко од пећине Сирбабе. Послије извјесног времена његов син Живко вратио се у Село Риђане на старевину. Вуле син Ђурка Лазарева населио се у Каменско. Алекса Лазарев Населио се у Каменско. Ристо Драгов се населио у Боњин До, Трубјела. Радован Драгов се населио на Пандурицу Трубјела. Синови Јокови Бранко – Бега, Јанко – Муица. и Станко – Рњица населили су се у Брестице засеок Срни До. Синови Голуба Драгова Бошко, Пашо, Милован-Ибро населили су се у Каменско. Глиша Голубов населио се Под Киту. Милутин Борков населио се Под Киту.

На ослобођеној територији од Турске људи су направили куће, крчили шуму обрађивали земљу , развијали сточарство, градили воде и цркве, па се тако осјетио напредак у свим дјелатностима. Породице су се повећавале тако да послије извјесног времена земља на којој су били није довољно давала за нормалан живот. Тада почину и прва исељавана из рудинског краја. Већ око 1885 г. због неслагања са књазом Николом из Каменска одлази Јакша Милованов Глиша Голубов и Пеша Пашов. Негдје отприлике у исто вријеме Пресељава у Спуж Ристо Милутинов а Петар Милутиновбв одлази у Славонију. Крјем XIX и почетком XX вијека. млади момци одлазе на рад у Сјеверну и Јужну Америку. Тамо су обично радили у рудницима. Због тешког рада и тешких услова живота многи су рано обољели и умрли на тим континентима без потомства. Ријетки су они који су успјели нешто да зараде и да се врате са зарадом у своју земљу. Око 1900 г Јоко Пашов се насељава у Куршумлију. Пет година касније долази његов брат Раде са породицом. Негдје у исто вријеме Андрија син Јована Крстова одлази у Куршумлију. Саво син Спасоја крстова купује имање у Ријечане и 1919 г. пресељава са породицом. Марко син Спасоја Крстова пред први св. рат. пресељава у Херцег Нови.

Послије првог свјетског рата краљ Александар је извршио аграрну реформу. Том реформом су око 1924 године насељени синови Јована Матова у Бајмок код Суботице. У КРАЉИЦУ – Дреница – Косово 1923-24 г насељени су: Гаврило Јошов Делибашић, Радован Лазарев Делибашић, Батрић Јоксимов Делибашић, Петар Јоксимов Делибашић, Никола Делибашић и Јоксим Вулов Делибашић.У исто вријеме досељава се Стеван Матов Делибашићу Ново Поланце код Србице.

Краљица је село у Дреничком округу на Косово. *Село је формирано 1923 -24 г. на простору који није био насељен и ријетко се користио као катуни Шиптара из Дренице. Насељен је колонистима већином из Црне Горе. На додијељену земљу правуили су куће крчили земљу и стварали окутњице. За вријеме првог свјетског рата прогнали су их Шиптари са тог простаора као и из цијеле Дренице, порушили им и попалили куће. Кад се рат завршио вратили су се у своје село. Почели су из почетка без икакве помоћи сиромашни, гладни и боси, пријенули су да обнављају уништено, да праве куће и чисте земљу од корова. Тада их је снашла нова невоља, Приморавали су их да уђу у задругу прије свих дреничана. У задругу нијесу имали шта унијети, нијесу имали стоке, нијесу имали волове да узору земљу. Из избјеглиштва су се вратили болесни, многи су погинули и помрли, тако да нијесу имали ни радне снаге. Кад се одустало од формирања задруга становници села Краљице су се мало отргнули, неки су почели да раде на државним пословима, добар дио је био остао из рата при војсци, пристизао је и млади нараштај тако да се село опоравило и почело да напредује у сваком погледу, а онда још једна невоља. Године 1959 почиње агитација за расељавање села Краљице. Циљ је раселити Краљицу и од њеног атара створити заједно са Жутовцем пољопривредно добро. Послије дугог убјеђивања становништва разним подвалама притисцима и пријетњама, становници села Краљице су напустили своја огњишта и кренули у нову неизвјесност.( * извор, ,,Краљица“ Милан Б. Ћолаковић библиотека Хроника села Београд 1990 г. Не бих се овдје бавио разлозима због којих је дошло до овога расељавања, али свакако морам напоменути да је тај чин срачунато урађен уз подршку највиших органа у земљи као уосталом све што се радило и могло урадити на штету српског народа.

 

Милош Миков 1929. г са цијелом породицом одлази у јужну Америку. Тамо данас живи његово бројно потомство.

Једно велико расељавање Делибашића са простора Рудина и иначе Црне Горе догодило се 1946 – 48 г. , када је колонизацијом пресељено 14 домаћина са укупно 85 лица, на простор Војводине. Послије другог свјетског рата почиње обнова индустријација и изградња земље. Тада становништо почиње да мигрира ка већим привредним центрима првенствено у Никшић а одатле даље. Увиђајем у бирачке спискове које је објавила побједа 1988 г. у општини Никшић билоје 201 особа преко 18 г. из братства Делибашић. Од тог броја је 39 особа из Рудина, а из Голије 9 особа. О овим миграцијама као и напоменутим биће ријечи код писања о породицама.

ЗАНИМАЊЕ СТАНОВНИШТВА

У вријеме књаза, касније краља Николе било је мало државних послова И јавних радова. Радило се већином у кућним заједницама. Становништво се брзо ширило. Оскудна земља није довољно давала за основне потребе И прехрану.Због свега тога млади нараштаји напуштају своја огњишта И одлазе у друге крајеве. Добар дио становништва посебно младих момака одлази у Америку.

За вријеме краљевине Југославије стање се није пуно поправило. Било је веома мало јавних радова, обично на сјечи шуме или путевима.

Послије другог свјетског рата са индустријализацијом земље почиње одливање становништва. Народ који је остао да живи на села И даље је тешко живио, без здраственог осигурања И без личних примања борио се И даље за сопствену егзистенцију. Због свега тога рудински крајеви су остали са малим бројем становника. Данас срж тог становништва чине већином старије становништво.

За прехрану стоке народ је косио И скупљао сијено. У рану јесен сјекао је листове. То је била основна храна за прехрану стоке. Са одливом становништва одлива се и сточни фонд.

Људи су за своје потребе обрађивали доста оскудну земљу по доловима и вртачама. Земља се обрађивала на примитиван начин. Садио се већином кромпир, сијао се кукуруз, раж И јечам мање пшеница, хељда И овас.

Било је заступљено и пчеларство које се раније обављало на примитиван начин, али нијесу биле познате болести које данас уништавају пчелињаке, тако да је народ имао доста користи од пчела. Иначе у традицији нашег народа било је познато пчеларство наслеђено још од старих словена. Од меда се правило пиће звано медовина, које се раније служило гостима за славе и свадбе. Од воска су прављене свијеће које су служиле за осветљавање просторија ноћу, и за религиозне потребе.

ДЕЛИБАШИЋИ ПОГИНУЛИ ИЛИ СТРАДАЛИ КРОЗ РАТОВЕ

МОРЕЈСКИ РАТ 1684 – 1699

Харамбаша Остоја Делибашић помиње се у писаним изворима 1686, настањен у Рисну. Погинуо је око 1690 код Гацка, штитећи неки караван који се кретао за Боку Которску. Помиње се у листу .. побједа “ од 6 априла 1998 г. у чланку Чувене харамбаше, као и у которским архивима. Нама је ово интересантно из разлога што је то најстарији пронађен документ презимена Делибашић. У исто вријеме помињу се хајдуци Вучетић Војко и Раде од Риђана. Сва три ова хајдука имају заједничко поријекло.

ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ 1875 – 1878

ДЕЛИБАШИЋ БЕША ТРИПКО рођен у село Риђане, Граховско –рудински батаљон , погинуо у Дугиу 1876 г.

ДЕЛИБАШИЋ МАТА САВА погинуо у невесињском устанку.

БАЛКАНСКИ РАТОВИ 1912 – 1913

ДЕЛИБАШИЋ ЈАКШЕ ЋЕТКО рођен у село Риђане Никшићки батаљон, Риђанска чета, Водник, погинуо на Скадру.

ДЕЛИБАШИЋ СТЕВАНА ЂОРЂИЈЕ – Ђоле РОЂЕН У Голији погинуо на Говедарнику 3 јул 1913 г.

ДЕЛИБАШИЋ МИШУРА ВУЧЕТА рођен у Спужу, Спушки батаљон новоселска чета, погинуо на Дечићу 27 септембра 1912 г. Био је четни барјактар.

ДЕЛИБАШИЋ ЂОКА НИКОЛА рођен у Спужу, Спушки Батаљон, Новоселска чета. Погинуо је на Мусину главицу 25 јануара 1913 г.

ДЕЛИБАШИЋ ЈОША ЛУКА , рођен у Спужу, Спушки батаљон, Новоселска чета, Разболио се у логору, умро кући. Био је четни барјактар.

ДЕЛИБАШИЋ СТЕВАНА ЂОЛЕ рођен у Голији Вишњића До, Голијски батаљон, Горњоголијска чета. Погинуо је на Говедарнику 3 јула 1913 г.

ДЕЛИБАШИЋ РАДОВАНА МИЛОВАН рођен у Срни До Брестице. Мјесто погибије непознато.

 

ЗАПИСАНО ИСПОД СКАДРА 1912 – 1913

,, Сваки батаљон и свака чета има свога барјактара, а у свакој бици половина их погине. Сваком барјактару су одређени њихови замјеници, и обично је замјеник био онај који је носио барјак на крају борбе. Ова дужност је наследна: барјактареви синови су они који чекају да преузму барјак кад њега погоде. На почетку ратног похода барјаке носе ветерани – на крају младеж.“

Џојс Кери ,, Сјећање на Боботе“

 

Први свјетски рат

ДЕЛИБАШИЋ МИТРА ПЕТАР рођен у горњим трепчима 1863 г. а погинуо новембра 1915 на Вардару код Билеће.

ДЕЛИБАШИЋ СТЕВАНА ОБРЕН рођрен у Брестицама, а погинуо новембра 1915 г На Вардару код Билеће.

ДЕЛИБАШИЋ ТОМИЦЕ АНТО рођен у горњим трепчима рањен почетком 1915 г. Упућен на кућно лијечење, подлегао ранама послије седам дана.

ДЕЛИБАШИЋ РАДОВАНА МИЛАН рођен у Брестицама а умро као војник октобра 1915 г.

ДЕЛИБАШИЋ СТЕВАНА ЈОВАН рођен у Голију. Учесник је балканских ратова и првог св. рата. Погинуо је на Илино Брдо почетком 1916 г.

 

ДЕЛИБАШИЋ ПАША ЈОКО рођен у Каменско 1863 г. погинуо или заробљен и стријељан у церској бици 1914 г.

ДЕЛИБАШИЋ ВУКА ЂОРЂИЈЕ рођен у Доњм Трепчима погинуо као комита код Гацка 1918 г. У батаљону је био артиљерац.

ДЕЛИБАШИЋ ВУКА ЗАРИЈА рођен у Доњим Трепчима, погинуо као комита 1918 г код Гацака. Био је командир вода у Доњо-трепачкој чети.

ДЕЛИБАШИЋ ЈОКА ШПИРО, страдао у кући коју су запалили Бугари, током првог св. рата

ДЕЛИБАШИЋ ПАША ЈЕГДА, страдала у кући коју су запалили Бугари токпм првог св. рата

ДЕЛИБАШИЋ ВУЛА ДРАГО рођен у Каменско 1885 г. Умро у логору у Тузима.

ДЕЛИБАШИЋ ДРАГА БОЖАНА рођена у Каменско, умрла у логору у Тузима.

ДЕЛИБАШИЋ ДРАГА НОВИЦА рођен у Каменску, умро у логору у Тузима.

ДЕЛИБАШИЋ КРСТА ВИДАК рођен у Пониквици 1875 г. умро 1917 г у логору у Билећи.

ДЕЛИБАШИЋ КРСТА ВИДАК рођен у Пониквици 1877 г. умро 1917 г. у логору у Билећи.

ДЕЛИБАШИЋ МИТРА РИСТО рођен у Горњим Трепчима, стријељан 1917 г. на Велимљу.

ДЕЛИБАШИЋ ПЕТРА КОСТА рођен у Каменско 1898 г. стријељали га Бугари у Прокупљу.

ДЕЛИБАШИЋ РАДА ГОЛУБ погинуо на Солунски фронт.

ДЕЛИБАШИЋ РАДА МИЛОРАД стријељан као момак од стране Бугара.

ДЕЛИБАШИЋ БОРКА БОЖО погинуо на Солунски фронт.

ДЕЛИБАШИЋ БОРКА НОВАК Стријељан од стране Бугара.

ДЕЛИБАШИЋ БОРКА РАДОВАН погинуо у први св. рат.

ДЕЛИБАШИЋ БОРКА СТЕВАН погинуо приликом одступања српске војске преко Албаније. ДЕЛИБАШИЋ МИЛОВАНА МИЛОРАД погинуоу првисв. рат

ДЕЛИБАШИЋ СПАСОЈА ПЕТАР рођен у Доњим Трепчима, због држања оружја поведен у Никшић и стријељан.

ДЕЛИБАШИЋ СПАСОЈА ПЕТКО рођен у Доњим Трепчима, због држања оружја поведен и стријељан у Никшић.

ДЕЛИБАШИЋ ТОМА МИЛОВАН рођен у Доњим Трепчима, умро 1917 г. у логору Балдагасон.

ДЕЛИБАШИЋ ТОМА ЈАНКО рођен у Доњим Трепчима , умро у логору Балдагасон 1917 г.

ДЕЛИБАШИЋ ТУКА ГАВРИЛО рођен у Доњим Трепчима, умро у логору у Тузима.

ДЕЛИБАШИЋ ЖИВКА МИЛОШ умро у концентрационом логору у Тузима.

ПЕТАР СТЕВАНОВ ДЕЛИБАШИЋ рођен у Голији са женом СИНЂОМ и синовима МИЛАДИНОМ И МИЛИВОЈЕМ и још једном кћерком спроведени су у аустриске логоре гдје су умрли.

ДЕЛИБАШИЋ ЛАЗАРА ВИДАК рођен у Голији, умро у логору у Никшићу

ДЕЛИБАШИЋ НИКОЛЕ МИЛОВАН рођен у Голији, спроведен у мађарске логоре, гдје је умро 1917 г.

 

ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ

ДЕЛИБАШИЋ ГОРАНА АНДРИЈА рођен 14 јула 1914 г. у Каменску. Крајем 1942 године заробљен и поведен у Италију. послије капитулације Италије бјежи из затвора, и приликом покушаја пробоја до италијанских патртизана гине септембра или октобра 1943 г.

ДЕЛИБАШИЋ ГАЈА ЈЕЛА рођена у породици Ераковић на Тупану, гдје је и живјела до удаје за Мирка Делибашића из Пониквице. Рат ју је затекао као удовицу. Опредијелила се за НОП и радила активно у организацији АФЖ. Погинула је несрећним случајем на железничкој станици у Трубјели, од бомбе која се случајно откачила једноме борцу приликом представе културно умјетничког друштва.

ДЕЛИБАШИЋ ДРАГА ЉУБОМИР рођен у Пљевљима 1923 г. погинуо као тенкиста 1945 г код Сиња.

ДЕЛИБАШИЋ МИЛИЦЕ ВОИН рођен 1922 г. у засеоку Боњин до. Био је члан СКОЈ-а. Почетком 1942 г. ступио је у четврти батасљон Никшићког НОП одреда. Био је заробљен и спроведен у затвор у Никшићу, одакле организује бјекство са још четири друга који су били осуђени на смрт стријељањем. Септембра 1943 г. ступио је у трећи батаљон Пете пролетерске бригаде. Приликом формирања Осме црногорске бригаде прелази у њен први батаљон гдје је постављен за командира вода а потом за командира друге чете са чином поручника. На тој дужности је и погинуо са чином поручника у Чаковцима код Шида децембра 1944 г. на сремском фронту. Гроб му није пронађен па му кости почивају и данас на мјесту погибије.

ДЕЛИБАШИЋ МИКА НОВАК рођен 1895 г у село Каменско. У борби код Уздомира у близини Никшића, штитећи одступницу другова, бива заробљен и спроведен у Никшић. Истог дана 15 јула 1941 г. бива стријељан у Никшићу. Кости су му пренешене код цркве у Каменско, гдје су му потомци подигли споменик.

ДЕЛИБАШИЋ ПЕТРА ЛУКА рођен 31 октобра 1895 г. у Каменско. Убрзо је преселио у село Пасјачу код Прокупља. Лука је био учесник првог свјетског рата и преживио албанску Голготу и Солунски фронт. Бавио се земљорадњом у селу Пасјачи. Због свађе са комшијом истога убије и бива осуђен на робију и упућен у Сремску Митровицу на издржавање казне. Августа 1941 г успијева да побјегне из затвора са групом робијаша и да се придружи партизанима. Заробили су га њемци и спровели у логор на Бањици одакле је поведен и стријељан у Јајинцима 5 марта 1942 г. гдје му и данас кости почивају.

ДЕЛИБАШИЋ РАДОВАНА ЂОРЂИЈЕ рођен 20 јуна 1924 г. у село Каменско. Погинуо је као борац Десете црногорске бригаде код Његуша у октобру 1944 г Кости су му пренешене и почивају у породичној гробници у Каменску.

ДЕЛИБАШИЋ МИЛУТИНА ПЕРО рођен у Голији, био је борац Друге далматинске бригаде, нестао у борбама 1944 г.

ДЕЛИБАШИЂ ЋЕТКА ЂОРЂИЈЕ рођен у Риђане код Никшића, погинуо 1943 г. код Ужица.

ДЕЛИБАШИЋ СТЕВАНА МАКСИМ рођен у голији стријељан у Долима у Пиви јуна 1943 г. од стране Њемаца.

ДЕЛИБАШИЋ МИЈАЈЛА НОВАК рођен у Голији 1920 г погинуо као борац првог батаљона никшићког партизанског одреда 1942 г.

ДЕЛИБАШИЋ РАДА ФИЛИП стријељан од стране Бугара

 

ДЕЛИБАШИЋ ГАВРИЛА РУЖА рођена 1927 г у село Краљица гдје су јој родитељи доселили из села Каменска , домаћица, избјегла са Косова у Прокупље гдје је и погинула маја 1944 г.

ДЕЛИБАШИЋ НОВИЦЕ РАДОИЦА рођен у Крсцу, Рудине, погинуо је од стране балиста 1941 г у Ругову.

ДЕЛИБАШИЋ САВА МИРКО рођен у село каменско 1892 г. погинуо у свом селу од стране четника 2 априла 1944 г.

ДЕЛИБАШИЋ РАДОВАНА МИЛЕВА рођена у Голију, погинула у њемачкој офанзиви 1943 г.

ДЕЛИБАШИЋ ЈАКОВА МИЛАН рођен у Хрватској село Ријенци 1924 г. гдје му је отац Јаков доселио из Доњих Трепача. Страдао је у логору Јасеновац.

РАТ 1991

ДЕЛИБАШИЋ БЛАЖА МИЊА рођен у Доњим Трепчима 1958 г. Мобилисан у бригаду ,,Сава Ковачевић” погинуо 1 октобра 1991 г. приликом уласка бригаде у Конавле. Сахрањен је у Никшићу на гробљу иза манастира.

ГОЛООТОЧКИ МУЧЕНИЦИ

ДЕЛИБАШИЋ ГОРАНА МИЛЕТА рођен у Каменску 1922 г. општина Никшић, Провео на Голом Отоку од 7 септембар 1949 до 20август 1950

ДЕЛИБАШИЋ МАРКА МИЛИВОЈЕ рођен у Херцег Новом 9 марта 1922 г. Провео на Голом Отоку од 23 марта 1950 до 23 марта 1956 г.

ДЕЛИБАШИЋ СИМА ЖАРКО рођрн у Никшићу 13 септембра 1926 г. Провео на Голом Отоку од 31 март 1949 до 17 август 1951 г.

ДЕЛИБАШИЋ ДРАГА ЈОВАН рођен у Пљевлима 21 септембра 1929 г. Провео на Голом Отоку од 24 марта 1951 г. до 8 августа 1951 г.

ДЕЛИБАШИЋ АЛЕКСЕ ЈОВАН рођен у општина Медвеђа 11 септембар 1927 г. Провео на Голом Отоку од 24 новембар 1951 до 10 новембар 1953

ДЕЛИБАШИЋ МИХАИЛА ПРЕДРАГ рођен у Сарајеву 10 октобра 1928 г. Провео на Голом Отоку од 29 април 1950 до 8 јул 1953 г.

ДЕЛИБАШИЋИ –ЛЕКИЋИ ПОТОМЦИ ЂУРА МАНОЈЛОВА

Ђуро је имао синове ИЛИЈУ И ТОМА

 

ИЛИЈА Ђјуров

Најстарији пас Милоје – Делија – Вилотије – Јездимир – Спасоје – Манојло – Ђуро – Илија

Рођен је у село Риђане. Ту је живио до смрти. О његовој прошлости се не зна пуно. Делибашићи из Риђана, док су живјели у то село сахрањивани су код риђанске цркве

Илија је сина МАТА

 

МАТО Илијин

Мато је рођен у село Риђане. Када су Делибашићи масовно напустили Риђане и преселилили се на простор Рудина, Мато је учинио исто. На неки начин је задржао имање у Риђане и куповао земљу. Послије ослобођења од турске књаз Никола му је дозначио још земље. Бавио се сточарством и земљорадњом. Мато је имао пет синова: САВА, погинуо у брби против турака у невесињском устанку, ЛУКА, није имао мушко потомство, ЖИВКО, ЈОВАН, и СТЕВАН.

 

ЖИВКО МАТОВ

Живко је рођен у село Риђане. Иселио је у Рудине подкита кад И остали Делибашићи, али се ускоро вратио на старевину у Риђане, куповао земљу и проширивао имање. Оженио се Гошном родом од Милићевића из Мостара. Имао је шест синова: ИЛИЈА подлегао ранама са Скадра, ПЕТАР и ПАВЛЕ, нестали у Сјеверној Америци, МИЛОШ умро у концентрационом логору у Тузима за вријеме Аустро-угарске окупације. Илија, Петар, Павле и Милос нијесу имали мушко потомство СИМО И ВИДАК.

 

ПЕТАР Живков

Петар И брат му Павле отишли су у Америку и нијесу се отуда вратили. Према казивању погинули су у неком сукобу измсђу радника. На интернет је пронађена Павлова путовница коју овдје објављујемо.

 

ПАВЛЕ Живков 1892-

Philadelphia Passenger Lists, 1800-1945 Passagierlisten Philadelphia, 1800–1945 Info Pavle Delibasic
Name: ime Pavle Delibasic
Aufnahme­datum: dan polaska 7. Aug 1914
Alter: godine starosti 22 Years
Geschätztes Geburtsjahr: rodjen otprilike ca. 1892
Geschlecht: pol muški Male (Männlich)
Rasse: rasa Montenegrin (Montenegrinisch)
Abreise­hafen: polazna luka Bremen, Germany (Deutschland)
Schiff: brod Brandenburg
Ankunftshafen: ldolazna luka Galveston, Texas
Name des Freundes: ime prijatelja Marko Vujovic
Letzter Wohnort: poslednje mjesto stanovanja Montenegro (Jugoslawien)
Geburtsort: mjesto rođenja Ridgana, Mähren – Moravsska ili moravice (Tschechische Republik)
Nummer der Mikrofilmrolle: T840_128
СИМО Живков 1890 – 1963

Симо је рођен у село Риђане. Бавио се сточарством и земљорадњом. Радио је у кочанску општину као чиновник. Оженио се Златаном родом од Вујачића. Има пет синова; РАДОСАВ, ЖАРКО, ВЛАДИМИР, НИКОЛА МИЛОШ умро као дијете и кћери Даринка удата за Милана Дакића, пуковник, има синове Радоицу и Милоицу. Живе у Подгорицу. Вукосава удата за Радомира Пековића из Риђана, пилот, има синове Драгољуба Бора и кћерку Мирјану. Драгица удата за Марка Кривокапића има сина Дуга. Милосава удата за Миливоја Кривокапића, има синове Илију, Александра, Ненада, и кћерке Ану и Славицу. Радмила удата за Славка Кривокапића, нема дјеце. Симо је сахрањен у Никшићу на гробље код манастира.

 

РАДОСАВ Симов 1923 – 1990

Радосав је рођен у село Риђане. Ту је живио до прављења слањске бране. Око 1960 године прелази да живи у град. Радио је у Железару Никшић до пензије. Радосав је радио пуно на родослову Делибашића. Обилазио је рођаке по Никшићу на Косово, по Београду и Војводини као и у Славонију

Ожењен је Слободанком родом од Криваокапића из Ластве Требињске.Има сина ДРАГАНА и кћери Драгиња удата за Радана Мијушковића, има сина Радоја И ?, Душанка удата за Мата Ковача из Петровића, има сина Марка и кћерку Ану, Радмила удата за Славка Кривокапића, нема дјеце. Радосав је сахрањен у Никшићу на гробље код Манастира.

 

ДРАГАН Радосавов 1956 – 2010

Драган је рођен у Никшићу. Завршио је средњу школу. Радио је у штампарију. Ожењен је Миком родом од ? Има синове ЖЕЉКА и ИЛИЈУ

 

ЖЕЉКО Драганов

 

ИЛИЈА Драганов

 

ЖАРКО Симов 1926 –

Жарко је рођен у село Риђане. Ту је живио до прављења сланске бране када је земља одузета и потопљено Гоње и Доње Сланско поље. Жарко је радио у Железару Никшић. Провео је на Голом Отоку од 31 03 1949 г. до 17 08 и951 г. Ожењен је Милијаном родом од Бојовића из Жупе Никшицке Има сина ЉУБОМИРА. Жарко је сахрањен у Никшић на старом гробљу код манастира

 

ЉУБОМИР Жарков

Љубомир је рођен у Никшићу 1957г. Завршио је правни факултет. Ради у фонд ПИО Никшић. Живи у Никшићу. Љубомир се бави сликарством. Има сина ДАВИДА

 

ДАВИД Љубомиров

Давид је рођен у Никшићу 1986 г. Магистрирао Умјетност. Бави се сликарством. Живи у Никшићу.

 

ВЛАДИМИР–Владо Симов 1929 – 2010

Владо је рођен у Село Риђане. Живио је у том селу до одласка у ЈНА. За вријеме служења војног рока долази у сукоб са једним официром, кога послије једне жестоке свађе убије. Владо је због тога осуђен на 20 г. робије од чега је провео 14 година. Има средњу школу. Послије потапања Сланог направио је кућу у Бистричко насеље Никшић. Запослио се у Никшићку жељезару и ту радио до пензије. Оженио се Милевом родом од Ђукановића. Има три сина МИЛОШ, СЛАВКО и СИМО. Владо је сахрањен на старом гробљу код никшићког манастира.

 

МИЛОШ Владимиров

Милош је рођен у Никшићу 1966 г. Завршио је средњу школу. Без сталног запослења. Ожењен је Војком Ашанин. Има сина ДАНИЛА. Живи у Бистричком насељу Никшић

 

ДАНИЛО Милошев

Данило је рођен у Никшићу 2002 г.

 

СЛАВКО Владимиров

Славко је рођен у Никшићу 1968 г. Завршио је средњу школу. Радио је у жељезари, погон Ливница до затварања 2008 г. Живи у Бистричком Насељу Никшићу гдје има кућу..

 

СИМО Владимиров

Симо је рођен у Никшићу 1971 г. Завршио је средњу школу. Ради у фирми Електромонт. Ожењен је Мајом родом од Никчевића. Има сина НИКОЛУ рођен 2002 г. И кћерку Милицу, ученик. Симо живи у Бистричком насељу, Никшић.

НИКОЛА син Сима Владимирова

Никола је рођен у Никшићу 2002 г

 

НИКОЛА син Сима Живкова

Никола је рођен 1935 г. у Риђане код Никшића. Радио је у Жељезару Никшић, одакле се пензионисао. Живи у Никшићу.

 

ВИДАК Живков

Видак је рођен у село Риђане. Живио је у село Риђане до 1946 г. када је колонизацијом насељен у Врбас. Оженио се још док је био у Риђане Стевом родом од Ђуровића, сестра народног хероја Милинка Ђуровића.

У кући Видака Живкова 11 јула 1941 г.окружни комитет партије Југославије одржао је састанак на коме је размотрена одлука ЦК КПЈ о дизању устанка у том крају. СУБНОР је поставио спомен плоћу на кућу Видака Живкова.

Видак има четири сина, ЂОРЂИЈЕ, ТОМИСЛАВ (СЛАВИЦ), БОЖО И ДРАГУТИН. Видак је умро 1973 г. и сахрањен у Врбасу. Осамдесетих година прошлог вијека кости су му пренешене у породичну гробницу на новом гробљу у Београд.

 

ЂОРЂИЈЕ Видаков

Има два сина ДРАГАНА И МАРКА

 

ДРАГАН Ђорђин

 

МАРКО Ђорђин

 

БОЖО Видаков

Има сина ВУКА

 

ВУК Бозов

Има сина ДУШАНА

 

Потомство ТОМИСЛАВА Видакова

Има сина МИХАИЛА.

 

МИХАИЛО Томиславов

 

ДРАГУТИН Видаков 1938 – 2005

Драгутин је рођен у село Риђане крај Никшића. Послије рата колонизацијом прелази у Врбас. Завршио је правни факултет у Београду. Радио је у адвокатури, и био директор АТП Бачкатранс у Врбасу. Оженио се Љиљаном родом од Ракочевића из Колашина. Има сина МИЛОША кћерке Соњу и Мају. Соња је завршила гимназију, уписала филозовски факултет у Београду, и при крају је студија. Соња Драгутинова је удата за Сашу Шошкића из Подгорице, има дјецу Милош – Вид рођени у Лондону , Вила – Мишел рођени у Цириху. Маја треба ускоро да дипломира на правном факултету у Београду. Била је удата за Предрага Молнара, удовица, има кћерку Миљану

Љиљана Делибашић је кћи Рајка Ракочевића из Колашина рођена у Новом Саду. Лиљана је писац и како каже пише од малих ногу. Роман Душа бојена тугом , Тикер, Београд објевљен је 1999 г. Роман Атилин круг , Прометеј, Нови Сад 2011 г. Гробар из Сибиле 2012 г. исти издавач. Имала је безброј запажених репортажа у многим листовима . Радила је као сарадник агенције ТАЊУГ, али и као оснивач и уредник новине Пословна трибина. У припреми су романи, Две необичне контесе и Кућа на низбрдици. Живи И ради у Београду.

 

МИЛОШ Драгутинов

Милош је рођен у Врбасу 1974 г. Завршио је средњу саобраћајну школу. Ради у Земуну као предузетник.Ожењен је Јеленом родом од Блажића.

Има синове ВИДАКА И ВАСИЛИЈА и кћерке Василиса рођена 2005 г. и Вјера рођена 2011 г.

 

ВИДАК Милошев

Видак је рођен у Београду 2001 г.

 

ВАСИЛИЈЕ Милошев

Василије је рођен у Београду 2003 г.

 

ПОТОМСТВО ЈОВАНА МАТОВА

 

Потомство Јована Матова пише Ненад син Јована Радулова

 

Јован је рођен у село Риђане крај Никшића. Има три сина, НОВИЦА није се трагао, МИРКО нема муско потомство РАДУЛЕ и кћерка Јела. Јела је била интернирана у Мађарске логоре. Преживјела је логоре и дочекала ослобођење.

 

НОВИЦА Јованов 1890-

Новица је рођен у село Риђане код Никшића. Аграрном реформом послије првог св. рата насељен је у Рату, Бајмок код Суботице. Интернирали су га Мађари 1941 г у логор Барч или Шарвар. Преживио је логор и дочекао ослобођење. Нема потомство.

 

МИРКО Јованов

Мирко је рођен у село Риђане. Аграрном реформом послије првог св. рата насељен је у Рату, Бајмок код Суботице. Ту је држао Кафану која се звала ,,Звеканова” оженио се Љубицом. Има кћерку Ксенију. Ксенија има Сандру. Мирко се пред други св. рат вратио у Никшић. Сахрањен је на старо гробље код Манастира.

 

РАДУЛЕ Јованов…- 1932

Радуле је рођен у село Риђане код Никшић. Аграрном реформом послије првог св. Рата пресељен је у Рату, Бајмок код Суботице. Ту је живио са породицом. Због једне тешке свађе са Мађарима погинуо је 1932 г.

Има сина: МИЛОРАД и кћери Јања И Вера. Мађари су 1941 године Радулову дјецу Милорада ,Јању и Веру депортовали у Мађарске логоре Барч И Шарвар. Сви су дочекали живи долазак Црвене Армије и ослобођење . Јања је удата за Мунић Мирка Из Бајмока, има Дјецу Цветко, Милорад, Рајко, Славко, Нада, Никола, Слободан, Јелена и Мирослав. Вера је удата за Милисава Петровића има сина Јовицу.

 

МИЛОРАД Радулов 1924- 2002

Милорадје рођен у Рати, Бајмок код Суботице. Оженио се Анком родом од Којића из Станишића. Радио је у Београду у бродоградилиште и једно вријеме живио тамо у насељу Борча. Пензионисао се из бродоградилишта, и око 2000 г. доселио у општину Сомбор насеље Алекса Шантић. Милорад је сахрањен у Сомбор.

Има синове РАДУЛА И ЈОВАНА.

 

РАДУЛЕ Милорадов

Радуле је рођен 1948 г у Станишићу општина Сомбор. Једно вријеме је радио у Њемачкој, а онда у А.Д. Алекса Шантић одакле се пензионисао. Живи у насељу Алекса Шантић. Ожењен је Миљом родом од Раковића из Бачког Новог Села. Имају Татјану усвојену кћерку рођена 1988 г.

 

ЈОВАН Радулов

Јован је рођен 1952 г. у Станишићу општина Сомбор, има основно образовање. Ради у А.Д. Алекса Шантић. Ожењен је Видосавом Гашпаревић из Коренице, Хрватска. Има сина НЕНАДА . Ненад је имао брата близанца који је умро као дијете. звао се Предраг. Јован живи у насељу Алекса Шантић.

 

НЕНАД Јованов

Ненад је рођен у Сомбору 1976 г. Завршио је средњу техничку школу у Сомбору. Живи у насељу Алексе Шантића. Ради при обезбеђењу.Ожењен је Данијелом родом од Тодорића из Војнића Хрватска. Има кћерку Сању рођена 1998 г.

 

 

ПОТОМСТВО СТЕВАНА МАТОВА

(Потомство Стевана Матова пише Радован син Драгана Радованова

 

 

Стеван Матов

Има сина РАДОВАНА и ВАСА

 

РАДОВАН Стеванов

Радован је отселио из Риђана крај Никшића и населоо се у Ново Пољанце код Србице у Дренички крај. За вријема другог св. рата пребјегли су у прељину Код Чачка, па потом у Црвенку , да би се послије завршетка рата поново вратили у своју кућу на Пољанце. Селе се у Косово Поље 1968 г . Одатле су се како је ко одрастао и женио се расељавали већином у Приштину, Обилић и Косово Поље. Радован је рођен у село Риђане крај Никшића. Ожењен је Зорком родом од Зечевића из Жупе Никшићке. Има осам синова: Обрен умро као дијете, МАРКО, ВУКИЋ , ПЕРО умро као дијете, ЉУБИНКО- ЉУБО, Радивоје умро као дијете, СТЕВАН и ДРАГАН. Радован је сахрањен у породичној гробници у Косову Пољу.

 

МАРКО Радованов1937- 2003

Марко је рођен у Новом Пољанцу, општина Србица. Радио у Аутотранспорту Приштина. Са супругом Мирославом од Николића из Шипоља (Косовска Митровица) Марко има два сина, САШАУ И ВУКИЋА и две ћерке Божану и Наташу. Божана је рођена у Гостивару. Завршила је Хемијски факултет у Приштини, до рата 1999. године радила је као професор хемије у економској школи у Пећи, а након тога у железничкој школи у Београду, где и данас ради. Живи у Винчи. Наташа је рођена 1971.године у Косову Пољу. Удата је за Бобана Ђокића (1969) из Косова Поља и са њим има троје деце Бојану (1991), Николу (1997) и Ђордја (2001). Наташа и Бобан раде у Телекому у Нишу, где и живе. Марко је 1999 г. избјегао са Косова Сремске Карловце, гдје је живио кратко вријеме, затим се преселио у Винчу код Београда. Умро је 2003 г. и сахрањен у Винчи код Београда.

 

САША Марков

 

Саша је рођен у Гостивару 1967.године. До 1997. године радио је у водоводу у Приштини, када пресељава у Сремске Карловце. Живи и ради у Винчи. Разведен, са Силваном из Сремских Карловаца има ћерке Анђелу и Мају.

 

ВУКИЋ Марков

Рођен је у Приштини 1974 г. Завршио је средњу машинску школу.Тренутно живи и ради у Винчи. До рата 1999. године радио је у Аутотранспорту Приштина, када пресељава у Сремске Карловце. Ожењен је Горданом Стојковски из Глогоња и са њом има сина МАРКА и ћерку Анастасију.

 

МАРКО Вукићев

Марко је рођен у Панчево 2006 г. Као дјечак тренира џудо.

 

ВУКИЋ Радованов

Радио као професор практичне наставе у средњој техничкој школи „Никола Тесла“ у Обилићу. Погинуо у саобраћајној несрећи код Приштине 1973. године. Сахрањен је у породичној гробници у Косову Пољу.

Има два сина НЕБОЈШУ И ИВАНА.

 

НЕБОЈСА Вукићев

Небојша је рођен у Обилићу. Ожењен је са Ранком родом из Дутина из Милошева код Обилића. До рата 1999. године живео је у Обилићу и радио у термоелектрани „Косово А“ у Обилићу. Избјегао је 1999 г. у Владичин Хан. Сада живи у Обреновцу где ради у електрани „Никола Тесла“. Има сина ВУКАШИНА и ћерке Мирјану и Бојану.

 

ВУКАШИН Небојшин

Вукашин је родјен у Приштини 1992 године. Заједно са родитељима је 1999 г. избјегао у Владичин хан. Завршио средњу медицинску школу у Београду, живи у Обреновцу, тренутно ради у Београду у клиници Ирва.

 

ИВАН Вукићев

Иван је рођен у Приштини. До рата 1999. године живео је у Обилићу, где је и радио у термоелектрани „Косово А“. Избегао је са Косова 1999 г. у Владичин Хан. Ожењен са Весном родом од Минића из Прилужја код Обилића.

Има синове МИЛОША И ГОРАНА

 

МИЛОШ Иванов

Милош је рођен 1995. године у Обилићу. Избегао је са Косова са родитељима у Владичин Хан 1999 г.Тренутно је у Италији у граду Санта Маргарита где игра кошарку.

 

ГОРАН Иванов

Горан је рођен 1999. године у Обилићу. Живи у Владичином Хану гдје је избјегао са родитељима 1999 г.

 

ЉУБИНКО (ЉУБО) Радованов 1942-1997

Љубинко је рођен у Косову Пољу. Радио је у полицији у Приштини. Са супругом Стојом родом од Кочановића има три сина МИТРА, МИЛАНА И МИЛОРАДА.Сахрањен је у породичној гробници у Косову Пољу.

 

МИТАР Љубов

МИТАР се утопио у деветнестој години у грачаничком језеру спашавајући брата Милана.

 

МИЛАН Љубов

МИЛАН погинуо у саобрацајној несрећи у Приштини када је кренуо на посао.

 

МИЛОРАД Љубов 1972-1999

Милорад је рођен је у Приштини. Из Приштине је 1999 г. избјегао у Београд. Погинуо у саобраћајној несрећи код Тополе. Радио је у полицији у Приштини. Милорад, са супругом Зорицом (1977) родом од Трајковића из Приштине, има ћерку Бранкицу рођена 1997. године у Приштини. Бранкица и Зорица живе у Београду (Железник).

 

СТЕВАН Радованов 1952-2003

Стеван је рођен у Новом Пољанцу. Живео је до рата у Обилићу. Завршио је факултет српско-хрватске књижевности. Радио је као професор српског језика, касније је прешао у министарство одбране. Пред смрт обављао дужност начелника за цивилну заштиту и територијалну одбрану Косова и Метохије. Са супругом Миленом родом од Лакушића из Спонаца, општина Медвеђа. Има сина ВЛАДИМИРА и ћерку Весну. Весна завршава правни факултет, тренутно живи и ради у Малом Пожаревцу код Београда. Стеван је сахрањен у Малом Пожаревцу.

 

ВЛАДИМИР Стеванов

Владимир је рођен 1979. године у Приштини а живеио је у Обилићу до 1999г. када је избјегао у Нови Пожаревац код Београда. Завршио је музичку академију у Приштини, ради у основној школи у Земун Пољу као наставник музичке културе. Живи у Панчеву. Ожењен је Иваном (1979) родом од Ивановића из Пећи и са њом има троје деце, сина СТЕВАНА и ћерке Милицу (2006) и Тијану (2010).

 

СТЕВАН Владимиров

Стеван је рођен 2009 г. у Београду.

————————————————————————————–

 

ДРАГАН Радованов

Драган је рођен 1955. године у Новом Пољанцу општина Србица као најмлађе и тринаесто Радованово дијете. Кад се оженио прешао је у Приштину. У приштини је живио до 1999 г. и радио у трафостаници „Косово Б“, након тога прелази у Рашку. Ради у трафостаници 110/35 Рашка. Са супругом Анком, родом од Станисављевића из Рудника код Обилића има сина РАДОВАНА.

 

РАДОВАН Драганов

Радован је рођен 1984. године. Завршио је електротехнички факултет и тренутно завршава мастер студије за професора информатике и технике. Живи у Београду и ради у основној школи у Земун Пољу као наставник информатике.

 

ВАСО Стеванов ….2009

 

Послије Стевановог одласка на Косово досељава и Васо његов брат. Населио се у Ново Пољанце код Србице. Васо је ожењен Даницом родом од Дрекаловића. Има пет синовва : МИЛОШ нема муско потомство, МИРКО, ТОМИСЛАВ -ТОМО, ВОЈИСЛАВ погинуо у саобраћајној несрећи у 39-ој год. Није жењен, и РАТКО умро као дијети кћерка Рада. Рада је била удата за Бору Касаловића из Зубин Потока код Газиводе Колашин. Има кћерку Зорицу и сина Зорана. Зоран је умро послије рата од последица зрачења и оставио жену и двоје дјеце. Зорица је удата, живи у Београду има сина Игора, игра за Црвену Звијезду и кћерку Ивану, удата. Васо је умро у Београду, гдје је и схрањен.

 

МИЛОШ Васов

Има кћери Олга и Бана 2009

 

МИРКО Васов 1929 – 1993

Мирко је рођен у Пољанца Дреница, на Косово.

Оженио се Миленом Стојановић из Из Пећи, гдје се њен отац доселио из Горњих Кокота из Црне Горе. Има сина ДРАГОЉУБА (ДРАГАН) и кћери Нада, Биља, Југа и Драгана

Нада је удата у Босну за Златка Горичкића и има Ивицу и Марију. Ивица је ожењен са Звончицом и нема још дјеце. Биљана је била удата за Стојана Митева из Македоније и има Катарину и Дениса, који имају своје фамилије. Катарина удата за Косту Голчева има Изабелу и Кристијана. Денис има жену Террилее и сина Тобиан. Југа је била удата за Владан Стојчевски и има сина Данијела. Драгана је удата за Новицу Орловића из Зубина Потока, има синове Ненада и Зорана. Ненад је ожењен и има двоје дјеце. Мирко Васов је сахрањен у Косовској Митровици.

 

ДРАГОЉУБ – Драган Мирков

Радио је као начелник полиције у Косовској Митровици. Пензионисан је као пуковник.

Био је ожењен са Миром и има кћерке Јелену и Милицу.

 

ТОМИСЛАВ – Тошо Васов

Има сина РАНКА и кћерке Славица Мика и Драгица. Славица живи у Земуну удата је за Милана Сикирића, има кћерку Јелену и сина Бранислава. Јелена је удата за Воислава ристића и има синове Рајка и Уроша. Бранислав је ожењен, жена Маја. Мика Томиславова је удата за Срђана Крстића у Пирот. Има сина Марка и кћерку Снежану. Марко није ожењен, Снеажана је удата за Марка Николића из Пирота. Драгица зиви на Жарково. Има сина из ванбрачне заједнице. Син јој се зове МИЛОШ и носи презиме Делибасић

 

МИЛОШ Делибашић

Милош је ожењен. Жена му се зове Маја.

 

ВОЈИСЛАВ Васов 1938 – 1978

Војислав је рођен у Новом Пољанцу. Оженио се Зорм родом Анђелковић . Воислав је са њом има кћерке Анету и Виолету.Војислав је погинуо у саобраћајној несрећи код Мостара у 39 г. заједно са кћерком Анетом. Анета је имала 15 г. Виолета је завршила средњу трговачку школу. Ради у једној приватној фирми као књиговођа. Зора са кћерком Виолетом живи на Батајници. Војислав је заједно са кћерком Анетом сахрањен у Батајници.

 

РАНКО Томиславо

Ранко се родио у Србици на Косово 1953 г. Ранко ради као возач аутобуса у фирми „Косметпревоз“ у Кос. Митровици. Женио се два пута . Са првом женом Слободанком родом од Бојовића има кћерку Маријану. Маријана живи у ванбрачној заједници са Дејаном Вујовићем. Има кћерку Теодору сина Алекса и кћерку Јању. Живе у Краљево. Маријана је рођена у Косовској Митровици. Ранко из другог брака са Радом родом од Недељковића има сина НЕНАДА и НЕМАЊУ . Рада је умрла 2011 г

 

НЕМАЊА Ранков

Немања је рођен 1983 г. у Србици на Косово. Ожењен Снежаном родом од Недељковића. Има сина ЊЕГОША

 

ЊЕГОШ Немањин

Његош је рођен у Србици на Косово 2012 г.

 

ДЕЛИБАШИЋИ-ЛЕКИЋИ ПОТОМЦИ ТОМА ЂУРОВА

Најстарији пас Милоје – Делија – Вилотије – Јездимир – Спасоје – Манојло – Ђуро- ТОМО

Томо је рођен у село Риђане. Био је ожењен од Коваћевића са Грахова , сестрома Анта Милојева.Томо Има три сина АНДРИЈА МИЛИЋ И ЛАЗАР и три кћери. Јдна је била удата у Миљанића , а друга у Зимоњиће. Синови томови Андрија и лазар су били учесници граховске битке.

Пред граховску битку синови Томови су из села Риђана дошли у предио Милојева Дола, Доња Трепча Никшићке Рудине. Ту су крчили шуму правили куће, и стварали породице.

 

ДЕЛИБАШИЋИ-ЛЕКИЋИ ПОТОМЦИ АНДРИЈЕ ТОМОВА 1829-

 

Андрија је рођен у село Риђане 1829г Као и остали риђањани Андрија се око 1860 населио у Рудине испод Ките у Доња Трепчаг. Послије разграничења са Турском, Милојевина је припала Турској, Па је Андрија не помирљив са турском влашћу преселио у сусједно Каменско. Каменско је тада припало Црној Гори. И данас под Киту постоје медници који су били између њега и Лазара. Касније су то имање купили Лазареви потомци. Андрија и остали Делибашићи заједно са Чолаковићима покренули су прављење цркве у Каменско. Црква је саграђена 1881г.а обновљена 2001 г. Исте 1881 г. Андрија је саградио кућу Каменско која и данас постоји у власништву његових наследника.

Жена Андрина звала се Стана. Са њом је имао синове ГОРАНА И БЛАГОЈА и кћерку Ђурђу. Андрија је живио у Каменско са породицом до своје смрти гдје је и сахрањен.

 

Попис становништва књига један 1879 г архив цетиње пише следеће; Андрија Томов 50, Благота Андрин 15, Горчин Андрин 16, Стана Андрина 40, Ђурђа Андрина 8 г. Живјели су у заједници од 5 чланова

 

ГОРАНА Андрина 1884-

У књизи ,,Баталион Рудинско-Трепачки 1912-1915 издање Београд 2002. Писац Милутин Радосавов Драшковић помиње га на 5 мјеста као десечара. На стани 259 документ бр. 172 од 22 фебруар 1913 г. и 706 документ бр. 1454 датиран,22 априла 1914г. види се да је вршио дужност водника у другом воду каменштачке четие. Похваљен од странане командира чете пор. Радована Делибашића предлаже се да остане на тој дужности и произведе се у чин водника.

 

Горан је рођен у село Каменско. Бавио се сточарством и земљорадњом. Оженио се Маром родом о Радовића из Бањана. Има синове МИЛЕТА, АНДРИЈА погинуо у италијанским партизанима 1943 год, ДАНИЛО и кћерке Златана удата за Ђура Ђурковића, Милка удата за Мирка Даковића и Савица и Видосава, нијесу се удавале, сахрањене у Каменско. Горан је сахрањен у Каменско код цркве.

 

МИЛЕТА Горанова рођен 1902- 1982

Живио је у село Каменско средином прошлог вијека направио је кућу у Драговој Луци гдје му је живјела породица . Милета је имао нешто мало радног стажа и као учесник рата стекао је пензију. Већином је живио у Каменско гдје се бави земљорадњом и сточарством. Ожењен је Милосавом родом од Никчевића. Са њом има синове ДРАГАНА и МОМИРА – Момо и кћери Дару удата за Леку Драшковића, има синове Владимира и Стојана и Кћерку Соњу. Владимир је ожењен, има сина Драгана и кћерку Соњу. Стојан има сина Вука и кћерку Анастасију. Бранкица – Бранка Милетина је удата за Зорана Зорића, има сина Мартина и кћерку Теодору. Милета је провео на Голом Отоку као голооточки мученик од 7 септембра 1949 до 20 септенбра 1950г ( лит. Свједочанство голооточких злочина 1993г Милинко Г. Стојановић) Милета је сахрањен код цркве у Каменско.

 

ДРАГАН Милетим1947-1998

Драган је рођен у село Каменско. Завршио је средњу школу. Радио је у Грађевинско предузеће. Ожењен Љиљом родом од Бојовића. Разболио се и умро 1998 г. Драган има кћерку Јовану рођена 1992 г.и Дарију рођена 1995 г. Дарија студира право. Драганова породица живи у Драгову Луку. Драган је сахрањен у породичној гробници у Каменско.

 

МОМИР МИЛЕТИН

Момир је рођен у село Каменско 1956 г.Завршио је средњу школу. Радио је у грађевинско предузеће и у ПТК-а. Није жењен. Живи у Драгову Луку. Милетини потомци имају имање у Каменско.

 

АНДРИЈА Горанов 1914-1943

Из књиге ,,Никшићке Рудине у борбама за слободу –М. Мићуновић, изд. 1989 г. Ник.“ препис -Делибашић Горана Андрија рођен је 14 јула 1914 г. у Каменску. Завршио је основну школу и до рата се бавио земљорадњом у свом селу. У НОБ је ступио првог дана устанкаи узео активног ућешћа у многим борбама на Грахову, Црквицама, Катунској нахији, Загарачу. Андрија је, као одан, свјесно опредијељен и храбар момак, примљен у СКОЈ, а почетком 1942 г. постављен је за замјеника командира смрдушко-каменштачке чете. Крајем августа 1942 г. пао је у руке четника предат окупатору и интерниран у Италију. Погинуо је септембра или октобра 1943 г. у покушају да се пробије до савезничких снага или до италијанских партизана. Кости му и данас почивају у тој сусједној земљи.

 

ДАНИЛО Горанов 1924 – 1984

Данило је рођен у село Каменско. Завршио је учитељску школу. Радио је као учитељ и директор основне школе у Рудинама. Преселио се у Никшић 1961 г. и радио као управник Ђачког интерната, до отварања новог студенстког дома, гдје је учествовао у изградњи дома, а лично га је отворио, и био једно вријеме управник. Одатле прелази у центар за културу Никшић, одакле се пензионише. Оженио се од Булаића Даницим. Има синове СЛАВКО, ЗДРАВКО, ЗОРАН, ГОРАН и кћерку Олгу удата за Николу Ђедовића у Петровац на море. Олга им синове Ђура, Марка и кћерку Јелену.Данилови потомци не живе у Каменско али су задржали имање и стару кућу. Данило је сахрањен на новом гробљу у Кочане код Никшића.

 

СЛАВКО Данилов

Славко је рођен У рудинама 1951г. Завршио је средњу електро школу и радио у жељезару Никшић до пензије. Ожењен је Драгицом родом од Дабовића.

Има сина АНДРИЈУ и кћерку Мајду, психолог. Славко живи у Никшић.

 

АНДРИЈА Славков

Андрија је рођен у Никшићу 1981 г. Веома млад показао се као таленат за фудбал, па је као дијете пошао у Никшићку Сутјеску. Са својих тринаест година прелази у београдски Партизан. Тренирао је и играо у Партизану. На европском првенству до 21 г. одржаном у Њемачкој 2004 г. играјући за репрезентацију Србије и Црне Горе освојио је сребрену медаљу. Играо је за репрезентацију Црне Горе и постигао веома запажен успјех. Играо је за Партизан Мајорку, Бенфику, Брагу, Беира Маре, Аек, Реал Сосиедад, Херкулес, и Рајо Ваљекано. Тренутно се налази на Тајланду, гдје игра фудбал. Веома успјешно је играо за репрезентацију Црне горе. Ожењен је Милицом родом од Леоваца. Има сина АНДРЕЈА и кћерку Доротеу.

 

АНДРЕЈ Андријин

Андреј је рођен 2011 г.

 

ЗДРАВКО Данилов

Здравко је рођен у Рудинама 1958 г. Завршио је средњу школу. Радио је у Хотел Оногошт. Тренутно без запослења. Оженио се Соњом родом од Вукотића. Има синове ДАНИЛО, НИКОЛА, НЕБОЈША и кћерку Лидију. Лидија је ученик гимназије, први разред. Здравко има кућу у Кочане код Никшића, гдје живи са породицом.

 

ДАНИЛО Здравков

Данилоје рођен у никшићу 1985 г. Завршио је саобраћајну техничку школу. Ради у угоститељству. Живи у породичној кући у Кочане.

 

НИКОЛА Здравков

Никола је рођен у никшићу 1987 г. Завршио је средњу школу. Ради у ,,Кабл монтажа“ Живи у породичној кући у Кочане.

 

НЕБОЈША Здравков

Небојша је рођен у Никшић 1995 г. Ученик је четврте године економске школе. Живи у породичној кући у Кочане код Никшића.

 

ЗОРАН Данилов

Зоран је рођен у Никшић 1962 г. Завршио средну школу. Играо је фудбал за никшићку Сутјеску и дубровачки Гошк. Са омладинцима Сутјеске освојио је омладински куп СФРЈ 1980 г. Играо је у Француску за друголигаша Троу пет година. Ради у фирму ,, Гвардијан“ Живи у Никшић. Није ожењен.

 

ГОРАН Данилов

Горан је рођен 1973 г. у Никшићу. Завршио је ДИФ. Ради у трговини као менаџер. Ожењен је Јеленом родом од Николића. Има синове ПАВЛА, БОРИСА и кћерку Ану.

 

ПАВЛЕ Горанов

Павле је рођен у Никшићу 2007 г. Ученик.

 

БОРИС Горанов

Борис је рођен у Никшићу 2013 г.

 

БЛАГОЈЕ Андрин 1874 –

Благоје је рођен у село Каменско Никшићке Рудине. Подаци из пописа становништва нијесу тачни јер Благоје је био старији син Андрин. Отац Андрија пошто је остао удовац оженио га је када је имао 16 година, да би имао женско чељаде за помоћ у кућу. Са женом Цвијетом родом од Николића имао је сина СИМА и кћерку Госпаву- Куса. Куса је била удата за Марка Вујовића, није имала дјеце. Благоје је са Милком имао још дјеце која су помрла након рођења. Оженио се други пут са Милицом родом од Ковачевића из Спиле Граховске . Са њом је имао синове КОСТА и АКИМА НИКОЛУ и кћер Зорку удата за Мирка Докнића. Са њим има кћери Наду и Веру.

 

У књизи ,,Баталион Рудинско-Трепачки 1912-1915 издахје Београд 2002. Писац Милутин Радосавов Драшковић. На стран 333 пише да је Благоје Андрин болестан, датум 4. Јун 1913 г. Што значи да је био учесник балканских ратова у чети Каменско -смрдушкој.

 

СИМО Благојев 1892 – 1969

Симо је рођен у село Каменско гдје је одрастао. Био је у жандамерију Краљевуне Југославије. После одлази у Америку гдје је стекао пензију. По казивању био је ожењен неком њемицом и са њом имао кћерку. О томе се више ништа незна. Сахрањен је код цркве у Каменско гдје је направљен и споменик.

 

КОСТО Благојев 1914-1990

Косто је рођен у Каменско Никшићке Рудине. До другог св. рата живио је у то село и бавио се земљорадњом и сточарством. Послије рата прелази у Никшић и ради на железници. Саградио је кућу у Драгову Луку. Оженио се Анетом родом од Мићуновића. Има дјецу РАЈКА и Радмилу. Радмила је удата за Млађена Бојовића. Има синове Вукашина и Дарка и кћери Олгу и Дару. Сахрањен је у породичној гробници на Капино Поље.

 

РАЈКО Костов 1941 – 2013

Рајко је рођен у село Каменско Никшићке Рудине. Педесетих година долази у Никшић, Драгова Лука. Радио је у жељезари. Оженио се Рајком родом од Головића. Има сина ВЕСЕЛИНА и кћери Зорица, Славица, Олга и Анка. Зорица је удата за Славка Шошкића. Има синове Милоша и Бојана. Славица је удата за Веселина Бановића. Има сина Ивана. Олга и Анка нијесу удате.

 

ВЕСЕЛИН Рајкова

Веселин Рајков је рођен у Никшић 1972 г. Живи у Драгову Луку. Ожењен је Јеленом родом од Крговића. Без сталног запослења. Има сина НИКОЛУ.

 

НИКОЛА Веселинов

Никола је рођен у Никшић 2005 г.

 

АКИМ Благојев 1917- 1978

Аким је рођен у село Каменско Никшићке Рудине. У том селу је живио до 1950 г. Педесетих година прелази у Никшић гдје ради као грађевински радник. Направио је кућу у Драгову Луку и уселио 1956 г. Оженио се Великом родом од Перовића. Има три сина: МИЛОРАД, РАТКО, НЕНАД и кћери Катарина, Радојка- Гара, и Весна. Катарина је удата у Петровац за Жељка Вуковића. Има синове Владимира и Сава.Радојка је удата у Мокру Њиву у Турчиновића, има синове Марка и Горана. Весна је удата за Бранимира Никчевића, има сина Милоша и кћерку Ксенију. Аким је сахрањен у породичној гробници на новом гробљу у кочане.

 

МИЛОРАД Акимов

Милорад је рођен 1957 г у Драгову Луку. Ради као грађевински радник. Живи у Драгову Луку. Ожењен је Вјером родом од Абрамовића. Има сина БЛАГОЈА и кћери Милицаи и Марија. Милица је удата за Предрага Тадића. Има сина Данила и кћерку Анђелу. Марија је удата за Милоша Тадића. Има кћерку Лару.

 

БЛАГОЈЕ Милорадов

Благоје је рођен у Никшићу 1991 г. Благоје је на студијама.

 

РАДОМИР Акимов

Радомир је рођен 1963 г у Никшић. Живи у Драгову Луку. Ожењен је Невенком родом од Николића. Има сина АНЂЕЛКА и кћер Иванку. Иванка је удата за Бранка Павловића, има сина Лазара и кћрку Анђелку.

 

АНЂЕЛКО Радомиров

Анђелко је рођен у Никшићу . Завршио је техничку школу. Ради у центар за рециклажу метала Капино Поље.Ожењен је Николином родом од Пејовића. Има кћерке Теодору и Весну.

 

НЕНАД Акимов

Ненад је рођен 1968 г у Никшићу. Ради као молер. Ожењен је Михаелом родом од Чампара из Мостара. Има сина КРИСТИЈАНА. Живи у Драгову Луку.

 

КРИСТИЈАН Ненадов

Кристијан је рођен у Никшићу 2011 г.

 

НИКОЛА Благојев 1924 – 2004

Никола је рођен у Каменско. Отац Николин Благоје је колонизирао у Врбас 1946 г. Гдје је Никола остао да живи са оцем. Оженио се Јеленом родом од Вујачића. Са њом има кћери Ангелину, Олгу и Марину. Ангелина је удата за Рада Лучића. Има сина Милутина и кћер Јагоду. Олга је удата за Зорана Јоцовића . Има сина Горчина и кћерку Бојану. Марина није удата. Никола је сахрањен у Врбас.

 

 

ДЕЛИБАШИЋИ-ЛЕКИЋИ ПОТОМЦИ МИЛИЋА ТОМОВА

Милић је из Риђана исело под киту испред граховске битке. Ту је оформио породицу и бавио се земљорадњом и сточарством. Био је веома снажан и имао изразито јак глас. Оженио се од Капетинића из Бањана. Бањски Капетинићи су од Миловића и почетком прошлог вијека махом иселили у Аргентину покрајина Ћако.

Има три сина ТОМА, ЂУРА И СПАСОЈА и Сестру Перку удата у Матијашевића.

 

Потомство ТОМА Милићева

Има шест синова: МИЛОВАН, умро у концентрационом логору балдагасон, ЈАНКО умро у концетрационом логору у Мађарској, НИКОЛА умро као момак, ИВО, МИТАР и МИЛОШ

Од 5. Авг 1914 г. Црна Гора је у рату са Аустро- угарском. Одбрана је трајала до почетка 1916г. послије повлачења српске војске према Албанији., непријатељ врши жесток напд на Црну Гору и долази до капитулације 21 јан 1916г. Током следеће три године народ је живио под репресалијама. Сви официри и подофицири су хапшени спровођени у логоре мучени и убијани. Народ није смио да се креће без дозволе. Поред тога наишле су неродне године и болести. Завладала је глад и немаштина која је погодила народ. Таква ситуација је снашла и породицу Тома Милићева. Никола је умро у засеок Подкита у близини Студене у потрази за храном. Ту су га нашли рођаци и понијели према гробљу на Крстац. Пошто је снијег био велики, на неких 600м. од гробља сахранили су његово тијело под једно брдашце. Требало је , на прољеће да га пренесу на гробље али одатле никад није пренешен. Мјесто се зове Мраморна Главица.

 

Синови Томови: Иво, Милош и Митар су колонизирали 1946г у Војводину, град Врбас. Њихови потомци и данас живе тамо. Земљу коју су имали Под Киту , у Доња Трепча испродавали су рођацима.

 

МИЛОВАН Томов

Милован Томов се помиње у ,,Баталион Рудинско-Трепачки 1912-1915 издахје Београд 2002. Писац Милутин Радосавов Драшковић“. На страни 199 каже се да је рањен, датум 18. Октобар 1912г. На страни 233 пише Милован Томов Делибашићрањен рањен 16. Нов. 1912г. послат дома из болнице. На стр,326 види се да је из пете чете одређен да са групом од 37 војника из доњотрепачке чете иде на Брегалницу.

У књизи Никшићке Рудине у борбама за слободу- М. Мићуномић. изд. Ник.1989 г. пише – Делибашић Тома Милован –рођен у Доњим Трепчима , умро у логору у Балдагасону.

 

ИВО Томов 1888 –

Иво је рођен у Доња Трепча Под Киту. Ту се, на оскудној земљи бавио сточарством и земљорадњом.Оженио се од Самарџића , жена Стана. Са њом има двије кћери Марицу и Милену. Марица се није удавала има сина НЕНАДА са презименом Делибашић.

 

НЕНАД Делибашић

 

МИТАР Томов

Митар је рођен у Доња Трепча Под Киту. Обрађивао је оскудну земљу и бавио се сточарством. Све то није могло да задовољи потребе његове породице. Пред први св рат одлази на Косово гдје борави кратко вријеме, да би се вратио пред почетак рата у родно мјесто. Митар се оженио Граном родом од Ускоковића. Са њом има сина РАДОМИРА – Рајка и кћерку Станку. *Колонизацијом 1946 – 48 г. са породицом сели у Војводину у мјесто Змајево ул Стаљинова 469. (* извор Црногорци у Војводини кол. 1946 – 48 том 3/2 Н. Стевовић С. б. Медојевић)

 

РАДОМИР Митров

Има сина МИЛАНА

 

МИЛАНА Радомирова .

Милан је рођен у Врбас, Миланова жена се зове Мирјана.

Има три Кћерке: Милијана, Биљана Делибашић Рајков и Милана.

 

МИЛОШ Томов 1899-1979

Милош је рођен у Доња Трепча Под Киту. Милош је био необично крупне грађе и снаге. Обрађивао је оскудну земљу и бавио се сточарством. Одлазио је и на неке приватне радове. Све то није могло да задовољи његову породицу па пред други св. рат одлази на Косово, одакле се враћа у родно мјесто 194о г. Оженио се Великом родом од Кољеншића. Са њом има дјецу ЈОВАН, БОШКО, МИЛОРАД Љубомир умро као дијете, кћери: Јулка Зорка и Мирјана удата у Пауновића у Подгорицу има сина Марка и кћерку Наташу удату у Павловиће. Јулка има кћерку Весну и Славицу. Весна је удата у Чејовића. Зорка је удата у породицу Лука, има сина Жељка. *Колонизацијом 1946 – 48 г. Милош је одселио у Војводину, Нови Врбас 16. Дивизије бр.162.са супругом Великом, сином Јованом и кћерима Боса, Јулка и Зорка. (* извор Црногорци у Војводини кол. 1946 – 48 том 3/1 Н. Стевовић С. б. Медојевић)

 

 

ЈОВАН Милошев 1938-2006

Јован је рођен у Доња Трепча. Пошао је са родитељима у Врбас 1946 г. Основну школу је завршио у Врбасу, Завршио је вишу економску школу комерцијални сектор. Био је директор стампарије и радио је на телевизији К-54 Сомбор. Био је у Управном одбору рукометног клуба као младјо, Младји* Оженио се Иреном Балом и са њом има два сина ТИХОМИРА И ЗОРАН. Јован је умро у Сомбору, гдје је и сахрањен.

 

ТИХОМИР Јованов

Тихомир је рођен у Новом Саду. Није се женио.

 

ЗОРАН Јованов

Зоран је рођен у Новом Саду 1966 г. Живи у Сомбору гдје ради као менађжер у Теленору. Оженио се Ренатом Пургер. Са њом има кћерку Тамару рођена1993 г. Студира економију, и сина МЛОША.

 

МИЛОШ Зоранов

Милош је рођен у Сомбору 1997г

 

БОШКО Милошев 1942-2001

Бошко је рођен Под Киту Д. Трепча код Никшића. Отишао је као дијете у Врбас кад му је отац милош 1946 г преселио из Трепача. Бошко се бавио приватним бизнисом држао је мењачнице у Београду. Оженио се Драгињом- Дени, Има сина МИЛОША и кћерку Јелену. Јелена је удата у Петровиће и са породицом живи у Сан Дијего САД. Бошко је сахрањен у Београд.

 

МИЛОШ Бошков

Милош је рођен у Београд 1984 г

 

МИЛОРАД -Дела Милошев 1948 -2006

Милорад је рођен у Врбасу. Завршио је средњу школу, и радио у НИС Нафтагас на бензиској пумпи у Врбасу. Оженио се са Ержебет родом Кемивеш. Ержебет ради у општини Врбас као помоћник матичара.Има сина МИТРА и НИКОЛУ и кћерке и Итану иТијану

 

МИТАР Миолрадов

Митар је рођен у Врбасу 1989 г. у Врбасу. Студира на факултету за правне и пословне студије проф. Др. Лазар Вркатић.

 

НИКОЛА Милорадов

Никола је рођен у Врбасу 1994г. Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, прва година.

 

ЂУРО Милицев 1860-1918

Рођен је Под Киту, Доња Трепча код Никшића. Бавио се сточарством и земљорадњом. Ожењен је од Пековића, Крстиња. Има сина КРСТА. Ђуро се оженио у педесетој години. Крстиња је рођена 1875 г. а умрла 1960.

 

КРСТО Ђуров 1910- 1987

Крсто је рођен Под Киту Д. Трепча код Никшића . Бавио се земљорадњом и сточарством у свом селу. Оженио се Јованом- Јока од Кривокапића. Био је вриједан и марљив радник и домаћин. Живио је у Домја Трепча. Купио је имање и кућу у Рудине. Узео је плац на Капино поље и саградио кућу. Крсто је сахрањен у породичној гробници код цркве Св. Николе на Крстац.

Крсто има три сина: ДУСАН, МЈХАИЛО- МИЋКО РАДЕ и Кћери Јелену удату за Гојка Мандића Видосава удата за Бранислава Јаредића.

 

ДУШАН Крстов

Душан је рођен 1939 г. Под Киту Д. Трепча код Никшића. Радио је у рудницима боксита. Није се женио.

 

МИХАИЛО- Мићко Крстов

Рођен је 1942 г. у Доња Трпча, Под Киту. Основну школу учио у Доња Трепча. Радио је на село. Бавио се земљорадњом и сточарством. Ожењен је од Бабића, супруга Деса. Има кћери: Радмилу живи у Швајцарску није удата, Бранку удата за Милана Мићуновића, имају Дејана и Тијану, Сенка удата за Милорада Бајовића, имају Сина Балшу и кћери Барбару и Јану, Загорка и Марија нијесу још удате.

 

РАДЕ Крстов

Раде је рођен 1948 г. у Доња Трепча под Киту крај Никшића. Основну школу је завршио у Трубјелу и Рудине. Паркетарски занат у Никшићу. Једно вријеме је радио у занатским дјелатностима. После се вратио и живио на село. Није жењен.

 

 

СПАСОЈАЕ Милићев

Спасоје се родио Под киту Д Трепча код Никшића. Бавио се земљорадњом и сточарством. Био је веома домишљат високог раста и гледан. Ишао је на Цетиње код књаза Николе да га прими у перјанке, али због других Делибашића са којима књаз није стајао добро одбије га. Оженен је од Самарђжића, жена му се звала Милосава. Са њом је имао шест синова: МИРКО као момак нестао у мећави у Бијелој Гори, РИСТО , ЈАКОВ, ДРАГО отишао у Америку и о њему се више ништа не зна,ПЕРО и ПЕТКО, повели их аустриски жандарми и стријељали у Никшић код манастира, због држања оружја. Спасоје је имао кћерке Стоја удата за Јевта Рогановића, Стана удата за Јова Кривокапића и Савета.

 

МИРКО Спасојев

1929 г. Мирко Спасојев радио је у Бијелој Гори на сјечи шуме. Та година позната је као веома хладна и сњеговита. Приликом повратка са посла до барака, радници су наишли на траг кунице. Њих двоица су пошли за трагом кунице, а Мирко је пошао да наложи ватру. Тада је залутао у снијежну вијавицу. Радници су га тражили, укључивали су сирене, и дозивалт га, али га нијесу могли пронаћи. Његове кости су пронашли чобани, случајно, тек у јесен исте године. Његов брат Ристо пошао је у Бијелу гору на то мјесто и препознао остатке по роби коју је носио на себе, покупио кости у неку врећу и понио да сахрани. Увече је наишао крај куће ђеда Андрије стрица Спасојева, и ту затекао тетку Савицу сесестру Милићеву. Она је унијела Миркове кости у кућу, и запалила свијећу. Сјутра дан је покопан код цркве у крстац. Ово о Мирку Спасојеву ми је рекао Мирко Ристов 6 октобра 2010 год.

 

РИСТО Спасојев1903-1982

. Ристо је рођен под Киту. Бавио се сточарством и пољопривредом. 1946 г. Колонизирао је у Врбас. Није се могао прилагодити тамошњем животу па се вратио назад.. Тамо му се родио син мирко 1947г. Радио је као пружни радник на прузи Никшић- Билећа, гдје је стекао пензију.Ожењен је Добраном од Чолаковића. Са њом има синове: МАРКО (МАЈО), МИЛОСАВ, ЖАРКО, ВЕЉКО, МИРКО и Кћери Дара удата у Миљанића, покојна Деја удата у Стањевића и Стоја удата за Милана Марковића. Деја је погинула у саобраћајној несрећи 1990 г. Има дјецу Славицу и Николу. Ристо је сахрањен у породичној гробници код цркве на Крстац.

 

МАРКО- Мајо Ристов

Марко је рођен у Крстац, Трубјела 1935 г. Једно вријеме се бавио сточарством и земљорадњом. Жена му је Крстиња од Звицера. Послије женидбе одлази у Никшић, и запошљава се у пивару гдје ради до пензије. Као веома вриједан и марљив радник саградио је кућу у Драгову Луку гдје и данас живи. Има сина БРАНКА и кћерку Бранку удата у Нишића.

 

БРАНКО Марков

Бранко је рођен у Никшић 1963г. Основну и средњу школу је завршио у Никшић. Једно вријеме је радио и Жељезару. Затим је радио као самостални превозник. Тренутно има мању фарму крава. Женио се два пута са првом женом има сина МАРКА ,а са другом ДЕЈАНА и кћерку Дијану удата у Јаковљевића. Друга Бранкова Жена је од Ћоровића, зове се Весна.

 

МАРКО Бранкова

Марко је рођен у Добоју 1984 г. Мајка му се вратила, послије неуспјелог брака са Бранко у родно мјесто и тамо родила Марка затим се удала у Миличића . Из тог брака има кћерку Драгицу. Марко тренутно живи у Стријежевицу, Босна.

 

ДЕЈАН Бранков

Дејан је рођен у Никшић 1989 г.

 

МИЛИСАВ Ристова.

Милисав је рођен у крстац Трубјела 1934 г. Послије одслужења војног рока одлази у Никшић и запошљава се у пивару на пословима одржавања постројења. Био је веома вриједан радник па је имао доста доприноса и изума на постројењима. У пивару је радио до пензије. Има кућу у Драгову Луку гдје живи. Милисав је ожењен Милом родом од Ненезића. Са њом има синна ДРГАНА и кћерку Нену.

 

ДРАГАН Милисавов

Драган је рођен у Никшић 1965г. Основну школу је завршио у Никшић. Уписује се у војну Академију. Био је виши официр у војсци ЈНА; затим у војсци Србије и Црне горе. Данас је у војсци Србије као Пуковмик. Живи у Београд. Ожењен је Весном од .. Са њом има сина АЛЕКСУ и кћерку Тијану.

 

АЛЕКСА Драганов

Алекаса је рођен у Београду

 

ЖАРКО Ристов

Жарко је рођен у крстац 1938 г. Бавио се сточарством и земљорадњом.Радио је на прузи Никшић – Биилећа до затварања исте 1975г, а затим у рудницима боксита никшић одакле је и пензионисан. Ожењен је Милицом родом од Синђића. Са њом има два сина РАТКО И РАНКО и двије кћерке….Жарко је живио стално у породичној кући у Крсцу и одржавао имање.

 

РАНКО Жарков 1966- 2005

Ранко је рођен у Крстац. Једно вријеме је боравио у Крстац гдје се бавио сточарством и земљорадњом. Запослио се и радио као чувар рибњака у Горњем Пољу.Умро је изненада у 39-ој г. Био је ожењен Данком родом од Шундића. Данка ради као наставник.Са њом има кћери Јелену и Јованку. Данка живи у Никшићу са дјецом.

 

РАТКО Жарков

Ратко је рођен у Крсцу 1972 г.Основну и средњу школу је завршио у Никшићу. Ради као полицајац у Никшићу.

 

ВЕЉКО Ристов 1941- 1997

Вељко је рођен у Крстац. У Крсцу је боравио до одслужења војног рока. Послије војске одлази у Никшић и запошљава се у никшићку пивару, као професионални возач, гдје остаје до пензије. Ожењен је Ђуком родом из Далмације презивала се Плавша. Са њом има два сина СЛОБОДАН и ВЛАДИМИР. Вељко је сахрањен у породичној гробници иза манастира.

 

СЛОБОДАН Вељков 1968-1994

Слободан је рођен у Никшићу. Основну школу је завршио у Никшићу. Рударско-геолошки факултет у Београду. Оболио је од леукемије и умро при крају студија. Сахрањен је на гробљу иза манастира у породичној гробници.

 

ВЛАДИМИР Вељков

Владимир је рођен у Никшићу 1974 г. Основну и средњу школу је завршио у Никшићу. Запослен у трговинско предузеће Мона Ми. Живи у стану у Никшићу. Ожењен је од Албијанића. Жена му се зове Марија.

Има сина ВЕЉКА рођен 2012 г..

 

ВЕЉКО Владимиров

Вељко је рођен у Никшићу 2012 г.

 

МИРКО Ристов

Мирко је рођен у Врбас1947 г. Послије рата Мирков отац Ристо је колонизирао у Врбас са породицом. Послије миркова рођења вратио се у родно мјесто. Основну школу је завршио у Рудинама а столарски занат у Никшићу. 1974 г. Одлази у Швајцарску гдје ради до пензије. Већуину времаена живи у Швајцарској. Има кућу у Никшић, Драгова Лука. Ожењен је Невеном родом од Миљанића. Са њом има сина РАДА

 

РАДЕ Мирков

Раде је рођен у Швајцарској 1987 г. Тамо је учио школу, ради и борави у тој земљи.

 

ЈАКОВ Спасојев

Јаков је рођен у Крсцу. Послије првог свјетског рата одлаз у Славонију. Тамо се оженио. Нашао сам да је имао сина. О Јакову ми је Мирко Ристов нешто опширније рекао. Јаков је одселио негдје код Славонског брода. Живио је у село Ријенце Према казивању имао је два сина. Један син се звао МИЛАН. Страдао је у првом св. рату највјероватније у Јасеновцу у 21 год. Из списка страдалих да се видјети да је живио у село Ријенци код Осијека. Кад се Јаков одселио није се јављао, његови синовци Марко и Милисав који су већ у годинама сјећају се као дјеца да је долазио највјероватније пред ИИ св. рат.

 

МИЛАН Јаковов

Милан је рођен у село Ријенци 1924 г., Хрватска. Страдао је у логору Јасеновац.

 

ДРАГО Спасојев.

Драго је рођен у Доња Трепћа. Као момак је отишао у Америку и о њему се више ништа не зна. Према неким казивањима погинуо је у једном руднику.

 

ПЕТАР Спасојев

Делибашић Петра Спасоје рођен у Доњим Тепчима- није се вратио из аустроугарске интернације.

 

ПЕТКО Спасојев

Делибашић Спасоја Петко рођен у Доњим Трепчима , стријељан у Никшићу.

 

ДЕЛИБАШИЋИ – ЛЕКИЋИ ПОТОМЦИ ЛАЗАРА ТОМОВА

 

ЛАЗАР Томов 1804-1890

Лазар је рођен у село Риђане . Ожењен је, од Радуловића , Вемија . Доселио је Под Киту са породицом пред граховску битку. Лазар је доселио на земљу која прије није рађена. Ту је правио кућу и крчио шуму. Лазар је погунуо у Сриједе при повратку из посјете рођацима у Голију. Како је Лазар погинуо није познато. Сахрањен је у породичној гробници код цркве у Горња Трепча. Има два сина ТУКА И ВУКА

 

ТУКО Лазарев

Туко је рођен у Риђане крај Никшића. Има пет синова ОБРЕН нема мушко потомство, умро у Америку, ПЕТАР, ГАВРИЛО, ЈОВАН, И КРСТО нема муско потомство, умро у Америку.

 

ПЕТАР Туков…..- 1959

Живио је Под Киту. Одлазио на рад у Америку и био учесник Балканских и првог св. рата. У књизи ,,Баталион Рудински-Трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшковић“ на стр 326 помиње се ,, Списак војника за одлазак на Косово“ ( Брегалница ) Петар је био ожењен Живаном од Мандића са њом је имао: сина МИЛИНКА, погинуо у војсци Краљевине Југославије и кћери: Вукосава удата у Мрваљевића ,има синове Николу и Ђока професор, Госпава није се удавала, Јела удата у Пејовића са Бршна, има сина Бошка и кћерку Радмилу, љекар. Јела им двоје ванбрачно дјеце сина Бора Ковачевић и кћеркун Бекица Ковачевић, Јованка удата у Србију, Петрана удата у Смоловића у Подгорицу, Даница удата за Пула Мрђеновића, има синове Перишу и Видака . Живи у Врбас и Милица умрла. Од кћери Петрових једино је жива Даница. ( 2013 г. У новембру мјесецу била је тешко болесна у 95 г) Пошто је Живана умрла Петар се Оженио Зорком од Дамјановића. После Петрове смрти Зорка је имање продала рођацима и вратила се у род.

На имању Петра Тукова налази се раније поменута јама Дајбабића.

 

ГАВРИЛО Туков 1886-1917

Рођен у доњим трпчима. Има сина МИРКА, умро у војсци Краљевине Југославије, био академски наредник У књиз ,,Рудинско –трпачки баталион 1912-1915г , издање2002г Београд“. На страни 204 документ 47.Каже да се гаврило Туков повратник из Америке распоређује у пету чету .Докунент датира 4.новембар 1912г. што значи да се Гаврило вратио из Америке и пријавио као добровољац у рудинско –трепачки батаљон..Вршио је дужност десечара . ( Више података у самој књизи) После капитулације 1916г. ухапштен је од стране Аустро-угарских окупационих власти, депортован у логор у Тузима гдје је умро од тортуре окупационих власти.

Докумен са којим је Гаврило Туков отпутовао у Америку

 

First Name:
Gavrilo
Last Name:
Delibasic
Ethnicity:
Montenegran
Last Place of Residence:
Trepac, Montenegro
ate of Arrival:
Dec 29, 1910
Age at Arrival: 24y  Gender: M  Marital Status: M
Ship of Travel:
Laura
Port of Departure:
Trieste
Manifest Line Number:
0030
ЈОВАН Туков

У књизи ,,Рудинско –трпачки баталион 1912-1915г , издање2002г Београд Јован туков се помиње на страни 199 ,лакше рањен, датум 16 окт.1912г. На страни 204 види се да је отпуштен из болнице, датум 4. Нов. 1912г. На страни 270 одређен да носи мале бомбе, датум 28 март 1913г. на страни 788 у документу бр.1715 предлаже се да се произведе у чин десечара коју дужност је обанљао од 1907г.

Јован је рођен у Доња Трепча, Лађени до. Ту се бавио Земљорадњом и сточарством. Оженио се Јованом. Са њом је имао синове: ДУШАНА, ВАСА ЗЕКА и Кћер Стану. Стана је удата на Косово у Гњилане.

 

ДУШАН Јованов. 1912-

Душан је рођен у Доња Трпча Ластва. Одселио 1957 г. у Спуж. Женио се два пута. Прва жена је била Милица од Николића. Са њом је има НИКОЛУ. Друга жена је Даница од Јовановића. Са њом има ИЛИЈУ и ГАВРИЛА. Душан има кћери Зорку и Станушу.

.

НИКОЛА Душанов.1940

Никола родјен је 05.12.1940 у Трепча. Живи у Подгорицу Има средњу школу. Радио је на жељезницу. Данас је у пензију. Ожењен је из Вилуса, Слободанка од Кандића.

Има синове ГОРАН ДУШАН и кћерку Снежану удата у Оташевиће, има троје дјеце.

 

 

ГОРАН Николин 1974

Рођен је у Подгорицу. Завршио средњу школу, аутомеханичар. Живи и ради у Подгорицу. Ожењен је од Милића жена Драгана.

Има синове НОВАКА и НИКОЛУ.

 

НОВАК Горанов

Новак је рођен у Подгорицу 3. Маја 2006 г.

 

НИКОЛА Горанов

Никола је рођен у Подгорицу 28 дец 2008 г.

 

ДУШАН Николин 1980 г.

Душан је рођен у Подгорици. Ожењен Радмилом родом од Гајевића из Пљеваља, имају кћерку Милену. Ради као професионални возач при међународној шпедицији.

 

ИЛИЈА Душано

Илија је рођен у Доња Трепча код Никшића

Има синове БОРИСЛАВ И ДАЛИБОР и кћерке Тању и Ивану. Тања је удата у Поповиће, има сина и кћерку. Ивана је удата у Лаковиће, има кћерку. Илија је пензионер. Живи у Спужу.

 

БОРИСЛАВ Илин

 

ДАЛИБОР Илин

ГАВРИЛО Душанов

 

ВАСО Јованов. 1906-1991

 

Васо је рођен у Доња Трепча. Бавио се землорадњио и сточарством . Радио је као пружни радник, гдје је стекао пензију. Био је ожењен Маријом родом од Тодоровића. Са њо има два сина МИЛОША И ЈОВАНА – ЈОЈА и кћер Милену . Милена је удата у Бјеловар за Пера Хинића. Има кћери Гордану и Слободанку. Васо је сахрањен код цркве у Горња Трепча.

 

МИЛОШ Васов

Милош је рођен у Доња трепча 1938г. Основну школу је завршио у Трепча. Радио је као пружни радник, одакле се и пензионисао.Оженио се Саветом родом од Перовића, Са њом има синове ЖЕЉКА И ЖАРКАи кћери Милијану удата у Чворовића, Мика удата за Мирослава –Шака Саба и Зорица удата за Жељка Меденицу, има кћерку Јелену. Милош је направио кућу у насеље под Требјесом гдје живи као пензионер.

 

ЖЕЉКО Милошев

Жељко је рођен у Доња Трепћа 1968 г. Основну школу је завршио на Виталац. Средњу у Никшић. Ожењен је Неном од Новаковића. Са њом има сина ДЕЈАНА и кћери Миљану и Дијану. Радио је у грађевинско предузеће. Сад се бави самосталним грађевинским дјелатностима. Направио је кућу у Кличево гдје живи са породицом.

 

ДЕЈАН Жељкова

Рођен је у насеље под Требјесом 1994 г. Завршио је основну и средњу школу. Тренутно се бави самосталним дјелатностима.

 

ЖАРКО Милошев

Жарко је рођен у насеље под Требјесом 1972 г.

 

ЈОВАН Васов

Јован је рођен у Лађани до Доња Трепча 1946 г. Основну школу је похађао у Трепча. Ожени о се од Лакетића Милијаном. Са њом има синове:РАДОВАНА- РАДА, МИЛОВАН, МИЛОРАД (МАТО ) ДРАГАН и кћерку Рајку. Рајка је удата за Милосава Живковића у Србију , Мрчајевци. Рајка има кћери Станимирка, Драгана и Снежана. Јован је остао рано удовац па сеоженио други пут Јеленом од Радовића из Ораха. Са њом није имао дјеце. Јелена је умрла 2005. Сахрањена је на трепачко гробље. Јован је радио као пружни радник.. Сада је пензионер и живи у Лађани До.

 

РАДОВАН- РАДЕ Јованов

Раде је рођен1976 у Доња трепча Никшић. Основну школу је завршио у Кусиде и на Виталац. Завршио је нижу војну школу и радио при војсци ЈНА. Распадом Југославије остаје у Босни и Херцеговин, гдје ради као капетан при војсци Федерације босне и херцеговине.Ожењен је Снежаном родом од Попара. Са њомима синове : ЂОРЂИЈУ, НЕМАЊУ и кћерку Невену. Раде живи у Билећу.

 

 

ЂОРЂИЈА Радов

Рођен је у Билећи 1991 г. Тренутно борави у Требимју.

 

НЕМАЊА Радов

Немања је рођен у Билећи 1993 г. Тренутно борави у Требињу.

 

МИЛОРАД- МАТО Јванов

Мато је рођен у Доња Трепча 1972 г. Завршио је основну и средњу школу. Бави се приватним дјелатностима. Има кућу на Капино Поље. Тренутно живи у Доња Трепћа.

 

 

МИЛОВАН Јованова

Рођен у Ластву, Доња Трепча 1970 г. Основну школу завршио на Виталац. Ради на жељезници Црне Горе. Ожењен је од Поповића из Орлине. Супруга Зорка . Има сина АЛЕКСУ дијете. И кћери Кристину и Анђелу. Милован је направио кућу у Спуж, гдје живи са породицом.

 

АЛЕКСА Милованов

Рођен је у Спуж као треће дијете 2011 г.

 

ДРАГАН Јованов

Драган је рођен у Доња Трепча 1976 г. Основну школу је завршио на Виталац. Оженио се 2013 г. Милијаном од Ђурачића. Живи у Доња Трепча. Нема стални посао.

 

ЗЕКО Јованов

Зеко је рођен1893 год. Живио је и одрастао у породичној кући у Лађени До. У 22 год. Пријављује се као регрут у чету Радована Косовића на Петровиће 9 јуна 1915. Год. (баталиоон рудинско трепачки ) Послије ослобођења од Аустрије одлази у комите као борац за независну Црну Гору. Комитовао је на простору Никшићког округа .1919 год. Прешао је у Херцеговину са групом комита у којој су се налазили Мујо Башовић, Крсто Пековић из Кусида, Илија Лакићевић из Бањана. За њима су биле расписане потјернице са личним описом гдје се за Зека каже: Зеко Делибашић из Ластве Трепачке среза велимског , округ Никшић,стар 28 год., раста великог, косе смеђе, лица округлог, бркова малих риђих, очију граорастих. Позива се на предају. Учествовао је у нападу на генерала Божидара Терзића, којом прилликом је група комита разоружала његову пратњу, скинула робу са њих И вратили их назад према Требињу.Том приликом Зеко је са собом узео блузу и капу са генерала Терзића. 5 августа 1921 год. Стигао је са групом комита у Гаету у Италију.Том приликом Зеко је произведен у чин подпоручника Црногорске војске и одликован медаљом за храброст. Носилац је Споменице устанка 1918 год ,,Гаетушом,,Током 1923 године емигрирао је у Албанију. Био је једно вријеме као емигрант у Бугарској. Био је у Цариграду са групом емиграната од маја до јула 1923 год. Почетком марта 1924 год у Валону су стигли из Бугарске следећи комити: Перо Вуковић, Богдан Симовић, Мило Лековић, Стеван Лекић и Томица Лекић из Краља код Андријевице, Петар Милов Лекић из Сеоца Петар Пекић, Нико Никовић, Ђуро и Милош Симовић Јокица Андријевић и Илија Лубарда. У Скадру је под вођством Пера Вуковића и Марка Вучераковића био формиран црногорски комитет који је имао задатак да упадне у Црну Гору и врши герилске акције. У том комитету био је и Зеко Делибашић. ( Из књиге ,, борци за независну Црну Гору 1918-1941 том И Новак Аџић,,) Према неким мојима сазнањима били су повезани са Енвеером Хоџом који им ие давао задатке Послије једне акције Зеко се није вратио И од тада му се губи сваки траг.

 

ВУКО Лазарева. 1845-1914

 

Вуко је рођен у село Риђане. Са Насељавањем Рудина његова породица је доселила у засеок Подкита. Ту се Вуко оженио, Великом од Маројевића. Мукотрпним радом, крчили су шуму и стварали њиве и ливаде које су доносиле добар род. Вуко је у своје вријеме бројао 500 грла ситне, и око 50 грла крупне стоке. Саградио је нову кућу 1884г. Кућу су освјештавала три попа. Говорило се Вуко Лазарев саградио палац Под Киту.

На темељима те куће Момир Мигов је саградио нову кућу 2003г. Вуко има синове ЂОРЂИЈА И ЗАРИЈА и кћери Стану, Једну која је била удата у Ћетковића и једну удату у Мићуновића.

 

ЂОРЂИЈЕ Вуков. 1885-1918

 

Рођен је у доња Трепча. Бавио се пољопривредом и сточарством. Оженио се од самарђжића, Милица. У књизи,, Баталион Рудински-Трепачки 1912-1915 , издање Београд 2002г Милутин Радованов Драшковић,, помиње се Ђорђија на страни 520 и 541. Био је артиљерац при артиљериском саставу Рудинско –Трепачког батаљона. Милица је умрла веома млада, у путу за Никшић на Капино Поље од болова није могла наставити пут. Ту су је примијетили мјештани и понели до болнице у Никшић. Одатле је пребачена у болницу у Подгорицу, гдје је умрла. Тамо је сахрањена, не зна се гдје. Ђорђија је погинуо 1918 г. код Гацка. Тамо је сахрањен. Ђорђија има синове МИЛИВОЈА-Миго БЛАЖо и Кћери Зела страдала као дијете од грома и Томана удата за Анта Живконића.

 

МИЛИВОЈЕ- Миго Ђорђин1908-1989

 

Миго је рођен у селу Доња Трепча, засеок Поткита.Оженио се 1946. године, Маром родом од Гвозденовића из Бијеле код Шавника. У десетој години је остао без оца, а у седамнаестој без мајке, па је рано морао на себе преузети терет домаћинства и уз помоћ остарале бабе Велике, бринут о брату Блажу и сестри Томани, а када је баба онемоћала бринуо је и о њој до њене смрти када је он имао 25 година. Радио је на изградњи пруге Никшић-Чапљина од 1935-38. Учесник је НОБ-а од 1943. године до краја рата. Послије рата, 1948./49. радио је на такозваном принудном раду у пилани „Први Мај“ у Никшићу, а од 1955. године је радио у Рудницима Боксита до пензионисања 1964 године. Одликован је Медаљом заслуге за народ . Био је велики памтиша и добар познавалац нашега братства, много тога је запамтио из причања угледног братственика и памтише Сима Живкова. Поткиту је направио нову кућу 1973. године у којој је дочекао старост и умро 29. новембра 1989. године. Сахрањен је у породичној гробници у Горњим Трепчима. Синови Мигови одржавају имовину Поткиту (под Киту), управо је то Милојев До, Милојево Корито и Милојева Љут. У породичној кући живи најмалађи од браће Милорад са супругом Весном.

Синови су му: ВУКОСАВ, МОМИР, УРОШ И МИЛОРАД.и кћерка Боса. Боса је удата за Милинка Лакетића у Жупи. Има сина Горана и кћерке Љиљану, Ранку и близнакиње Веру и Весну

 

ВУКОСАВ Мигов

 

Вукосав је рођен 1947. године у Доњим Трепчима. Осмогодишњу школу је завршио у Горњим Трепчима. Завршио је Средњу медицинску школу на Цетињу. До пензионисања 2014. године је радио као медицински техничар у Општој болници у Никшићу. Оженио се 1979. године Драгицом-(Гара), родом од Перућица. Од 1980. године живе у Страшевини. Синови су им: МАРОЈЕ, РАДОЈЕ, и ВАСКО.

 

 

МАРОЈЕ Вукосавов

 

мр Мароје Делибашић дипл.инг.ел., рођен је Никшићу 1980. године. Основну школу је завршио у Страшевини, а гимназију у Никшићу . У 23-ћој години је дипломирао на Електротехничком факултету у Подгорици, гдје је и магистрирао у 26-ој, на тему из области телекомуникација. Коаутор је више објсвљених радова из те области. Тренутно ради, као главни инжињер за планирање мреже у компанији за телекомуникације м:тел. Супруга Маја Илић је докторант и предавач на Електротехничком факултету у Подгорици. Живе у Подгорици.

 

РАДОЈЕ Вукосавов

 

Радоје је рођен у Никшићу 1981г. Основну школу је завршио у Страшевини. Гимназију у Никшићу, са дипломом „Луча“. У 25-ој години је дипломирао на Економском факултету у Подгорици, смјер Информациони системи. Ради у Подгорици. Ожењен је Иваном Муратовић, љекар-стоматологије. Живе у Подгорици. Имају кћерку Машу и сина АНДРИЈУ

 

АНДРИЈА Радојев

Андрија је рођен у Подгорици 2013. г.

 

ВАСКО Вукосавов

Васко је рођен у Никшићу 1989 г. Основну школу је завршио у Страшевини, а средњу Техничку у Никшићу. На Електротехничком факултету у Подгорици је у 24-ој години завршио Студије примијењеног рачунарства-БАЦХЕЛОР. Тренутно није запослен. Живи са родитељима у Страшевини.

 

УРОШ Мигов

 

Урош је рођен Под Киту Доња Трепча 1952 г. Основну школу је завршио у Г. Трепча. 1968г. уписује металуршки занат при техничкој школи у Никшићу. 1971г. запошљава се у жељезару никшић гдје ради до 2006 г. када одлази у пензију. Ожењен је Бранком родом од Пејовић. 1985г. направио је кућу у ДраговуЛуку гдје и данас живи. Има синове ГОРАНА и МАРКА.

 

ГОРАН Урошев

 

Горан је рођен у Никшић 1989 гм. Основну школу је похађао у ,,Браћа Лабудовић“. Техничку одсијек електроника у Никшиш, вишу рачунарску у Подгорицу. Ожењен је Биљаном родом од Радуловића. Ради у Подгорицу. Тренутно са породицом живи у Подгорицу. Има сина ВУКА и кћерку Јану рођена мај 2014 г.

 

ВУК Горанов је рођен 2009 г. у Никшићу. Живи са родителима у Подгорицу.

 

МАРКО Урошев

Марко је рођен у Никшићу 1983 г. Основну школу завршио у ,, Браћа Лабудовић“ Завршио занат, електричар. Служио послеедну заједничку војску Србије и Црне Горе. Без сталног запослења. Тренутно ради и борави у Тивту.

 

БЛАЖО Ђорђин 1915-1990

 

Блажо је рођен у Доња Трепча. Ту је одрастао и бавио се сточарством и пољопривредом до 1963г. када се запошљава на одржавању сеоског пута. 1985г. одлази у пензију. Блажо је био учесник НОР-а. Био је учесник битке на Пљевлакао 1942 г. као други добровољац из двоје Трепача. Направио је кућу у Драгову луку Никшић 1970 г. Са другом женом је направио кућу у Глибавац. Данас ту живи његова друга жена Деса са сином Милићем. Женио се два пута. Са првом женом, Вукосав родом од Миљанића, има синове : ЂОРЂИЈЕ -Ђоко, СЛОБОДАН, МИЊА, и кћери Анка удата у Кривокапића и Дара удата у Косовића. Са другом женом, Деса, родом од Петрушића има сина МИЛИЋА.

Блажо је сахрањен код цркве у Г. Трепча.

 

ЂОРЂИЈА Блажова.

Ђорђије је рођен у Доња Трепча 1952 г.Основну школу је завршио у Трепча, гимназију у Никшићу. Медицински факултет је завршио у Београду. Ради као Љекар у Крагујевцу и као предавач на медицинском факултету у Крагујевцу. Живи у Крагујевцу. Ожењен је Лидијом родом од Недовића. Ђорђије има сина ЛАЗАРА и кћерку Милену.

 

ЛАЗАР Ђорђин

Лазар је рођену Крагујевац 1987г. Основну школу је завршио у Крагујевцу. Завршио Другу крагујевачку гимназију. Сада је на трећој години економског факултета у Крагујевцу.

 

СЛОБОДАН Блажов 1956-2001

Слободан је рођен у Доња Трепча. Основну школу завршио у Д. Трепча. Два разреда гимназије у Никшић. Био је заинтересонан за радио и тв апарате па је радио у сервису Е и Ниш у Никшићу. Касније отвара самосталну радњу за оправку радио и тв апарата. Није се женио. Умро је несретним случајем у породичној кући. Сахрањен је на новом гробљу под Требјесом.

 

МИЊА Блажов 1958-1991

Миња је рођен у Доњим Тепчима. Основну школу је завршио у Трепчима и Никшићу. Запослио се у жељезари Никшић 1979.г. Ожењен је Олгом од Дамјановића. Није имао дјеце. Мобилисан је у грађанском рату, који је 1991. године избио на просторима СФРЈ, у војсци ЈНА, у ратној бригади „Сава Ковачевић“. Када је ова бригада кренула према Конавлима, одмах на граници на Дебелом Бријегу, иако јединица још није била прешла на Хрватску територију, дочекала их је снајперска ватра у којој је Миња, 01.10. 1991. г. изгубио живот у својој 33 години, као прва жртва тога рата, из никшићких јединица које су биле на ратишту, а сахрањен је на новом гробљу иза Манастира 04. Октобра, уз надахнуте говоре представника Друштвенополитичких организација и представника Војске, уз војне почасти Југословенске Народне Армије. Уписан је на Споменику палих борца ’91/’92. г. под редним бр. ?. Посхумно је одликован

 

ЗАРИЈА Вукова. 1880-1918

Зарија је рођен у Доња Трепча. Бавио се пољопривредом и сточарством. Знао је да ради и друге занатске радње, као столарство. Био је отмен и волио је да има добре коње.Ожењен је од Кнежевића из Жупе никшићке, Плана. Плана је умрла 1975г у 115-ој години. У књизи,, Баталион Рудински-Трепачки 1912-1915 , издање Београд 2002г Милутин Радованов Драшковић, Зарија се помиње на 16 страна књиге. Био је десечар али је вршио дужност водника у доњотрепачкој чети на Скадру и И св. Рату. Из једног документа стр.340 упућеног команданту Рудинско –Трепачког батаљона потписује се као водник са локације Милојев До, датирано 13 јун 1913г. На страни 123, из операциског дневника бр 70 види се да је 18 септемра 1914г био лако рањен. У операциском дневнику је детаљно описан покушај непријатеља, да на дијелу гдје је био Заријин вод, покуша извршити пробој. Том приликом Зарија са својим водом се добро држао, и уз помоћ других јединица непријатељ је одбаче назад са великим губицима на његовој страни. Послије капитулације Црне Горе аустриске власти су вршиле репресалије над домаћиом становништва. На удар су дошли официри и подофицири крајем 1916 г. дошла је чета војника кући и повела га у никшићки затвор. Зарија је знао да ће доћи али се предао јер би ше попалили куће и штале и малтретирали нејач и жене. Годину дана је провео у затвору у Никшићу. Крајем 1917 г. аустриске власти су једну кућу Перовића у Горња Трепчим преправљале за војничку постају и ту су довели телефон из Никшића. Пошто је кућа била сагорела прије, тражили су некога да је покрије. Мјештани Перовићи су рекли да то зна радити само Зарија Делибашић. Зарија је под сражом из Никшића спроведен у Трепча.Трећи дан уз помоћ неког војника, који је био из словенских земаља мобилисан, Зарија побјегне. Војник му је рекао докле може да га пусти да одмакне а онда је запуцао. Кад су други истрчали видјели су га како замиче за оближњи брежуљак. Послије тога Зарија се одметнуо у комите. Погинуо је код Гацка у завршницу рата1918 г. заједно са братом Ђорђијем. Тамо су сахрањени.

Зарија је имао сина БОЖА и кћерку Радушу удат за Илију Самарџића.

 

БОЖО Зарин 1912-1997

Божо је рођен у Доња Трепча. Бавио сточарством и пољопривредом.Отварањем рудника бијелог боксита у реону трубјеле 1950 г. запошљава се као јамски радник. Радио је као пословођа. Једном приликом приклијештио га је вагон који је извлачио руду. Задобио је тешке преломе и повреде које је преживио. Послије тога је пензионисан. 1974г. купио је плац у Глибавац Никшић гдје је направио кућу. Живио је са породицом Трепча- Глибавац. Био је учесник НОР-а. Божо је ожењен од Пековића, жена Мила. Божо је сахрањен у породичној гробјици код цркве у Глибавац.

Божови синови; ТОМИСЛАВ, РАЈКО, БОШКО и кћери Радојка удата у Мићуновића, Нада удата за Неђељка Батрићевића, Олга удата за Бошка Рогановића, живи у Врбас, Драгица удата за Дују Мрваљенића и Мирјана умрла млада.

 

ТОМИСЛАВ Божов 1940-2005

Томислав је рођен у Доња Трепча. Основну школу је завршио у Трепча. Бавио се пољопривредим и занатством до 1976г. Тада се запошљава у грађевинско предузеће. Одлази у пензију 1996 г. Ожењен је од Јовановића, жена Милица. Умро је од последица инфаркта и сахрањен у породичној гробници у Глибавац.

Томислав има синове РАДОМИР, РАДИСАВ, НИКОЛА. и кћери Деса удата за Миладина Жижића. Има синове Јована и Славка и кћери Ану и Марију. Марија игра фудбал, голман. Игра за репрезентацију Црне Горе. Друга кћер Томиславова Душанка удата за Драгана Булаића, има Синове Митар и Сретен и кћери Снежана, Гордана и Јелена.

 

РАДОМИР Томиславов

Радомир је рођен у Доња Трепча 1972 г.Основну школу је завршио у Глибавац Никшић и ауто-механичарски занат у Никшићу. У времену грађанског рата 1991 г. Био је у ЈНА у Шибенику гдје се налазио у окружењу хрватских паравојних јединица. Послије три мјесеца и интервенције војске под командом Ратка Младића његова јединаица је извучена из Шибеника. Бави се приватним дјелатностима, без сталног запослења. Живи у Глибавац, Никшић.

 

РАДИСАВ Томиславова

Радисав је рођен у Доња Трепча 1973 г.Основну школу је завршио у Никшић. Браварски занат у Никшић. Ради у МПМ Доо Подгорица (цосметиц) поцео радити 1997 у „Деми траде“ Никсиц. Приватно се бави пчеларством. Ожењен од Тадића супруга Нада. Има сина ВЛАДИМИРА и кћерку Светлану

 

ВЛАДИМИР Радисавов

Владимир је рођен 1998г у Глибавац.

 

НИКОЛА Томиславов

Никола је рођен 1975г. у Доња Трепча. Основну и средњу школу је завршио у Никшић.Бави се самосталним дјелатностима. Ожењен је Светланом родом од Чолаковића. Са њом има сина ЂУРАЂА и кћерку Калину.

 

ЂУРАЂ Николин

Ђурађ је рођен у Никшићу 2011 г

 

РАЈКО Божов

Рајко је рођен у село Доња Трепча 1946г. Основну школу је завршио у Рудинама, а занат, електричар у Никшићу. Запошљава се у Жељезару Никшић гдје ради до пензије. Живи у породичној кући у Глибавцу. Ожењен је Милицом, родом од Поповића Има сина ВЕСЕЛИНА И МИЛЕТУ

 

ВЕСЕЛИН Рајков

Рођен је у Никшић 1978. Основну и средњу школу је завршио у Никшићу. Ожењен је Светланом родом од Јовићевића из Ријеке Црнојевића. Има сина БОРИСА и ДАВИДА.Ради у трговини. Живи у Никшићу.

 

ДАВИД Веселинов

Давид је рођен у Никшићу 2005 г

 

БОРИС Веселинов

Борис је рођен у Никшићу 2008 г.

 

МИЛЕТА Рајков

Милета је рођен 1979 г. у Никшићу. Основну и средњу школу је завршио у Никшићу. Ради у електро сервису. Ожењен је Милицом родом од Абрамовића, Има сина Луку. Живи у Никшићу.

 

ЛУКА Милетин

Лука је рођен у Никшићу 2014 г.

 

БОШКО Божов

Бошко је рођен у Доња Трепча 1951г. Основну школу је завршио у Трпча. Радио је у жељезару. Послије једне саобраћајне незгоде повриједио је око и постао инвалид. Убрзо се пензионише. Живи у породичној кући у Глибавцу. Ожењен је Милијаном родом од Дамјановића.

Има сина ДАРКА и кћерке Слободанка и Сања.

 

ДАРКО Бошков

Дарко је рођен 1985 г. у Глибавац Никшић. Основну и средњу угоститељску школу завршио у Никшић. Економски факултет у Подгорицу, генерација 2004г. без запослења. Разведен, има кћерку Миу. Живи у породичној кући у Глибавцу.

 

ДЕЛИБАШИЋИ ВУЛОВИЋИ ПОТОМЦИ ЂУРКА ЛАЗАРЕВА

Најстарије колено Милоје – Делија – Вилотије – Јездимир – Спасоје – Манојло – Небојша – Остоја – ЛАЗАР

 

ЛАЗАР Остојин.

Има синове ЂУРКА, АЛЕКСУ И ЈОКСИМА

 

ЂУРКО Лазарев.

Ђурко је рођен у село Риђане

 

ВУЛЕ Ђурков 1829 –)

Вуле је иселио из села Риђана 0ко 1860 г. и населио се у село Каменско. Ту је живио. Бавио се сточарством и земљорадњом. Оженио се Анђом, право име Инђија, родомод Балетића. Вуле је био барјактар у црногорској војсци. Имао синове: ДРАГО АКИМ, МАКСИМ , РАДОВАН , ЈОКСИМ, ЛАЗО и кћери Новка удата у Ђапића има сина Милинка, Филипа и Мартина, Ђурђа Вулова удата за Шушка Пејовића има синове Рада и Трипка и кћерке Видна, Милосава и Савица. Вуле је сахрањен код цркве у Каменско.

Збирка докумената, попис свега становништва Црне Горе, Књига 1, архив Цетиње 1879г. уписан је Вуле Делибашић 50г., Драго син Вулов 12г, Јоксим син Вулов 6г. Лазо син Вулов 4г., Анђуша Жена Вулона 30г. Ђурђа кћи Вулова 15г., Новка кћи Вулова 13г.и Крстиња кћи Вулова 6г. живјели су у заједници од 8 чланова.

 

ДРАГО Вулов 1880-1917

Драго је рођен у село Каменско. Живио је у то село, и бавио се сточарством и земљорадњом. Оженио се Божаном родом од Пиндовића. Има кћерке Милуша и Крстиња И синове НОВИЦА; ЋЕТКО, и ВЕЉКО – ВАСКО. Милуша драгова је била учесник НОР-а. Умрла је 1985 г. у 94 г живота.

Драго је био учесник балканских и првог св. рата. Страдао је у логору у тузима. Жена Драгова Божана страдала је при повратку из Тузи кад је ишла да обиђе мужа и сина Новицу који су били тамо заточени.

,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшконић“ стр.274, документ бр 218 датум 7 апр.1913г. глади, командантима баталиона/Изволите упутити данас 7 ов.мј.најдаље до 4 сата послије подне у команду Дивизије из подручног вам баталиона, пошаљите 17 најбистријих војника коју ће им службу одредити команда Дивизије/ Исти нека понесу собом сву муницију, коју су код себе имали, док су били у ланцу, а тако и све друге потребне ствари.

Врш. дужности ком. бригаде/ ком. сердар М Радовић“ Из Каменско смрдушке чете изабран је Драго Вулов Делибашић. На странама 708 и 709. види се да је био у извиђачко одјељење. Датум 23. април 1915г.

 

У књизи ,,Никшићке рудине у Борби за слободу- м Мићуновић издање Никшић 1989 г.“ Ппише следећа,,Делибашић Вула Драго – рођен у Каменско 1885 г. умро у логору у тузима. ( из пописа 1879 г. види се да је Драго имао 12г. што значи да је прије рођен.) Делибашић Драга Новица- рођен у каменско, умро у логору у Тузим, и Делибашић Драга Божана – рођена у Каменско, умрла у логору у Тузима.

 

НОВИЦА Драгов 1901- 1917

Новица је рођен у село Каменско. Аустриске власти су га заробиле и повеле у логор у Тузима гдје умро.

 

ЋЕТКО Драгов 1904 – 1944

Ћетко је рођен у Село Каменско Стардао је 1944 г не зна се тачно да ли на Грахово или у Италију. Према неким казивањма страдао у Италију приликом једног сусрета са њемцима.

 

ВЕЉКО – Васко Драгов 1906 -1945

Вељко је рођен у село Каменско. Завршио је подофицирску школу у Билећи. Био је наредник у војсци краљевине Југославије. Оженио се Миленом родом од Секлоћа. Има сина МИЛАНА. Вељко је одступио 1945 г. и не зна се гдје је страдао. *Под бр. 1437заведен је Делибашић Драга Васко , Каменско 1900 – 1945 Словенија – Убијен. На страни 457 има слика Вељкова – Васко. ( *извор ,, Пуцај рат је завршен“ Саво Греговић ).

 

МИЛАН Вељков

Милан је рођен у Никшићу 1944 г. Студирао је физику. Радио као отправник возова, одакле се пензионисао. Оженио се Драгицом родом од Вуковаца . Има сина ДРАГАНА, и кћери Драгана удата за Предрага Вукотића, има има кћерке Анастасију и Катарину, и Даница ради као наставница у Бару.. Милан живи у Бистричко насеље Никшић. Има имовину у Каменско на старевину.

 

ДРАГО Миланов

Драго је рођен у никшићу 1973 г. Завршио је средњу електро техничку школу. Без сталног запослења. Живи у Никшићу.

 

ЈОКСИМ Вулов 1873 –

Јоксим је рођен у село Каменско. Колонизирао је на косово 1923-24 г. Има синове ПЕТРА и БАТРИЋА и кћерке Милицу удата за Јакшу Јовановића на Косово, нема дјеце. Јоксим је умро у Краљицу гдје је и сахрањен. У књизи Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшковић“ На стани 277 помиње се као војник друге чете Датум –Штој 14 апр. 1913г, на страни 599 Уписано је да је Јоксим Вулов Делибашић донио пушку одузету непријатељу у борби 12 окт.1914г. на страни 725 види се да се Јоксиму додјељује јахаћи коњ и упућује се за ордонаса у команду херцеговачког одреда, датум19. мај 1915г.

 

ПЕТАР Јоксимов

Петар је рођен у село Каменско. Петар је колонизацијом 1923-24 преселлио у село Краљица – Дреница – Косово. *За вријеме рата био је у заробљеништво у Њемачкој. 8* Извор ,, Краљица“ Милан Б Чолаковић 1990.)Оженио се Божаном родом од Рогановића. Има кћери Дара удата за Душка Филиповића , има два сина и двије кћери.

 

БАТРИЋ Јоксимов

Батрић је рођен у село Каменско. *Насељава се колонизацијом 1923-24 г.у село Краљица- Дреница- Косово. За вријеме рата 1941-45 г. био је у избјеглиштву у Косово поље, Милошево. Око 1960 г.послије расељавања Краљице пресељава у Србицу.(* извор ,,Краљица“ Милан Б. Чолаковић.) Ожењен је Милком родом од Вукотића. Није имао дјеце. Преселио је у Смедерево 1991 г. гдје је 1993 г. умро и ту сахрањен.

 

ЛАЗО Вулов 1875 – 1957

Лазо је рођен у село Каменско . Живио је у том селу. Бавио се сточарством и земљорадњом. Оженио се Ђурђом родом од Бошковића из Жупе Никшићке. Има синове МИЛУТИНА умро као дијете од 3 г., РАДОМИРА; ВУКАШИНА, МИЛИВОЈА и кћери Стана удата за Луку Пековића, и Анђа умрла млада.

У књизи Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 г. Писац Милутин Радованов Драшковић“ Помиње се на стр 650 и 651 као војник друге чете, болестан упућен у болницу, датум 7. Дец 1814г.

 

РАДОМИР Лазов 1924 – 1944

Радомир је рођен у село каменско. Према незваничним подацима стријељан је на Грахово од стране партизана 1944 г.

 

ВУКАШИН Лазов 1925 – 2003

Вукашин је рођен у село Каменско. Бавио се пољопривредом и земљорадњом. Није се женио. Сахрањен је је код цркве у Каменско.

 

МИЛИВОЈЕ Лазов.

Миливоје је рођен у село Каменско. Радио је у никшићкој емајлирници, у грађевинско, код електрана, провео је око 5 г. на раду у Немачкој. Има пензију. Оженио се Божаном родом од Алексића из Малинска. Има сина РАДОИЦУ и кћери Радојку удата за Зорана Спасојевића. Радојка је преминула има сина Владимира и кћерку Дуњу. Нада Миливојева ради у менаџмент у угоститељству, Будва, није удата. Милена Миливојева удата за Живомира Ђурића у Тополу, има сина Јована. Бојана Миливојева удата за Драгића Лазића у Тополу, Има синове Сашу и Николу и кћерку Сању. Слободанка Миливојева удата за Милована Андријашевића у Ријечане. Љиљана Миливојева неудата. Биљана неудата студира фармацију у Нови Сад.

 

РАДОИЦА Миливојев

Радоица је рођен у Никшић 1960 г. Завршио је средњу школу ауто- механичар. Радио је једно вријеме у превозно ,,Тара“ Без сталног запослења.

 

РАДОВАН Вулов 1880 – 1968

Радован је рођен у село Каменско. Живио је у то село. Бавио се сточарством и земљорадњом.Оженио се Милицом родом од Вуковића. Има сина ДУШАНА- БЕЋО и кћер Даниц удата за Крста Николића.

У књизи,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 г. Писац Милутин Радованов Драшковић“ помиње се на странама 277, 293, 533, 643,На стр.650 био у Никшићу у жандармерију, датун 6. дец.1914г. био је војник у каменштачкој чети

 

ДУШАН – БЕЋО Радованов 1929 – 2013

Душан је рођен у село Каменско. Оженио се Милушом родом од Старовића. Има кћери Његосава удата за Влада Дамјановића, има сина Жељка, и кћери Бранка, Радмила и Јелена. Драгица Душанова удата за Бошка Глобаровића, има сина Марка и кћерку Марију. Станка Душанова удата за Бранка Кнежевића, има сина Николу и и кћер Марију. Душанка Душанова удата за Зорана Мијовића, има кћери Николина и Анђела. Душан је са супругом сахрањен код цркве у Каменско гдје су им кћери подигле лијеп споменик.

 

АКИМ Вулов. 1883 – 1945

( Аким и Максим су били близанци) Кратка биографија из књиге ,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 г. Писац Милутин Радованов Драшковић“

Аким Вулов Делибашић, рођен је 30 маја1882 г. у селу Каменско. У пјешадију је ступио 1909 г.а исте године је преведен као питомац артиљериске школе на Цетиње. У чин каплара је произведен 25 нов.1912 г.у чин поднаредника 25 окт.1914 г. На скадарском ратишту 1912-13 г. био је у артиљеријској јединици а 1914-15 у Херцеговачком одреду, до капитулације Црне Горе. Аким Делибашић је 20 феб. 1912 г. био десечар приправник у Каменско смрдушкој чети. Од 1 окт. 1918 г. био је на расположењу министардтву војске КСХС. Као припадник црногорског националног покрета погинуо је 1944г.

Миливоје Лазов ми је рекао следеће, Кућу Акима Вулова је опколила одбрана 1945 г. Данима су стражарили и држали кућу под опсадом вршећи притисак на породицу. Аким је извршио самоубиство да би заштитио породицу. Сахрањен је код цркве у Каменско.

 

МАКСИМ Вулов1883 – 1971

Максим је рођен у село каменско. Оженио се Јованом родом од Канкараша Није имао дјеце. Сахрањен је код цркве у каменско.

 

ДЕЛИБАШИЋИ АЛЕКСИЋИ ПОТОМЦИ АЛЕКСЕ ЛАЗАРЕВА

Најстарији пас Милоје – Делија – Вилотије – Јездимир – Спасоје – Манојло – Небојша – Остоја – Лазар – АЛЕКСА

 

АЛЕКСА Лазарев

,, Збирка докумената, попис свега становништва Црне Горе 1879 г, Књига 1, архив Цетиње ,, уписан је Алекса Делибашић 100г., Мићо Алексин 18г ,Митре Никова 25г.

Овај документ би био тешко прихватљив због уписаних год. Ако је Мићо Уписан грешком као Мико Алексин, велика је разлика у годинама између оца и сина. По овоме Мико је рођен око1860., што би могло бити прихватљиво, а види се да је већ 1912-1915- имао Новака у Америку и Милоша на фронту. Такође се Мико помиње као учесник И св. рата. Мислим да је овдје поменута Митра жена Микова а да је Мико имао близу 30г.у вријеме пописа.

 

МИКО Алексин 1850-1919

У књизи ,, Баталион Рудински-Трепачки 1912-1915 , издање Београд 2002г Милутин Радованов Драшковић,, на страни 123 Мико Алексин се помиње као лако рањен при поокушају пробоја непријатеља у рано јутро 18 сеп. 1914г. На стр.650 види се да је 7. Дец 1914 био у болницу. Задњи извјештај у књизи на страни 719 каже да је на одмор дома, датиран 10 маја 1915г.

Мико има синове НОВАКА и МИЛОША ( Емилио ).

 

НОВАК Миков1889– 1941

Новак је рођен у село Каменско. Ту се бавио сточарством и земљорадњом. Оженио се од Рогановића. Новак је 1925 г. Кренуо за Америку. Пошто из неких разлога није добио дозволу купио је имање у Требиње, гдје су му се родили синови МИЛОСАВ, МИЛОРАД и НЕНАД, Новак је имао и кћерку Јелицу најстарије дијете рођрна у Каменско. Била је удата у Виујовића у Никшић. Остала је удовица па се удала у Врбас за украинца Пера Вовка.

У књизи ,, Баталион Рудински-Трепачки 1912-1915 , издање Београд 2002г Милутин Радованов Драшковић“ на страни 358. Датум 18 окт 1913г. наводи се да је Новак Миков Делибашић у Америку

Књига ,,Никшићке рудине у борби за слободу,- М. Мићуновић изд. 1989 г. Никшић“, препис –Делибашић Мика Новак рођен је 1895г. у Каменско. Завршио је основну школу и неко вријеме се бавио земљорадњом, а касније се запослио као радник пилане ,,Омбла“и настанио се у Мокрој Њиви. Приступио је тринестојулском устанкуи узео активног учешћа у борби на Уздомиру, али је штитећи одступницу неколико својих другова, пао у руке италијанског окупатора одведен у Никшић, и одмах стријељан, 15 јула 1941 г. Непосредно послије рата породица му је пренијела кости, које сада почивају у породичној костурници у Каменску.

*Колонизацијом Војводине 1946 – 48 Делибашић Новака Милосав, Марица жена Новакова, Новаков Милорад и Новаков Ненад, одселили су у војводину Нови Врбас 16 Дивизије бр.96. . (* извор Црногорци у Војводини кол. 1946 – 48 том 3/1 Н. Стевовић С. б. Медојевић)

 

МИЛОСАВ Новаков 1927 – 2010

Милосав је рођен у Требиње. Послије рата колонизацијом је насељен у Врбас. У врбасу је радио и Живио. Оженио се Анђом родом од Балетића. Има сина СВЕТОЗАРА. Милосав је сахрањен у Врбасу.

 

СВЕТОЗАР Милосавов

Светозар је рођен у Врбасу 1954 г. До пензије радио је у ,,Карнексу“. Оженио се Јелисавком родом од Пековића. Има синове: БОЈАН, НЕМАЊА и ГОРЧИН.

 

БОЈАН Светозаров

Бојан је рођен у Врбасу 1975 г. Живи ради у Врбасу. Ожењен је Дубравком родом од Кулићас. Бојан има сина ВУКШУ и кћерку Срну

 

ВУКША Бојанов

Вукша је рођен у Врбасу 2013 г.

 

НЕМАЊА Светозаров

Немања је рођен у Врбасу 1977 г.

Има сина МАТИЈУ И НОВАКА

 

МАТИЈА Немањин

 

НОВАК Немањин

 

ГОРЧИН Светозаров

Горчин је рођен у Врбасу 1984 г.

 

МИЛОРАД Новаков. 1930 – 1985

Милорад је рођен у Требињу- Колонизацијом послије рата прелази у Врбас. Радио је као комерционалиста у Виталу , Врбас. Оженио се Лепосавом из Босне. Има сина ПРЕДРАГА. Милорад је сахрањен у Врбасу.

 

ПРЕДРАГ Милорадов

Предраг је рођен у Врбасу 1952 г. Ожењен је Ружом. Има сина ВУКАШИНА и кћерку Ивану

 

ВУКАШИНА Предрагова

Вукашин је рођен у Врбасу 1976 г.

 

НЕНАД Новаков 1934 – 2005

Ненад је рођен у Требиње. Послије рата мајка са дјецом је колонизирала у Врбас. Ненад је у Врбасу радио и живио. Оженио се Босом родом од Вујачића. Има синове НОВА и ЗОРАНА. Сахрањен је у Врбасу.

 

НОВО Ненадов

Нов је рођен у Врбасу 1956 г. Играо је рукомет у ,,Врбас“ прва лига у вријеме СФРЈ. Ново има средњу стручну спрему и као хемијски техничар радио у млину па у Медели. Данас је у пензију и ради као тренер рукомета за дјецу. Ожењен је Мирјаном родом од Мићуновића са Моштанице из Никшића. Са њом има кћери Бојану удата у Будву за Душана Мировића имају сина Вељка и кћерку Мињу. Следеће Новове кћери су Тијана Јелена и Итана удата за Милана Лазића у Будву. Милан је старином из Медвеђе крај крај Лесковца.

 

ЗОРАН Ненадова.

Зоран је рођен у Врбасу 1961 г. Завршио је средњу електро техничку школу.

Има сина НЕНАДА и кћерке: Данијелу удата, има кћери Сара, Анастасија и Анђела. Наташу и Александру које нијесу удате.

Зоран је ожењен од Палоша. Жена му се зове Љубица

 

НЕНАД Зоранов

Ненад је рођен у Врбас 1988 г. Завршио је средњ саобраћајну школу, без запослења. Игра рукомет за ,,Врбас“. Живи у Врбасу.

 

Потомство МИЛОША-ЕМИЛИО Микова.

Извод из путне листе путника за Аргентину на броду Белведе

Surname: DELIBASIC – Name Age Marital Status Occupation Religion Nationality Ship Procedence Arrival Info Born in day/month/year – Port DELIBASIC, DANICA 3 S SIN ORTODOXA YUGOSLAVA/S.H.S. BELVEDERE TRIESTE 03/01/1929 – BUENOS AIRES NIKSIC DELIBASIC, LUKA 1 S SIN ORTODOXA YUGOSLAVA/S.H.S. BELVEDERE TRIESTE 03/01/1929 – BUENOS AIRES NIKSIC DELIBASIC, MARIA 40 D CASERA ORTODOXA YUGOSLAVA/S.H.S. BELVEDERE TRIESTE 03/01/1929 – BUENOS AIRES NIKSIC DELIBASIC, MILOS 38 C AGRICULTOR ORTODOXA YUGOSLAVA/S.H.S. BELVEDERE TRIESTE 03/01/1929 – BUENOS AIRES NIKSIC DELIBASIC, MILOVAN 5 S SIN ORTODOXA YUGOSLAVA/S.H.S. BELVEDERE TRIESTE 03/01/1929 – BUENOS AIRES NIKSIC DELIBASIC, RADOVAN 9 S ESCOLAR ORTODOXA YUGOSLAVA/S.H.S. BELVEDERE TRIESTE 03/01/1929 – BUENOS AIRES NIKSIC DELIBASIC, SINDIA 36 C CASERA ORTODOXA YUGOSLAVA/S.H.S. BELVEDERE TRIESTE 03/01/1929 – BUENOS AIRES NIKSIC

У књизи ,, Баталион Рудинско-Трепачки 1912-1915 , издање Београд 2002г Милутин Радованов Драшковић,, на стр. 224 Документ бр 82. У документима са Скадра, балкански ратови, Милош се помимје као учесник битке за Скадар и каже следеће. ,,28 дец.у 8х. Прије подне рани се Милош М. Делибашић,,. На страни 291 види се да је рањен у руку. У једном извјештају на страници 310 пише , Милош Миков Делибашић, са латице на латицу тешко рањен,, На страни 651, 7 дец.1914г. пише да је распоређен на Пандурици на депо. Из овога се види да се Милош послије Скадра опоравио и био мобилисан у црнигорску војску, први св. рат. Милош је живио у село Каменско. Бавио се сточарством и Земљорадњом. Има синове: МИЛОВАНА, РАДОВАНА И ЛУКУ као и кћери Ану и Нели. Ана је још жива ( јануар 2014 г..) има кћерку Живи у Сантиаго Дел Естер.

Милош Миков је 1929 г. отишао у Аргентину у мјесто Ћако и тамо се настанио са синовима. Милош је био ожењен од Андријашевића. Жена му се звала Синђа. Његови синови су добили шпанска имена: Милован – Мигуел, Радован- Рафаело и Лука – Лука. Кажу да се Милош никад није јављао отуда. Његов брат Новак је погинуо 1941 г. Негова породица је колонизирала у војводину1946. Они су погубили адресе и политика једне и друге земље нијесу ишле на руку дописивању Захваљујући друштвеним мрежама послије дуго времена успио сам да пронађем Милошеве потомке. Наиме Јорге (Ђорђије) Аријел Делибашић ми је одговорио да је он син Лукин, а унук Милошев и да његови стричеви Мигуел- Милован и Рафаело- Радован имају потомке са којима одржава контакт. Гледис је кћерка Милованова (Мигуел) рекла ми је следеће:

,, Milos en español= Emilio, tenia 4 hijos Rafael, Miguel, Lucas, y Niegosava todos ellos fallecidos. Los hijos de Rafael son de 3 esposas, no los conozco a todos con la primera tiene 4:Margarita, Roberto,Marta, y Marika.Con la segunda esposa tiene 3:Luis, Hugo y Celia. y con la tercer esposa parece son 3 uno de ellos es Pedro Strus (lleva el apellido de la madre). De Miguel somos 5 Emilio Jose, Ismael Omar, Dora Gladys(yo), Danilo Angel, Anibal Tomas.Y los de Lucas son 3: Rosana, Silvia y Jorge Ariel:Todos ellos de apellido Delibacich menos mi padre, el era Delivasich,,

Породице Милованових синова ,,Hola pariente,Los hijos de Jose Emilio (fallecido) son 3:Anibal Ariel (fallecido),Nelson Omar 36 años, y Cecilia Yessica 28.Los hijos de Ismael Omar son 2: Luis 22 y Soraya Abigail20.Los hijos de Danilo Angel son 2: Yanina 28 y Milovan 22 y los hijos de Anibal Tomas son 4: Marcos 28, Marianela 26, Damaris24 y Tomas 16.,,

 

РАДОВАН ( РАФАЕЛо) Милошев 1921- 1993

Радован је рођен у село Каменско 1921 г. Године 1929 одселио је са родителиима у Аргентину .Женио се три пута. Са прво женом Ана Јара има дјецу: Маргарита, Роберто, Марта и Марика. Са женом Франциском има сина Луис покојни ,ОСКАРА, ХУГА кћерка Целиа и пасторку Габриелу Мансила. Габријела има кћери Луси и Јами и сина Нестора. Соња има сина зове се Естебан Делибасицх. Соња живи у Сантјаго Де Естеро. и са тречом женом Надеждом Штрус има синове ПЕДРО СТРУС, РОКУЕ и кћерка Роса. Роса има Синове Педра и Пабла. Пабло има кћерке Зоју и Миу

 

РОБЕРТО син Радованов

Има кћери Мариела и Моника

 

ПЕДРО СТРУ син Радованов- Рафаело

Педро је рођен у Лас Брењас 1970 г. Ожењен је са Елизабет Бернхарт. Живи и ради у Рафаела Аргентина. Има сина АЛЕXСА И ПЕДРА И кћерку Мики

 

АЛЕКС Педров

 

ПЕДРО Млађи, син Педра Штруса

Педро је рођен 1997 г.

 

РОКУ Радованов

Ожењен. Жена се зове Тита. Нема дјеце.

 

ХУГО Алберто Радованов-Рафаело

Хуго је рођен у покрјину Ћако 1963 г Ожењен је са Евом Лесцарно. Има сина ЛУКАСА, ЦРИСТИАНА ГАБРИЈЕЛА, и ХУГО Јуниор. Кћерку Ноелију удату за Пабла Сосу има синове Леонел, Францисцо и Алваро, кћерка Лорена удата за Луиса Фернандеза, има синове Емилиано и Јуан Yгнацио. Даиана Марисол удата за Јуан Сопорски , има сина Дyлан. Милена Агостина удата за Даниел Монтиверо има двоје деце. Андреа је рођена у Ганцедо Ћако 1981г. Андреа је удата за мужа по имену Wалтер Пералта, има сина Андрес Пералта и кћерка Марлен Пералта. ( податке о Хуговој породици дала ми је АНДРЕА,) Леонел- Лео је син Хугове кћерке Ноелие удат за Пабла Сосу. Носи презиме Делибашић Хугова породица вјерски је опредијељена као католици, док је Хуго православни.

 

ЛУКАС Хугов

Рођен је 1985 г. Живи у Ганцедо Ћако Аргентима. Ожењем са Соледад Марисол Цхавез. Има сина ЛУКАСА (у очево име) и кћерку Луциану.

 

ЦРИСТИАН Габриел Хугов.

Цристијан је рођен у Ганцедо Ћако Аргентина 1987 г. Бави се спортом ,токваендо.Био је државни првак. Сад ради као инструктор тог спорта заједно са сестром Миленом. Ожењен је са Глендом Бестангом. Има кћерку Лејлу. Живи у Лас Брењас.

 

ХУГО Јуниор син Хугов

Рођен је у Ганцедо Ћако Аргентина.

 

ОСКАР Радовамов

Рођен је у Ћако 1961 г. Живи у Санта Фе Аргентина. Има дјецу: Yанина , Гицела рођена 1980 г., Мелина Агостина Делибасицх, НИКОЛАС и Сабрина рођена 1985 г. У Санта Фе, и ФРАНКО. Гицела је удата за Густава Виделу, има дјецу: Аиелен Видела, Лукас Видела и Људмила Видела. Yанина је удата за Марцела Фернандеза, има дјецу: Виктор Руиз, Камила Фернандез и Себастијан Фернандез. Мелина Агостина Делибасиц има дјецу: Лаутаро, Присцилла, и Евангелина Луисана Браво. Разведена је. Сабрина је удата за… има дјецу: Арацели, Цандела, Абрил, Јазмин, Мелание и Цхристиан Ореллана.

 

 

НИКОЛАС Оскаров

Николас је рођен 1988 г. У Санта Фе, Санта Фе. Живи у Санто Томе, Санта Фе.

 

ФРАНКО Оскаров

Франко је рођену 1993 Санто Томе, Санта Фе. Ожењен је са Yудит Мартинез. Има кћерку Бенвенида Кимеy Делибасицх. Живи у Санта Фе, Санта Фе.

 

ЛЕОНЕЛ Делибасиц из брака Ноелије кћерке Хугове и Пабла Сосе носи презиме по мајци

 

МИЛОВАН – МИГУЕЛ МИЛОШЕВ 1924- 1992

Милован је рођен у село Каменско. Имао је 5 година кад га је отац повео у Аргентину покраина Ћако. Тамо је одрастао и похађао школу на шпанском језику.Ожењен је са Олгом Цимбаро.

Има четири сина: ЕМИЛИО ЈОСЕ, ИСМАИЛ ОМАР, ДАНИЛО АНГЕЛ И АНИБАЛ ТОМАС.Има кћерку рођена 1951г .зове се Гледис. Радила је као медицинска сестра, удата за словака Хлинку Браулија. Има кћерку Адријану и сина Валтер Леонардо Хлинка, а његов син је Габријел. Адриана је удата има сина Лаутарија. Гледис је радила као медицинска сестра. Има три унуке Луана Абигаил, Габриел и Лаутаро. Милован је умро 1992г. Милованови потомци носе презиме Деливашић (Деливасицх ). Како ми је Гледис објаснила вјероватно грешком тадашњих власти је тако уписано. Податке о Миловановој фамили ми је дала Дора Гледис Милованова кћерка.Рођена је 1951г.

 

ЕМИЛИО ЈОСЕ …-1998 ( Жозе ) Милованов син. Ожењен Олгом Цимбаро. Има сина: АНИБАЛ АРИЕЛ покојни, НЕЛСОН ОМАР (рођен1977г) и кћерка Цецилија Yессица рођена 1985г

 

ИСМАИЛ ОМАР Милованов син.

Има сина ЛУИСА Деливасицх Перез, рођен 1991г. и Сораyа Абигаил Перез Деливасицх, рођена 1993г. Живе у Рокуе Саенз Пена , Цхацо, Аргентина. ( Роqуе Сáенз Пеñа, Цхацо, Аргентин)

 

ЛУИС Деливасицх Перез Исмаилов син

Лус је рођен 1990 г. у Роqуе Саенз Пена , Цхако.

 

ДАНИЛО АНГЕЛ Милованов син.

Данилова жена се звала Зунилда

Има сина МИЛОВАНА (Санаффер ) рођен 1991г и кћер Yанина рођена 1985г.Удата за Себастиан Цано има сина Лаутарија и кћерке Алму и Луну. Живе у Санта Фе.

 

МИЛОВАН (Санаффер ) Син Данила Ангела

Рођен је у Санта Фе 1989 г. Живи у Санта Фе Аргентина

 

Потомство АНИБАЛА ТОМАС сина Милованова.

Има синове МАРКОС, и ТОМАС –ТОМИ рођен 1997г. кћерке Маринела рођена 1987г. и Дамарис рођена 1989г.

 

МАРКОС син Анибала Томаса

Маркос је рођен 1985 г у Сон Пена Цхако

 

ТОМАС – ТОМИ син Анибала Томаса

Томас је рођен 1996 г. У Маркос Јуарез гдје тренутно живи.

 

ЛУКА ( ЛУКАС) Милошев- Емилио 1928-1990

Има сина ЈОРГЕ ( Ђорђе ) АРИЕЛ и кћерке Росану и Силвију. Силвија је рођена је у Корзуели Ћако 1967 г.. Удата за Данијела Френциа има сина Герман 25, кћерка Даниела 21, Едуардо 19, Габриел 16 и Yулиана 12 г. Габреиел и Герман тренирају кошарку.

Лука је рођен 1928г, а умро 1990г. Што значи да је имао само 2г. кад су отишли из Каменска.. У школама су учили шпански језик, тако да ни њихови потомци нијесу знали српски. Лука је ожењен од Вратника из Црне Горе и како ми је рекао Јорге у Црној Гори живи његов ујак али незна адресу. Његова мајка се родила у Аргентину, Највјероватније да се њен брат касније вратио назад. Они су иначе од досељења живјели у покрајини Ћако под управом Корзуеле

 

ЈОРГЕ (Ђорђије )АРИЕ Лукасов

Јорге је рођен у покрајими Ћако 1970г.

Живи у покрајиму Ћако Аргентина. Ту му је доселио отац 1929 г. Јорге живи на очево огмјиште. Ожењен је са Габријелом Едитом Валдез

Има сина ФЕДЕРИКА и кћерке Белен и Мариту. Белен је удата и има кћерку Миленка Ацуна Делибасицх.

 

ФЕДЕРИКО син Јорге Ариела

 

ДРУГА ПОРОДИЦА ДЕЛИБАШИЋ У АРГЕНТИНИ

ЕМИЛИО Делибашић

Емилио (Милош ) је са још два брата пошао из црне горе и настанио се у Аргентину. Има синове: РУСО РЕЈYНАЛДО рођен 1946г, РИСТО, ЈУАН АНГЕЛ и кћери Нели и Олгу. Олга има сина Јосе Луис Цајелон и Виктор Хуго Цајелон Делибашић. Олга је умрла.

РУСО РЕЈНАЛДО син Милошев је рођен у Сантијаго дел Естеро 1946 г има сина АДРИАНА и кћерку Памелу. Памела има сина Агустино Е Наварето. Русо живи у Сантијаго дел Естеро.

 

АДРИАН Русов

Адриан је рођен у Буенос Аиересу 1977 г. Тренутно живи у Сан Исидро Буенос Аирес. Католичке је вјероисповијести.

 

РИСТО Милошев има сина ОМАРА и кћерку Нанцy. Нанцy је удата има Јана Мануела де Симоне, Анабелу де Симоне, и Николас де Симоне

 

ОМАР Ристов

Омар је ожењен има кћерку Даиану.

 

ЈУАН АНГЕЛ.

Јуан Ангел је умро, није имао дјеце.

Памела ми је рекла следеће. Њен дјед је доселио у Аргентину прије рата,. Памела каже да има још два брата.

-У кјнизи Гојнића пише у Америку су отишли Делибашић Ристан и Делибашић Станислав. Ко су они не знам.?

За ове из Панаме, Мирко и Еду такође незнам, Нијесу близу са потомцима Милоша Микова ..

 

ДЕЛИБАШИЋИ ИЗ ГОЛИЈЕ ПОТОМЦИ НИКОЛЕ ЈОВАНОВА

Најстарије колено Милоје – Вилотије – Јездимир – Спасоје – Манојло – Јован – НИКОЛА

 

НИКОЛА ЈОВАНОВ

Никола је рођен у село Риђане . Ту је одрастао, и бавио се сточарством и земљорадњом. Једном приликом за вријеме кошевине сијена неки Турчин Шаинагић се надметао са њиме на кошевини. Пошто се Никола показао као бољи косц Шаинагић, бијесан јурне на њега са косом да га сасијече. Никола, брз и окретан, избјегну његов напад и при том га убије. Послије тог догађаја одметне се. Прво је пошао у Голију надајући се да ће тамо наћи рођаке Оташа и његову Браћу. Пошто их није нашао најмио се код Тривка Томовића и ту био неко вријеме. Тривкова кћер се заљуби у Николу и пошто јој отац није дао да се уда за њега, они једне ноћи побјегну и врате се у село Риђане. Никола је извјесно вријеме ту живио, и кад је добио дјецу измири се са тастом и врати у Голију. Послије извјесног времена саградио је кућу и штале за стоку, саградио воде и постао један од имућнијих домаћина у том крају.

Делибашићи у Голији су живјели под наметнутим презименом Бучалина. Из пописа становништва црне горе 1879 г . пописан је Лазар син Тодора Николина под презименом Бучалина. Лазар је унук Николин рођен око 1828 г. Према томе највјероватније да су синове Николине остали звали Бучалинама, које презиме је било званично до 1940 г. Тада се сакупе и врате своје старо презиме Делибашић под којим данас живе. Данас се на интернету налзи презиме Бучалина, највјероватније остало од исељених Бучалина из Голије који нијесу знали за ову одлуку братства, па су и даље остали под тим презименом или нијесу жељели да врате своје старо презиме.

 

Са женом Госпсвом, Никола је Имао Баја нема потомство, МИЛОШ, ТОДОР, МАРКО није се женио.

 

Потомство МИЛОША Николина.

 

Милош је ожењен Станом родом од Јоковића Има синове, МИТРА СИМА и кћерку Даницу.

Милош Николин је био један од најугледнијих Делибашића из Голије. Милоша и сина Сима посјекли су Црногоорци под Злоступом гдје су јагњили овце у пећини Симићевици. Милоша је посјекао неки Лука Ожулија а чету пљачкаша је предводио Милић Груичић са Чева. Кроз неколике године црногорци опљачкаше стоку Мркоја Аџића из Пиве и убише му сина Гаврила. Дочекали су их голијани и на Елечкој бари на вр Голије. Васо, син Симов, посјече неког Оташа Ђукановића, другог Црногорца по имену Оташ посјекао је Мурат Ајровић. Ова два Оташа су била у чети Милића Груичића. Мркоје Аџић је понио крвав џамадан сина Гаврила на Цетиње, и оптужио Милића Груичића за злочин. Кажу да га је тада мушкетао Стеван Перков предсједник сената. Код Команских колба и данас постоји мјесто које се зове Гаврилов мрам.

 

Потомство МИТРА Милошева.

Митар је ожењен Милицом родом од Бајовића Има синове СТЕВАН, САВА, ЖИВКА ( ШУЛЕ ) И и кћерку Иконију

 

СТЕВАНА Митрова.

Стеван је ожењен Цвијетом родом од Васовића. Има синове: ПЕТРА, , ЂОРЂИЈА – ЂОЛА, МАКСИМ и ЈОВАНА.

 

ПЕТАР Стеванов

Петар је ожењен Синђом родом од Тепавчевића, има синове АЛЕКСУ, МИЛАДИНА, МИРКА, МИЛИВОЈА, МИХАИЛА и кћери Митрушу и Савицу.

Петар је учесник балканских и првог свјетског рата. Због сарадње са комитима Петар Стеванов је са женом Синђом и синовима Миладином и Миливојем и једном кћерком спроведен од аустриских власти у логор негдје у Аустрији гдје су умрли.

 

АЛЕКСА Петров

Алекса је ожењен Видосавом родом од Огњеновића, Има синове СТЕВАН МИРОСЛАВ, МЛАЂЕН, ВУКАДИН умро као дијете, кћери Ковиљка Винка и Бранка. Алекса је био учесник НОР-а

 

СТЕВАН Алексин

Стеван је рођен у Голији. Радио је ка о наставник у основним школама . Био је директор школе ,, Браћа Лабудовић’’ у Никшићу одакле се пензионисао. Ожењен је Стојом родом од Кнежевића из Петровића. Има кћерке Ратку ,Ану и Славицу. Ратка је удата за Игора Глумца. Има кћерку Иру. Ана је удата за Милана Крсмановића, има синове Вука и Косту и кћерку Машу. Славица је удата за Милисава Вујковића, има Сина Матију и кћерку Ању.

 

МИРОСЛАВ Алексин

Мирослав је рођен у Голији. Радио је у железари Никшић, одакле се пензионисао. Није жењен. Живи у Драговој Луци, Никшић.

 

МЛАЂЕН Алексин

Млађен је ожењен Љиљаном родом Лаушевић, Има сина АЛЕКСУ и кћерку Невену.

 

АЛЕКСА Младенов

 

ЂОРЂИЈЕ – Ђоле Стеванов

Ожењен Милосавом родом од Пејовића, има сина РАДОИЦУ и кћерку Жану. Живана је удата за Риста Горановића. Живана је знала добро да тужи умрле, и права је штета што њене тужбалице нијесу сачуване, има синове Предрага и Драшка. Ђорђија је краљ Никола поставио за Кмета у Горњоголијској општини, и ту је остао до одласка црногорског одреда који се борио у саставу српске војске у другом балканском рату. Погинуо је на Говедарнику 3. Јула 1913 г.

Архив Цетиње књига, Протокол погинулих и умрлих или иначе несталих војника у ратовима 1912 и 1913 г. под редним бројем 2785 уписан је Ђоле Стеванов Бучалина ( Делибашић ) Горњо голијска чета. Нема података о мјесту и времену погибије.

 

РАДОИЦА Ђорђијев 1911 – 1943

Радоица је погинуо на Смријечну 1943 г. нема потомство.

 

МАКСИМ Стеванов

Максим је рођен у Голију. Ишао је на рад у Америку. Ожењен Видом родом од Гутовића. Има сина РАЈКА умро као дијете и ЖИВКА.Мксим је учесник у првом и другом св. рату. Јуна мјесеца 1943 г. погинуо у Долима у Пиви за вријеме Њемачке офанзиве.

 

ЖИВКО Максимов

Живко је ожењен Душанком родом од Павловића. Има сина ОБРАДА И МАКСИМА и кћерке Радојка удата у Горановића и Славојка удата у Стојановиће. Обје су покојне.

 

ОБРАД Живков

Обрад је ожењен Маријом родом од Петровића. Обрад има сина ЖИВКА, РАДОМИРА И кћерку Јелену. Јелена је студент грађевинарства удата за Ивана Перишића.

 

ЖИВКО Обрадов

Живко ради у центру за рециклажу метала као радник.

 

РАДОМИР Обрадов

Похађа средњу школу.

 

МАКСИМ Живков

Ожењен Невенком родом од Перовића, Има сина ГОРАНА и кћерку Драгану , удата у Влаховића у Подгорицу.

 

ГОРАН Максимов

Горан ради у центру за рециклажу, Никшић

 

ЈОВАН Стеванов

Јован је рођен у Голију. Учесник је балканских ратова и првог св. рата. Погинуо је на Илино Брдо почетком 1916 г. Нема потомство.

 

ЖИВКО – Шуле Митров

Живко је рођен у голију. Ожењен Милицом родом од Кнежевића.Има синове ТРИФКА, ЛАЗАР, ПАВЛА и кћерку Цвијету. Цвијета је удата за Крста Чепура, има синове Ђорђија и Тодора.

Живко Митров је био један од великих памтиша. Знао је доста о своме братству као и разна предања и народне пјесме. Велики број народних пјесама записао је од њега Андрија лубурић. Писање Андрије Лубурића и његова заоставштина налази се у Београду, у народној библиотеци, и још није довољно изучена.

ТРИФКО Живков

Тривко је ожењен Стојом родом Вујачић, Им синове БЛАГОЈА, ЈЕФТА и кћери Сава, Риста, Томана, И марица.Сава је удата за Гаврила Маџара има сина Панта. Риста је удата за Јевта Бјелицу има синове Милош, Блажо, Никола, Радосав, Вукашин, Јоко, Вујадин, и кћерку Илинку. Томана је удата за Милоша Костића, има има синове Миливоје, Радоје, Радоман, Вуле,Илија кћери Милева, Сава,Радојка и Цвијета.Марица је удата за Риста Шипчића има синове Радомир, Милорад, Данило. Милован, Ђорђије, Љубо, Томислав, и кћери Милка и Милосава.

 

БЛАГОЈЕ Трифков

Благоје је ишао на рад у Америку. Благоје је ожењен Стојом родом од Горановића. Има синове БОРИСЛАВ умро као дијете и ВЛАДИМИР и кћери Златана, Станија, Цвијета – Мисја, Радуша, Миољка и Анка. Златана је удата за Милосава Перовића, има синове Никола, Миладин, Радомир и кћер Јелу. Станија умрла у петој години. Радуша умрла у 19 г. Цвијета умрла у 28 г. нема потомство. Миољка је удата за Радисава пејовића, има Синове Владимир, Славко, Ранко и Здравко. Ана је удата за Јеврема копривицу, има има сина Мирка и кћерку Тању. Благоје је учесник балканских ратова. Ишао је на рад у Америку.

 

ВЛАДИМИР Благојев

Рођен је у Вишњића До, Голија 1930 г. Живио је у то село. Бавио се сточарством и земљорадњом. Владимир се женио два пута, са првом женом Станком родом од кецојевића има сина РАДОЊУ. Са другом женом Јелом родом од Бумбића има синове ЖАРКО, ЗОРАН – Мркоје, БЛАГОЈЕ – Будо, ВУКИЋ и кћери Слободанка удата у Радовића у Врбасу и Радушу удату у Вученовића у Србобрану.

 

РАДОЊА Владимиров

Радоња живи у Чачку. Ради као службеник.

Радоња је ожењен Лелом родом Сави, има сина БОРИСЛАВА И кћерку Невену. Невена је студент криминалистике у Београду.

 

БОРИСЛАВ Радоњин

Живи у Чачак. Студира технику

 

ЖАРКО Владимиров

Жарко је грађевински радник Ожењен Душанком родом од Килибарда. Жарко има сина МИРОСЛАВА И кћерке Мирјану и Бојану. Мирјана је дипломирани економиста. Бојана завршава студије политичких наука.

 

МИРОСЛАВ Жарков.

Мирослав је рођен у Никшићу 1988 г. Послије завршене гимназије на студијама у Подгорици завршио је економски факултет. Ради у Сава Монтенегро А. Д.

 

ЗОРАН – Мркоје Владимиров

 

БЛАГОЈЕ – Будо Владимиров

Благоје живи у Врбасу, има Сина ГОЛУБА и кћерку Јелену. Јелена похађа гимназију

 

ГОЛУБ Благојев

Похађа основну школу.

 

ВУКИЋ Владимиров

Вукић живи у Врбасу Вукић је ожење Дијаном родом Бокан.Има сина ВАСИЛИЈА и кћеке Милицу и Милену. Кћерке похађају основну школу

 

ВАСИЛИЈЕ Вукићев

Рођен је у Врбасу 2012 г.

 

ЈЕВТО Тривков

Јевто је ожењен Цвијетом родом од Лучића. Има кћерку Јелицу. Јелица је удата за Видоја – Муја Ђукановића, има синове Бранко, Драгослав и Драган. Јевто је учесник балканских ратова. Сребрену Обилића медаљу за показану храброст у протеклим ратовима је добио Јевто Тривков Делибашић.

 

ПАВЛЕ Живков.

Павле је ожењен Спасенијом родом Докнић.Има сина МИЈАЈЛА.

 

МИЈАЈЛА Павлова.

Мијајло је ожењен Милицом родом Блечић. Има синове НОВАКА погинуо у партизанима други свјетски рат и НОВИЦА умро као дијете и кћерку Даницу . Мијајло је учесник првог св. рата.

 

НОВАК Мијајлов 1920 – 1942

Новак је погинуо као борац првог батаљона никшићког партизанског одреда 1942 г.

 

Потомство ЛАЗАРА Живкова.

Лазар је ожењен Новком родом Шућур.Има сина ВИДАКА умро у логору у Никшићу за вријеме Аустро-Угарске окупације и кћери Крстиња и Милица. Крстиња је удата за Марка Дивљана, има кћер Госпаву. Госпава нема потомство. Милица је умрла у 16 г.

 

СИМО Милошев.

Ожењен Анђом Дурутовић

Има синове: ВАСА нема мушко потомство, ЛУКА, ЈОВАН, МИЈАЈЛО – Медо .

 

ВАСО Симов

Ожењен Спасенијом Голубовић. Има кћерку Госпавау, удата за Николу Блечића нема потомство.

 

ЛУКА Симов

Ожењен Савком родом Докнић.

Има синове: ТОДОРА (ТОЈА ) МИЛУТИНА и кћери Анђа и Јована. Анђа је удата за Тодора Манојловића, има Ђорђија, Николу, Сава , Јована,Спасенија , Обренија , Божана, Риста Госпава, Стана. Јована Лучина је удата за Јована Первића, има сина Јока.

 

ТОДОР Лукин

Тодор је ожењен Јованом Бајовић. Има синове РАДОВАНА и НИКОЛУ и кћерку Анету. Анета је удата за Матију Пејовића. Има синове Аким, Мирко, Живко, Добривоје, и кћери Љубица Стануша, и Јелисавета. Тодор је пошао на рад у Америку и умро у путу. Сахрањен је у Америку, њујорк.

 

РАДОВАН Тодоров

Радован је ожењен Станушом Томовић. Има синове ЛУКУ и СЛОБОДАНА ( Слободан умро као дијете ) и кћери Милеву, Милијану – Гана, и Слободанку. Милева је погинула у 14 г. у њемачкој офанзиви 1943 г. живота. Милијана –Гана удата за Милана Бајовића, има сина Момчила и кћерку Олгу. Радован је учесник НОР-а. Радован је са породицом послије рата 1946 г. отишао у Војводину, Врбас.

 

ЛУКА Радованов.

Лука је ожењен Радојком родом од Горановића. Има сина РАДИВОЈА и кћери Миру, Веру и Наду. Мира је удата за Ивана Костића. Вера је удата за за Номчила Поповића, има кћерку Милицу и сина Данила. Нада је удата за бранка Антонића има кћерку Мају.

 

РАДИВОЈЕ Лукин

Ожењен Катарином Мусин. Има сина ЛУКУ и кћерку Горицу.

 

ЛУКА Радивојев

 

НИКОЛ А Тодоров

Никола је ожењен Достињом родом од Томовића. Има синове МИЛОША умро у седамнестој год. БРАНКА И СТАНКА. Никола је учесник НОР-а

 

БРАНКО Николин

Бранко је ожењен Бориком родом од Горановића.Има синове РАДА, умро као дијете МОМЧИЛА СЛАВКА и кћер Славицу.

 

МОМЧИЛО Бранков

Ожењен Ратком родом од Јањића. Има кћери Божидарка и Наду.

 

СЛАВКО Бранков

Ожењен Соњом родом од Кљаића.има Сина БРАНКА и кћерку Слађану.

 

БРАНКО Славков

 

СТАНКО Николин

Станко је ожењен Маром родом од Докнића. Има синове ЛАБУДА – Ацо ЧЕДОМИРА ВЕСЕЛИНА и Кћерку Милеву.Милева је удата за Веселина Црногорца, има синове Рада и срђана.

 

ЛАБУДА Станков.

Ради у полицији . Има сина ИВАНА и кћерку ?

 

ИВАН Лабудов

 

ЧЕДОМИР СТАНКОВ.

Ожењен Соњом родом од Пејовића. Живи у Никшић. Ради у полицију Има синове: НИКОЛУ , ДАНИЛА И ВУКА.

 

НИКОЛА Чедомиров

 

ДАНИЛО Чедомиров

 

ВУК Чедомиров

 

ВЕСЕЛИНА Станкова.

Ради у приватно обезбеђење. Веселин има три сина . најстарији се зове МАТИЈА , ?, ?.

 

МАТИЈА Веселинов

 

МИЛУТИН Лукин

Милутин се женио два пута. Са првом женом Савом родом од Тадића има Синове ГРУИЦУ, БАЈА, ГОЈКА и Кћер Петрушу и Госпаву. Груица и Бајо су умрли као дјеца. Петруша Милутинова је удата за Јова Мађжара. Има синове Миљан, Мирко, Жарко, кћери Љубица, Љепосава, Ковиљка и Видосава. Госпава Милутинова је удата за Младена Мишовића, има сина Слободана и кћерку Смиљку. Милутин са другом женом Милицом родом од Ђуровића има синове ПЕТАР; ЈАНКО, МАРКО. РАДОСАВ, ВУКОСАВ; САВО и ДРАГОМИР. *Колонизацијом 1946 – 48 г Делибашић Милутина Јанко са мајком Милицом рођена Ђуровић и браћом Перо, Марко, Радован, Саво, Драгомир, сели у Војводину Стари Врбас ул. Светозара Милетића 34. (* извор Црногорци у Војводини кол. 1946 – 48 том 3/2 Н. Стевовић С. б. Медојевић)

Одлазио је на рад у Америку. Учесник првог свјетског рата у ком је био тешко рањен.

ГОЈКО Милутинов

Гојко је ожењен софијом родом од Вељовића, Има синове БОЖО МИУТИН, МИЛОВАН, САВА, и кћерка Златија. Златија је удата за Зехеријаха Пилица, има синове Самир, Садат, Асад и кћер Асаду. Гојко је учесник НОР-а. Гојко Милутинов се послије женидбе преселио у Плужине.

 

БОЖО Гојков

Божо је ожењен Анђелијом родом Блечић, Има синове ВЕСЕЛИНА и РАТКА и кћери Весна и Миломирка. Весна је удата за Горана Радановића има сина Срђана

 

ВЕСЕЛИН Божов?

 

РАТКО Божов?

 

МИЛУТИН Гојков

Милутин је ожењен Винком родом од Митрића Има синове: ТРИВКО и МИРОСЛАВ и кћерка Јелена. Јелена је удата за Миљана Мирковића.

 

ТРИВКО Милутино

Тривко је ожењен Весном родом од Ћаласана ,има Кћер Марију и ?

 

МИРОСЛАВ Милутинов?

 

ПЕТАР Милутинов+

Петар је ожењен Јелом родом Вишњевац. Има кћерку Љиљану, умрла млада.

ПОПИС БОРАЦА 2. ДАЛМАТИНСКЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ НОВЈ

1133. ДЕЛИБАШИЋ ПЕРО, Милутина. 1920. Вишњића До, Голија, Никшић. Црногорац, земљорадник. У НОВ од 15. 11. 1943. у 2. далм. бригади. Нестао 9. 6. 1944) ?

 

ЈАНКО Милутинов

Јанко је ожењен Планом родом Костић. Има сина МИЛУТИН – Рале, НОВАК. Новак је умро као дијете и МИЛОРАД- Ћујо . Јанко је учесник НОР-а

 

МИЛУТИН – Рале Јанков

Ожењен је Викторијом Жолнаи. Има синове РАДОЊА РАДОМИР

 

РАДОЊА Милутинов?

 

РАДОМИР Милутинов?

 

МИЛОРАД- Ћујо Јанков

Милорад је ожењен Ћујо је ожењен Надом родом од Јаковљевића, Има синове: РАДОМАН , РАТКО умро као дијете И САВО, умро као дијете.

 

РАДОМАН Милорадов?

 

МАРКО Милутинов

Ожењен је Даринком родом Богдановић. Има сина НИКОЛУ и кћери Зорку, Марију и Милицу.Марија је удата за Божидара Вучковића. Зорка је удата за Бошка Трифуновића има има синове Миљана и Сава. Милица је удата за Славка Ивановића, има Синове Жељка и Горана.

 

НИКОЛА Марков

Никола је ожењен Драгицицом родом Глоговац, Има сина МИЛОША МАРКА И кћерку Јасмину

 

МИЛОШ Николин

 

МАРКО Николин

 

РАДОСАВ Милутинов

Ожењен је Радмилом родом Драшко, Има синове НЕБОЈШУ И ГОРАНА.

 

НЕБОЈША Радосавов

Ожењен је Слободанком Јанићијевић, Има сина ИВАНА

 

ИВАН Небојшина?

 

ГОРАН Радосавов

Ожењен је Росом Родом од Илића, Има сина ДУШАНА.

 

ДУШАН Горанов?

 

ДРАГОМИ Р Милутинов

Ожењен Драгицом родом Лемешевић, Има сина ДЕЈАНА

 

ДЕЈАН Драгомиров

Дејан је ожењен Горданом родом Чарапић, Има сина ВЛАДА

 

ВЛАДО Дејанов

 

ПОТОМЦИ ТОДОРА НИКОЛИНА

 

Најстарије колено Милоје – Вилотије – Јездимир – Спасоје – Манојло – Јован – НИКОЛА-Тодор

 

ТОДОР Николин

Тодор је рођен у село Риђане. Тодор је имао десетак година кад је породица његовог оца Николе доселила из села Риђана у Голију. Оженио се Јованом родом од Пејовића. Има сина ЈОВАНА. Према запису Стевана Алексина , Тодор је око 1805 г. Преселио у Миљковац у Пиву. Тамо је живјело његово потомство. Један од њхових потомака Милош Миланов отселио у Куршумлију. О његовом потомству немамо ближих података.

 

ЈОВАН Тодоров

Јован је ожењен Томаном родом од Јокановића. Има сина ЛАЗАРА

 

ЛАЗАРА Јованов 1828 –

Живио је у село Миљковац Пива.Ожењен је Милицом родом од Лучића. ( Милица је вјероватно Сара из ниже наведеног пописа ) У књизи Попис свега становништва Црне Горе 1879 г, на страни 419 уписан је Лазар Бучалина стар 50 г. Милован Бучалина 21, Мато Бучалина 18, Васо Бучалина 16, и Сара Лазарева 40 г. Лазар и његова породица су пописани под наметнутим презименом Бучалина.

Лазар има синове МИЛОВАНА, МАТО и ВАСА нема мушко потомство.

 

МИЛОВАНА Лазарева. Милован је рођен у село Миљковац Пива. Ожењен је Бојаном родом од Гломазића. Има синове МИЛОША и НИКОЛУ

 

МИЛОШ Милованов

Ожењен је Милосавом родом од Блечића. Има потомство ?

 

НИКОЛА Милованов

Никола је 1917 г. умро у логору у Мађарској у 25 г.Нема потомство.

 

МАТО Лазарев

Мато је рођен у село Миљковац, Пива. Оженио се Петраном родом од Матијашевића. Има синове ВУКО, ФИЛИП, СИМО и кћери Сару и Загорку. Сара је удата за Млађена Дедеића, има синове Мираш, Мирчета и Милорад. Загорка је удата за Милету Јововића има кћерку Марицу.

 

ВУКО Матов

Вуко је ожењен Милицом родом од Јововића. Има синове: САВА, ЉУБО, МОМИР – МОМО, ЧЕДО, ВАСИЛИЈЕ и кћерке Даринка , Милијана, Грана, Милка и Душанка. Даринка је удата за Вукана Стевовића, Има Слободана, Живка, Жељка , Мићка и кћерку Славојку. Милијана је удата за Стојана Шипчића. Има кћерку Јагоду. Грана је удата за Станка Живковића, има Светозара, Петра и кћериСофија, Љубица и Зорица. Милка Вукова са Јоакимом Тачак има кћер Радмилу, са Драганом Маџаром има Стојана, Снежу и Лиљану. Душанка је умрла као дијете. Подаци о потомцима Вука Матова су дати закључно са 1992 г. Вуко Матов је 1946 г. са породицом преселио у Бачко добро поље, гдје живе његови потомци.У књизи ,,Колонизација Црногораца у Кулу 1945 -48“ ПисацДамјан Миљанић – Слободан Б. Медојевић, уписани су под старим презименом Бучалина и то :Мато Вуков, Вукова Милица рођена Јововић, Вуков Саво, Вуков Љубомир, Вуков Момир, Вукова Даринка, Вукова Милка и Вукова Милијана.

 

САВО Вуков

Саво је ожењен Маријом родом од Бојанића, Има сина МИЛИВОЈА И МИЛОРАДА ( гдје живе Савови потомци ? )

 

МИЛИВОЈЕ Савов

Има сина МИЛАНА и кћерку Светлану

 

МИЛАН Миливојев?

 

МИЛОРАД Савов

Има кћерку Јелену?

 

МОМИР – МОМО Вуков

Момир је ожењен Драгом родом Мићић, Има сина ВУКА и Кћерку Наталију.

 

ВУКО Момиров.?

 

ФИЛИП Матов

Филип је ожењен Планом родом од Лакчевића, Има синове ЈОВАН, МИЛОРАД, ЛАЗАР, РАЈКО и кћерка Радојка. Радојка је удата за Рада Вујовића, има има синове Неђаљка и Веска. Филип Матов је 1945 г. преселио у Никшић гдје живе његови потомци. Подаци за породицу Филипа Матова су дати закључно са 1992 г.

 

ЈОВАН Филипов

Јован је ожењен Миланком родом од Ивезића, Има сина ИВИЦУ и кћер Миланку. Миленка је удата за Драгана Сјеклоћу. Има синове Бора и Огњена.

 

ИВАН Јованов

Иван је ожењен Јованком родом Јаковљевић.има сина МИЛА и кћер Милицу.

 

МИЛО Иванов

 

МИЛОРАД Филипов

Милорад је ожењен Драгицом родом од Самарџића, Има сина ПРЕДРАГА и кћерке Оливера и Споменка. Оливера је удата за Зорана Мићовића има кћер Тијану.

 

ПРЕДРАГ Милорадов

 

ЛАЗАР Филипов.

Лазар је ожењен Росом родом Лутовац Има синове ДРАГАНА И ЗОРАНА и кћери Бранка, Ана, Босиљка и Данка. Бранка је удата за Веселина Мијушковића, има синове Мирка и марка. Ана је удата за Милинка Миловића, има Новицу, Весну и Николу. Босиљка је удата за Радивоја Шћекића, има Николу и Наташу. Данка је удата за Обрада Јањушевића.

 

ДРАГАН Лазарев?

 

ЗОРАН Лазарев?

 

ДЕЛИБАШИЋИ КРСТОВИЋИ ПОТОМЦИ КРСТА ДРАГОВА

Најстарије колено Милоје – Делија – Вилотије – Јездимир – Никола – Станоје – Бошко – ДРАГО

 

Потомство БОШКА Станојева

Имао два сина ДРАГА И МИЛОША

 

МИЛОШ Бошков ( Богићев )

О Милошевим потомцима писао је Андрија Лубурић у књизи Дробњаци. Потомство Милоша Делибашића носи презиме Палије. Старином су из Риђана, населио се Милош у Добра Села на Језерима , у Дробњак.

 

ДРАГО Бошков.

Имао синове: КРСТА, И РАДОВАНА.

 

КРСТО ДРАГОВ 1809-

Крсто је рођен у село Риђане. Жена Крстова звала се Милица родом од ? Са њом је имао синове: ЈОВАНА; СПАСОЈА; НОВИЦУ; БРАНКА РАДОВАНА и кћери ?

Крсто Драгов је прије граховске битке из села Риђана доселио у село Трубјела засеок Боњин до Никшићке Рудине.

Из доље наведеног пописа Види се да је живио у заједници која је бројила 12 чланива.

,,Књига 1збирка докумената, Попис свега становништва Црне Горе 1879г. архив Цетиње,, уписан је Крсто Делибашић стар 70 г., Јован син Крстов 30 г.,Спасоје син Крстов25 г., Новица син Крстов20 г,. Томо син Крстов 16 г., Видак син Крстов 14 г., Андрија син Јованов 4 г., Голуб син Јованов пола године Милица жена Крстова 50г., Даница жена Јованова 25г., Гошна жена Спасојева 20г ( тек се био оженио) и Марија кћер Јованова 4 г. Живјели су у заједници од 12 чланова.

Крсто има имао синове: ЈОВАНА, СПАСОЈА, НОВИЦУ, ТОМА И ВИДАКА

 

ЈОВАН КРСТОВ 1849 г.

 

Јован је рођен у село Риђане. Жена му се звала Даница родом од ? Са њом је имао синове : АНДРИЈУ ГОЛУБА и кћери Марија и ? ( У родослову нема Голуба, док се налази у попису становништва из 1879 г. У родослову је уписан Ђорђије док га у попису нема и грешком су уписана дјеца Андрина као дјеца Ђорђина. Дали је постојао Ђорђије или не? Голуб вјероватно није имао потомство или је умро млад.)

.

АНДРИЈА Јованов 1875- 1816

Андрија је почетком прошлог вијека одселио у Куршумлију. Страдао је при одступању српске војске преко Албаније или на острву Виду.

Има сина ЉУБОМИРА, ВЛАЈКА, ДУШАНА

 

ЉУБОМИР Андрин 1904 – 1971

 

Љубомир је рође у Куршумлији. Био један од прва три подофицира који су завршили краљевску артиљериску школу. Службовао је на бугарској граници. Други свјетски рат је дочекао у Словенији. Послије капитулације Краљевине Југославије враћа се у Куршумлију и ступау НОБ. Ожењен је ( име жене) родом од ?. Са њом има дјецуВИТОМИРА И ДРАГАНА; И кћери Лепосаву и Јелицу .Јелица се није удавала. Лепосава се удала за Радосава Милића, има дјецу: Станицу, Мику, Милицу, Вучка и Милана

Љубомир је умро 1971 г и сахрање на гробљу у Селишта, Куршумлија.

 

ВИТОМИР Љубомиров 1937 – 2001

Витомир је рођен у Куршумлији 1937 г. у Куршумлији.

Радио је као царински службеник. Ожењен је Ковиљком Родом од Драговића из Горње Мораче. Са њом има синове ДУШАНА И ДАНИЛА и кћери? Витомир је сахрањен у Селиште општина Куршумлија.

 

ДУСАН Витомиров

Душан је рођен 1967 г. у Београду. Ожењен је Слађаном родом од Бошковића. Има сина НИКОЛУ. кад је рођен Никола и тренутно мјесто боравка. Ради као шеф кухиње.

Има сна НИКОЛУ

 

НИКОЛА Душанов

 

ДАНИЛО Витомиров

Данило је рођен у Београду 1973 г. Живи и ради Немачкој. Тамо је пошао Ожењен је Стелом Станисавац. Иима сина АЛЕКСАНДРА и кћерку Тару. Не носе наше презиме.

 

АЛЕКСАНДАР Данилов

Александар живи у немачкој са родитељима

 

ДРАГАН Љубомиров

Драган је радио у угоститељству. Није се женио, умро је млад. Сахрањен је на гробљу у Селишту, Куршумлија.

 

ВЛАЈКО Андрин

Влајко је радио у Стругу у Македонији. Тамо је умро од туберкулозе и тамо сахрањен( јели се Влајко женио и мали потомство)

 

ДУШАН Андрин

Душан је био у гарди краља Петра. Убијен је 1943 г у околини Крушевца. Његови ближи су покушали да пронађу његов гроб, али и поред свих покушаја нијесу успјели у томе. Жена Душанова је живјела у Нишу и када су је пронашли и покушали да ступе у контакт са њом губи јој се сваки траг. Душан нема потомство.

 

СПАСОЈЕ КРСТОВ 1854-

Спасоје је рођен у село Риђане. Оженио се 1889 г Гошном родом од ? Са њом је имао синове: ВАСО умро од шпањолице, САВУ, ПЕТРА и МАРКА.

 

САВА Спасојев

*Сава Спасојев је 1919 г. купио имање у Ријечане код Вујачића и тамо преселио, из Воњина Дола из Трубјеле, са женом Милицом и кћерком на купљено имање од Вујачића. Године 1941 породица је живјела у саставу од 8 чланова. 1994 г. ту нико није живио него су одселили су у друге крајеве. (* извор Вилуси Чедомир Сп. Булаић библиотека ,,Хрониха села“1994 г.)

Сава им сина ДУСАНА и кћерке Зору, Стоју и Даницу

 

ДУШАН Спасојев

Душан је рођен 1920 г. у селу Подбожур.Учесник је НОР-а од првог дана. Током рата је упознао Радојку родом од Банићевића и оженио се са њом. Има синове РАНКА и ВОИСЛАВА. Радојка је као и Душан Учесник НОР-а. Радојка је била тешко рањена код Прозора 1944 г. Успјела је да се избори са ранама и да преживи од чега су остале последице цијели живот. Послије рата Душан је завршио официрску школу, и свој радни вијек проживио у служби ЈНА. Службовао је у Београду Загребу и Хан Пијеску. Пензионисан је у чин мајора. Душан и његова супруга Радојка су носиоци партизанске споменице. Душан је умро у Београду 1997 г., гдје је и сахрањен.

 

РАНКО Душанов.

Ранко је рођен у Земуну 1946 г. Због природе посла који је обављао његов отац, често се селио од мјеста до мјесат. Завршио је високу економску школу у Београду. Оженио се Драганом родом од Бекића и са њомИма синове. ДУСАНА И МИЛОША. Ранко са супругом живи у Београду

 

ДУШАН Ранков

Душан је рођен у београду 1970 г.Отишао је у Праг, Чешка 1997 г. Завршио је Англо Амерички универзитет у Прагу. Специјализовао је хотелски менађжмент, и ради већ дуго у хотелима. Ожењен је Сyлвом Клеиновом. Нема дјеце. Од 1995 живи у Прагу.

 

МИЛОШ Ранков

Милош је родјен 1973 год у Београду, гдје и данас живи. Завршио је угосттељску школу и ради као кувар. Нема дјеце, живи у невенчаној заједници.

 

ВОЈИСЛАВ Дусанов.

Воислав је рођен у Загребу 1957 г. гдје му је отац био на служби. Једно вријеме је чувао мисију СФРЈ при уједињеним нацијама у Њујорку. Радио је на обезбеђењу свих могућих савезних органа у бившој држави. Оженио се Весном родом од Благојевића и са њом има синове САВУ И МАРКА. Данас је у пензији и живи у Београду.

 

САВА Воиславов

Сава је рођен 1974 г у Београду. Завршио је економски факултет ожењен и има двоје дјеце.

 

МАРКО Воиславов

Марко је рођен у Београду 1977 г

 

ПЕТАР Спасојев

 

Има синове БОЖО нема муско потомство, НИКОЛА, РАДИВОЈЕ погинуо у другом свјетском рату.

 

НИКОЛА Петров

Има синове: РАНКА И ЉУБИШУ.

 

Потомство РАНКА Николина ?

 

Потомство ЉУБИШЕ Николина.

Има сина ДАНИЛА.

 

Потомство ДАНИЛА Љубишина ?

 

МАРКО Спасојев …. 1952

Потомке Марка Спасојева пише Марио син дарка Миливојева.

Рођен је у село Каменско, Рудине , Никшић. Пред први св. рат прешао је да живи у Херцег –Нови. Учесник је балканских и првог св. рата. Био је рањен на Скадар 1912 г..После И светског рата радио је као телеграфиста у гарнизону Херцег Нови у Краљевој војсци. Са женом Наном родом од Кецовића имао је синове: АНДРИЈА, МИЛИВОЈЕ, СТЕВАН нема муско потомство и БРАНКО. Марко је умро1952 г. У Крушевац гдје је и сахрањен.

 

АНДРИЈА Марков … 1950

Рођен је у Херцег Нови.Жена му се звала Буба. Сањом је имао синове НЕНАДА И МАРКА . Са породицом је живеио у Нови Сад. Погинуо је у саобраћајној несрећи 1950 г.Сахрањен је ?

Службени листбр ФНРЈ бр. 15, субота 21 феб 1948 г стр 181

ПРЕЗИДИЈУМ народне скупштине ФНРЈ. На основу члана 2 законао орденима И медаљама а на предлог врховног команданта оружаних снага ФНРЈ решио је да се за храброст, показану умешност у командовању осведочени рад на остварењу братства И јединства међу нашим народима и стечене заслуге за народ у току НОБА-а одликује:

.Орденоом за храброст-Делибашић Марка Андрија

 

НЕНАД Андрин

Рођен је у Нови сад. Завршио је медицински факултет и ради као доктор у Нови Сад. Има сина МАРКА.

 

МАРКО Ненадов

 

МАРКО Андрин

Марко је рођен у Новом саду, бави се музиком, свирао је гитару, Има сина АНДРИЈУ

Марко је свирао гитару док је главни вокал била Биљана Крстић

Рок групу Гепард ГРРР Ратко Радивојевић основао је 1987. године. У току неколико следећих година снимила је један ЛП, неколико ТВ спотова, наступала у многим емисијама РТВ Београда и Новог Сада. Песма Нисам више клинка сад ми треба шминка била је неколико недеља хит на радију.

Рок-група ГЕПАРД ГРРР имала је седам чланова:

Ратко Радивојевић, идејни вођа и оснивач, вокал

Мира Остојић, вокал

МАРКО ДЕЛИБАШИЋ, композитор, гитара

Александар Дујин, аранжман, клавијатуре

Александар Кравић, бас

Радован Петровић, гитара

Деже Молнар, саксофон

Иван Феце, бубњеви

Текстове Радета Обреновића одабрао је Ратко Радивојевић

 

АНДРИЈА Марков

 

МИЛИВОЈЕ Марков 1922-2002

Миливоје је рођен у Херцег Нови. Завршио је учитељску школу у Херцег Новом. ,рано је примљен у СКОЈ, па у КПЈ, по избијању устанка 1941,био је један од главних илегалаца за Боку, по провали у организацији 1942 до 1943 био је у Талијански затвор на Мамулу.По паду Италије 1943 одлази у шуму,у борбе по Босни и у својој јединици Бококоторској бригади бива постављен за комесара, после рата као капетан озне гони балисте по Дреници и Руговској клисури и Качанику. После га саљу на Голи оток, гдје издржава казну заједно са Владом Дапчевицем.После затвора насељава се по наредјењу у Крушевац. Запошљава се у болници у Крушевац као рачуновођа. Жени се Радојком, родом личанка из Вргиног Моста презивала се Вуруна. Са њм има сина ДАРКА и кћерку Наташу. Наташа ради као новинар.

У књизи Свједочанства голоотичких злочина издање 1993 г. писац Милинко Г. Стојановић пише следеће ,,Делибашић Марка Миливоје рођен 9 . март 1922 у Херцег Нови. Провео на Голом отоку од 23 март 1950 до 23 март 1956 г 12 мјесеци судска казна“ Дакле Миливоје је био осуђен на једну годину али због ,,непоправљивости“ придодато му је још 5 година.

 

ДАРКО Миливојев

Дарко је рођен 1965 г. У Крушевцу.Завршио је економску школу и радио као економиста. Ожењен је Лујзом Јовановић родом из Крушевца.Са њом има сина МАРИЈА.

 

МАРИО Дарков

Марио је рођен1986 г. У Крушевцу. Студира социологију, говори руски језик.

 

СТЕВАН Марков….-2005

Рођен је у Херцегномом. Жена му се звала Наталија- Наташа из околине Крушевца. Са мјом имао кћерке Мирјану и Драгану. Мирјана има Лазара и Сандру, разведена, а Драгана сина Владимира ,разведена. Стеван је умро 2005 г.

 

БРАНКО Марков …-2000

Бранко је рођен у Херцег Новом. Био је мајор при ЈНА. Службовао је прво у Београду а затим у Нишу Жена Бранкова Зорка је из околине ниша село Заплање. Са њом има сина МИЛОША и кћерку Љиљу. Бранко је сахрањен у Нишу

 

МИЛОШ Бранков

Има сина МИЉАНА.

 

МИЉАН Милосев

 

НОВИЦА КРСТОВ 1859-

Новица је рођен у село Каменско.

У књизи ,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 г. Писац Милутин Радованов Драшковић“ на стр. 671 Новица се помиње као војник друге чете. На страни 722, узима се коњ Новице Крстова Делибашића за потребе крупове батерије.

 

Има синове:РАДОСАВ, РАДОИЦА, КРСТО, РАДЕ, САВО, МИТАР нема муско потомство, КОСТА нема муско потомство, ДРАГО нема муско потомство.

 

РАДОСАВ Новицин

Има синове ОБРАДА И БОШКА.

 

Потомство ОБРАДА Радованова.

Има сина МИОДРАГА.

 

Потомство МИОДРАГА Обрадова ? има сина???

 

Потомство БОШКА Радосавова.

Има сина РАДЕНКА.

 

Потомство РАДЕНКА Боскова ?

 

РАДОИЦА Новицин.

(Кад је Радоица отишао из Каменска )

Радоица је рођен у село Крстац.Рудине Никшић.

Укњизи ,,Никшићке Рудине у борбама за слободу- М. Мићуновић. Издањ1989 г.“ пише – Да су Радоицу Делибашића убили балисти, а да му је малољетног сина Рајка разнијела погрешно активирана бомба.Радоица је ожењен Љубицом Родом од Мићуновића . Браћа су јој познати првоборци Војин Мирко и Жарко.

Са Љубицом је имао синове: РАДИВОЈЕ, ВОИЈИСЛАВ, РАЈКО умро као дијете, РАДОВАН умро као дијете

 

РАДИВОЈЕ Радоицин

(Најбоље сам стриц радивоје. ми га одувек зовемо мишо. он нема интернет, али ево вам његов кућни телефон: 011/8236-597. син владан му је са породицом у београду, али сам га последњи пут видео на очевој сахрани. он баш не хаје за породичне везе сем можда декларативно. млађи син бранко је ван земље ? свакако, сигуран сам да зна имена бранкове супруге и деце му.)

Радивоје је живио у Приштини до 1999 г. а затим сели у Никшић код своје стрине Даре супруге Савове да би касније преселио код Александра у Смедеревску Паланку и на крају у Младеновцу гдје трнутно живи. ( коју школу је завршио радивоје и гдје је радио како се звала жена Радивојева и од кога је родон..Ако незнаш ове податке упути ме на неки мејл или фејзбук ко би могао то да ми да Као и податке о синовима )

Има синове ВЛАДАНА И БРАНКА

 

ВЛАДАН Радивојев има синове МИЉАНА И ДАВИДА

 

БРАНКО Радивојева Има сина БАЛШУ И кћерку?

 

ВОЈИСЛАВ Радоичин 1940-2011

Рођен је у Косурићу . крај Пећи. Био је инжињер агрономије. Радио је најприје у Приштини. Од1969 г до 1999 г. Прелази у смедеревску паланку и ради све у својој струци.. Године1999 сели се у мјесто Панонија крај Бачке Тополе. Тамо је био директор хотела ,, Бисер“ до 2006 г. Када одлази у пензију. Ожењен је Зорицом Родом од Станковића. Зорица је рођена 1946 г. Са њом Има синове АЛЕКСАНДРА И ПРЕДРАГА-ПЕЂА

Воислав је умро 2011 г. Сахрањен је на Централном гробљу у Београду.

 

АЛЕКСАНДАР Воиславов

Александар је рођен 1968 г у Приштини. Завршио је средњу електротехничку школу у Снедеревској Паланци.Од 2000. је у Београду, аод априла 2012 г. у Земуну,. Од 16. године пише за разне омладинске новине на тему рокенрол музике (полет, студентски лист, погледи, старт, ритам…). углавном су то биле рецензије концерата и плоча, интервјуи, портрети појединих рокенрол група и слично. од 2001. је независни рокенрол промотер.:хттп://www.бадмусицфорбадпеопле.цом/

од 2008. до 2011. радио на радију нови радио београд и уређивао емисију која се звала „бад мусиц фор бад пеопле“. Док се тај радио није угасио.

Није ожењен.Тренутно живи у Земуну

 

ПРЕДРАГ-Пеђа Воиславов

Предраг је рођен у Смедеревску Паланку. Године ? Које годиме је пошао у Аустралију? Предраг живи у Аустралију град Перт. Ожењен је Јапанком Атсуко са њом има сина ВУКА рођен 2009 г. И кћерку Љубицу( записано март 2013г. )

 

КРСТО Новицин

Крсто је 1939г. колонизирао из Рудина у Пећ. Оженио се Љубицом родом од Јовановића из Никшића. Има синове НОВАК, ГРУЈИЦА И СЛОБОДАН и кћери Дара Новка и Славица. Покојна Дара је била удат у Бешовића. Новка је удата у Недовће из Берана. Славица је удата У Премовиће. Крсто је сахрањен у Пећи 1972 г. Љубица је сахрањена у крагујевцу.

 

НОВАК Крстов

Ожењен Љиљаном, Има синове АНДРИЈУ И АЛЕКСУ (Александар )и кћи Тамара, покојна. Новак је умро у Крагујевцу гдје је и сахрањен.

 

АНДРИЈА Крстов

Има кћерку Петру

 

АЛЕКСА Крстов

Оженио се Јеленом. Има сина НИКОЛУ и кћи Невену.

 

ГРУЈО Крстов 1939 – 2011

Грујо је рођен 1939 г. у Пећ, гдје му је отац доселио колонизацијом исте године. Из Пећи отишао у школу полиције и био распоређен у Стари Трг, рудник Трепча код Косовске Митровице. Оженио се Надом родом од Зубаца. Има сина ЧЕДОМИР- МИРКА ( Од рођења га зову Мирко) и РАДОМИР-РАДЕ. Грујо је сахрањен у Косовској Митровици.

 

ЧЕДОМР – МИРКО Груичин

Мирко је ожењен Слађаном родом од Павловића. Има кћери Маја, Тијана и Љубица

 

РАДОМИР-РАДЕ Груичин

Радомир је рођен 1968 г. у Косовској Митровици. Завршио је машин браварску школу. Ради код приватника као возач. Оженио се Снежаном родом од живковића из Косовског Колашина, разведен. Са њом има синове ПЕТРА, НЕМАЊУ и НИКОЛУ. Живи у косовској митровици.

 

ПЕТАР Радомиров

Петар је рођен у Косовској Митровици 1992 г. Завршио је саобраћајну школу, ради приватно, алуминиска столарија. Ожењен је Благицом родом од Петковића.Живи у Косовској Митровици.

 

НЕМАЊА Радомиров је рођен у Косовској Митровици 1994 г. Завршио је саобраћајну школу. Живи у Косовској Митровици.

 

НИКОЛА Радомиров

Никола је рођен 2004 г. у Косовској Митровици, гдје и живи.

 

 

СЛОБОДАН Крстов

Слободан је рођен 1944 г. у Заостро општина Беране гдје су му родитељи избјегли због рата. Основну школу је завршио у село Беране општина Пећ. Занат је завршио у Врбасу, Војводина, гдје је боравио код ујака за вријеме школовања. После одслужења војмог рока 1969 г. долази у Крагујевац, и запошљава се у крагујевачку Заставу. Жени се Верицом Андреић, Имају кћери Аниту и Бранку. Анита је удата за Милуна Митића, има сина Уроша. Бранка је удата за Владана Вранића има синове синове Луку и Матију.

 

РАДЕ Новичин

Има синове МИЛАНА, ЈОВАНА, РАДОМИРА-Раца и кћи Наду.

 

МИЛАН Радомиров.

Имад сина ДЕЈАНА и кћи Јелену

 

ДЕЈАН Миланов?

 

ЈОВАН Радов 1941-2013

Завршио екомомски Факултет . Био је веома успјешан економиста и привредник. Жена Јовова зове се Јелка. Са њом има сина РАДА и кћерку Наташу. Наташа је удата . Има синове Алексу и Вељка и Кћерку Јелену. Умро је у Београду и тамо сахрањен.

 

 

РАДЕ Јовов

Разведен. Има сина ТЕОДОРА

 

Потомство РАДОМИРА – раца Радова

Има сина МИЛОША и кћи Ољу

 

Потомство МИЛОША Радомиров?

 

САВО Новичин

Живио је у Никшићу ,насеље кличево, гдје његови потомци имају и данас кућу. Ожењен је Даром родом од Никчевића. Има синове МИОДРАГ ВЛАДИМИР умро као момаки ЉУБИША и кћерку Анку удата у Маловића у Подгорицу.

 

МИОДРАГ Савов.

Миодраг је рођен у Никшићу. Гимназију је завршио у Никшићу, а економски факултет у Титограду. Радио је у ГОШ-и 25 г. данас је у пензији и живи у Земун. Ожењен је Снежаном родом од Томића из Прњавора. Има две ћерке Невену Делибашић рођена 1981 г. и Миљану Делибашић,рођрна 1985 г., удата за Игора Ристовић,. има ћерку Николету рођена 2012год.

 

ВЛАДИМИР Савов

Умро као момак.

 

ЉУБИША Савова

Живи у Новом Саду. Ожењен је Јадранком родом од Илића. Има синове ДАРКА И ДАНИЛА.

 

ДАРКО Љубишин

Дарко је рођен 1978. у Нови Сад, завршио Високу школу за рачуноводство, власник превозничког предузећа,

 

ДАНИЛО Љубишин

Данило Делибашић,рођен 1982. у Новом Саду,прехрамбени технолог,ради у иностранству, Малта.

 

ТОМО КРСТОВ 1863-

Има синове АЛЕКСА И МИЛИВОЈЕ немају мушко потомство

 

ВИДАК КРСТОВ 1865-

Има синове ВУКА, МИЛУТИНА И НИКОЛУ немају мушко потомство

 

 

ДЕЛИБАШИЋИ – АЛИЋИ – РАДОВАН ДРАГОВ 1810 г.

Најстарије колено Милоје – Делија – Вилотије – Јездимир – Никола – Станоје – Бошко – ДРАГО

 

Радован Драгов је рођен у село Риђане. Жена Радованова звала се Ризна. Са њом је имао синове РАДОВАНА и МИЛОША

,,Књига 1збирка докумената, Попис свега становништва Црне Горе 1879г. архив Цетиње 1879г.,, уписан је

Радован син Драгов 70г,. Радован син Радованов 16г. ( ово неби требало да буде збуњујуће јер се из пописа види да је дато име у очево име као што пише у родослову), и Милош син Радованов 14г.Уписана је жена Радованова Ризна 55г. живјели су у заједници од 4 члана.

 

Радован има РАДОВАНА И МИЛОША

 

РАДОВАН Радованов-Алија 1863 –

 

Радован је рођен у Пониквицу, Трубјела, Рудине, послије исељавања његових родитеља из Риђана том селу. Био је ожењем Станом Живковић. Са њом је имао синове : СИМО; ПЕТКО, ТОМИЦА и МИРКО и једну кћерку. У свом селу се бавио сточарством и земљорадњом

У књизи ,, Баталион Рудински-Трепачки 1912-1915 , издање Београд 2002г писац Милутин Радованов Драшковић,, на страни 205, датум 5 нов. 1912г,. помиње се Алија Радованов Делибашић као војник ИИ чете (Каменско- смрдушке чете.) На страни 270 за припрему на напад на Брдањолт, код Скадра, између осталих војника одређује се Алија Радованов да носи велике бомбе. Испред непријатељских положаја на Скадару била је постављена бодљикава жица, да би спријечила црногорске јурише и ускакање у турске шанчеве, па је војна команда одређивала војнике који су носили тешке бомбе до тих жица, гдје су се бомбе активирале, да бише ослободиле простор за јуриш. Обично су се тражили добровољци, гдје су се јављали старији људи или они који имају породице. Књаз никола није дозвољавао неожејненим борцима и онима који су били јединци у породици да обављају те задатке. Ови храбри људи су прилазили жицама под жестоком пушчаном паљбом, и мало ко је остајао жив.

 

Потомство СИМА Алијина

,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшковић“ помиње се на старни 278 као војник каменско-смрдушке чете, датум- Штој 14 апр.1913г.

Има сина ЈОВАНА нема муско потомство

 

ПЕТКО Алин 1901-1943

Петко је рођен у Трубјели Општина Никшић. Бавио се сточарством и земљорадњом. Оженио се Планом Живковић 1930 г. Изродили су петоро дјеце: Радована и Павла умрли као дјеца. Послије су имали ВАСИЛИЈА- Васа, и кћери Милку и Дару. Милка је била удата за Петра Рогановича-Миша из околине Никшића био је познати београдски гинеколог. Погимуо је у саобраћајној несрећи 1983 г. Има кћреке Сузану, Александру и Јелену , свака удата. Дара је била удата за др.Милутина Перовића, ветеринара, из околине Никшића. Из тог брака имају синове Драгана и Владимира оба ожењени. Петко је страдао 1943 г као жртва фашистичког терора. *Колонизацијом 1946 – 48 г. Удовица Петра Плана рођена Живковић са синовима Василијем Милорадом и кћерима Милком и Даринком Сели у Нови Врбас ул Црвене Армије бр. 2. (* извор Црногорци у Војводини кол. 1946 – 48 том 3/1 Н. Стевовић С.Б.Медојевић) Милорад је овдје грешком уписан као Петков син, он је Петков синовац, од Мирка Петковог брата.

 

 

 

У књизи,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшконић“ на страни 384 Петко се помиње као Регрут и има се пријавити у команду 18 феб.1914г. Регрутован као артиљерац у Рудинско –Трепачки батаљон.

 

ВАСИЛИЈЕ-Васо Петков

Василије Делибашић, син Петка и Плане, рођен је 1937. године у Трубјели, опстина Никшић. После ИИ светског рата његова породица је колонизирана у Војводину, у Врбасу. Одрастао је без оца. Василије је завршио економски факултет у Београду где је стекао и звање магистра економских наука. Говорио је седам страних језика. Учествовао је у више омладинских радних акција а био је члан Комисије за међунардну сарадњу студената. Пре ступања на дужност у Савезном секретаријату за иностране послове бавио се новинарством. У дипломатској служби налази се од 1970. године. Као дипломата, у иностранству је службовао у Боливији, 5 година, у Алзиру 4 године. У Генералном конзулату у Хамбургу био је на дужности првог конзула. За свој допринос у сарадњи и унапређењу односа насе земље и СР Немачке добио је многа признања и похвале. Оженио се Надом, рођеном Килибарда, 1978. Из тог брака имају сина БОРИСА, рођен 1978. године, и Марију рођену 1980. године. Надини родитељи су колонизирали у Врбас 1946 г. Отац јој је био официр па је рођена у струги у Македонији. Мајка јој је од Копривица и радиал је у фабрици трикотаже у Врбасу. По одласку у пензију отац јој одлази у Врбас тако да је рођена она и брат јој у Врбас. По завршетку средње школе прелази у Београд гдје упознаје Василија, И удаје се за њега. Због природе посла њенога мужа живе више по иностранству него у земљи. Нада је по струци социјални радник. Радни вијек је провела у државној администрацији у министарству наука да би по престанку постојања СРЈ. завршила у Дирекцији за мјере и драгоцјене метале, која је у саставу министарства економије. Сада је у пензији. Кћерка Марија је рођена 1980 г. у Београду. Као млађа бавила се стрељаштвом, и то веома успјешно. Била је рекордерка у гађању малокалибарске И ваздушне пушке. Завршила је медицину у Ростоку Немачка и на специјализацији је у том граду. Специјализира ортопедију. Још није удата.

Василије је отишао је из Црне Горе, али га је она увек вукла с намером да се врати на крају каријере. Убијен је пре испуњења свог сна, 1989. године у Бару.

 

БОРИС Василијев

Рођен је у Београду 1978 г. Борис Делибасиц је докторирао 2007. године на Факултету организационих наука а докторска дисертација је била „Формализација процеса пословног одлуцивања преко патерна“. Живи у Београду и има звање ванредног професора на факултету оргазнизационих наука у Београду. Веома је активан на пољу компјутерске науке, тј. Информационих система. Ожењен је Габријелом Инконић из Врања. Завршила је факултет организационих наука, и ради у Дунав осигурању.Имају сина ВАСИЛИЈА

 

ВАСИЛИЈЕ Борисов

василије је ро]ен у Београду 2013 г.

 

ТОМИЦА Алин

У књизи ,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшковић“ на страни 166 помиње се Томица А. Делибашић. Донио једну пушку из борбе са непријатељем код ман. Косијерево, датум 18. Сеп. 1914г. На страни 561 исти датум описује се битка, у тексту се каже између осталог да је Томица Делибашић заробио једног војника и истога убио. Вјероватно да је та пушка са тога војника. Помиње се на страни 670 у вези истог. На страни 749. између осталих војника позива се Томиц А. Делибашић да преда оружје и да се јаве у Вилусе при батерији, артиљерија. ( Ова одлука је донешена ради прекоманде у артљерију, зато се тражи пушка да би се дала другоме борцу на линију фронта )На страни 761 види се да је упућен у артиљериску јединицу. Има синове НОВАКА, ЂОРЂИЈА, СПАСОЈА, немају мушко потомство, и НИКОЛА. * Колонизацијом Војводине 1946 – 48 пресељени су из Рудина Делибашић Томице Илинка рођена Сјеклоћа, Томичин Новак, Томичина Новка, Томичина Зорка, и Томичин Никола. (* извор Црногорци у Војводини кол. 1946 – 48 том 3/1 Н. Стевовић С.Б.Медојевић)

 

НИКОЛА Томичин

Никола је ожењен Радушом родом од Мрвошевића. Има синове МОМИРА И МИЛОРАДА

 

МОМИР Николин

Није ожењен.

МИЛОРАД Николин

Милорад је ожењен има сина ВАСА и кћерке Ену и Тару

 

ВАСО Милорадов

 

МИРКО Алијин

Мирко је рођен у Боњин До трубјеле Никшићке Рудине. Живио је у том селу бавио се сточарством и земљорадњом. Запослио се као пружни радник на жељезничкој прузи Никшић – Билећа. Оженио се Јелом родом од Ераковића.Са њом Има сина МИЛОРАДА . За вријеме хладне зиме 1940 Мирко се помео. Јела је остала да живи са сином Милорадом до 1944 г. када је погинула. * Делибашић Гаја Јела рођена је у породици Ераковић на Тупану, гдје је живјела до удаје за Мирка Делибашића, из Пониквице.Рат је затекао као удовицу и мајку малог дјетета са оскудним средствима за живот.Но, то ову одважну жену није спријечило да се свјесно опредијели за НОП, да активно ради у организацији АФЖ, да одржава везу са илегалцима, да скрива и његује рањенике,и сл., због чега је била злостављана од непријатеља. Погинула је несрећним случајем у железничкој станици на Трубјели 1944 г, од бомбе која се откачила борцу приликом извођења културно забавног програма. Кости јој почивају у породичној гробници у Пониквици. Јелино име је уписано на споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора на споменик у Трубјели. (* извор Никшићке Рудине у борбама за слободу – Милан Мићуновић)

Послије ослобођења Милорад Мирков је добио родителску пензију, на коју се дуже чекало, па када је добио решење и заосталу исплату , заједно са стрином Планом направио заједничку гробницу.

 

МИЛОРАД Мирков

Милорад Мирков је остао рано без родитеља, па је колонизацијом 1946 – 48 пошао са породицом покојног стрица Петка у врбас, гдје се подизао и школовао. По занимању је доктор стоматологије. Живи у Сремској Каменици. Има сина ДАРКА и кћерку Тању.

 

ДАРКО Милорадов

 

Потомство МИЛОША Радованова рођен 1865г.

Има сина МИЛОВАНА рођен

 

Потомство МИЛОВАНА Милошева

Има синове ДУШАН, МИЛАН, ЉУБО И РАДОЈЕ (потомство синова Милована Милошева није дато, упућује се на адресу ,, Ово преко Миодрага Новакова Делибашића, ул. Аугуста Цесареца бр. 34. Тел. 021-619-087 црвеном оловком додато ово обавезно за Божа,,Писао радосав Симов делибашић 1988г.

 

ДУШАН Милованов ?

 

МИЛАН Милованов ?

 

ЉУБО Милованов

Љубо је рођен на Косову . Играо је фудбал за Трепчу.

Има сина СРЂАНА и кћерку Слађану. Слађана је рођена 1968 г. Завршила је средњу школу, али је то није занимало, него музика и пјевање па је постала пјевачица. Издала је шест цдеа. Живи у Београду и даље се бави пјевањем. Из брака са Ђолетом из групе Ђогани има кћерке Силвију и Маринелу.

 

СРЂАН Љубов

Срђен је рођен у Косовску Митровицу 1975 г.Има сина Алексу.

 

АЛЕКСА Срђанов

 

РАДОЈЕ Милованов?

 

ЈОКО Бошков

Најстарије колено Милоје – Делија – Вилотије – Јездимир – Никола – Станоје – Бошко – ЈОКО – Бранко ( Бегица )

Јоко је рођен у село Риђане. Има синове: БРАНКО- Бегица, ЈАНКО-Муица, СТАНКО-Рњица. Једно краће вријеме су провели у засеок Подкита у Доња трпча, а затим се населили у Срни До у Брстице. Одатле су се даље расељавали.

 

БРАНКО – БЕКА Јоков

Бранко- Бегица је рођен око 1779г. Живио је у село Риђане. Жена му се звала Стана. Имао је дјецу синове ЈАКШУ и ПЕТРА

,,Књига 1 збирка докумената, Попис свега становништва Црне Горе 1879г. архива Цетимје,, уписан је Бека син Јоков 100г, Јакша Бекин 35г.,Јован Јакшин 8г и Милан Јакшин 3г. Стана жена Бекина 90г.,Миђжа жена Јакшина 37г., Милосава кћи Јакшина 10г., Ђурђа кћи Јакшина 6г. Марија кћи Јакшина 5г., и Стана кћи Јакшина 2г. Живјели су у заједници од 10 чланова. У родослову нема Јована а Видак и Драго су вјероватно касније рођени. Живјели су у Срни До, Брестице Рудине.

 

ЈАКША Бранков 1845г .

Има синове ЈОВАН ( Погинуо у други св. рат ) ВИДАКА, ДРАГА МИЛАНА и кћери Миџа, Милосава Ђурђа, Марија и Стана.

 

ВИДАК Јакшин

Видак је рођен у Срни До, Брестице, Никшић.

Има синове ГОЈКА нема мушко потомство, ПЕТРА И САВА нема мушко потомство.

 

ПЕТАР Видаков 1925 – 1987

Петар је рођен у Срни До. Живио је у то село, бавио се земљорадњом и сточарством. Оженио се Великом родом од Симовића. Има сина МИЛОРАДА и Кћер Милицу удата за Радована Биговића. Велика је још жива и већином борави у Срни До.

 

МИЛОРАД Петров

Милорад је рођен у Срни До, Брестице Никшић 1957 г. Завршио је средњу школу. Године 1979 прелази у Никшић, Капино поље. Ради као возач. Оженио се Марином родом од Павића.Има синове ЖЕЉКА, РАНКА И ЗДРАВКА.

 

ЖЕЉКО Милорадов

Жељко је рођен у Никшићу 1981 г. Завршио је факултет- менаџмент. Ожењен је Милицом родом од Драшковића. Милица је такође завршила факултет – менаџмент, магистар. Имају кћерку Сару. Живе и раде у Подгорици.

 

РАНКО Милорадов

Ранко је рођен у Никшићу 1981 г. Завршио је средњу школу. Ради као возач. Ожењен је Миленом родом од Пековића из Крње јеле. Живи у Никшићу, капино поље.

 

ЗДРАВКО Милорадов

Здравко је рођен у Никшићу 1985г. Основну школу је завршио у Никшићу. Завршио је средњу ликовну школу на Цетињу, гдје рди као сарадник у настави. Тренутно живи у Подгорици.

 

НЕНАД Милорадов

Ненад је рођен у Никшићу 1991 г. Завршио је средњу школу. Без сталног запослења. Живи у Никшићу Капино Поље.

 

ДРАГО Јакшин 1895 – 1940

Драго је рођен у Срни До, Брестице, Никшићке Рудине. Ту се бавио сточарством и земљорадњом. Ожењен је Великом родом од Домазетовића из Броћанца. Има синове ЂОРЂИЈА –ЂОКО И ИЛИЈА. Драго је сахрањен код цркве у Брестице. Драгови потомци су задржали имање и куће у Срни До.

 

ЂОРЂИЈЕ Драгов1931 – 1996

Ђорђије је рођен у Срни До. Веома млад је отишао у милицију, гдје је провео радни вијек до пензије. Са запослењем преселио је у Никшић гдје је живио.Оженио се Васиљком родом од Симовића. Има синове ДРАГАНА И ЗОРАНА и кћери Драгица удата за Драгана Баковића, има сина Дарка. Радмила – Сека удата за Здравка Перовића, има синове Веселин, Радован и Марко. Милосава – Мира удата за Бора Радуловића у Србију, Барајево. Из првог брака има сина Перицу. Из другог брака са Слободаном Станисављевићем има Ану, Бранислава и Тихомира. Ђорђије је погинуо у саобраћајној несрећи. Сахрањен је у породичној гробници на новом гробљу у Кочане.

 

ДРАГАН Ђорђин 1959 – 2010

( Драган и Зоран су браћа близанци.)Драган је рођен у Никшићу. Завршио је средњу школу. Радио је као аутопревозник, и као самостални занатлија. Није се женио. Драган је сахрањен у породичној гробници на новом гробљу у Кочане.

 

ЗОРАН Ђорђин

Зоран је рођен у Никшићу 1959 г. Завршио је средњу школу.Радио је у никшићки Металац и и ПТК-а никшић. Оженио се Мирјаном родом од Жарковића – разведен, има кћери Ангелину удата за Гаша Радуловића , Анђела, Марта учи економску школу и Дајана електротехнички факултет. Зоран живи у Никшићу, Бистричко насеље.

 

ИЛИЈА Драгов 1933 – 2008

Илија је рођен у Срни До, Брестице, Никшићке Рудине. Једно вријеме је живио у том мјесту. Запослио се на жељезницу и ту радио до пензије. Направио је кућу у Никшић, Бистричко насеље и ту живио.Оженио Зорком родом од Ковачевића из Спиле Граховске. Има синове ВЕСЕЛИНА – Цуљи, СЛОБОДАНА – Боба МИОМИР – Мијо и кћери Милијана и Рајка. Милијана удата за Павла Ивановића има сина Секула и Кћерку Ивану. Рајка удата за Петронија Јовановића, има сина Божидара и кћере Јелену и Милену. Илија је сахрањен у никшићу.

 

ВЕСЕЛИН – Цули Илин

Веселин је рођен 1963г. у Срни До, Брестице, Никшићке Рудине.Ради као аутомеханичар. Ожењен је Миланком родом од Раичевића из Озрнића.

Има сина МИЛОША и кћерку Милицу удата у Головића из Пошћења, има кћерке Миу и Анастасију. Веселин живи у Никшићу.

 

МИЛОШ Веселинов

Милош је рођен у Никшић 1987 г. Завршио машинску техничку школу. Ради као аутомеханичар. Живи у никшићу.

 

СЛОБОДАН – Боба Илин

Слободан је рођен 1968 г у Срни До, Брестице, Никшићке Рудине. Ради као аутомеханичар. Ожењен је Надом родом од Новићевића, има сина НЕМАЊУ и кћерке Николина при крају студија на грађевинском факултету, и Дариа рођена 2006 г. Слободан живи у Никшићу.

 

НЕМАЊА Слободанов

Немања је рођен у Никшићу 1993 г. завршио је електротехничку школу. Ради при војсци Црне Горе. Живи у Никшићу.

 

МИОМИР Илин

Миомир је рођен у Никшићу 1970 г. Ради као аутомеханичар. Ожењен је Оливером родом од Шљукића, има сина СРЕЋКАи кћерку Јовану. Јована је студент. Миомир живи у Никшићу.

 

СРЕЋКО Миомиров

Срећко је рођен у Никшићу 1992 г. Студент географије и историје. Живи у Никшићу.

 

МИЛАН Јакшин

Има сина ДУШАНА и кћерку Дуњу удата у раичевића, нема дјеце.

 

ДУШАН Миланов…. – 1969

Душан је рођен у Срни До, Брестице, Рудине. Бавио се сточарством и земљорадњом. Оженио се Вукосавом родом од Николића. Вукосава је умрла у дубокој старости 2013 г. Са њом је имао синове НИКОЛА, РАДОМИР, МИЛАН И РАДОВАН кћерку Илинку, удата за Пера Ћуковића, има два сина, Сашу и Бориса. Друга кћерка Анка није се удавала, умрла и сахрањена у Брестице. Душан је сахрањен у Брестице

 

НИКОЛА Душанов

Никола Душанов је рођен у Срни до , Брестице никшић 1948 г. Основну школу је завршио у Рудинама . Радио је у бокситима.1987 г. Прелази у Врбас гдје ради 20 г у пољоопреми Оженио се Душанком родом од Драганића. Душанкина мајка је од Мрђеновиђа из Доњих Трепача сестра Анта Новакова Мрђеновића. Са њом има кћерке: Јелену Дуњу и Милицу

Живи у Врбасу са породицом.

 

РАДОМИР Душанов 1950-2013

Радомир је рођен у село Брестице, Рудине. Радио је у грађевинско предузеће Првоборац, одакле се пензионисао. Ожењен је Олгом родом од Рогановића . Радомир има ВЛАДИМИРА ВЕЛИМИРА и ВЕЛИЗАРА.

 

ВЛАДИМИР Радомиров

Велимир је рођен у Никшић 1978 г. Завршио је средњу школу. Ожењен је Сашком родом Станишић. Ради као возач у приватној фирми Горење. Живи у Никшић.

 

ВЕЛИМИР Радомиров

Велимир је рођен у Никшићу 1979 г. Завршио је средњу школу. Без сталног запослења.

 

ВЕЛИЗАР Радомиров

Велизар је рођен 1988 г у Никшићу. Завршио је средњу школу. Сезонски радник, пивара Никшић.

 

МИЛАН Душанов

Милан је рођен у Срни До, Брестице. Није се женио. Сахрањен је у Брестице.

 

РАДОВАН Душанов

Радован је рођен у Срни До Брестице Никшић. Без запослења.

 

ПЕТАР Бранков

Петар Бранков је рођен Брестице. У попису становништва из 1879 г. Нема га. Под Киту једно мјесто се зове Петров Мрамор. Отац ми је причао да се ту једне зиме помео Петар Бекин. Ишао је код чобана на Прла Под Киту гдје су зимовали са једним дијелом стоке. Није се вратио, а укућани су мислили да је остао код чобана. Чобани нијесу ни знали да је кренуо код њих. Тек се у прољеће сазнало да га нема Нашли су га непун километар од куће Делибашића – Лекића. Био је окачио торбу о један јасен и ту умро. Пошто је био велики снијег сахрањен је ту. Ту му и данас почивају кости испод једне хумке.

 

ЈАНКО- МУЈИЦА ЈОКОВ 1795 -1875

Најстарије колено Милоје – Делија – Вилотије – Јездимир – Никола – Станоје – Бошко – ЈОКО – Јанко ( Мујица )

Муица се родио у село Риђане . Жена му се звала Ђурђа. Има синове НОВИЦУ И ЛАЗАРА

 

Потомство НОВИЦЕ Јанкова 1859-?

,,Књига 1збирка докумената, Попис свега становништва Црне Горе 1879г.,, уписан је

Новица син Муичин 30г.( На овом примјеру се види да у попису нијесу уписивана права имена него надимци, јер право име Мујице је Јанко), Милутин син Новичин 7г.,Голуб син Новичин 3 Радован син Лазов 11г ( Лазар је други син Муичин, али га нема у попису) даље Ђурђа жена Муичина 80г.,Јована Жена Новичина 30г.,Стана кћи Лазарева 9г,.Анђа кћи Лазарева 9г., Бела кћи Лазарева 7г., Анђа кћи Лазарева 4г.,Златана кћи Лазарева 1г. Живјели су у заједници од 10 чланова

Има синове АНДРИЈА, МИЛУТИН, ГОЛУБ И БЛАГОЈЕ

 

АНДРИЈА Новичин 1890 – 1944

Андрија је рођен у Срни До Брестице Никшић. Андрија је преселио из Брестица у Каменско. Бавио се сточарством и земљорадњом. Оженио се Савицом родом од Петрушића. Има синове ДУШАН погинуо у другом свјетском рату, нема потомство, СИМО умро као момак, РАДУЛЕ умро као дијете, ЉУБО умро као дијете ВЕЉКО И БЛАЖО и кћерку Спасенију није се удавала, сахрањена у каменско. Друга кћерка андрина Јока удата за Јока Вушовића има сина Драгана и Зорана. Андрија је погинуо на Грахово 1944 г. Андрини потомци су задржали имање и куће у Каменско.

 

ДУШАН Андрин.

Душан је рођен у Каменско. Стријељан од стране партизана 1944 г.

 

ВЕЉКО Андрин 1926 – 2006

Вељко је рођен у село Каменско . Једно вријеме је радио при ЈНА: као старији водник. Послије се запошљава у руднике боксита Никшић одакле се пензионисао. Ожењен је Босом родом Љумовић.Има синове: ЗДРАВКА, СЛАВКА, РАДОМАНА и кћер Здравку. Здравка је удата за Петра Цвјетковића у Баошиће, има сина Ђура и кћер Зорицу. Вељко је сахрањен На ново гробље у Никшић.

 

ЗДРАВКО Вељков

Здравко је рођен у Никшићу. Основну школу завршио у Горња Трепча, средњу у Никшић. Радио је у Жељезару Никшић одакле се пензионисао.

Здравко је ожењен Зорицом родом од Вуковића. Има сина АЛЕКСАНДРА и кћери Александру завршила туристички факултет, и Бобану ученик Гимназије. Здравко живи у никшић Бистричко насеље.

 

АЛЕКСАНДАР Здравков

Александар је рођен 1987 г. у Никшићу. Завршио је средњу школу. Ради у пекару Божовић. Живи у Никшић Бистричко насеље.

 

СЛАВКОВељков

Славко је рођен у Никшићу 1959 г. Завршио је средњу школу. Оженио се Јеленом родом од Аџића, има сина ДУШАНА и кћерку Тамару удата за Новицу Крашовеца. Тамара има кћреку Јелену. Славко живи и ради у Баошиће. Јелена Супруга Славкова послије дуже болести је умрла и сахрањена на новом гробљу у Никшићу.

 

ДУШАН Славков

Душан је рођен у Баошиће 1986 г. Завршио је средњу школу, без сталног Запослења. Живи у Баошиће.

 

РАДОМАН Вељков1962 – 2005

Радоман је рођен у Никшић.Завршио је средњу школу.Радио је у бокситима Никшић Оженио се Данијелом родом од Ђапића, има кћерку Кристину, основна школа. Послије дуже болести Радоман је умро и сахрањен је на новом гробљу код оца Вељка. Данијела са кћерком живи у Никшићу.

 

БЛАЖО Андријин

Блажо је рођен у Каменско 1930. Радио је као столар у боксите Никшић, одакле се пензионисао.Ожењен је Даницом родом од Малинарића. Има кћерке Васку и Милену неудате, и сина АНДРИЈУ. Блажо живи у Никшићу.

 

АНДРИЈА Блажов

Андрија је рођен у Никшићу 1968 г. Завршио је факултет инжињер геологије. Има самосталну фирму за геологију. Има кућу у Никшићу. Ожењен је Тамаром родом од Поповића.има сина ФИЛИПА и кћерку Варију. Живи и ради у Будви.

 

МИЛУТИН Новичин

Милутин је рођен у Каменско. Живио је у то село и бавио се сточарством и земљорадњом. Оженио се Савицом родом од Драшковића. Има два сина НКОЛА умро млад и још једног који је умро као дијете. Кћери Марија – Мага није се удавала, и Госпава удата за Стевана Божовића има сина Луку и кћерку Бојану Златану и Милеву.

 

ГОЛУБ Новичин

Голуб Новичин је рођен у село Каменско. Ту је живио и бавио се сточарством и земљорадњом. Женио се два пута . са првом женом родом од Бакоча има кћерку Милосаву удата у тепавчевића.Са другаом женом Маријом родом од Вуковића има синове СПАСОЈЕ, БОЖО, И МАРКО и кћер Вукосаву. Вукосава је удата у Мусића, има синове Радана и Драгана и кћери Радинка и Милка.Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшковић“Помиње се на странама 47 и 48, на страни 707 предлаже се да се унапреди у чин десечара гдје је био вршилац дужности десечара првог полувода у трећем воду каменсо-смрдушке чете.у потпису ком. чете пор Радован Делибашић, помиње се још на 712,713и 788 страни

Голуб и његов брат Милутин сахрањени су у заједничку гробницу код цркве у Каменско.Споменик им је подигнула Вукосава и Мага 1964 г.

 

СПАСОЈЕ Голубов

Спасоје је рођен у село Каменско.Погинуо је у Грахово. Кости су му прененешене у породичну гробницу у каменско. Нема потомство.

 

БОЖО Голубов

Божо је рођен у Каменско . Погинуо на Грахово. 1944 г. Нема потомство. Кости су му пренешене у заједничку гробницу на Петровиће.

 

Марко Голубов. Марко је рођен у село Каменско. Умро је млад, без потомства.

 

БЛАГОЈЕ Новичин 1876-1930

Благоје је рођен у село Каменско. Отишао је на рад у САД. Тамо је умро без потомства. У документацији пронађеној на интернету пронађена је слика његовог споменика , као и мјесто живљења. Живио је у Тацом, био странац из црне Горе. Радио као физички радник. Сахрањен је на гробљу у Сиетлу Вашингтон, гдје му је подижен споменик приказан на слици. Нема потомство.

 

 

 

Буриал: Лаке Виеw Цеметерy Сеаттле Кинг Цоунтy Wасхингтон, УСА

 

Потомство ЛАЗАРА Јанкова

Има сина РАДОВАНА и кћери Стана, Бела, Анђа и Златана.

 

РАДОВАН Лазатрев 188-

Радован је рођен у Засеок Срни До, Брестице, Никшићке Рудине. Живио је у то село, бавио се сточарством и земљорадњом. Ишао у Америку Преселио је колонизацијом 1923-24 г.у село Краљица.- Дреница- Косово.

Има синове ПЕТАР, НИКОЛА, ДАНИЛО И МИЛОВАН нема мушко потомство.У књизи ,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд2002 Писац Милутин Радованов Драшковић“ Милован Радованов се помиње на стр.48 као регрут у чети каменско – смрдушкој, датум 20.феб 1912г. помиње се на стр. 381, 385, и 716.

 

ПЕТАР Радованов

Петар Радованов је доселио у село Кралица заједно са очевом породицом.Био је један од угледнијих грађана у том крају.

Има синове РАДИВОЈА, МИЛИВОЈЕ-МИЦО И ДРАГИЦ и кћери Видосава Мида и Слободанка.

 

РАДИВОЈЕ Петров

Радивоје је рођен у Краљици крај Србице на Косово. Био подпуковник ЈНА. одакле се пензионисао. Оженио се Миленом родом од Чолића из Обреновца. Има синове: БРАНКО, ПЕТАР И ИВАН. Радивоје живи са супругом у Београд.

 

БРАНКО Радивојев

Бранко је рођен 1953 г. у Обреновцу. Завршио је војну академију у Мостару. Као момак преселио је на Нови Београд. Женио се два пута. Са првом женом Анђелком има ћерку Ану Јанковић – Делибашић рођена 1983 г. Ана се бави модом и дизајном, ради за неку страну кућу у Београду. Из другог брака са Мајом има кћерку Јовану стара око 10 г.Бранко се пензионисао као Пуковник. Живи са породицом у Београд.

 

ПЕТАР Радованов

Петар је рођен 1955 г. у Обреновац. Живи у Београд, гдје је радио у војно – техничком институту, одакле се пензионисао. Ожењен је Златком родом од Ченгића. Имају кћерку Маријану удату за Рајка бабовића. Завршила је факултет за физичко васпитање. Живи у Швајцарској.

 

ИВАН Радивојев

Иван је рођен 1959 г. у Обреновцу. Завршио је вишу економску школу у Београду. Годинама је рдио као систем инжињер у ,,Југо књизи“, Затим као приватник – таxи. Имао је два ресторана и фирму за превоз – шпедицију. Оженио се 1984 г. Весном родом од Видовића, имају сина СТЕФАНА. Иван са породицом живи у Београду.

 

СТЕФАН Иванов

Стефан је рођен 1986 г. у Београду. Завршио је средњу туристичку школу, затим факултет за менаџмент у туризму и хотелијерству. Бавио се спортом. Тренирао је кошарку десетак година. Играо је за ,,Атлас“ са Новог Београда и ,, Лавове 063“ из Земуна, који су се тада изборили за прву лигу Србије. Као јуниор повриједио је предње укрштене лигаменте због чега је касније морао на операцију а тиме и престао да се бави спортом. Стефан ради у хотелу .. Кристал“ у Београду. Живи у београду.

 

МИЛИВОЈЕ Петров

Има сина ВЕЉКА

 

ВЕЉКО Миливојев

Завршио је правни факултет. Докторат под насловом „Сузбијање злоупотреба опојних дрога са становишта кривичног права“ одбранио 28. августа 2013, на Правном факултету Универзитета у Београду.

Вељко живи у Београду, ожењен је и има кћерку Катарину

 

ДРАГИЋ Петров

Драгић је рођен 1952 г. Пензионисао се као подпуковник. Као дијете живио је у село Краљица. Ожењен Звезданом, разведен. Са њом има кћери Драгану и Марију ( 1983 ), обје живе у Београд.

 

НИКОЛА Радованов 1904 – 1981

Никола је рођен у засеок Срни До, Брестице у Нкшићким Рудинама. Ожено се Јовом родом од Радовића из Косијера крај Цетиња. Населио се колонизацијом у село Краљица – Дреница- Ксово. У вријеме другог св. рата био је у избјеглиштву године. Кретао се преко *Глоговца –приштине – Крагујевца- Ниша и најпослије у Прокупљу село Бучинци одакле је поведен у заробљеништво.( * извор ,, Краљица“ Милан Б. Чолаковић 1990 г.) Послије рата враћа се из заробљеништва у Краљицу да би послије расељавања Кралице око196о г. преселио у Косовску Митровицу. Има сина ЂОРЂИЈА и кћери Зорку и Даницу. Зорка није удата. Даница је умрла веома млада, била је удата у Чавића има сина Веселина и кћерку Милену. Никола је сахрањен у Косовској Митровици

 

ЂОРЂИЈЕ Николин

Ђорђије је рођен 1935 г.У косовску Митровицу. Завршио је Железничку школу и радио као шеф станице до пензије. Бави се сликарством као хоби.Ђорђије је ожењен Роксандом родом од Комненића из Пилатоваца. Радила је као медицинска сестра. Ђорђије има синове МИЛАНА И МИРКА умро као дијете, и кћери Мирјану, правник, Наташу удата у Радевића . Наташа је рођена у Косовску Митровицу, живи у Крагујевац. Завршила је правни факултет.

 

МИЛАН Ђорђин

Милан је рођен у Косовској Митровици 1964 г. Магистар политичких наука. Ради као директор затвора у Крагујевцу. Живи у Крагујевцу.

 

ДАНИЛО Радованов 1914 – 1989

Данило је рођен 1914 г У засеок Срни До, Брестице, Никшићке Рудине. Доселио је са оцем 1923 г у село Краљица – Дреница- Косово. Био је војно лице, мајор ЈНА. Ожењен је Даницом родом од Влаховића. Даница је умрла 1995 г. Има синове РАДОВАНА И ЖАРКА и кћерке Радмилу и Наду. Радмила је покојна била је удата за покојног Драгутина Радошевића. Има синове Небојшу Петра и кћерку Катарину. Нада је удата за Миливоја Илића из Манастира Мораче. Има Спасоја, Стефана и кћи Маријану. Данило је сахрањен у Нишу заједно са женом.

 

РАДОВАН Данилов

Радован је рођрн 1949 г. у Београду. Радио је као новинар РТВ приштина. Оженио се Горданом родом од Миљковића.Има синове Немању и Ненада

 

НЕМАЊА Радованов

Немања је рођен 1978 г у Приштини Живи у Нишу.

 

НЕНАД Радованов

Ненад је рођен 1981 г. у Нишу. Живи у Нишу.

 

ЖАРКА Данилов

Жарко је рођен 1955 г. у Бору. Има сина ДАНИЛА

 

ДАНИЛО Жарков

Данило рођен 1991 г. у Нишу.

 

МИЛОВАН Радованов

Милован је погинуо у балканским ратовима.

 

 

ПОТОМСТВО СТАНКА- РЊИЦЕ Јокова

 

Најстарије колено Милоје – Делија – Вилотије – Јездимир – Никола – Станоје – Бошко – ЈОКО – Станко ( Рњица )

Станко- Рњица је рођен око 1800г у село Риђане. Преселио је са браћон негдје у Његошево вријеме у село Брестице и настанио се у Срни До.Били су једни од првих Делибашића који су из села Риђана преселили у Никшићке Рудине.

Има сина СТЕВАНА .

 

СТЕВАН Станков

Стеван је рођен 1846 г. Живио је у село Брестице Срни До . Бавио се земљорадњом и сточарством. Биоје ожењен са Мицом. Са њом је имао сина ОБРЕНА. Књига 1збирка докумената, Попис свега становништва Црне Горе 1879г. архив Цетиње,, уписан је

Стеван Ирничин 35г ( овдје се вјероватно грешком уписало име Рњице Јокова, Ирница.

Пошто су породице 3 брата уписане редоследом једна за другом а Стеван је син Рњичин требало би да се ради о Рњици а не о Ирници. Стеван је имао жену Мицу 35г. Уписани су као два члана породице.

 

ОБРЕН Стеванова 1885-1915

Обрен Стеванон је рођен у Брестице Срни До. Бавио се земљорадњом и сточарством. Био је ожењен Госпавом. Са њом је имао синове РАДОСАВА и ВЛАДА

У Балканским ратовима и првом св. рату био је у брестичкој чети

У књизи Рудинско –трепаћки баталион 1912-1915 писац Милутин Радосавов Драшковић издамје Београд 2002 г. Пише,, Обрен Делибашић, Видак Делибашић, ( Видак је син Јакше Бекина ) Мато Кујачић и Милован кнежевић спасли су три звона манасзир Косијерево неколико икона и Еванђеље да не изгоре. Датум 19 сеп.1914 г.

Укњизи ,,Никшићке Рудине у борби за слободу – М. Миићуновић изд. 1989 гг“ пише ,, следеће ,,Делибашић Стевана Обрен рођен у Брестицама, а погинуо новембра 1915 г.на Вардар код Билеће. Кости су му пренешене 1975г у породичну гробницу у Брестице. Вардар је планина у херцеговини 1129 м. На фронту према Билећи био је веома важна тачка за одбрану линије фронта. Непријатељ је успио да зауме Вардар, па је капетан Драшковић са ИВ и В четом 20 октобра по новом календару 2 новембра послије поноћи извршио јуриш на врх Вардара. Том приликом Вардар је заузет на кратко. У том нападу погинуо је и Обрен Стеванон Делибашић а ранио се Петар Делибашић. Касније при одбрани Вардара гине и Командант батаљона капетан Спасоје Јованов Драшко.

*Колонизацијом Војводине 1946 – 48 г. Делибашић Обрена Владо,ОбреновРадосав,Делибашић Влад Јована рођ. Ускоковић, Делибашић Радосава Љубица рођена Марковић, Радосавова Крстиња, Радосавова Даринка, Радосавов Андрија, Радосавов Блажо и Радосавов Бранко, селе у Војводину, Нови Врбас Светозара Марковића бр.96. (* извор Црногорци у Војводини кол. 1946 – 48 том 3/1 Н. Стевовић С. б. Медојевић)

 

РАДОСАВ Обренов 1911-1990

Рођен је у Брестице засеок Срни До. Ту се бавио земљорадњом и сточарством до 1946 г. када са породицом колонизира за Војводину и насељава се у Врбас. Ожењен је Љубицом родом од Марковића. Са њом има синове АНДРИЈУ БЛАЖА И БРАНКА и кћери Крстиња рођена 1936, удата за Влада Михаиловића, Дара рођена 1944 има кћерку Снежану рођена 1961 г, Боса рођена 1948 г, неудата. и Роса рођена 1950 г. Има синове Ђорђија и Петра. Радосав је умро у Врбас гдје је и сахрањен.

 

АНДРИЈА Радосавов

Андрија је рођен 1936 г у Брестице код Никшића. Радио је у Бачка транс као кондуктер. Оженио се Косом родом од Шошкића. Са њом ма синове МИОДРАГА ДРАГАНА и кћерку Јовану умрла као беба.

 

МИОДРАГ Андрин

Миодраг је рођен 1963 г у Врбасу. Завршио је саобраћајну школу и ради као возач.

Ожењен је Јелицом родом од Јандрића. Са њом има синове АНДРИЈУ ЛАЗАРА и кћерка Андријана рођена 2000 г.

 

АНДРИЈА Миодрагов

Андрија је рођаен 1996 г. у Врбасу. Учи саобраћајну школу трећи разред.

 

ЛАЗАР Миодрагов

Лазар је рођен у Врбасу 2003 г иде у основну школу

 

ДРАГАН Андрин

Драган је рођен 1965 г. у Врбасу. Тренутно ради у Котору гдје и живи.

 

БЛАЖО Радованов.

Блажо је рођен 1938 г. у Брестице, засеок Срни До. Радио је у Војводина промет. Оженио се од Николића из Штедима крај Никшића. Има синове ЖАРКА и ЖЕЉКА. Жарко и Жељко су близанци

 

ЖАРКО Блажов

Жарко је рођен 1979 г У Врбасу

 

ЖЕЉКО Блажов

Жељко је рођен 1979 г у Врбасу.

 

БРАНКО Радосавов

Бранко је рођен у Брестице 1942 г. Отац му је са породицом колонизирао из Брестица у Врбас 1946 г. и населио се у центар града. Оженио се Маријом родом од Косовића из Цуца.. Са њом има синове БОРИСА И БОЈАНА. Бранко је радио у Војводинипромет-ланац продавница, био шеф продавнице. Данас је у пензију. Марија је радила у Бачкатранс и приватно је водила фирму – спедиција-камиони. Живе у Врбасу.

 

БОРИС Бранков

Борис је рођен у Врбасу 1978 г. Послије основне школе завршио је саобраћајну. Ради у приватној фирми, шпедиција

Ожењен је Видом родом од Жуловића. Са њом има синове ВАСИЛИЈА и ЛУКУ. Борис живи у Врбасу са породицом.

 

ВАСИЛИЈЕ Борисов

Василије је рођен у Врбасу 2003 г

 

ЛУКА Борисов

Лука је рођен у Врбасу 2010 г

 

БОЈАН Бранкова

Бојан је рођен у Врбасу 1979 г. Послије завршене основне школе завршио је машинску школу. Ради као шалтерски службеник у Хyпо-Алпе-Адриа банци. Живи у Врбасу.

 

ВЛАД Обренов 1914-1999

Рођен је у Брестице Срни До. До краја другог св. рата бавио се земљорадњом и сточарством. Колонизирао је у Врбас 1946г. Радио је у Војводина- промет до1959 г. Када одлази у пензију. Ожењен је Јовамом родом од Ускоковића. Са њом има синове ЉУБА И РАДИВОЈА и кћер Сенку удата за Радивоја Радовића, има синове Зорана и Ђура.

 

ЉУБО Владов

Љубо је рођен у Врбасу 1950 г.. Радио је у Бачка транс као аутомеханичар, сада пензионер. Ожењен је Зорицом родом од Секуловића.

Има сина ИГОРА и кћерку Мају

 

ИГОР Љубов

 

РАДИВОЈЕ Владов

Рођен је у Врбасу 1952г. Завршио је основну и средњу техничку школу у Врбасу. Радио је у Медела Врбас. Живи у Врбас . Ожењен је Аницом Крстовски, македонка . Са њом има синове ОБРЕНА И НИКОЛУ. Данас је у пензију.

 

ОБРЕН Радивојев

Рођен је у Врбасу 1979 г. Основну и средњу техничку школу је завршио у Врбасу. Ради у Медела Врбас. Жена му се зове Јованка родом од Мишовића, са њом има сина ВЛАДА. Живе у Врбасу.

 

ВЛАДО Обренов

 

НИКОЛА Радивојев

Никола је рођен 1981 г у Врбасу.

 

ПОТОМСТВО ГОЛУБА ДРАГОВА

Има синове БОШКО, ПАШО, ГЛИША, МИЛОВАН-Ибро.

 

БОШКО Голубов

Има сина ШЋЕПАНА

Најстарије колено Милоје – Вилотије – Јездимир – Борко – Драго – Голуб – Бошко – ШЋЕПАН

 

ШЋЕПАН Бошков 1789-

Шћепан је рођен у село Риђане. Иселио је из Риђана у Каменско пред граговску битку. Жена Шћепанова звала се Симана Има синове. ВИДАНА; ЖИВКА; МИЛАНА и кћери Бојану и Стоју

 

ВИДАН Шћепанов 1839г

,,Збирка докумената, попис свега становништва Црне горе, књига 1 архив Цетиње 1879г ,,уписан је Видан Шћепанов 40г.Јошо Виданов 16г., Петар Виданов 13г., Филип Виданов 9 г.,Јела жена Виданова 30г. и Видна кћи Виданова 1г. Чине породицу од 6 чланова. Видан је у попису свуда уписан као Видак.

Видан има синове :ПЕТРА, нема мушко потомство ЈОША И ФИЛИПА

 

ЈОШО Виданов

Јошо је рођен у село Каменско око1865г. Ожењенио се Василијом родом од Јакића из Добрих села са Језера из Дробњака. Јошови потомци причају да су невјесту довели на коњима у Каменско. Ова женидба Јошова за нас посебно занима ради самог поријекла Палија чији корјени вуку од Делибашића. Лубурић је записао да је Милош Богићев Делибашић (вјероватно Бошков ) заједно са Јакићима послије краћих сељакања за стално се населио на Језера и ту живио у комшилуку са Јакићима. Приликом посјете рођацима, Палијама, Василија се свидјела Делибашићима, па су је испросили и повели са собом у Каменско. Из пописа Становништва види се да је Јошо имао 16 г. Кажу да се оженио веома млад, што значи да је то било негдје око 1880 г. Послије Јошове женидбе, кажу да Јошо никад није ишао у тазбину, ваљда због стицаја околности, и даљине, па су се и везе са Палијама покидале.

 

У књизи ,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшковић“ Јошо се помиње у једној препирци,датум 15. Јан. 1913г. На страни 772 датум 16. Авг. 1915г. помиње се у списку војниика. На страни 797 Позива се на саслушање код кап. Драшковића. У Позиву се тражи да дође и жена пок. Филипа Видакова и Живко Шћепанов Делибашић. Овај позив из команде батаљона уследио је из разлога што је у Јошо Виданов је био са синовима Павле, Јашо и Драго у чети Каменск-смрдушкој.

Има синове: ПАВЛА, ДРАГА, ГАВРИЛА, ЈАША И НИКОЛУ

 

ПАВЛЕ Јошов ….- 1964

У књизи ,,Баталион Рудински-Трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшковић“ на страни 47 предлаже се да се произведе у чин водника. Помиње се на стр. 48, 187, 707, 712 и 713.

Павле је рођен у село Каменско. Године 1924 одлази на Косово у Србицу код Краљице. Бавио се пољопривредом и сточарством. Оженио се Јаницом родом од Ераковића. Има синове: ДУШАНА, МИЛОША (,ВЛАДО, ВУКО, ОБРЕН И МИЛАН немају мушко потомство изгинули као момци у другом свјетском рату.) Павле има кћери Дару удата у Милатовића, Милосава, ?,.. ?..Павле је умро у Србици 1964 г. Сахрањен је у Косовској Митровици.

 

ДУШАН Павлов….- 1992

Душан је рођен у Косовској Митровици гдје је и живио.Радио је у руднику Трепча. Има сина РАЈКА, РАДОСАВА и РАДОИЦУ. Радоица нема мушко потомство.

 

РАЈКо Душанов

Рајко је рођен у Косовској Митровици 1959 г. Тренутно живи у Београду. Ожемјен је Зорицом, има сина ПАВЛА.

 

ПАВЛЕ Рајков

Павле је рођен 1978 г. у Косовској Митровици СФРЈ. Павле је српски фудбалер и играо је за Спартак из Суботице, требињски Леотар, Чукарички Станком, кинески Цхонгкинг Лифан грчки Кплитхеа, бугарски Мињор Перник и за Банат зрењанин. Као играч био је веома успјешан. Сад ради као фудбалски тренер. Има синове АЛЕКСУ и МАТИЈУ

 

АЛЕКСА Павлов

 

МАТИЈА Павлов

 

РАДОСАВ Душанов

Живи у Косовској Митровици. Има синове ДЕЈАНА и ДАНИЛА

 

ДЕЈАН Радосавов

 

ДАНИЛО Радосавов

Данило је рођен у Косовској Митровици. Ожењен је Љиланом, Има сина НИКШУ

 

НИКША Данолов

 

РАДОИЦА Душанов

Радоица нема мушку Дјецу. Има три нкћерке. Живи у косовској Митровици.

 

Потомство МИЛОША Павлова

Милош је рођен на Косово 1937 г. Живи у Ваљево. Ожењен је од Мићовића из Никшића. Има сина Рада И кћери ???

РАДЕ Милошев (неожењен)

Живи у Београд.

 

Потомство Драга Јошова пише Данило син Јована Драгомирова

Потомство ДРАГА Јошова 1887 – 1971

 

Родјен 15.9.1887. Каменско Никсицки срез.Провео је у Аргентини извесно време радећи у руднику.По повратку ступа у црногорску војску 1912 године.Рањен је у борбама за ослободјење Скадра,на Тарабошу,а други пут на Дрини у борби са Аустроугарима.После Првог светског рата прешао у слузбу југословенске краљевске војске као пешадијски наредник.Службовао у Горажду.Трећи пут рањен 12.5.1921. кадаје војни камион на путу између Пљеваља и Горажда у месту Метаљка нападнут од стране по злу чувеног одметника Хусеина Бошковића.Једини је преживео зато што су нападачи мислили да је мртав.Оженио се 1922 са Станом Живковић(1902 Горажде).Имали су петоро деце:ЉУБОМИР, ДРАГОМИР, Драгица (1927 Пљевља), ЈОВАН и Пето дете(девојчица) умрло је као беба. После Горажда прешао је на службу у Пљевља и остао у војсци до капитулације 1941 године. 10.11.1942. су га четници мобилисали и послали у Рудине (Пива), као интенданта у штаб Драга Бојовица. Побегао у Пљевља 17.4.1943. а пошто су га четници тразили вратио се у родно Каменско почетком августа 1943. Ту је помагао партизанима и био у народноослободилачком одбору Каменско, где је остао до пред крај рата. Као припадник партизанског покрета се водио од 23.8.1943. У Пљевљима је пензионисан 12.12.1945. као водник прве класе,а радио је као помоћник делегата за регрутне послове у команди. Наставио је да живи у Пљевљима све до смрти 1971 године.

Драгица(сестра храбрих бораца) је цео зивот провела у Пљевљима. Радила је у текстилном комбинату Тара. Била је удата за Воја Капетановића са којим није имала потомака. Умрла је 1996 годин

У књизи ,,Баталион Рудински-Трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшковић“ на стр.48, види се да је био десечар. Био је у другој чети. На страни 277 помиње се у списку војника ,,Скадарска посада“датум 14. Апр. 1913 г. Помиње се на странама 381 и 385.

 

ЉУБОМИР Драгов 1923- 1945

Љубомир је рођен у Горажде 1923 г. гдје му је отац Драго био на службу.

Као ђак 7 разреда гимназије ,заједно са млађим братом Драгомиром учеником 5 разреда гимназије,одлазе јуна месеца 1943. у село Брвеница код домаћина Душана Дујовића,и траже везу да ступе у партизане.По формирању треће пролетерске сандзачке бригаде постају њени борци. Љубомир, као пушкомитраљезац,два пута је рањаван у борби са Немцима. Други пут тешко рањен,па је пребачен авионом из Берана на лечење у Италију. Када је прездравио,шаљу га у Африку у састав новоформиране прве тенковске бригаде Југословенске армије. По завршетку обуке целу бригаду почетком 1945. пребацују у Југославију у реон Дубровника. Одмах почињу са борбама и учествују у ослобађању Мостара,Чапљине,Читлука,Шибеника,Горског Котара,Лике. После борби за Шибеник одликован је медаљом за храброст и унапређен у чин потпоручника. 19.4.1945 током борбе са Немцима на Шушаку (код Ријеке) његов тенк бива погођен а он тешко рањен у главу.Евакуисан је у Армијску болницу у Цриквеници где је после недељу дана умро.Сахрањен је у заједницкој гробници у Сињу.Из књиге ,, Никшићке Рудине у борби за слободо- М. Мићуновић, издање 1989 г. Никшић.” Препис – Делибашић Драга Љубомир рођен је у Пљевлима 1923 г. Гдје му је отац доселио из Каменска. Као потпоручник у Првој тенковској бригад И рањен је 26 априла 1945 г. И након десет дана подлегао ранама.Сахрањен је у Сењу, гдје му кости и данас почивају.

 

ДРАГОМИР Драгов 1925- 2003

Драгомир је рођен у Пљевла гдје му је отац Драго доселио из села Каменска код Никшића

Као ученик петог разреда гимназије ступио је у партизне и до краја рата остао у трецој пролетерској бригади. Био је рањен у ногу у борбама са Бугарима на Златибору 1944. Крај рата је дочекао као потпоручник,политички комесар чете. Остао је у активној војној служби,завршивси артиљеријске официрске школе у Ћуприји и Задру.Пензионисан је 1978. као уредник у Војно-издавачком заводу у чину пуковника. 1957. се оженио Милицом родом од. Дзуверовића из Пљеваља.Добили су сина ЈОВАНА и церку Бранку (1961).

Живе у Земуну. Бранка се није удавала. Живи ради у Земуну. Драгомир је умро 20.8.2003.

 

ЈОВАН Драгомиров

Јован је рођен 1958 г у Титовом Велесу.Завршио је средњу саобраћајну школу. Ожењен је Весном родом од Јевтовића. Радио је државној фирми ,,Паркинг севис” Тренутно ради у једној приватној фирми као обезбеђење.Живи у Земуну. Јован има сина ДАНИЛА

 

 

ДАНИЛО Јованов

Данило је рођен у Београд1994 г. Завршио је економску школу. Студира вишу пословну школу. Ради у ,,Сервис паркинг”

 

ЈОВАН Драгов 1929 – 1953

Јован је рођен у Пљевља. За вријеме изградње пруге Никшић подгорица био је на радној акцији гдје се добро показао И има орден херој рада.Јован се није женио. Провео је на Голом Отоку од 21. 10. 1951 до 24 3. 1952 г. административна казна 18 мјесеци. ( из књиге Свједочанства голооточких злочина 1993 г. Милинко Г. Стојановић )

ЈОВАН ДЕЛИБАСИЦ(по ком је мој отац добио име) је као ђак,петнаестогодисњак,1944 мобилисан у четницки омладински батаљон који је код Требиња разбијен од стране партизана. Вратио се у Пљевља и ступио у трећу пролетерску бригаду где остаје до краја рата као курир у стабу бригаде. По ослободјњу демобилише се и наставља школовање у Пљеваљској гимназији. Истовремено учествује на омладинским радним акцијама где је више пута проглашен за ударника,а посебно је забележено да се први руковао са колегом са друге стране када је пробијен тунел Булдош на изградњи пруге Никсиц-Титоград. По завршетку гимназије одлази у Београд где као свестран спортиста и атлетски градјен уписује ДИФ. Крајем 1950. ухапшен је у Београду као ИБЕОВАЦ по пријави из Пљеваља. Нешто више од годину дана провео је по затворима од Београдске Главњаче до Голог Отока. Тамо се разболео и пуштају га куци где се полако опорављао. Морао је у Београд на операцију плућног крила. По свим причама није био зивотно угрозен. Умро је на операционом столу. Незванична верзија је да му је кроз трансфузију дата погрешна крвна група. Остала је мистерија да ли је то било намерно или случајно?

 

Потомство ГАВРИЛА Јошова

Гаврило је рођен у село Каменско.Колонизацијом Косова насељен је у село Краљица 1924 г. Заједно са браћом Павлом И Николом отишао пјешке на Косово. Убрзо по досељењу направио је кућу у том мјесту. За вријеме рата 1941- 45 шиптари су прогнали цијело село. Гаврило се на путу избјеглиштва кретао правцем : Глоговац – Приштина – Крагујевац- Ниш и најпосле се скрасио у Прокупљу село Пасјача, и ту боравио са породицом до авршетка рата. У Прокупљу му 1944 г. гине кћерка Ружа. Син Љубомир се прикључује партизанима и као официр из рата остаје да живи у Словенији, Марибор гдје је био на служби. Послије ослобођења Гаврило се враћа у Краљицу. Гаврилова кућа је била очувана јер су у исту били уселили Кабаши дошљаци из Албаније гдје наставља да живи до 1960 г. када сели у Вучтрн, а онда у Косовску Митровицу гдје је и сахрањен. Гаврило је био веома одважан вриједан радник отмен и отресит човјек, па се као такав истицао и у мјестима гдје је живио. Познат је и као црногорски комита. Бавио се сточарством и земљорадњом. Оженио се Косом родом од Самарђжића, сестра Обрена Самарџића из Каменска. Има синове ЉУБОМИРА – ЉУБА, МИЛОРАДА И ЖАРКА умро као дијете. и кћерке: Ружа погинула 1944 г., Стојанка умрла 2008 г. Његосава живи у Обреновцу. Милена живи у село Ратково код Новог Сада и покојна Вукосава.

-У кмњизи Никшићке Рудине у борбама за слободу. М. Мићуновић издање 1989 г. Никшић пише- Делибашић Гаврила Ружа Рођена 1927 г. у селу Краљица, код Србице на Косову; гдје су јој родитељи доселили из Каменска ; домаћица; избјегла са косова у Прокупље , гдје је и погинула, маја 1944 г.

ЉУБОМИР Гаврилов 19 ..- 2005

Љубомир Гаврилов је 1946 г. имао чин Мајора И био командант граничне јединице у Словенији. Рођен је у селу Краљица код Србице на Косову. Године 1956 насељава се у Марибор.Ожењен је ( име И дјевојачко презиме жене Љубомирове) Са њом има синове РАТКА И НЕНАДА

 

РАТКО Љубомиров. 2012 нема дјеце.

Ради као инжињер грађевинарства.

 

НЕНАД Љубомиров

Ненад је рођен 1956 г. у Јесенице Словенија. Завршио је економију И ради као рачуновођа. Ожењен Бредом Хеџет. Са њом има синове ДАВИДА и ДАВОРА. Са другом женом Олгом Попков има сина ДАМИРА:Ненад живи са фамилијом у Словенију Марибор.

 

ДАВИД Ненадов

Рођен је 1984 г. у Марибор Словенија. Давид је завршио информатику, и ради као програмер, апсолвент високе школе за информатику.

Живи и ради у Марибор.

 

ДАВОР Ненадов

Рођен је у Марибор 1988г. Тренутно ради са оцем и студира високу школу за информатику. Живи у Марибор Словенија.

 

ДАМИР Ненадов

Рођен је у Словенију Марибор 2005 г. Похађа основну школу

 

МИЛОРАД Гаврилов 1939 – 1993

Милорад је рођен у село Краљица на Косово. Школовао се у Београду. Студирао је агрономију у Земуну и завршио тај факултет. Послије студија вратио се у Приштину и бавио се новинарством. Био је једно вријеме уредник тв Приштина и дописник листа ,,Привредни преглед“.

Има сина ГАВРИЛА и кћерку Зорану. Зорана ради као секретарица у једној фирми у Београду. Милорад је сахрањен у Приштини.

 

ГАВРИЛО Милорадов

Гаврило је рођен 1983 г у Приштину. Завршио је ДИФ, факултет. Тренутно без запослења. Оженио се Драганом родом од Маринковића, има синове МАТИЈУ И ПАВЛА. Живи у Београду, Баново Брдо, тренутно без запослења.

 

МАТИЈА Гаврилов

Матија је рођен 2010 у Београду.

 

ПАВЛЕ Гаврилов

Павле Матијин је рођен 2013 г. у Београду.

 

Потомство ЈАША Јошова …. 1953

Јашо је рођен у Каменско. Живио је у село Каменско гдје се бавио сточарством И земљорадњом. Оженио се Милицом родом од Климовића. Има синове МИЛОВАН, ДРАГИША, БЛАЖО МИЛОРАД и кћери Савета, Анђелија, Ђурђа и Ружа. Савета је удата за Бранка Божовића, имају синове Божа и Момира и кћери Јелисавка, Славка, Милијана и Драгана. Анђелија је удата за Милана Гојковића, имају сина Стевана и кћери: Нада, Вука, Радмила и Драгана. Ђурђа је удата за Војина Кривокапића, имају синове: Славка, Зорана, Велимира и кћери Смиљу и Станку.Ружа је удата за Радована Кривокапића, имају сина Жељка и кћерку Соњу. Учесник је балканских и првог свјетског рата. Путовао са одредом рудинско трепачког батаљона на Брегалницу. Сахрањен је код цркве у Каменско. Јашови потомци имају кућу и имање на старевину у Каменско.

У књизи ,,Баталион Рудински-Трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшковић“на страни 708 и 709 Јашо се одређује из друге чете у извиђачко одјељење. Датум 26 апр.1915 г

 

МИЛОВАН Јашов 1928 – 1992

Милован је рођен у село Каменско. Био је учесник НОР-а. од 1944 г. Из рата излази као потпоручник КОС-а.Као официр радио је у Ечкој, Ћуприји, Зрењанину и Панчеву. Из војске се демобилише као поручник 1950 г. на лични захтјев. Долази у Никшић 1951 г, жени се Видосавом родом од Чолаковића. Касније је радио на млин у Никшићу, грађевинска фирма ,,Првоборац“ и напослетку на железници одакле се пензионисао. Живио је у Бистричком насељу гдје је имао стан. Одликован је орденом за храброст и орденом заслуга за народ трећег реда. Има синове ВЕСЕЛИНА и СЛАВКА и кћерку Славицу. Славица је удата за Петра Блажевића, професор енглеског језика, има кћерке Марију и Катарину. Марија је удата за Јована Ђурковића, има сина Страхињу и кћерку Соњу. Катарина је удата за Јована Ђуровића има сина Луку и кћерку Ану. Милован је сахрањен у Кочане на новом гробљу.

 

ВЕСЕЛИН Милованов

Веселин је рођен 1952 г. у Никшићу. Завршио је гимназију и апсолвирао свјетску књижевност. Радио је у Робној кући Никшић, Трготекстил Напредак , и трговинској фирми Комерц плус. Ожењен је Вером родом од Вујисића. Вера ради као начелник фонда за здраство Никшић.Веселин има кћерку Исидору. Живи у Никшић Бистричко насеље Борислава Пекића бр. 5

 

СЛАВКо Милованов

Славко је рођен 1954 г. у Никшићу. Завршио је ДИФ у сарајеву. Ради у секретаријату за спорт Никшић.Ожењен је Весном родом од Кустудића. Има кћерке Жану и Нађу. Жана је удата за Здравка Дринчића , има сина Рајка и кћерку Анђелу. Нађа је удата за Далибора тодоровића, има сина Јована и кћерку Миљану. Славко се други пут оженио са Надом родом од Мијушковића и са њом има кћерке Милицу и Јовану. Милица је завршила журналистику и ради на ТВ Вијести. Јована је ученик деветог разреда.

 

ДРАГИША Јашов

Драгиша је рођен у село Каменско 1929 г. Ожењен је Загорком родом од Перовића. Има синовеТОМИСЛАВА РАТКА и кћери Наду и Раду. Нада је удата за Гаја Гломазића имају два сина и двије кћери.Рада је удата за Жељка Љешевића, имају двије кћери.

 

ТОМИСЛАВ Драгишин

Томислав је рођен у село Каменско 1962 г.

 

РАТКО Драгишин

(Ратко Драгишин је погинуо у лондону )

ДрагишинЕнгланд Wалес, Деатх Индеx, 1916-2007 Стербеиндеx Енгланд Wалес: 1916-2006 Инфо Ратко Делибасиц Наме: Ратко Делибасиц Гебуртсдатум: 5. Сеп 1964 родјен Регистриерунгсдатум: Феб 1990 Стербеалтер: 25 Умро у 25 години. Регистриерунгсдистрикт: Фулхам Дистрикт: Фухлман Вермутетер Безирк: Лондон Трака 12 Банд: 12 Сеите: 827 Страница 827

 

БЛАЖО Јашов 1936 – 2007

Блажо је рођен у село Каменско 1936 г.Радио је у центар за социјални рад, затим као социјални радник у болници Никшић, одакле је пензионисан. Населио се у Растоке, Никшић 1966 г. гдје његови потомци имају кућу. Ожењен је Милијаном родом од Ђоројевића. Има синове БОРИСЛАВА И БРАНИСЛАВА. Блажо је сахрањен на ново гробље у Кочанима код Никшића.

 

БОРИСЛАВ Блажов

Борислав је рођен у Никшић 1968 г. Ради у никшићку пивару.Ожењен је Јулком родом од Ковачевића. Има сина МАКСИМА СТЕФАНА И кћерку Мартину рођена 1997 г.учемица другог разреда гимназије. Живие у Растоке Никшић.

 

СТЕФАН Бориславов

Стефан је рођен 1995 г. у Никшићу. Ученик је четвртог разреда гимназије у Никшићу.

 

МАКСИМ Бориславов

Максим је рођен у Никшићу 2010 г.

 

БРАНИСЛАВ Блажов

Бранислав је рођен у Никшић 1972.Завршио је средњу школу. без сталног запослења. Разведен, има кћерки Машу и Јану.

 

МИЛОРАД Јашов 1946-2013

Милорад је рођен у Каменско. Радио је у првоборац у Херцег Нови, гдје је и живио.Ожењен је Надом родом од Вујовића. Има синове ЉУБИШУ И ДЕЈАНА. Милорад је сахрањен код цркве у Каменско.

 

ЉУБИША Милорадов

Љубиша је рођен у Херцег Нови 1970 г. Завршио је средњу школу, без сталног запослења.

 

ДЕЈАН Милорадов

Дејан је рођен у Херцег Нови 1971 г. Завршио средњу машинску школу. Без сталног запослења. Живи у херцег Нови.

 

Потомство НИКОЛЕ Јошова 1900 – 1986

Никола је рођен у село Каменско.Ишао је 1924 г. са браћом Павлом и Гаврилом на Косово у Краљицу, одакле се вратио послије краћег боравка. Послије рата колонизирао је у Врбас, са 7 чланова породице, да би се вратио послије извјесног времена. Године 1952 прави кућу у Кочане. Радио је у грађевинско предузеће. Оженио се Станом родом од Симовића. Има синове. РАЈКА, МИЛАНА И ВЕСЕЛИНА и кћери Драгиња удата за Јова Воичића, Љубица удата за Миодрага Човића, Радојка није удата и Нада удата за Љубомира Јовановића.

 

РАЈКО Николин

Рајко је рођен у село Каменско 1940 г. Радио је у пилану у Никшић, одакле се пензионисао. Од 1952 г. живи у Кочане код Никшића.Ожењен је Бранком родом од Тадића. Има синове НЕНАДА И БОЖИДАРА

 

НЕНАД Рајков

Ненад је рођен у Никшић 1971 г. Завршио је средњу школу. Ради у Пилану у Никшићу. Ожењен Андријаном родом од Петрушића.

 

БОЖИДАР Рајков

Божидар је рођен у Никшић 1977 г. Завршио средњу економску. Ради у општину Никшић као службеник. Ожењен Соњом родом од Ђуровића. Има сина АНДРИЈУ и МАТИЈУ и кћерку Василису. Василиса похађа средњу школу.

 

АНДРИЈА Божидаров

Андрија је рођен у никшићу 1996 г.

 

МАТИЈА Божидаров

Матија је рођен у Никшићу 1998 г.

 

МИЛАН Николин

Милан је рођен у село Каменско 1941 г. Завршио је гимназију и први степен саобраћајног факултета. Радио је у комерцијали никшићке жељезаре, одакле се пензионисао. Од 1952 г Живи у Кочане код Никшића. Ожењен је Катом родом од Ђурковића. Има синове ДЕЈАНА, ЗДРАВКА И БОШКА

 

ДЕЈАН Миланов

Дејан је рођен у Никшић 1968 г. Завршио је средњу машинску школу. Ради у малотрговину. Ожењен је Бранком родом од Перишића. Дејан има кћерку Милену, студира економију и синове НИКОЛУ И МАРТИНА. Живи у Кочане крај Никшића.

 

НИКОЛА Дејанов

Никола је рођен у Никшићу 1994 г. Завршио је гимназију. Игра фудбал, тренутно за Челик из Никшића, као голман. Позван је у репрезентацију Црне Горе.

 

МАРТИН Дејанов

Мартин је рођен у Никшићу 2003 г. ученик.

 

ЗДРАВКО Миланов

Здравко је рођен у Никшићу 1971 г. Ради у општину у Будви. Ожењен је Јеленом Дробњак. Има кћерку Нађу рођена 2005 г.Живи у Будви.

 

БОШКО Миланов

Бошко је рођен у Никшићу 1976 г. Завршио је средњу електро школу. Живи и ради у Будви.

 

ВЕСЕЛИН – Бато Николин 1946 – 2011

Веселин је рођен у село Каменско. Живио је и радио у Њемачкој, град Хам. Оженио се њемицом Уте. Са њом има кћерку Бригиту, радио је као банкарски чиновник. Веселин је умро у Хаму гдје је и сахрањен.

 

Потомство Филипа Виданова

 

Филип је рођен у село Каменско1880 г. Бавио се земљорадњом и сточарством.

У књизи ,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшковић“ Документ 1435 . Наводи се да је у баталион стигао Ђуро М. Николћ који је прије био побјегао у Амерку због убиства Филипа Делибашића. На страни 702 датум 9 апр.1915г.према наредби команданта дивизије упућује се ком.Бригаде Ђ. Перовићу гдје се даје упутство и тражи се да се предузму одређени кораци да не би дошло до крвне освете, између осталог да се упозоре Делибашићи по могућности и писмено да се обавежу. Због тога је и упућен горе наведени позив Јошу, жени пок. Филипа и Шћепану Живкову., Вјероватно као ближим рођацима да им се упути саопштење и да се упозоре да небише вршили крвну освету. Негдје око 1921г Ђура Николића су ухватили Јован Делибашић и Зеко Јованов Делибашић ( Лекић ) док су комитовали. Кажу да су му свезали камен око грла и бацили га у Сланско Око.

Филипова жена се звала Вишња родом од Вујачића. Са њом је имао синове РАДОСАВА И КРСТА умро као момак

 

РАДОСАВ Филипов 1902-1981

Радосав је рођен у село Каменско Рудине Никшић. У том селу је живио. Бавио се земљорадњом и сточарством. Оженио се Јеленом родом од Кривокапића .Има синове СВЕТОЗАРА умро као дијете, ЖАРКО погинуо, нема мушко потомство, БРАНКО И РАТКО умро као дијете и кћери Милева удата за Ђорђија Божовића, има синове Мирослав, Драгослав, Радослав, и Бранислав. Митрана удата за Ђорђија Ђукановића има синове Мирчета, Сретен, Бранислав, Слободан, Драгомир и кћери Анка и Милка. Станка је удата за Риста Батрићевића, има сина Слава.Зорица је удата за Вукоту Мустеровића, има дјецу Ранко, Здравко, Љубица и Љиљана. Драгица удата за Драга Чолаковића, има сина Дарка, кћери Вера, Весна, Винка и Војка. Кћерка Јулка умрла као дијете. Радосав је сахрањен у Кочане на новом гробљу.

 

ЖАРКО Радосавов 1934 – 1976

Жарко је рођен у село каменско Рудине Никшић. Погинуо је у лову. Ожењен Надом родом од Стевовића. Није имао дјеце. Сахрањен је на новом гробљу у Кочанима Никшић.

 

БРАНКО Радосавов

Бранко је рођен у село Каменско 1935 г. Радио је у жељезару Никшић, затим у ПТК-а одакле се пензионисао. Направио је кућу у Кочане Никшић 1970. Оженио се Станом родом од Перовића. Са њом Има синове ЖЕЉКО, СВЕТОЗАР и кћерку Славицу удата за Стојана Мандића, има сина Марка. Стана је умрла 2013г.

 

ЖЕЉКО Бранков

Жељко је рођен у село Кочане 1964 г Ожењен је Бранкицом. Жељко је завршио вишу информатичку школу. Живи и ради у Њемачкој.

 

СВЕТОЗАР – Ђуза Бранков

Светозар је рођен у Кочане Никшић 1968 г. . Радио је у Руднике боксита Никшић, одакле се пензионисао. Оженио се Наташом родом од Ђуришића. Има синове ЖАРКА и ПРЕДРАГА.

 

ЖАРКО Светозаров

Жарко је рођен у кочане Никшић 1995 г. Похађа четврти разред гимназије, лучаш.

 

ПРЕДРАГ Светозаров

Предраг је рођен у Кочане Никшић 1993 г. Похађа трећи разред гимназије, лучаш.

 

ЖИВКО Шћепанов 1852 –1926

Живко је рођен У село Риђане. Око 1860 г. отац Шћепан је иселио из Рђана у Каменско. Живко је живио у том селу И бавио се сточарством И земљорадњом као и сви становници тога времена на простору Рудина. Живко је са породицом 1912 г преселио у Брезовик код Никшића.Оженио се Милицом родом од Николића. Живко Има синове РАДОВАН, ЋИРО није се трагао, ИЛИЈА, МАРКО умро као момак, САВА, ЈОВАН, БОЖО умро у САД као момак, ДУШАН. Живко је имао и кћери Анђу и Милосаву. Сахрањен је код цркве у Глибавац.

 

Најстарије колено Милоје – Вилотије – Јездимир – Борко – Драго – Голуб –Бошко – Шћепан – ЖИВКО

 

,,Збирка докумената, попис свега становништва Црне горе, књига 1 архив Цетиње 1879г уписани су : Шћепан Делибашић 90г, Милан син Шћепанов 30г. Живко син Шћепанов 27г., Ђорђије син Шћепанов пола године. Симана жена Шћепанова 80г., Бојана кћи Шћепанова 25. Стоја кћи Шћепанова 9г.Живјели су у заједници од 7 чланова.( И по родослову Живко 27г. И Милан30г су синови Шћепанови, Па би одговарало дас у им родители Шћепан 90г.и симана 80г. Уписани Ђорђија ½г И Стоја су дјеца Радована живкова. Радована нема у попис.

 

РАДОВАН Живков 1885 – 1943

Радован је рођен у село Каменско. Бавиосе Сточарством и земљорадњом.

Из књиге ,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшковић“са стр. 30 преносим Радованову кратку биографију.

1.Делибашић Шћепана Живко црногорски официр рођен у каменско 1852г. умро 1926у нкшићу.

2.Делибашић живка Радован капетан црногорске и бивше југословенске војске 1885г. у каменско а умро 1943г у Рудине.

Према архивској грађи, указом краља николеод 14 новембра 1913г. објављеним у листу ; ГЛАС ЦРНОГОРЦА“ бр. 53од 16 новембра 1913 г. Потпоручник Радован делибашић произведен је у чин поручника.

У извјештају пор. Спасоја Драшковићаод 1. Маја 1913 г. који је упућен команданту Вучедолске бригаде Сердару Марку Радоњићу стоји * Ппор.Р. Делибашић 15.окт. при заузећу Бардањолта показао се добро. 16- окт.у борби са четом није могао одржати положај, а држао се добро 17окт. У борби на Великом Бардањолту показао се добро у служби и припремама за борбу одличан.

Команда Вучедолске бригаде актом бр.20од 25 јунла 1913г наредила је да се за дечански одред из Рудинско- Трепачког батаљона одабере 200 војника и подофицира старих од 20 до 40 г. са два официра.

У другом балканском рату – Дечански одред – учествонале су двије чете Рудинско- Трепачког баталиона . Ове чете су биле у састав другог баталиона , чији командант је био капетан Стеван Павловић. Илија Дамјановић је био каомандир Пете чете а Радован Делибашић командир Треће чете.

У борби на коритима 12 сеп. 1914 г. у помоћ Доњотрепачкој чети стигла је једна получета брестичка и чета каменско смрдушка са командиром Радованом Делибашићемкао и трећа чета бањског батаљона. У жестоком јуришу непријатељ је страховито поражен . У овој борби су погинули 3 непријатељска официра и око 100 солдата . Наши губици су бил и5 погинулих и 7 рањених.

О Радовану Делибашићу у овој књизи може се видјети његово дјеловање Током балканских и првог св. рата на око 100стр.

 

Радован има синове: ТОМИСЛАВА умро као дијете, ШЋЕПАН умро као дијете, ЂОРЂИЈЕ погинуо у други свјетски рат и СВЕТОЗАР

 

ЂОРЂИЈЕ Радованов

Књига ,,Никшићке рудине у Борбама за слободу-М. Мићуновић, изд.1989 гм Никшић“ препис- Делибашић Радована Ђорђије рођен је 20 јуна 1924 г. у Рудинама. Рат га је затекао као ученика четвртог разреда гимназије. Иако врло млад, опредијело се за НОП и на основу испољене активности у извршавању постављених задатака примљен је у СКОЈ 1943 г. Као борац Десете црногорске бригаде учествовао је у борбама око Његуша октобра 1944 г. Ишао је као бомбаш на утврђење Буковицу неколико ноћи узастопно,да се последње ноћи, 30, октобра и не врати са њемачког бункера. Због изузетне храбрости, коју је исполио, посмртно је примљен у КПЈ. Кости су му пренешене и почивају у породичној гробници у Каменско.

 

СВЕТОЗАР Радованов

Има синове ДРАГОЉУБА И РАДОВАНА

 

ДРАГОЉУБ Светозаров

Умро у Швајцарској

 

РАДОВАН Светозаров

Радован је радио у никшићки млин.Оженио се Рајком родом од Кадића. Има сина ИВАНА и кћерке Марина удата за Дарка Комненовића и Кристина ради као медицинска сестра. Радован је сахрањен код манастира у Никшић.

 

ИВАН Радованов

Иван је рођен у Никшићу 1990 г. Дипломирао архитектуру.

 

ИЛИЈА Живков 1900 – 1964

Илија је рођен у село Каменско. Оженио се Ружом родом од Николића. Има синове ЖИВКО, ВЕЉКО И СПАСОЈЕ, умрли као дјеца и кћери Даринка, и Јана. Даринка је удата за Милорада Мрвошевића, има синове Веска и Драгана и кћерку Секу. Јана је удата за Предсрага Ђеловића, има си8нове Раја и Божидара. Илија је сахрањен код цркве у Глибавац.

 

САВА Живков 1900-1987

Сава је рођен у село Каменско Живио је у Каменско до1967 г. када је направио кућу у приградско насеље Ћемснца, Никшић и ту преселио са породицом. Одржавао је имање у Каменско гдје и данас постоји стара кућа. Оженио се Госпавом родом од Симовића. Има синове АЛЕКСУ, ЂОКА, ЧЕДО, СЛОБОДАН и кћер Млена удата за Блажа Мартиновића. Сава је сахрањен на старо гробље код никшићког манастира.

 

АЛЕКСА Савин

Алекса је рођен у село Каменско 1934 г. Пресељава у Никшић 1967 у породичну кућу у Ћеменца, Никшић. Радио је у Жељезницу, одакле се пензионисао. Оженио се Росом родом од Божовића. Има сина ДРАГОМИРА-ДРАШКО и кћери Данка удата за Витомира Нерића и Драгана удата за Горана Ракочевића.

 

ДРАГОМИР Алексин

Драгомир је рођен у Никшићу 1965 г. Завршио је средњу школу. Ради на жељезници у Никшићу, службеник на благајни. Живи у Ћеменца, Никшић. Ожењен је Оливером родом од Николића. Има синове ВЛАДИМИРА и АЛЕКСАНДРА.

 

ВЛАДИМИР Драгомиров

Владимир је рођен у Никшић 2008 г.

 

АЛЕКСАНДАР Драгомиров

Александар је рођен 2010 г. у Никшић.

 

ЂОКО Савин 1937 – 2012

Ђоко је рођен у село Каменско. Доселио је у Ћеменца Никшић 1967г. Радио је у жељезари Никшић. Оженио се Ђурђом родом од Митрића. Има сина БОРИСА и кћер Жану удата за Боривоја Раичевића и Тамара удата за Спаса Поповића.

 

БОРИС Ђоков

Борис је рођен у Никшић 19 ? Завршио је средњу школу. Живи и ради у Подгорицу, фирма ,,Оков“ Ожењен Јованом родом од Калуђеровића. Има сина ПЕТРА и кћерке Јану и Тину

 

ПЕТАР Борисов

Петар је рођен у Подгорици 2012 г.

 

ЧЕДО Савин

Чедо је рођен у село Каменско 1942 г. Живи у Никшићу, стан. Радио је у пекари одакле се пензионисао. Ожењен је росом родом од Перишића. Има клћери Миланка удата за Слободана Бумбића има сина Марка и кћерку Тијану. Друга кћерка Госпава удата за Игора Перовића има сина Косту и кћерку Лену.

 

СЛОБОДАН Савин

Слободан је рођен у село Каменско 1945 г. Радио на жељезници, одакле се пензионисао. Живи у Подгорици. Ожењен Љубинком родом од Бошковића. Има сина МАРКА и кћерку Марију. Марија ради на светом Стефану, менаџмент.

 

МАРКО Слободанов

Марко је рођен у Подгорици 1982 г. Као електро инжињер ради у електропривреди. Ожењен је Наташом родом од Оташевића. Има кћерку Сашу. Живи у Подгорицу.

 

ЈОВАН Живков 1902 – 1972

Јован је рођен у село Каменско.Од 1912 г. живи у Брезовик крај Никшића. Бавио се сточарством и земљорадњом. Послије рата је радио на изградњи болнице у Брезовику. Као учесник НОР-а имао је борачку пензију. Ожењен је Зорком родом Јованић из Сриједа крај Никшића . Има синове МИОДРАГА И НОВА. Јован је сахрањен на гробљу у Глибавац.

 

МИОДРАГ Јованов

Миодраг је рођен 1937 г у Никшићу. Радио је у пивари, одакле се пензионисао Није се женио. Живи у Брезовик крај Никшића.

 

НОВО Јованов

Ново је рођен у Никшић 1940 г. Радио је у болници Брезовик, одакле се пензионисао. Оженио се Слободанком родом од поповића из Липе Цуцке.Има синове ПРЕДРАГА преминуо 8 јан. 2013 и ВЛАДАНА

 

ПРЕДРАГА Новова 1965 – 2013

Предраг је рођен у Никшићу.Завршио је средњу школу.Оженио се Бранком родом од Вукићевића. Има синове ЈОВАНА и ДАНИЛА и кћерку Јовану. Јована је при крају студија на учитељском факултету.

ЈОВАН Предрагов

Јован је рођен у Никшићу 1989 г. Завршио је средњу школу, без сталног запослења. Живи у Брезовик крај никшића.

 

ДАНИЛО Предрагов

Данило је рођен у Никшићу 1997 г .иде у средњу школу. Живи у Брезовик крај Никшића

 

ВЛАДАН Новов

Владан је рођен у Никшићу 1967 г. Завршио је средњу школу. Ради као самостални предузетник. Ожењен је Видосавом родом од Митровића..Има синове НИКОЛУ и АНДРИЈУ и кћерку Јелену. Јелена студира право.

 

НИКОЛА Владанов

Никола је рођен у Никшићу 1996 г. Похађа средњу школу. Живи у Херцег Новом.

АНДРИЈА Владанов

Андрија је рођен у никшићу 2001 г . Ученик.

 

ДУШАН Живков 1905-1981

Душан је рођен у село Каменско. Живио је у том селу и бавио се земљорадњом и сточарством. Оженио се Маром родом од Килибарда

Има синове РАДОМИР-РАДЕ, ЗОРАН и кћери: Боса удата за Момчила Вукотића, Сенка удата за Сретена Кнежевића, Милица удата за Гојка Чолаковића, Миојка- Дуда удата за Славка Срдановића и Радојка удата за Рајка Дамјановића. Душан је сахрањен у Каменско. Душанови синови имају имање и кућу у Каменско.

 

РАДОМИР Душанов

Радоица је рођен 1955 г. у село Каменско. Ради у црногорске жељезнице. Ожењен је Јелисавком родом од Рогановића. Има сина НЕБОЈШУ кћери Нађу, ради као учитељица, Ивану, студира хемиску технологију, и Славицу, ученик ученик средње школе. Живи у кочане у породичној кући. Коју су купили 1985 г.

 

ЗОРАН Душанов

Зоран је рођен у село Каменско1966 г. Радио је у пилану у Никшћ. Повриједио се на послу и пензионисао.

 

Потомство МИЛАНА Шћепанова

Имао сина , ЂОРЂИЈА, као момак умро САД.

 

Потомство ПАША Голубова

Збирка докумената, попис свега становништва Црне Горе 1879 г. Књига 1, архив Цетиње уписани су: Пашо Голубов 50г, Пеша син Пашов 22г. Раде син Пашов20г, Саво син Пашов 18г, Јоко син Пашов16г., Ђурко син Пашов 5г, Јегда Пашова 40г. и Томана кћи Пашова 9г.

 

Пашо Има Синове :ЈОКО, РАДЕ, САВО, ПЕША Нема мушко потомство и ЂУРО умро млад.

 

ЈОКО ПАШОВ 1863-1915

Најстарије колено Милоје – Делија – Вилотије – Јездимир-Борко – Драго – Голуб – Пашо – ЈОКО

 

.Јоко је рођен у село Каменско Никшићке Рудине. У попису становништва све Црне Горе архив цетиње књига 1 уписан је као шесто Пашово дијете стар 16г. Дакле родио се убрзо пошто су Делибашићи из села Риђана населили Рудине у тада већ ослобођеној територији Црне Горе од Турака. Јоко ожењен од Петрушића Анђом, има синове МИТРА, ЉУБА, ВОИНА, ШПИРА убили га Бугари, БОЖО, није се трагао, као дјеца су умрли: МАРКО, ЈОВАН, МИЛАН, И РАДОВАН. Поред набројаних синова имао и ћерку Јану удату за Митра Ковачевића. ( Један од јаниних потомака је докторица Марковић у Подгорици.) Јоко је на Церској бици рањен и заробљен од аустроугарских војника. По једном казивању ту одма и стрељан а по другом, да је одведен у Мађарску и да је у заробљеништву умро од задобијених рана.

Радован – Мишко Драгишин ми је рекао следеће – на основу Казивања његових старих, Јоко је дошао из Црне горе са породицом преко Дрине. Били су смјештени у неко прихватилиште или карантин мјесец дана. Тадашње власти у србији су им одузеле све ствари и све што је вриједно, робу коју су имали као и оружје. Кроз мјесец дана суи их населили у Трмку на тадашњу турску границу. Касније суи их населили у Рашевац. Раде брат Јоков је неких пет-шест година дошао касније, директно у Рашевац. Наравно боље је прошао, јер практично је дошао на припремљену подлогу.

Славиша Гојков каже да је Раде дошао у Рашевац 1906 г. Пошто је Јоко дошао прије њега неких пет-шест година значи да је Јоко дошао у Рашевац око 1900 г.

 

Потомство Митра Јокова пише Радован – Мишко син Драгише Митрова

 

МИТАР Јоков 1894 – 1988

МИТАР ЈОКОВ рођен у селу Каменско, Никшићке Рудине, Никшић 1894. Ожењен од Ивановића, ћерком Драга и Милице рођене Булаић, Дуњом рођене 1886. Рудине Никшић. Митар и Дуња имају ДРАГОМИРА, ДРАГОСЛАВА, ДРАГИШУ и Марију. Марија – Мара је рођена 1936. у Коморану, удата у Грубишиће за Стевана рођеног 1931. Марија – Мара има ћери Мирјану И Љиљану. Породица Грубишић напушта Приштину 1982 и настањује се у Дудовици, Лазаревац, где и данас живи Мирјана – Мира рођена 1956. у Приштини, где завршава медецински факултет и специјализира анестезиологију. Удата је у Михаиловиће за Зорана рођеног 1955. у Приштини. Породица Михаиловић напушта Приштину 1983. и сели се за Ниш где и данас живе. МИРА има ћери Милену и Драгану. Милена је рођена 1982. у Нишу, завршила медецински факултет и специјализирала, пластичну хирургију, удата у Ђорђеску за Елђжина рођеног 1981. из Крајове. Милена има сина Николу рођен 2010. у Крајови. Породица Ђорђеску живи у Крајови, Румунија. Драгана рођена 1988.у Нишу, завршила архитектуру а потом и мастерс студије у Нишу. Љиљана –Лљиља је рођена 1961. у Приштини, завршиле електротефнички факултет, удата у Калениће за Предрага, рођеног 1965 у Србу, Грачац. Породица Каленић живи у Београду. Љиљана – Љиља има сина Бранка и кћери Мају И Сању. Бранко рођен 1997. у Београду ученик је електротехничке школе. Маја рођена1991. у Београду, апсолвент психологије. Сања рођена 1997. у Београду студент факултета молекуларне биологије.

Митар Јоков је учесник Топличког устанка, двапута одвођен у заробљеништво у Бугарску и оба пута успева да побегне. Први пут је дошао до саме куће, где затиче бугаре како им пале кућу а на прагу куће бабу и малог брата Шпира где их пламен прождире. Не много након немилог призора бива поново заробљен и одведен за Бугарску. Морам напоменути да бугари у то време у Топличком и Косаничком крају врше присилну мобилизацију србских младића. Након другог успешног бежања из бугарског логора, Митар Јоков прилази устаницима под воством чувеног војводе Косте Војинића-Косовца. И ако је војвода Коста Миловановић-Пећанац потписао мир са бугарима и предао бугарима на стрељање кума војводу Косту Војиновића-Косовца, Митар са осталим следбеницима, војводе Косовца не признаје мир са бугарима но одлазе у шуму, одакле честим нападима на бугаре нарушавају издајнички мировни споразум, тако делују све до уласка ослободилачке српске војске, то јест до краја великог рата. Након првог рата Митар се сели са својом породицом за Дреницу. Године 1941. одазива се на позив мобилизације краљевине Југославије. Зборно место његовог пука је Скопље, Само два дана након позива за мобилизацију пук је био попуњен 90%, тада комадант пука сазива збор, на коњу у свечаној униформи, стаје пред своју војску, поздравља их Божијим именом и саопштава да су краљ и чланови владе напустили земљу а са њима и неке војводе и генерали док су друге војводе и генерале немци већ заробили. Те да на основу свега он распушта пук и моли војску да се врате својим породицама до даљњег. Предлаже им да се крецу у мањим групама како би што мање били уочљиви јер су се на Космету арнаути већ дигли противу Срба. Моли Србе са Космета, као познаваоце терена, да србијанце испрате преко Преполца (старе турске границе). Након тога комадант пука пред целим пуком извршава самоубиство. Митар се након свега враће кући у Дреницу где затиче жену и сво четворо деце како се спремају за избеглиштво, арнаути су већ покрали најбоље од стоке, оставивши му само једну краву коју преже у воловска кола. Са породицом и оним штоје поред њих могло да стане на колима, долазе у Косово Поље где их прима породица Бата Ибровчића. Недуго затим бивају интергирани за Пожаревац где их прима породица Константина Јеремића. И ако код газде Константина Митар има баш све но неможе да се помири са чињеницом да Космет остане арнаутима. Митар се прикључује одреду Војина Дугошевића, чији је формирања био одлазак на Космет и борба са окупатором. Све до ослобођења Митар остаје у одреду који се је жестоко борио са непријатељем. Након ослобођења Митар доводи своју породицу у Коморане, Дреницу и ако му је у Србији нуђена колонизација. Гогине 1961. Митар напушта Коморане и сели се за Косово Поље. Породицу Митра Јоковог у Косову Пољу поред њега чине жена Дуња син ДРАГИША снаја Милица и четворо унучади, напоменух ово јер је мој ђед Митар био поносан на своје укућане. Митар Јоков умро је на ногама, до краја при здравој разуми 25.10.1988. у свом дому у Косову Пољу, сахрањен на Косовопољачком гробљу, где му и сад кости почивају поред жене Дуње и сина Драгише, ако Бог и срећа даде, прене ћу их где мислим да и мене укопају. Дуња је умрла 9.маја 1982. у Косову Пољу где је и сахрањена.

 

ДРАГОМИР Митров 1923 – 2003

ДРАГОМИР МИТРОВ рођен 1923. Трмка, Куршумлија. Ожењен од Благојевића Вукосавом рођене 1928. Драгомир Митров учесник је НОБ – а од 1942. Драгомир се 1959 из Коморана, са својом ужом породицом, сели за Приштину где остаје до шесдесет и неке, тачније до развода са Вукосавом. Након Приштине, Драгомир се запошљава у Пожаревцу где остаје пар година а затим прелази за Улцињ. Након краће болести 30.октобра 2003. Драгомир умире код сина Радисава- Ранка у селу Драгињац Лозница, где је и сахрањен.

Има синове РАДОША, РАДИСАВА ТОМИСЛАВА и кћерку Радосаву. Радосава је рођена 1954. Коморане, Глоговац, Дреница. Завршила средњу економску. Није се удавала, живела са мајком Вуком у породичној кући у Приштини све до 2000. Сада живе у Малом Мокром Лугу, Београд

 

РАДОШ – РАДЕ Драгомиров

Рођен 1948. Коморане, Глоговац, Дреница. Ожењен од Митића ЛЕЛОМ рођене 1951. Након завршене више саобраћајне, смер железница у Београду Радош-Раде добија посао у Словенији тачније у Шентјуру при Цељу, где и данас живи са својом породицом. Радош – Раде Драгомиров има сина ЗОРАНА и ћерку Александру.

 

ЗОРАН РАДОША-РАДЕТА ДРАГОМИРА

Зоран је рођен у Приштини 1971. Завршио електротехнички факултет-енергетика, живи и ради у Цељу. Александра је рођена у Цељу 1975. Завршила медецинску школу, удата за Гордана Тацера има сина Матеју рођеног 2007. у Цељу и ћерку Нену рођену 2004. у Цељу. Санда живи са породицом у Шентјуру при Цељу где и ради

 

РАДИСАВ -РАНКО- ДРАГОМИРОВ

Радисав је рођен 1951.Коморане, Глоговац, Дреница. Након завршене средње ветеринарске школе у Приштини, посао налази у селу Драгињац општина Лозница, где се жени од Ђурића Јованком. РАДИСАВ -РАНКО- ДРАГОМИРОВ има сина МИЛАНА и ћерка МИРИЈАНА. Радисав-Ранко- Драгомиров умире 2006. сахрањен у Драгињцу, Лозница

 

МИЛАН РАДИСАВОВ

Рођен1971 у Лозници, завршио средњу хемиску школу. Ожењен од Тадића Светланом рођена 1971. има сина МАРКА и ћерку Мирјану рођена 1992 г. у Лозници ученица гимназије у Београду. Сви живе у Београду

 

МАРКО МИЛАНОВ

Рођен 1992. у Лозници студира природно математички факултет у Београду

 

ТОМИСЛАВ ДРАГОМИРОВ

Томислав је ођен 1955. у Коморану, Глоговац, Дреница. Након завршеног аутомеханичарског заната, одлази за Словенију где се запошљава и жени од Слапника Златом рођена 1992. Томислав Драгославов има ћерку Јасмину. Јасмина је рођена у Камнику 1982 г. Магистар хемијских наука. Живе у Шмарно, Камник, Словенија

 

ДРАГОСЛАВ МИТРОВ 1927 – 2001

Рођен 1927.Трмка, Куршумлија. После рата био на низ покраинских функција и руководећих места у Приштини све до пензије. Драгослав Митров је ожењен од Дрча Босиљком, рођена 1929. Драгослав има синове МИЛОВАНА и МИЛОРАДА.. Након пензионисања Драгослав се сели за Врњачку бању, где остаје све до смрти, тачније 2001 умире и сахрањен је у Краљеву

 

МИЛОВАН – МИЋО – ДРАГОСЛАВОВ

Рођен 1950. у Приштини, завршио гимназију. Ожењен од Девића Горданом рођене 1963. нема деце. Живи у Београду, са њим је и мајка Босиљка

 

МИЛОРАД – БУЦКО – ДРАГОСЛАВОВ рођен1955. Бадовац, Приштина, завршио конобарски занат. Ожењен од Весића Весном рођене 1963. Милорад има сина МИТРА и ћерку Ану. Живе у Краљеву. Ана је рођена 1983. у Краљеву, завршила пољопривредну штолу

 

МИТАР МИЛОРАДОВ

Ррођен 1986. у Краљеву, завршио аутомеханичарски занат

 

ДРАГИША МИТРОВ 1930 – 1999

Драгиша је рођен 1930. Трмка, Куршумлија. Учесник НОБа од 1943. био са Косметском батаљоном на хрватском ратишту 1992. Завршио трговачку школу, ожењен од Бабића Милицом рођене 1934. Драгиша свој радни статус почиње у служби набавке у Будванској ривијери, где остаје све до 1958. када је преживео тежи удес након тога се враћа за Космет где се запошљава у Житопромету Косово Поље.1977. се запошљава у продавници “Београд-спорт“ у Приштини где остаје све до пензионисања. Драгиша је умро 1999. у породичној кући у Косову Пољу где је и сахрањен. Драгиша Митров има ћерке, Радмилу, Милосаву – Микицу, Млену и сина РАДОВАНА – МИШКА

Радмила – Рада Драгишина, рођена 1953. у Коморану завршила економску школу, удата у Шешлија за Михаила живе у Баточини. Радмила има синовеБојана И Игора. Бојан рођен 1980. у Крагујевцу, завршио вишу пословну, живи и ради у Баточини. Ожењен од Стевановића Светланом. Бојан има сина Луку рођен 2008. у Крагујевцу. Игор рођен 1982. у Крагујевцу, завршио вишу школу унутрашњих послова, живи и ради у Крагујевцу

Милосава – микица Драгишина рођена 1957. у Коморану, завршила филозовски факултет-књижевност.Ради у ТВ “МОСТ“ Звечан, удата у Лазовиће за Небојшу рођеног 1959. у Приштини. Милосава – Микица ,има синовеВука и Стевана. Вук рођен 1987. у Крагујевцу, апсолвент на архитектури. Стефан рођен 1989. у Крагујевцу, апсолвент на ДИФу. Породица Лазовић 1999. напушта Приштину и насељава се у Чачак, где и данас живе

 

Милена Драгишина рођена 1962. у Приштини, завршила пољопривредни факултет-ратарство, удата у Крстиће за Милана. Милена Драгишина има синове Милоша, Душанаа и Василија. Милош рођен 1988. у Крагујевцу завршио саобраћајни факултет и мастер студије истог у Београду, бави се професионално фудбалом, који и данас игра. Душан рођен 1991.у Приштини, апсолвент факултета спорта и физичког васпитања у Београду. Василије рођен 1994. у Приштини, студура факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду. Породица Крстић 1999. напушта Приштину, прво се настањују у Крушевцу а потом прелазе за Београд где и данас живе и раде

 

РАДОВАН – МИШКО- ДРАГИШИН

Радован је рођен 1956. у Коморану, завршио електротехничку школу смер слабе струје, при војсци где је и радио, интерно завршава за пети степен. 1992 и 93. учесник је ратних збивања у Босни и Херцеговини као и 1999. на Космету. У Косову Пољу остаје до 2006. када се настањује у Чачку где је предходно купио кућу са мајком Милицом. Радован – Мишко Драгишин није ожењен.

 

 

Име села Коморана, по традицији код Албанаца овог насеља, тумачи се овако: Кад је била Косовска битка 1389, између Срба и Турака, Вук Бранковић је са својом војском имао шаторе у месту које се данас зове Станковци. Комора Вукове војске била је ту где се данас налази село Коморане, по које је село добило то име. Једна махала села Коморана, зове се Вуковце. Арбанашко народно предање у Коморану каже да је на томе месту био шатор Вука Бранковића уочи Косовске битке.

Први помен села Коморана свакако потиче из 1330. Године. Те године је српски краљ Стефан Дечански приложио манастиру Печанима четири села у пределу Дреници, међу којима се наводи и село „Коморах“, што је свакако данашње Коморане.

ЉУБО Јоков 1909 – 1999

 

Љубо је рођен 1909 г. у Дуги До општина Куршумлија. Бавио се приватним дјелатностима, сточарством и земљорадњом.Оженио Стаменом родом одЈовановића из Трмке. Има синове :ГРАДИМИРА, БРАТИМИРА, МИРОЉУБА , РАДОМИРА и кћерке Градимирка удата за Добривоја Јоргаћијевића, Јана удата за Мирослава Јеремићаи, и Милка удата за Миладина Андријашевића. Љубо је прије другог св. рата живио у Крш брдо код Србице, а одатле у Трмку општина Куршумлија. Одатле се Љубо сели 1952 г. Добри До код Подујева, а 1966 г. у Косово Полеље, да би на крају 1983 г. прешао у Обреновац. Љубо је сахрањен у Обреновац.

 

ГРАДИМИР Љубов

Има синове:МИЛУТИНА, МИЛОРАДА И ДРАГАНА умро као момак.

 

МИЛУТИН Градимиров

Има сина МИЉАНА и кћерку Милицу

 

МИЉАН Милутинов

 

МИЛОРАД Градимиров

Има сина НЕМАЊУ из првог брака, кад је постао пунољетан узео је мајчино презиме Стевановић 2000г., из другог брака има синове: ДРАГАНА МИХАИЛА и ЛУКУ

 

ДРАГАН Милорадов

 

МИХАИЛО Милорадов

 

ЛУКА Милорадов

Лука је рођен 2006 г

 

НЕМАЊА ( Стевановић) Милорадов

 

БРАТИМИР Љубов

Има сина ШПИРА и СРБА и кћерку Винку удата за Станка Симића у Београд.

 

ШПИРО Братимиров

Шпиро је рођен у Подујеву на Косову 1955 г

Има синове: НИКОЛУ МИЛОША И ЖАРКА.

 

НИКОЛА Шпиров

Никола је рођен у Обреновцу 19 сеп. 1984 г. Живи у Обреновац. Оженио се 2014 г. Супруга Кристина

 

МИЛОШ Шпиров

Милош је рођен у Обреновцу 19 сеп. 1984 г

 

ЖАРКО Шпиров

 

СРБО Братимиров.

Србо је погинуо на Шар планини брезовици 1996 г. Сахрањен је у Приштими. Био је ожењен Бојаном родом од Вукашиновића.Осатале су му двије кћери Александра и Христина. Живе у Крагујевац нису удате .

 

МИРОЉУБ Љубов

Мирољуб је ро]ен у Кур[умлији 1947 г. Тренутно иви у Обреновац. Има сина ПЕТРА и кћерку Јелену.

 

ПЕТАР Мирољубов

Петар је рођен у Косово Поље 1973 г.

Има сина РАДА и кћерку Анђу

 

РАДЕ Петров

 

РАДОМИР Љубов

Радомир је рођен 1952 г. у Добри До општина Подујево.Завршио је пети степен машинских конструкција – конструктор. Радио је од 1974 до 1986 у телевизији Приштина, а онда прелази у ,,Прву искру“ Барич, и ту ради, као главни пословођа за цевовод и посуде до затварања фабрике 2004 г. Оженио се Надеждом родом од Груића. Има сина ИВАНА, кћерку Драгану удата за Селимира Копитића, има сина Илију, Друга Радомирова кћерка Ивана је удата за Горана Ступаревића. Радомир живи у Обреновац. Отац Радомиров, Љубо је 1952 г. доселио из Трмке општина Куршумлија у Добри До код Подујева. 1966 пресељава се у Косово Поље, а 1983 г. у Обреновац, гдје данас живи Радомир са породицом.

 

ИВАН Радомиров

Иван је рођен 1979 г. у Приштини. Има школу машински техничар. Ради у ,, Енел Београд“ Ожењен је Тијаном ,родом од Поповића. Има кћерке Ању и Дуњу. Живи у Обреновац.

 

ВОЈИН Јоков

Има синове РАТКА И ДОБРИВОЈА нема мушко потомство и кћерке Душанку Даринку и Радунка . Душанка је удата за Веља Јовановића, живе у Скопљу. Имају сина Десимира и кћерку Славиуц. Славица са Вељом има сина Богдана и кћерку Ивану.Даринка је умрла 2001 г. Била је удата за Драгутина Перовановића. Живјели су у Врбасу. Има сина Јордана и кћер Даницу.Даница има синове Николу и Милана и кћер Мају. Радуша живи у Крагујевцу и са покојним Радошем Дрекаловићем има сина Марка, Марко има кћерку Вању. Друга Радункина кћерка Ана има сина Луку и кћерку Анђелу.

 

РАТКО Војинов

Живи у Обреновцу. Има сина ДЕЈАНА и кћерку Данијелу.Данијела је рођена 1973 г.Удата је за Дејана Костадиновића, Има синове Стефана рођен 2003 г и Николу рођен 2011 г.

 

ДЕЈАН Ратков

Дејан је рођен 1975 г. у Обреновац гдје и живи.

Ожењен Далиборком –Дашом Рајковић. Има сина БОЈАНА и кћерку Софију рођена 2009 г

 

БОЈАН Дејанов

Бојан је рођен 2003 г.

 

ДОБРИВОЈЕ Војинов

Живи у Крушевцу. Има ћерке Марију и Магдалену; Марија удата за Перу Јанковића има сина Александра и ћерке Милицу и Јовану; Магдалена удата за Предрага Милојковића има сина Ацу и ћерке Анастасију и Наталију

 

 

Потомство Рада Пашова пише Славица Делибашић кћерка Гојка Благојева

 

ШПИРО Јоков

Шпиро је стријељан у Бугарској.

 

ПОТОМСТВО РАДА ПАШОВА 1860-?

Најстарије колено Милоје – Делија – Вилотије – Јездимир-Борко – Драго – Голуб – Пашо – РАДЕ

Славиша Гојковми је рекао следеће.,,1906 г. из Каменског код Никшица досељава Раде Делибасиц у Рашевац код Курсумлијске Бање. Има синове Филипа Благоја Голуба, Ја сам Благојев унук . Благоје је родјен1906 у Каменско и пренесен је у колевку у Србију. Године 1954 купује имање у Голеско Врело 1956 долази да зиви са породицом. Има синове: Андрију, Гојка, Сава, Милоса, Драгомира. Ја сам Гојков син. Андрија има дава сина Радомира и Зорана. Драгомир има сина Николу. Мој син зове се Светозар”

Увећ наведеном попису из 1879 Раде Пашов је имао 20г што значи да је те 1905 имао око 45г.

 

Раде је рођен у село Каменско одмах по досељавању његовог оца Паша са породицом. Родио се у тада већ ослобођеним крајевима од вишевјековне турске владавине. 1906 године напушта Каменско и досељава у Рашевац код Куршумлијске бање.

Збирка докумената, попис свега становништва Црне Горе 1879 књига 1, архив Цетиње. Уписан Раде син Пашов стар 20г. Пошто су Делибашићи из села Риђана преселили у Рудине негдје пред граховску битку требало би да је рођен у Каменско. Досељава у Рашевац код Куршумлиске Бање 1906 г. Рада је населио краљ Петар Карађорђевић на Косово, на тадашњу турску границу.

Има синове: БЛАГОЈЕ, ФИЛИП, МИЛОВАН стријељан као момак од стране Бугара у другом св. рату., ГОЛУБ погинуо на Солунском фронту.

БЛАГОЈЕ Радов 1906-1998

Благоје је рођен у село Каменско 25 км. западно од Никшића. Његов отац Раде пренио га је у колијевку у Рашевац код Куршумлиске Бање у Србију. Благоје је ту одрастао. Године 1954 Купује имање у Голешко Врело. Ту долази да живи са породицом 1956 г. У том селу се бавио пољопривредом. Није имао пензију. Нијесу му је дали комунисти, зато што је био опредијељен за краља и отађжбину.Био је ожењен Марицом од Рогановића из Трепача код Никшића. Са њом је имао осморо дјеце, синове : АНДРИЈУ, ГОЈКА, САВА није имао дјеце, ДРАГОМИР И МИШО није се женио, Радосава рођена 1948 удата за Славка Новаконовића из Рујица код Липљана. Има двоје дјеце, сина и кћерку. Из Липљана је прешла у Краљево гдје је умрала 2012 г као избјегло лице. Друга кћерка Радмила- Бранка удата је за Рада Радоњића. Има две кћерке. Живи у Кумбору. Радила је као службеник у дому здравља у Херцег Новом Сада је у пензији. Најстарија кћерка Благојева је Милка и најстарије Благојево дијете умрла је 1997 г. Била је удата за пок.Радована Перовића. Са њим има сина и кћерку. Благоје и супруга Марица подизали су заједно своју дјецу и синове од брата Филипа: Радула и Новицу. Благоје је био здрав и никад није ишао доктору. Разболио се у старе дане, кратко боловао , и сахрањен је у село Голешко Врело код приштинског аеродрома, гдје је и живио. Благоје кад је дошао у Врело да живи прошла је цела породица кроз тежак период. Дјеца су била мала а Благоје је био у то вријеме богат човек.Купио је у близини села Врела 10 ектера земље и два плаца у село, један плац је са кућом дје су живјели, а на другом плацу касније прави нову кућу. Касније син Гојко успијева да замјени исту земљу са земзадругом и добија плодну земљу у близини куће у Врело. Благоје је имао доста стоке, коју је преко ноћи неко у штали сву стоку отровао приликом доласка у Врело . Али поред све туге и муке он и Марица опстају на своје ноге, и крећу даље, и из приложеног се може видјети да су сва дјеца успјела у животу и постали добри људи. У село Рашевац дје је живијо било је планинско село разбијеног типа,најближа им је била Куршумлијска бања и Куршумлија. С обзиром да је топлички крај познат као четнички крај кад је дошао у Врело први почеци су били тешки као што је речено на почетку.Врело је било комунистичко село збијеног типа,иначе све насељеници из Црне Горе и мали број из Лике. изнад села налази се Голеш планина. А изнад села у подножју планине је војна касарна кроз село пролази писта куда су пролазили војни авиони и одвозили у парк.Испод села био је аеродром цивилни и војни.Свакодневно су љетели авиони из цијелог свијета.Благоје у Врело долази по препоруци свастике Дуње,са којом су били међаци кућа до куће

АНДРИЈА Благојев 1934 – 2006=

Андрија је рођен у Рашевац код Куршумлијске Бање. Радио је у руднику магнезита у Голешу као пословођа. Одатле се пензионисао. Био је ожењен Јеленом од Поповића из Никшића. Радила је као чистачица при СУП-у данас пензионерка. Са њом је има синове РАДОМИРА и ЗОРАНА и кћерке Љиљану удовица, тренутно живи у Алексинцу (има два сина, старији син је умро млад у 24 г.од тешке болести). Ради као трговац , завршила гиммазију у Липљану. Друга кћерка је Зорицу удату за Славишу Недељковића из Грачанице, завршила медицински факултет у Приштини и ради као докторица у Грачаници. Послије дешавања на Косову 1999. г. Андрија је избјегао у Мајданпек. Разболио се 2005 г., шлог, и послије годину дана умро. Сахрањен је у Мајданпеку. До 1999. године живио је у Голешу, једно мало рудничко насеље гдје је становништво радило у рудник магнезита у истом мјесту.

РАДОМИР Андрин

Рођен је у Врело 1960 г. Послије основне школе завршио је вишу за унутрашње послове. Ради у СУП Приштина тренутно истурено одељење у Нишу. Ожењен је Горданом родом од Ђушића. Са њом има два сина НИКОЛА и МИЛЕи ћерку Марију. Марија студира на медицинском факултету у Београду. Радомир живи и ради у Нишу. За вријеме рата у БиХ био је мобилисан. За вријеме рата у БиХ био је рањен у руку.

ЗОРАН Андрин

Зоран је рођен 1964 г. у Врело. Завршио је средњу електро техничку школу. Играо је фудбал за разне клубове у Србији. Затим одлази у Грчку.Једно вријеме је играо за један грчки тим. Кад је напустио фудбал вратио се у Приштину и запослио се у електро привреда Косово. Сада живи у Нови Сад. Ради у електро привреду Нови Сад. Ожењен је Мирјаном родом од Торбица . са њом има сина СТЕФАНА и кћерку Зорану која се бави одбојком од своје шесте године, малолетна је.

ГОЈКО Благојев 1936-2004

Гојко је рођен у Рашевац код Куршумлијске Бање. Радио је као комбајнер а касније био возач директора зем задруге Магура, одакле се пензионисао. Женио се два пута. Са првом женом( Вукосавом Илић) имао је кћерку Весну удата за ( Градимира Антића из Свињара код Косовске Митровице ) има два сина Александар и Видосав. Ради као медицинска сестра у Косовској Митровици. Са другом женом Милевом од Томашевића из Куршумлије. Има сина СЛАВИШУ и кћерку Оливеру и Славицу. Милева је радила као спремачица у школи сада је у пензији . Оливера је удата за Небојшу Којића из Косова Поља. Завршила је филозовски факултет у Приштини звање професор педагогије. Живи у и ради у Лазаревац, има кћерку Тијану. Славица је удата за Радосава Ристића из Старог Грацка код Липљана. Завршила је филозовски факултет у Приштини звање професор педагогије, и завршава мастер менађжмент на филозофском факултету у Новом Саду. Тренутно ради у предшколској устаниви у Новом Саду као стручни сарадник педагог. Славица је 18. марта 2004.године током сукоба на Косово била рањена у деветом мјесецу трудноће, све је прошло у најбољем реду и родила је здравог дјечака Александра. Славица има и кећерку Анђелу Њен муж Радосав је завршио средњу електротехничку школу. На Косово је радио као војни полицајац на аеродрому пристинском, при преласку у Нови Сад ради у ДОО СТРУЈА у Новом Саду. Од 2005 Славица са мужем сином и кћерком живи у Новом Саду. Гојко је умро на ногама, није боловао, инфаркт. Сахрањен је у Врело. Врело је једно мало село где су се људи бавили сем државног посла и пољопривредом и земљорадњом. Већина становништва је радило на војном аеродруму и у Приштини. Врело је насељеничко мјесто већина становнишвта је из Црне Горе, мали број из Лике. Гојко је почео да ради са својих 16. година и школовао је своју младју браћу и сестре и све их уз помоћ родитељима извео на пут. Био је вредан , радан и поштен човјек живио је од свог рада и своје зарадјене плате.Поред свог државног посла обрадјивао је хектар земље, гдје је сијао кукуруз, пшеницу и јечам. Од своје плате направио је кућу и школовао своју дјецу

 

СЛАВИША Гојков

Славиша је рођен 1966г у Приштини. Живио је у Голешко Врело. Кућу у Врело продаје 2004 год. Кућу је продао јер у село више није било живота, остају само три породице након прекида сукоба на Косово 1999. г. купује кућу у Лазаревац дје му мајка тренутно живи сама, док је преко зиме код Славише у Косово Поље. Славиша своје дјетињство и младост проводи у Врело. Основну школу је завршио у Магури, а у Приштини завршава Гимназију.Након завршене Гимназије завршава у Приштини школу дје добија звање Руковаоц парних котлова. Као средњошколац бавио се спортом, тренирао је бокс за Приштину. Војску служи у Нови Пазар 1998. године одакле добија прекоманду и прелази у Рашку. После ослужења војног рока добија посао у Приштини у Клинички центар Приштина, дје ради двије године. Одатле прелази на Рудник „Голеш“ после годину дана прелази на војни аеродром „Слатина“ тј. Приштевачки аеродром који се налазио у село Врело. За време агресије НАТО снага учествује у рат. У војску Србије ради до 2001. кад добија отказ. За и после рата остаје у Врело да живи са родитељима. Кад се оженио прелази у стан у Косово Поље. Тренутно је на исто радно мјесто само код КВОР-а.јер сада аеродром држе стране државе. У 36-ој години се жени Драганом родом од Ристића са Косова Поља. Са њом има кћерку Јовану рођена 2001 год. У Грачаници и сина СВЕТОЗАРА и кћерку Јовану ( Јована је родјена у Грачаници 2001. године, након родјења установљено је да има тешку болест, Славиша и мајка Драгана водили су је у Немачку да пробају да је излече али није успјело. У Немачку су два пута били дје су доктори потврдили да неби успјела операција

СВЕТОЗАР Славишин

Светозар је рођен у Грачаници 2005. год. Похађа основну школу у село Угљаре поред Косова Поља. Завршио је први разред основне школе и има све похвале од учитељице за све предмете и за владање.Оцјене нема јер је описно оцењивање. Воли да се дружи са дјецом и добар је друг.

САВО Благојев 1940 -1999

Саво је рођен у Рашевац код Куршумлије.Био је ожењен Јеленом од Лабуса из Рујица код Липљана. Нијесу имали дјеце. Саво је сахрањен поред оца и мајке у Врело. Јелена се преудала послије његове смрти.

ДРАГОМИР Благојев 1942 – 2008

Драгомир је рођен у Рашевац код куршумлије. По занимамју је био инжињер машинства. Радио је у крагујевачкој застави као директор погона за оружје, затим у Никшићу па у Ужичкој Пожеги као генерални директор фабрике техногаса. Кад се пензионисао прелази да живи у Краљево. Био је ожењен Загрком од Јакшића из Никшића . Са њом има сина НИКОЛУ. Драгомир је умро у Краљеву гдје је и сахрањен.

НИКОЛА-Дражо Драгомиров

Никола је рођен у Крагујевцу 1978 г. Основну и средњу школу завршава у Пожеги. Након завршене Гимназије дје је био вуковац и дјак генерације. Уписује 1996. године Права на београдском универзитету. Факултет је похадјао кратко око мјесец дана. Након мјесец дана проведених на факултету јавио се својим родитељима да је у манастир Сопоћани што је био шок за све Делибашиће. Сви су покушавали да га врате назад али није успјело.Након 14 година боравка у манастир Никола сам напушта монаштво и долази кући. Уписује у Београд факултет Однос са јавношћу Тренутно студира у Београду и има дјевојку са којом је у вези три године и живе заједно. У Београду њих двоје купују стан а исто тако има кућу Краљеву дје живи мајка Зага.

ФИЛП Радов

Филип је убијен од стране Бугара

Има два сина РАДУЛА и НОВИЦУ после смрти оца Филипа мајка напушта дјецу и преудаје се за другог човјека, а њих двојицу оставља код сртица Благоја. Благоје још није био ожењен, убрзо се оженио Марицом и њих двоје о њима воде бригу школују их и од њих су се оженили и засновали своје породице

 

РАДУЛЕ Филипов 1925-1985

РАДУЛЕ је рођен 1925. године у Рашевцу код Куршумлије.Ожењен је Видосавом Антовић из Крпимеја са Косова. Радуле има двоје дјеце сина ДАНИЛА и ћерку Наду. Ћерка живи и ради у Хрватским Карловцима и има једну ћерку Ангелику. Радуле је завршио војну школу у то време и радио као војно лице у СФРЈ. Боловао је од срца и умро од те болести.

 

ДАНИЛО Радулов

ДАНИЛО је рођен 28.12.1963,године у Хрватским Карловцима. Женио се два пута, прва жена је Невенка Кутеровац из Осијека, са њом има сина АлЛЕКСАНДРА. Са другом женом Бранка Фаркић са њом има сина СЕРГЕЈА рођен.2007г и живе у Земуну.

 

АЛЕКСАНДАР Данилов

Александар је рођен 1987. године у Загребу. Александар је завршио средњу економску школу ппосле завршене средње школе уписао јефакултет политицких наука у Загребу,дошао до треће године,медјутим,како је читаво то вријеме у позоришту,неких 16 година,то је превагнуло да се спреми и положи пријемни на глумачкој академији у Осјеку.Сале је иначе неко ко је дошао на глумачку академију са преко 250 одиграних представа,од тога 27 главних улога. Живи у Осијек са мајком.

 

СЕРГЕЈ Данилов

 

Сергеј је рођен 2007. у Београду. На јесен креће у први разред основне школе.Живи у Земуну са родитељима.

 

НОВИЦА Филипова 1924 –1984 умро

Новица је родјен 1924. године у Трмка код Куршумлије, ожењен је Младеном Симоновић из Рашевца код Куршумлије била је домаћица. Новица је био учесник НОБ-а. У Гроцку прелази крајем 1951 године, радио је у полицији Гроцка. Био је заменик командира полицијске станице у Гроцкој . Из те службе одлази у пензију. 1984.године умире од инфракта. У Гроцкој је имао своју кућу и плац. Има два сина:СЛОБОДАНА и МИОДРАГА Живе у Гроцку крај Београда

 

СЛОБОДАН – БОДА Новичин

Слободан како га зову Бода рођен је 1952.године у Гроцкој. У Гроцкој завршава основну и средњу школу. По занимању је грађевински техничар. Живи у Београду и ради као самостални привредник.Био је ожењен Грозданком Милинковић родом из Бјељина иначе су разведени.Има сина ФИЛИПА и кћерке Ивану и Ану

ФИЛИП Слободанов

Филип је рођен у Гроцкој крај Београда 1983 г. Тренутно се налази и ради у Екваторијалмој Гвинеји. По занимању је дипломирани економиста

МИОДРАГ Новичин

Миодраг – Мишо рођен је 1951. године у Трмка код Куршумлије, крајем исте године прелази са родитељима у Гроцку . Завршава основну и средњу школу у Гроцкој. Потом уписује у Београду машински факултет гдје завршава први степен факултета а у Земуну завршава Вишу машинску.Радио је сво вријеме у струци, потом се бави политиком гдје је био активан до 2001.године. Од 2001. године ради као самостални привредник. Ожењен је Горданом Ристановић из Врхпоља на Дрини,по професији је дипомирани економиста и ради у Гроцкој као професор у економској школи.Има сина ДРАШКА и кћер Јелену.( Јелена је рођена 1982. у Гроцкој. По занимању је дипломирани филолог и ради као преводилац у Самосталном синдикату Србије).

ДРАШКО Миодрагов

Драшко је рођен 1980. године у Гроцкој. Завршио је Вишу економску школу и ради као спортски радник – новинар у Београду

 

САВО Пашов 1854-1955

Најстарије колено Милоје – Делија – Вилотије – Јездимир-Борко – Драго – Голуб – Пашо – САВО

 

Саво је рођен у село Риђане. Послије Граховске битке отац Пашов је са породицом иселио из села Риђана и настанио се у Каменско.

Имао синове НИКОЛУ И ЂУРА умрли као дјеца и МИРКО

 

,,Збирка докумената, попис свега становништва Црне Горе књига 1, архив Цетиње.уписани су: Пашо Голубов 50г.,Пеша син Пашов 22г. Раде син Пашов20г.,Саво син Пашов 18г.,Јоко син Пашов16г., Ђурко син пашов 5г.,Јегда Пашова 40г. и Томана кћи Пашова 9г.

 

МИРКО Савов 1892-1944

У књизи ,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд2002 Писац Милутин Радованов Драшковић“ Мирко Савов Делибашић стр. 650 био је у чети код поручника Радована делибашића. Датум 6 дец.1914 г.

У кмјизи Никшићке рудине у борбама за слободу – М. Мићуновић издањ 1989 г. пише-делибашић Сава Мирко рођен 1892 г. у Каменску; земљорадник; погинуо у свом селу од стране четника 2 априла 1944 г.

 

Мирко има два сина :РАДА И МИЛАНА

 

Потомство РАДА Миркова

Има сина ПРЕДРАГА

 

Потомство ПРЕДРАГА Радова

Има сина АЛЕКСУ

 

ПЕША Пашов

Није имао потомство. Одселио је у Србију.

 

ГЛИША Голубов

Најстарије колено Милоје – Делија – Вилотије – Јездимир-Борко – Драго – Голуб –ГЛИША

Немам податке о Глишину рођењу. Једно вријеме је живио Под Киту. У Вељем рату Глиша је био барјактар. Послије рата Књаз Никола га је ставио да чува његов забран. Једном приликом посвади се са Мирком Петровићем око чувања тог забрана. Због те свађе, и неких ранијих неслагана књаз посла перјанике да га убију. Глиши неко достави шта га чека, па одатле оде у Босну и настани се на Гласинац. Био је тамо неко вријеме па га књаз помилова те се врати. Делибашићи испод Ките гдје је живио раније недадоше му ту да се настани па оде на комун у Киту. И данас постоји топоним, Глишин катун и Глишина пећина. Одатле је одсели у Србију. Глиша је имао осам кћери.

 

ПОТОМСТВО МИЛОВАНА- ИБРА ГОЛУБОВА

 

Најстарије колено Милоје –Делија – Вилотије – Јездимир – Борко – Драго – Голуб – МИЛОВАН

Милован је рођен 1805 г. у село Риђане . Иселио је из Риђана испред граховске битке и населио се у Каменско Рудине . Милованова жена звала се Милиуша рођена 1814 г.

 

Књига 1 Збирка докумената Попис свега становништва Црне горе архив Цетиње1879г. пише следеће. Ибро 75г. ( је рођен 1804г.) Жена Иброва звала се Милуша 65 г.( рођена 1814г )

Митар Ибров није био уписан, имао је синове: Мирко 10г, Ристо 9г. и Петар 6г.У састав породице Борко Ибров није уписан , али јесу његови синови Милован 12г. и Божо13г. у састав породице уписане су Велика Митрова 25г. ( Не зна се дали је Велика била жена или кћер Митрова , прије ће бити да је жена и да године нијесу добро уписане) Даље је уписана Итана Боркова 21г и дјеца Боркова Божана 1г, и Љубица 3г. Дакле свега чланова у Ибра 13.

Јакша Ибров 45 г. је чинио породицу од 9 чланова; син Ђуза 6г. , ДРАГО 7г. Благота 8г. Илија 9г. кћери Миђжа 14г. Веруша 8г.Марија 6г. и Љубица 30. (Љубица је вјероватно Јакшина жена)

Код овога пописа треба имати у виду да године старости су уписане по сјећању или одприлике и најтачније су за дјецу, такође доста имена је уписано по надимцима. Циљ овога пописа је првенствено био број становника и структура .Не знам зашто нема Борка и Митра. Борко је имао још синова. Да ли је у међувремену одселио и осталу дјецу имао са другим женом? Три Митрова сина су уписани само име у попис Мирко Митров 11г. је вјероватно грешка треба Милован Митров као у родослову.

 

Миловн – Ибров има: ЈАКШУ БОРКА И МИТРА

 

Потомство ЈАКШЕ Милованова 1834

Јакша је рођен у село Риђане крај Никшића. Бавио се стчарством и земљорадњом. Јакшина жена се звала Љубица. Иселио се из Риђана кад и остали Делибашићи у Каменско Рудине. Има синове: ЋЕТКА, ЂУЗУ, БЛАГОТА, ИЛИЈУ нема мушко потомство, РАДЕ нема мушко потомство, ДРАГО и кћери Веруша, Марија и Луција и Миђжа. Јакша је био немирног духа па га је књаз Никола, због не слагања са њм протјерао из Црне Горе. Населио се у Гајтан на Радан Планину општина Медвеђа. Са собом је повео породицу осим најстаријег сина Ђузе који је остао на имање у Каменско и касније се вратио на старевину у Риђане. Са Ћетком је остала и његова сестра Веруша.

Марија Јакшина рођена је 1873 г. није имала дјеце па је довела из Селишта код Куршумлије: Радула, Радосава и Радомира, Драгове синове, код себе у Гајтан на Радан Планину општина Међеђе. Ту их је посинила и подигла.

При повратку из Црне горе, гдје је био у посјету рођацима, Јакша је умро на путу негдје код Ужица, гдје је и сахрањен.

Јакша је био један од првих исељених Делибашића из Црне Горе на тим просторима. Касније су пристизали остали Делибашићи, тако да је на том простору било свих огранака Делибашића осим Делибашића из Голије.

 

ЋЕТКА Јакшина.

Ћетко је рођен у село Каменско код Никшића око 1870г. Кад је одрастао вратио се на старевину у Риђане.Оженио се Живаном родом од Чолаковића. Био је кмет у Риђане за вријеме краља Николе. Погинуо је 1912 г. на Скадар.

Има синове ПЕРА ЂОРЂИЈА И ДРАГА и Кћери Стануша удата у Рашковића, Јована удата у Чворовића са Трешњице и Добрица удата за Илију Рогановића.

Архив цетиње, књига протокол погинулих Или иначе несталих војника у ратовима 1912 и 1913 г. под бр.2731 уписан је Ћетко Јакшин Делибашић, водник из Риђанске чете, о мјесту и датуму смрти нема података.

 

ПЕРО Ћетков 1894 – 1956

Перо је рођен у село Риђане код Никшића. Радио је као пословођа на изградњи путне инфраструктуре послије рата. Био је поротник у суду у Никшић 15 година у Краљевини Југославији. Оженио се Божаном родом од Косовића.Има синове: МИЛУТИН нема мушко потомство, ДУШАН умро као дијете, ДРАГОЉУБ, САВО, МИЛОРАД умро као дијете, и кћери Љубица удата у Алексића из Мируша, Даница удата у Абрамовића, Милуша удата у Зорића, има два сина и кћерку и Видосава удата у Мијановића има два сина и кћерку.Перо је сахрањен у Риђане.

 

МИЛУТИН Перов1925- 1984

Милутин је рођен у село Риђане. За вријеме рат био је у Шестој Црногорској бригади, командир вода. Послије рата остао је у Београду. Радио је као 9 година као предавач у војној школи у Зрењанину. Из рата и времена службовања има шест одликовања. Између осталих двије медаље за храброст, и орден заслуга за народ. На сопствени захтјев демобилисао се 1952 г. Милутин је ожењен Цвијетом родом од Лакићевића. Са њом има кћерку Бранку. Бранка је удата за Драгана Јокића. Има кћерке Биљану и Душанку. Биљана је удата у Јелића а Душанка у Жмугића. Милутин је сахрањен на новом гробљу у Кочане крај Никшића.

 

ДРАГОЉУБ Перов 1935 – 1990

Драгољуб је рођен у село Риђане крај Никшића. Једно вријеме је радио у Железари у никшићу затим прелазу на железницу и ради као назорник пруге Никшић – Билећа до затварања 1975 г. а затим обавља исти посао на релациј Никшић- Даниловград, одакле се пензионише.Оженио се од Тадића са Смријечна из пиве. Има сина СЛОБОДАНА кћеркеСоњу и Весну. Соња је удата за Михаила Јокића, а весна за Бранка Вујовића. Драгољуб је сахрањен у Кочане код Никшића на ново гробље.

 

СЛОБОДАН Драгољубов

Слободан је рођен у Кочане код Никшића 1968 г.Завршио је средњу школу. Ради у полицији.Оженио се Горданом родом од Мијушковића. Има сина ЋЕТКА и ДРАГОЉУБА, умро као дијете и кћерку Мају умрла у осмој години.

 

ЋЕТКО Слободанов

Ћетко је рођен у Кочане крај Никшића 1992 г. Завршио је саобраћајну техничку школу.

 

САВО Перов

Савојерођен у село риђане крај Никшића 1942 г. Послије потапања Сланог 1960 г. прелази у Кочане гдје прави кућу . Једно вријеме је радио у Железару у Никшић, а онда прелази у ПТК-а одакле се пензионише. Оженио се Радмилом родом од Јовановића.Има синове: БРАНКА И РАНКА

 

БРАНКО Савов

Бранко је рођен у кочане крај Никшића 1966 г. Радио је у никшићкој Млекар гдје и данас ради у истом предузећу под називом ,,НИКА“ Ожењен је Душанком родом од Лакићевића. Има кћерку Тамару.

 

РАНКО Савов

Ранко је рођен 1968 г у Кочане крај Никшића. Ожењен је Јеленом родом од Дацића.Има сина МИЛУТИНА И кћеркуМилицу. Милица је рођена 2000 г. Тренира кошарку.

 

ЂОРЂИЈЕ Ћетков 1905 – 1943

Ђорђије је рођен у село Риђане.Прије рата отишао је у Војводину гдје је радио као директор пошта. Погинуо је 1943 г. у Ужице. Био је ожењен Софијом родом од Брковића. Има сина ДЕЈАНА. Ђорђија је уписан на спомен плочу палих бораца на Виталцу код Никшића. Уписан је и на спомен плочу у Ужицу на мјесо погибије.

 

ДЕЈАН Ђорђин

Дејан је рођен у Новом Саду 1936г. Докторирао Агрономију. Ожењен је са Винком родом од Франића из каштела крај Сплита. Има сина ЂОРЂИЈА. ( потребна виша биографија: школа, посао, докторат.)

 

ЂОРЂИЈЕ Дејанов 1965 – 2008

Ђорђија је рођен у Новом Саду. Ожењен Чилом. Има Сина ПЕТРА- Ђжони

 

ПЕТАР- Ђжони Ђо5рђијев

Петар је рођен 2007 г. у Холандију гдје су му родитељи боравили. Живи у Нови сад.

 

ДРАГО Ћетков 1907 – 1963

Драго је рођен у Риђане крај Никшића. Радио је као начелник супа у Темерину. Више пута је одликован. Са првом женом Радојком родом од Чолаковића има кћерку Десу удата за Бата Бутуровића. Бато је био фудбалер Сутјеске. Са другом женом Анђом родом од Перовића има сина ЂОРЂИЈА. *Колонизацијом 1946 – 48 Делибашић Ћетка Драго са женом Радојком родом од Чолаковића кћерком Десанком са Делибашић Пера Драгољубом и са удовицом Милком Баровић рођеном Перовић сели у Војводину , Темерин ул. поштанска бр. 849б. ( *извор Црногорци у Војводини кол. 1946 – 48 том 3/2 Н. Стевовић С. б. Медојевић)

 

 

ЂОРЂИЈЕ Драгов

Ђорђије је рођен у Темерину 1946 г. Има сина АЛЕКСАНДРА и двије кћерке.

 

АЛЕКСАНДАР Ђорђин

Александар је рођен у Темерину ???

 

 

Потомство ЂУРА – ЂУЗЕ Јакшина

Ђуза је роођен 1873 г. у село Каменско, Никшићке Рудине.Досељава се у Селиште код Куршумлије.Жени се са Петром и има сина АЛЕКСУ и ћерку Драгињу. Драгиња је удата у с. Бериље у околини Прокупља.

 

АЛЕКСА Ђузин 1900 – 1996

Алекса је живио у Селишту код Куршумлије. Жена му се звала Станица од Перовића. Има синове ЈОВАНА звани Јово, ЂУРЂЕ звани Ђујо , МИЛОШ и МОМИР звани Мошо. Алекса има и три ћерке, Милицу, Катарину и Ружу.

Алекса и Станица су билиу дуговечни и живели су преко 95 година.

Милица Алексина је рођена 1920 у Селишту.Удала се за Радоша јовановића. Имали су 2 сина Петра и Предрага. Милица је млада умрла.

Петар се оженио са Драгицом Маринковић и имају синове Војислава- Војкана и Ненада.Петар је умро а породица му живи и ради у Београду.

Предраг се оженио са Радом и имају сина Милоша .Живе и раде у Београду.

Катарина Алексина је рођена у Селишту 1921.Удала се за Николу Бајчетића и живели су и радили у Београду.Нису имали деце. Преминула је 2008.год и сахрањена је у Земуну.

Ружа Алексина је рођена у Селишту 1922.год. Живела је и радила у Београду у Клузу. Није се удавала и нема деце. Ужива пензионерске дане у Београду код старог Клуза.

 

 

ЈОВАН Алексин 1927 –

Јован је рођен 1927 г. у Селишту код Куршумлије. Живио у Прокупљу гдје је радио у фабрици филца и гребена као економиста. Женио се два пута . Са првом женом Радмилом има сина ДАЛИБОРА, који је остао да живи са њом после развода. Са другом женом Надом Јован има сина АЛЕКСАНДРА. Јован је провео на Голом Отоку од 24 марта 1951 до 10 новембра 1953 г.И данас проводи пензионерске дане у Прокупљу.

 

ДАЛИБОР Јованов

Далибор је рођен у Прокупљу 1961 г. Живи у Аранђеловцу гдје ради као професор физике у гимназији. Ожењен је супругом Маријом. Има сина НИКОЛУ.

 

НИКОЛА Далиборов

Никола је рођен у Аранђеловцу 1999 г.

 

АЛЕКСАНДАР Јованов –

Александар звани Саша Јовов живи и ради у прокупљу као цивилно лице при Војсци Србије.Ожењен је са Весном од Станимировића из Прокупља.Имају ћерку Анастасију звану Нађу.

 

МИЛОШ Алексин 1929 – 2009

Милош је рођен у Селишту код Куршумлије 1929 године. Живео је и радио у Београду као економиста.Оженио се са Љубицом од Зличића из Војводине. Најдуже је живео у Жаркову где су му и рођене ћерке Светлана звана Сања и Гордана – Гоца. Преминуо је и сахрањен је у Београду.

Сања се удала за Сергеја Милутиновића и немају деце а Гоца за Миодрага Јаковљевића.Имају сина Алексеја, живе и раде у Београду.

 

ЂУРЂЕ Алексин 1931 –

 

Ђурђе – Ђујо је рођен у Селишту 1931 – Живео је и радио у Београду као цариник.Оженио се са Даницом од Панића. Имају ћерку Татјану. Даница је преминула а Ђујо ужива пензионерске дане на Звездари код градске болнице.

Тања је удата за Горана Спасића из Ниша.Живе и раде у Нишу и имају ћерку Марију.

 

МОМИР Алексин 1934 – 2006

 

Миомир – Мошо је рођен у Селишту 1934 године. Живео је и радио у Куршумлији у ДОЗ-у.Оженио се са Цветаном Мијатовић. Имају три ћерке Биљану, Љиљану и Соњу.Преминуо је и сахрањен у Куршумлији а ћерке му живе и раде у Београду.

 

 

 

 

 

БЛАГОТА Јакшин

Благота се оженио са Милицом. Има сина БОЖА који је био капетан Краљеве гарде. Божо је био у служби краља Петра, изузетно поштован и уважаван официр како код старешина тако и код војника.Био нам је дика и понос целе ближе и даље родбине. Отишао заједно са краљем у Енглеску. Оженио се са Илком. Имали су ћерку Мирјану. Мирјана се удаје за Мирка Доклестића.Добијају сина који им као дечак од десетак година умире.Божо је умро и сахрањен у Енглеској.

 

ДРАГО Јакшин1872. – 1936

 

Драго је рођен у село каменско. Досељава заједно са родитељима браћом и сестрама из Црне Горе у Селиште код Куршумлије негде око 1885 године као дечак. Формира своју породицу тако што склапа први брак са Божаном Перовић из Селишта.Бави се земљорадњом и сточарством. Добија синове РАДУЛА и РАДОСАВА. Божана као млада умире, тако да се поново жени са Станом Булатовић. У књизи ,,Баталион Рудинско-Трепачки 1912-1915 издање Београд 2002. Писац Милутин Радосавов Драшковић“ На страни 418 помиње се Драго Јакшин. Између осталих војника позива се да се јави у састав брдске и пољске брзометне артиљериј. Јавио се у јединицу 22 јула 1914г. Са Станом добија сина РАДОМИРА – Бата.

Како је Стана трагично страдала Драго се жени и трећи пут са Росом Прелевић. Са Росом добија 5 ћерки Бранку, Славку,Станку,Радмилу – Раду и Бисерку и сина МИОДРАГА – Мија великог.

Драго је оставио најбројније потомство, важио је за узорног домаћина и доброг организатора рада. Много је волео да једе месо а и волео је жене и жене њега. Он је имао 61. годину када му се 1933. године родила најмлађа ћерка Бисерка.

Умро је 1936. године када је и сахрањен у Селишту.

Бранка 1920 – 2004, удала се за Драга Павићевића, живела на Косову а касније у Коњевиће код Чачка. Имала је 2 сина Миро који живи у Цељу ( Словенија ) пензионисано војно лице, Миро има ћерку Бранку. Други Бранкин син је Мркоје који је живео у Коњевићима има сина и ћерку. Мркоје је преминуо 2005.године.

Славка 1922 – 1990 Удала се за Рота Милановића из Ресинца код Прокупља.Живела је и радила у Прокупљу.Има синове Станимира – Танета који са супругом Душанком има ћерку Бојану.Тане жзиви и ради у Београду. Други Славкин син је Зоран који са супругом Аницом има сина Владана и ћерку Јелену. Живе и раде у Темерину.

Станка 1924 – 1996 Удала се за Милића Павићевића из Крпимеја код Подујева. Имали су 5 синова и то Чедомир – Чедо,Радомир – Раде, Славко,Мића и Мирослав – Дишо и 2 ћерке Драгицу и Милену – Бебу.Деца им живе од Куршумлије, Ниша па преко Београда до Новог Сада, Сомбора и Апатина.

Радмила – Рада 1927 – 2004. Удала се за Миљка Стефановића из Селишта. Живели су и радили у Куршумлији.Имају сина Небојишу који са супругом Љиљом има 2 сина. Небојиша живи и ради у Београду.

Бисерка 1933 – 2002.год. Живела је и радила у Прокупљу у фабрици азбестних производа. Иако је била најлепша од свих сестара није се удавала и нема потомство.Сахрањена је у Прокупљу.

 

Село Горњи Гајтан

 

Горњи Гајтан је село које се простире на обронцима Радан планине а територијално припада општини Медвеђа.По пространству је доста велико као и сва планинска села и простире се на неких 50 км квадратних и постоји Доњи и Горњи Гајтан, са доста засеока. Наднорска висина се креће од 800 до 1200 метара а највећи врх Радана је Шапот са 1408 метара. Радан је врло питома планина на којој успевају све пољопривредне културе. Обрасла је храстовом и буковом шумом. Има доста извора питке воде. Доста је исељено становништво па сада има становника у периоду од Априла до Новембра и то углавном млађих пензионера повратника.

 

Делибашићи су дошли на имање Лазара Ликића у Горњрм Гајтану, засеок Аџинце које је на неких 900 метара надморске висине. Има врло добар положај удаљен је 22 км од Општине Медвеђе, 30 км од Сијарињске бање, 15 км од Пролом бање, 17 км од Ђавоље вароши, 28 км од Царичиног града. У свим постојећим плановима стоји да мора да се поправи инфра структура и путна мрежа да би се повезала сва ова места и туристи из једног места обилазили сва остала места. Иначе у Гајтану је чист ваздух, добра изворска вода, воћарски је крај, има доста шљиве и крушака па и оних дивљих а када има тога онда има добре чисте ракије шљиве и пријепека од дивље крушке. Куће су највећим делом кованице углавном опорављене и дозидане са купатилима а у аџинцу је чак и урађена канализација што је реткост и за приградска села.

 

Иначе у Гајтан су све досељеници из Црне горе а од фамилија и презимена у Гајтану има Петрушића који су Делибашићима прве комшије, Смоловића, Лазаревића, Пејовића, Недића, Радовића, Гашевића, Јокановића, Живковића, Попадића, Јушковића, Кујовића, Жугића итд.

 

Сада у Гајтану има три куће Делибашића које су у добром стању и које се добро одржавају а и посећују у сезони.

 

 

 

Потомство РАДУЛА Драгова 1901 – 1946

Радуле Драгов живео је у с.Горњем Гајтану бавио се пољопривредом и сточарством, оженио се са супругом Јелом родом од Цицмила из Марковог Виса. Имали су синове КРСТА, НЕЂЕЉКА – Неђа и МИЛОРАДА – Мику (нема мушко потомство) и ћерке Илинку ( Кешу) и Десанку ( Раду). Радуле је важио за мирног човека и добре нарави а слабијег здравља. Умро је у својој 45 години живота и сахрањен је у Г.Гајтану.

Илинка – Кеша Радулова ( 1925 – 2008) се удала за Добривоја Спасића из Медреговца, имали су три ћерке Загорку, Раду ( Налу ) и Станицу ( Ћану). Живели су у Земун Пољу.Загорка је живела у Загебу, није имала деце и не зна јој се даља судбина.Рада живи у Земун Пољу има синове Дарка и Ранка Дреновски. Ранко има сина.Станица живи у Долову код Панчева има ћерке Бојану и Јелену које имају децу.

Десанка – Рада Радулова(1944 – 2002) се удала за Мирка Јанковића из Мркоњског виса, имали су сина Небојишу и ћерку Зорицу.Живели су и радили у Смедереву у фабрици Милан Благојевић. Син Небојиша са супругом Сањом има ћерке Јовану и Невену и даље живи у Снедереву у пензији је. Зорица се удала за Лазара Цвијића из Милошевца код Модриче БиХ.Имају синове Стефана и Филипа

 

 

КРСТО Радулов 1927 – 1997

Крсто Радулов рођен је у с.Горњи Гајтан на Радан планини, Општина Медвеђа. Како је био најстарији од браће а релативно млад остаје без оца а касније и стричева преузео је обавезу да се брине о бројној браћи и сестрама. Сви су га максимално поштовали и уважавали а он им је узвраћао пажњом и бригом да их оспособи и осамостали за даљи живот. Био је учесник ИИ светског рата од 1943.године. Жени се са Драгицом од Радуловића из Зграђа. Има синове ДРАГАНА И ЗОРАНА. Супруга Драгица му умире у 27 години. Жени се други пут са Љубицом од Лалића из Савинца код Бојника. Са њом није имао деце. Сели се за Лесковац ради школовања деце и ради у Томи Костић у Лесковцу где стиче пензију. Пензионерске дане је проводио у свом Гајтану ког је неизмерно волео. Био је познат,цењен поштован и уважаван од породице комшија и пријатеља из целе Јабланице.

 

ДРАГАН Крстов 1958 –

Драган је рођен у с.Горњи Гајтан. Ту завршава 4 разреда а остало школовање до гимназије наставља у Лесковцу. Технолошки факултет завршава у Новом Саду. Радио је у Бојнику, Печењевцу и Лесковцу. Склапа брак са Биљаном од Јовановића из Лесковца. Има сина ЖАРКА. Драган радни век наставља у Зубином Потоку а касније и у Пљевљима, Као технолог углавном је радио по пекарама и млиновима. Са Биљаном се развео.Здравствено је оболео од бубрега и сада је у инвалидској пензији на дијализи у Лесковцу.

 

ЖАРКО Драганов 1990 –

 

Жарко је рођен у Лесковцу где завршава основну и средну Економску школу. Сада је на студијама у Београду, на факултету безбедности четврта година. Вредан, радан, озбиљан и одговоран младић.

 

 

 

ЗОРАН Крстов 1960 –

 

Зоран је рођен у с.Горњи Гајтан. Ту завршава 2 разреда основне школе а касније у Лесковцу остатак основне и Машинско техничку школу.Одлази На Војну академију у Београду где завршава као инжињериски официр. Службовао је најдуже у Прокупљу (20 година ) а и у Скопљу, Шабцу, Обреновцу и Београду. Прошао је све трупне дужности до команданта једине 305.инжињериске бригаде. Више пута је одликован и ванредно унапређиван у виши чин. Задњих 5 година је провео на дужности инспектора у Главној инспекцији војске Србије. Пензионисан је у чину пуковника.Ожењен је са Славицом од Перовића из Жаркова која је лекар и ради на ВМЦ Нови Београд. Има синове ВЛАДИМИРА и ВЕЉКА. Пензионерске дане проводи у Беораду у насељу Браће Јерковић – Падина. Страствени је игра; Преферанса. Често и када год му дозвољавају могућности посећује и свој родни Гајтан.

 

ВЛАДИМИР Зоранов 1984 –

 

Власдимир је рођен у Прокупљу. Основну школу почиње у Скопљу а од другог полугодишта првог разреда враћа се у Прокупље где завршава Прокупачку гимназију као један од најбољих ђака своје генерације. Као млад момак тренирао је карете и био доста успешан. Уписује Електротехнички факултет у Београду, смер рачунарска техника и информатика који успешно завршава. Оженио се са Маријом од Јемуовића из Краљева која му је колегиница. Обоје су успешни програмери, запослени су, живе и раде у Београду

 

ВЕЉКО Зоранов 1991 –

 

Вељко је рођен у Скопљу. Детињство проводи у Прокупљу где полази у основну школу. Од седмог разреда пресељава се за Београд где завршава Осму београдску гимназију. Сада је на трећој години Шумарског факултета смер заштите земљишних и водних ресурса.Вељко важи за једног од најкрупнијих Делибашића са најбољом нарави.

 

НЕДЕЉКО – НЕЂО Радулов 1934 – 2003

Неђо Радулов рођен је у с.Горњи Гајтан на Радан планини, Општина Медвеђа. Као мали остаје без оца. Завршава за милиционера и почиње са радом на Косову. У току службе прошао је више места али је најдуже био у Приштини где је и стекао пензију.Жени се са Загорком – Загом од Цветковића из Добрева код Косово поља. Има синове МОМЧИЛА – Мома, МИЛОВАНА – Нанета и ћерку Биљану.Направио је нову кућу у родном Гајтану и после свих дешавања на Косову враћа се у Гајтану где је преминуо и сахрањен заједно са супругом Загорком.

Биљана – Биља Неђова 1965 – Рођена је у Приштини где завршава основну и средњу економску школу. Брак склапа са Драганом Узелцем који је био војно лице. Са њим има ћерку Вању. После свих дешавања на Косову прелазе у Ниш. Разводи се са Драганом и са Вањом прелази да живи и ради у Београду.

 

МОМЧИЛО – МОМО Неђов 1961 –

 

Момчило је рођен у Приштини где завршава основну и средњу грађевинску школу. Бави се приватним бизнисом, и то врло успешно. Склапа брак са супругом која је била родом из Пирота са којом је био врло кратко у браку и добија ћерку Јелену.

После свих дешавања на Косову сели се прво за Ниш а касније у Београд где и сада живи и ради.

 

МИЛОВАН– НАНЕ Неђов 1963 –

 

Милован је рођен у Приштини где завршава основну и средњу техничку школу. Јено време је радио и као подофицир у тадашњој ЈНА, а касније се укључио у приватни бизнис са братом Момчилом. Са супругом Наташом која је родом из Краљева има синове Николу и Луку. После свих дешавања на Косову сели се прво за Ниш а касније у Шведску где и сада живи и ради.

 

НИКОЛА – Милованов 1992 –

 

Никола је рођен у Приштини где започиње основну а касније је наставља у Нишу. Сели се за Шведску где завршава средњу школу. Сада се бави фудбалом и активни је фудбалер у Шведској.

 

 

ЛУКА – Милованов 1994 –

 

Никола је рођен у Приштини основну школу започиње у Нишу. Сели се за Шведску где завршава основну и средњу школу. Сада се бави кик боксом и живи у Шведској.

 

МИЛОРАД – МИКА Радулов 1939 –

Мика Радулов рођен је у с.Горњи Гајтан на Радан планини, Општина Медвеђа. Са седам година остаје без оца. У војсци је био у ауто јединици где завршава за возача што му касније и опредељује животно и радно занимање. Радио је као професионални возач у Београду, најчешче је возио директоре а најдуће директора ПКБ-а одакле је и отишао у пензију. Жени се са Слободанком од Радосављевића – Лалевића из Прекорађе са којом има ћерке Драгану и Татјану. Пензионерске дане проводи у Београду на Петловом брду, иако има 75 година врло је активан и виталан, а наравно још увек леп јер је стално потенцирао да је најлепши од Делибашића из своје генерације.

 

Драгана Милорадова 1970 –

 

Драгана је рођена у Београду где завршава основну школу, средњу економску и економски факултет. Врло је успешна у свом послу и достигла је до директорског места у својој струци у ЈРБ-у. Склапа брак са Новаком Бутулијом колегом по струци који исто ради у ЈРБ-у и са њим има ћерку Ђурђу и сина Петра. Живе на Петловом брду у Београду.

 

Татјана – Тања Милорадова 1974 –

 

Тања је рођена у Београду где завршава основну школу, средњу економску и економски факултет.Врло је успешна у свом послу и ради у струци у страној приватној фирми. Склапа брак са Михајилом Поштићем из Београда који је врло успешан у свом послу, ради на одговорним и добро плаћеним функцијама у приватним фирмама. Живе складним браком у Земуну и имају сина Алексу.

 

 

Потомство РАДОСАВА Драгова 1908 – 1951

 

Радосав Драгов рођен је у Селишту код Куршумлије.Као дечак од дванаест година долази код тетке Марије у с.Горњи Гајтан где остаје да живи. Одраста у домаћинству Лазара Ликића одакле одлази у војску.После војске остаје да ради као жандар на граници са Македонијом. По доласку на одсуство и одмор одлучује да се жени са Новком од Лазаревића – Ћаласана из Гајтана и остаје у селу да се бави полопривредом и сточарством. Имају 4 ћерке и 3 сина. Синови су му МИЛИВОЈЕ,ДРАГО звани Ђуро и ДУШАН и черке Загорка – Зара, Радмила- Рада, Зорка – Зора и Марија – Чола.

У току ИИ светског рата заједно са братом Радомиром – Батом опредељује се на страну четника. Иначе је Радосав важио за врло спретног и способног човека који је био способан свуда стићи и утећи и на страшном месту постојати.Добар косач, столар, и све друге мајсторије, није било ствари које није могао да одради и заврши. Душан је највише његових особина наследио.

У послератном периоду често је позиван на информативне разговоре по доласку партизана и комуниста на власт. Негде око 1950. Године бива затворен у Лебанском затвору где је мучен на разноразне начине и примораван да призна да је убио неког партизана у току ИИ светског рата. Како није могао да призна оно што није учинио био је изложен великој тортури и мучењу. 1951. год стиже вест да је скочио у бунар и утопио се. У овакву вест нико није могао да поверује зато што су знали да је он човек који не може да се лако предаје а не да дигне руку на себе.

Ово је остала не разјашњена ситуација, званично се води да је сам скочио у бунар али другачије није ни доказано да се то десило. Тако да му остаје 7 малолетне деце коју је супруга Новка успела да изведе на пут и у то време 3 сина и једна ћерка завршавају средњу школу,школујући се по разним градовима Србије удаљеним и преко 100 км од куће, без икакве, плате, пензије или било које друге врсте помоћи, што је за сваку похвалу и поштовање и Новки и деци.

 

Загорка – Зара Радосавова 1934– рођена је у с.Горњи Гајтан на Радан планини, Општина Медвеђа као најстарије дете. Није се школовала и врло млада са непуних 17 година се удаје за Мирка Петрушића из Гајтана који је био доста старији од ње. Са њим има 2 ћерке и сина и то Марију – Мицу , Миљу – Иџу и Бела – Мишка. Млада остаје удовица. Зара никада није селила из Гајтана и једина од Делибашића која и даље живи у Гајтан и чини нам милост и задовољство што имамо неког рођеног ко може да нас дочека и испрати. Иначе иако навршава 80 година доста добро се држи, увек може са њом да се поприча о свему и свачему али обавезно уз чашу пива. Не познајемо особу која више воли пиво од ње.

Марија – Мица 1951 Удаје се за Мирка Видојевића из Ђака, имају сина Вујадина, Мица као млада остаје удовица, живи у Апатину, а син Вујадин јој се оженио СА Тамаром од Карановића и имају два сина Мирка и Михајила..

Миља – Иџа 1953 Удаје се за Миксовића, има сина Мирка, млада остаје удовица и највећи део је провела у Гајтану са мајком. Син Мирко се жени са Бранком Сарам, има сина Милана и ћерку живи и ради у Апатину и Сомбору.

Беле – Мишко 1956 – се жени са Мартом Шокац, живи у Апатину и има сина Данила и 2 ћерке Данијелу и Ивану. Данило се оженио има двоје деце, старија ћерка Данијела се удала има 4 деце а најмлађа још увек живи са њим.

 

Радосава – Рада Радосавова 1937 – 2010 рођена је у с.Горњи Гајтан на Радан планини, Општина Медвеђа. Није се школовала, удаје се за Рајка Миловановића из Доброг дола. Као младе одлазе за Сомбор и тамо им се рађају деца син Мирослав и ћерка Весна.

Мирослав – Миро 1958 завршио је основну и средњу школу у Сомбору, оженио се са Горданом има ћерку Милицу тренутно је без посла, развео се и живи у Сомбору.Милица се удала и живи у Батајници код Београда.

Весна 1962 завршава основну и средњу школу у Сомбору, ради у Војводина шуме, није се удавала, бринула је о родитељима а сада и о брату.

 

Зорка – Зора Радосавова 1939 – рођена је у с.Горњи Гајтан на Радан планини, Општина Медвеђа. Завршава основну школу у Гајтану. Удаје се за Витомира Јовановића из Гајтана, одлазе за Сомбор, тамо им се рађа ћерка Вера и син Владимир. Зорка је способна жена, брза, спретна и окретна.

Вера 1963 завршава основну и средњу школу у Сомбору. Удаје се за Џамоњу и са њим има сина Младена. Брзо се разводе она са сином живи код родитеља. Младен се оженио и има ћерку . Вера ради у Војводина шуме.

Владимир – Влада 1967 завршио основну и средњу школу у Сомбору.Тренутно је без посла. Није се женио и нема потомство.

 

Марија – Чола Радосавова 1942 – рођена је у с.Горњи Гајтан на Радан планини, Општина Медвеђа. Завршава основну школу у Гајтану а средњу економску у Приштини. Радила је у Приштини и удаје се за Радована Радојичића – Пачкића из Иван Куле. Имају три ћерке и то Расосаву – Раду, Љиљу и Мирјану – Миру. После свих дешавања на Косову прелазе у Иван кулу, где су раније направили своју кућу и сада тамо проводе пензионерске дане. По некада сиђу и до свог стана који су купили у Куршумлији.

Радосава – Рада 1963 завршава школовања у Приштини и то медицински факултет.Почиње са радом у Медвеђи и као млад лекар удаје се за Горана Петровића из Медвеђе. Имају две ћерке близнакиње Бојану и Миљану и сина Лазара .Касније она специјализира педијатрију и наставља рад у Медвеђи. Ћерке су сада студенти медицине у Београду а Рада живи и ради у Лесковцу.

Љиља – 1966 завршава школовања у Приштини и то медицински факултет. Почиње са радом у Приштини. Удаје се за колегу Слађана Тимотијевића. Имају 2 ћерке Даринку -Дашу и Тијану . После свих дешавања на Косову селе се за Београд. Љиља је специјалиста интерне медицине врло успешна, начелник оделења у болници у којој ради а Слађан је познати врнси ортопед, начелник оделења Ортопедије на Бежаниској коси. Ћерка Даша је одличан студент медицине. Живе на Шумицама у Београду.

Мира – 1974 завршава основну и средњу школу у Приштини. Почиње правни факултет у Приштини, али завршава вишу правну. Живи и ради у Беогртаду, није се удала и нема потомство.

 

МИЛИВОЈЕ – ДЕЛИБАША Радосавов 1936 –

Миливоје Радосавов рођен је у с.Горњи Гајтан на Радан планини, Општина Медвеђа. Као млад остаје без оца, али као најстарије мушко дете је велика подршка мајци Новки за бригу о осталој деци.Осмогодишњу школу завршава у Куршумлији а средњу шумарску у Краљеву. Каријеру шумара почиње и завршава на територији општине Медвеђа.Важио је за једног од најпознатијих шумара на читавој територији и када нико не може да заврши посао то је могао Делибаша.Шибали су га јаки ветрови и олује како је сам знао да каже али је ипак опстао у служби и дочекао пензију без мрље на свој лик. Важи за великог породичара.

Оженио се са Стојом од Микарића из Богуновца. Има три ћерке, Соњу, Стану – Ташу и Марију.

Живи и пензинерске дане проводи у Медвеђи, мада је доста клонуо духом када му је умро најмлађи брат Душан кога је неизмерно волео.

 

Соња Миливојева 1965 – рођена је у Медвеђи где завршава основну и средњу школу. Пољопривредни факултет завршава у Приштини.Ради као инспектор у Приштини.Склапа брак са Вучином Јанићијевић из Вучитрна који је командир станице полиције у Вучитрну. После свих дешавања на Косову прелазе за Београд, где и сада живе и раде. Вучина је у Београду био врло успешан официр у Жандармерији и као пуковник од скора одлази у пензију. Имају ћерку Кристину – Кићу која је ученик ИИИ Београдске гимназие. Живе и раде на Вождовцу.

 

Стана – Таша Миливојева 1967 – рођена је у Медвеђи где завршава основну и средњу школу. Пољопривредни факултет завршава у Приштини.Ради као инспектор у Приштини.Склапа брак са Душаном Мркајићем који је био командир станице полиције у Приштини. После свих дешавања на Косову прелазе за Котор где она наставља послове инпектора пољопривреде а Душан је командир станице полиције Котор. Имају ћерке Анастасију и Агнију. Оне су сада ученице основне школе у Котору а Душан је отишао у пензију, а Стана је врло успешан и познат инспектор у целом крају Котора, Будве и Херцег новог.

 

Марија – Миливојева 1973 – рођена је у Медвеђи где завршава основну и средњу школу. Завршава и Вишу школу за царинике. Почиње да ради у саобраћајној полицији у Медвеђи а касње у Жандармерији у Нишу, где и сада живи и ради.Није удата и нема деце.

 

 

ДРАГО – Ђуро Радосавов 1944 –

Драго Радосавов рођен је у с.Горњи Гајтан на Радан планини, Општина Медвеђа. Као млад остаје без оца, али успева да заврши занат за машинбравара у Приштини. Највећи део радног века проводи у Новом Саду, где је напредовао и доспео до шефовске функције у својој струци, а био је врло активан у синдикату. Као и деда по коме носи име много је волео жене и дружио се са њима.Оженио се са Јоком од Убипарипа из Мркоњић града БИХ. Има ћерку,Александру.

Живи и пензинерске дане проводи у Новом Саду.

 

Александра – Сандра Драгова 1973 – рођена је у Новом Саду где завршава основну ,средњу школу и Учитељски факултет. Ради као учитељица у Новом Саду. Склапа брак са Славишом Рујевић и има синове Марка и Виктора који су ученици основне школе. Разводи се са супшругом и сада живи и ради у Новом Саду.

ДУШАН – Брко Радосавов 1948 – 2006

Душан Радосавов рођен је у с.Горњи Гајтан на Радан планини, Општина Медвеђа. Као млад остаје без оца, али успева да заврши машинско техничку школу а касније и вишу машинску. Највећи део радног времена је био у ЈРБ – Београд где је стигао до директора општих послова. Био је изузетно способан човек, познавао је многе људе и завршавао је свима послове за које су тражили помоћ.Иначе је уопште био спретан и окретан и за бацање камена са рамена, скок у даљ, косач првокласни, добар фудбалер, скијаш, пливач, нема зашта га није било а на крају перфектан играч многих карташких играча а у таблићу нико му није био раван. Жени се са Милијаном од Петрушића из Гајтана, са њом има сина Николу и ћерку Тијану. Становао је на Бановом брду али га је болест прерано напала, није се на време контролисао и лечио и умро је у 58- ој години живота.

 

НИКОЛА – Ниџа Душанов 1974 –

 

Никола је рођен у Београду, завршава гимназију као изузетно добар ученик, али због добрих услова живота и свих лепота које такав живот носи покушавао је да студира више факултета али нажалост ни један није завршио. Оженио се са Сањом и сада жини у Немачкој. Још увек немају деце.

 

Тијана – Тића Душанова 1977– рођена је у Београду где завршава основну ,средњу школу и Правни факултет. Ради као правник у Београду. Склапа брак са Јованом Петровићем и имају две ћеркице. Живе на чукаричкој падини у Београду.

 

 

РАДОМИР – Бато Драгов 1913 – 1964

 

Радомир – Бато је рођен 1913 године у с.Селишту код Куршумлије од мајке Стане Булатовић, која је била друга по реду жена Драга Делибашића. Како је она трагично страдала, он као мали дечак негде 1920 године прелази са браћом Радулом и Радосавом да живи код тетке Марије у Гајтану. Живео је једно време са једним па са другим братом и најзад је себи направио кућу и припао му је део имања. Није се женио и нема потомство. Важио је за једног доброг и праведног човека који је био поштован , цењен и уважаван и често позиван у мировна већа када су се решавали било какви проблеми у селу. У 51 години живота 1964 године на Томин дамн умро је изненада од срца.

 

 

Село Селиште код Куршумлије

 

У Селишту код Куршумлије се насељава породица Јакше Делибашића по доласку из Црне горе негде око 1855 године. Ту је била стара граница према Косову где су још увек владали турци. Крчили су зараслу шуму и стварали себи њиве и ливаде, а имали су и честе чарке са турцима где су страдала браћа Милан и Илија. Касније као наследници од укупног имања које је око 30 хектара су остали Ђуза, Благота и Драго.

Иначе Селиште је удаљено 4 км од центра Куршумлије, на надморској висини је на неких 500 метара и пријатна је атмосвера, може се рећи, нека врста ваздушне бање. Има изузетан поглед и са тригонометра који се зове Шанац а непосредно је изнад кућа Делибашића види се до Подујева и Косова поља. Види се и Соколов Вис и Равна планина.

Успевају све пољопривредне културе, земља је плодна а проблем је што нема пуно извора већ се користе бунари за пијаћу воду. Иако је тако близу Куршумлији никада није било аутобуса који би саобраћао до села већ се ишло пешке , тракторима или сада аутима мада је пут макадам у доста лошем стању.

 

Сада у Селишту има две куће од Алексе Ђузиног и Миодрага Драговог која је више као викендица.

 

 

МИОДРАГ – Мијо велики Драгов 1929 – 1999

 

Миодраг – Мијо велики је рођен 1929 године у с.Селишту код Куршумлије од мајке Росе, која је била трећа по реду жена Драга Делибашића. Он је био најмлађи Драгов сини био је млађи и од појединих својих братанаца. Завршио је основну и средњу школу у Куршумлији а каријеру је почео на царини . Касније је дуго радио у Дунав осигурању у Новом Саду. Иако само са средњом школом био је изузетно начитан, интелегентан па и образован. Добро је одувек зарађивао, живео боемски живот, пијо, пушио,јурио младе и лепе жене а и оне њега,често и коцкао.У касним годинама око четрдесете се оженио са једном изузетно дивном женом Миром од Милановића из Ресинца са којом је имао ћерку Драгану. Мијо је остао као једини наследник имовине Драга и Божа Делибашића у с.Селишту, а како није био задовољан својим потомством оставио је у аманет да буде сахрањен на имању где им је била направљена кућа када су се доселили из Црне горе у Селиште, да му ћерка не би продала бар тај део имовине. Касније је поред њега сахрањена и сестра Радмила – Рада која је била њему најближа по годинама и која је живела у Куршумлији па је била и највише везана за њега.

За Мија је било специфично и то да је рођен 31. Децембра 1929.године и да је на дан рођендана 1999. Године у поноћ дотеран у Селиште да би био сутрадан сахрањен са навршених 70 година живота. И последња жеља Мију је била да му се изради споменик од природног камена а никако од мермера што је нормално и одрађено са доста напора и мука.

 

Драгана – Мијова 1972 – рођена је у Новом Саду где завршава основну ,средњу школу и факултет за васпитачицу. Ради као васпитачица на Новом Београду . Склапа брак са Жарком Сутуром и има 2 сина који су ученици основне школе.

 

 

 

БОРИВОЈЕ – БОРКО Милованов –Ибро

Рођен у село Риђане око 1840г.Жена Боркова се звала Итана. Са њом има Има синове: МИЛОВАН, БОЖО погинуо на Солунски фронт, СТЕВАН погинуо у одступници Српске војске преко Албаније за Крф. НОВАК стријељан у Бугааској, МИЛОСАВ, ЈОКСИМ И РАДОСАВ погинуо у први свјетски рат и кћери Божана и Љубица.

Борко је одселио у Куршумлију. Његови синови су били учесници првог свјетског рата. Њих четворица су дали своје животе за слободу земље у првом свјетском рату.

 

МИЛОВАН Борков

Рођен у село Каменско 1874 г.Оженио се Милосавом родом од Килибарда. Има синове МИЛОРАДА погинуо у први свјетски рат и ОБРАД и кћери: Анђелија удата у Бјелетића, Роксанда удата у Павловића, Стојанка удата у Стојановића.

 

МИЛОРАД Борков 1922 – 1941

Милорад је Служио војску у краљевој гарди, нестао у други св. рат.

 

ОБРАД Милованов

Обрад је рођен 1929 г.

Има три сина : РАДОВАНА, РАДОСЛАВ – Дадо и РАДОСАВ-Баћко, и кћери Радмила и Радуна. Радмила рођена 1954, удата за Мићу Илића,има кћерку Даницу удата Нешић, има кћерку Дуњу. Радуна рођена 1954 г. удата за (кћери Радуна и Радмила удата за пок. Синишу Милетића има сина Дејана и кћерку Маријану.у Илића долазила 1997г у Никшић и распитивала за рођаке нијесмо се срели јер нијесам био кући.

 

РАДОВАН Обрадов 1949 – 2012

Радован је рођен у мјесто Рашевац, Куршумлија. Живио је у Куршумлији и бавио се писањем и новинарским радом. Због књиге ,, Највећи криминалац Топлице“ 1998 г одлежао је 3 мјесеца у затвору, оптужен од стране милошевићевих комуниста из Прокупачког краја, јер су се многи из тог краја препознали у тој књизи. Књига је ипак изашла о чему су новине за дуго писале попут наслова ,, Аутор у затвор књига у излог“. Послије одласка у пензију живио је у Куршумлију гдје је иначе провео цијели вијек, и посветио се писању и сликарству. Оженио се Бранком родом Петровић. Има сина АЛЕКСАНДРА и МИОМИРА и кћерку Бојану. Бојана је рођена 1976 г. ,није удата.

08. 02 2012 године новине јуГмедиа из Лесковца су објавиле следећИ чланак. КУРШУМЛИЈА – Новинарска легенда топличког краја Радован Делибашић преминуо је јуче у 63. години живота. Током богате каријере био је дописник многих домаћих и страних медија, попут дневних новина „Политика експрес“, „Блиц“, „Вечерње новости“, „Глас јавности“, „Курир“, као и дописник „Франкфуртских вести“ и Радио Дојче велеа“, али је радио и за многе часописе.

Својим текстовима је указивао на све оно што је негативно, неприхватљиво, знао да подржи слабе и нејаке, али и вешто умео да прикаже лепоту, историју и културну баштину топличког краја.

Бавио се публицистиком и књижевношћу. Сахрањен је у Куршумлији на гробљу у Данковићу.

АЛЕКСАНДАР Радованов

Александар је рођен у Прокупљу 1974 г. Послије основне школе завршио је гимназију у куршумлији. Једно вријеме је радио у Планинку. Оженио се Далиборком родом од Благојевића. Сањом има сина ЂОРЂА. После извесног времена развео се.

ЂОРЂИЈЕ Александров

Ђорђе је рођен у Прокупљу 2005 г.

МИОМИР Радованов

Миомир је рођен у Нишу 1978. г. Није ожењен и без сталног запослења је. Наследио је родитељску пензију. Због болести родитеља није био у могућности за неко више школовање, па је касније завршио курсеве дактилографије и рачунара

РАДОСЛАВ Обрадов

Радослав је рођен у Рашевац, Куршумлија 1952 г. Завршио је основну школу и неке електро-курсеве . Радио је као монтер у Минел за далеководе, а неко вријеме по иностранству. Сад је у пензију, живи у селу Плочник, а има породичну кућу у Куршумлији.. Ожењен је Зорицом родом од Васиљевића. има сина СЛОБОДАНА рођен 1977 г., неожењен и кћерка Славица рођена 1982 г. удата у Томића, има дјецу Јану и Алексу.

СЛОБОДАН Радославов

Слободан је рођен 1977 г. Завршио је правни факултет. Сада има приватну фирми и бави се трговином. Живио је и радио у Куршумлији а сада кад су купили кућу у село Плочник, општина Прокупље, живи тамо са родитељима..

РАДОСАВ Обрадов

Радосав је рођен 1962 г. у Рашевац Куршумлија. Ожењен је Бисерком родом Танасковић, има Сина МИЛОША И кћерку Милену рођена 1987 г., неудата.

МИЛОШ Радосавов

Милош је рођен 1989 г. у Куршумлији, неожењен.

 

 

Потомство ЈОКСИМА Боркова

Има сина ЂОКА

 

ЂОКО Јоксимов

(Ђоко је био жандарски наредник, живјели су у село Коморане, Косово,

Има синове МОМЧИЛА умро у 33г и СВЕТИСЛАВА – Света умро у 34г

 

Потомство МИлосава Боркова

Милосав је дошао из Гајтана околина Медевеђе и населио се у Коморан код Глоговца на Косово. Милосав је био жандарм у Краљевини Југославији. Краљ му је тамо поклонио земљу као заслужном ратнику из првог св. рата. Иначе Коморан је био насељен заслужним и одликованим српским борцима из балканских и првог свјетског рата. око 1935 г. преселио је са породицом у приштину.

Има синове ТОМИСЛАВА, СЛОБОДАН нема мушко потомство и НЕНАД.

 

ТОМИСЛАВ Милосавов 1930 -2008

Томислав је рођен у Коморане. Кад је имао око пет година Милосав је преселио у Приштину са породицом.Томислав је био војно лице. Био је једно вријеме на караули према Албанији, затим прешао у Приштину одакле се веома млад пензионисао као поручник. Ожењен је Оливером. Има синаве: ДРАГА, ЗЛАТКА и ВИТОМИРА. Томислав је умро у Београду гдје је и сахрањен.

 

ЗЛАТКО Томиславов

Златко је рођен 1954 г. у Приштини. Радио је у музеј у Приштини. Та фирма је пребачена у Београд, и још има радни однос у тој фирми, али не ради. Ожењен је Весном родом од Перића. Има синове ИВАНА и МИЉАНА и кћерку Миљану, удата у Горњи Матијевац код Ниша, за Владимира Чајића. Има сина Душана и кћерку Лану. Златко живи у Горњи Матијевац код Ниша.

 

ИВАН Златков

Иван је рођен 1979 г. у Приштини.Завршио је саобра ћајну школу. Радии у Нишу као конобар, гдје и живи. Ожењен је Санелом, још немају дјеце.

 

МИЉАН Златков

Рођен је у Краљево 1990 г Тренутмо живи у Нишу. Завршио је машинску техничку школу. Није ожењен. Живи у породичној кући Горњи Матејевци, Ниш.

 

ВИТОМИР – Вита Томиславова

Витомир је рођен у Приштини 1957 гдје му је отац доселио из доселио из коморана . Ради у електрани у Великим Црљанима .Ожењен Слободанком. Има кћерке Бојану рођена 1999 г. студира дефетолошки факултет, и Јелену похађа техничку школу у Београду. Витомирова породица живи у Београду.

 

ДРАГО Томиславов

Драго је рођен у Приштину 1959 г.Завршио је пољопривредну школу у Приштини. Драго је 2000- те г. преселио у Сићево гдје живи. Ради као самостални предузетник. Оженио се Невенком родом од Раденовића.

Има сина БОЈАНА и кћерку Мају. Маја је удата за Дејана Марковића у Матејевац код Ниша, има сина Вука и Кћерку Екатарину, ради као психолог.

 

БОЈАН Драгов

Бојан је рођен у Ваљево 1987 г. Завршио средњу школу, без запослења.

 

НЕНАД Милосавов

Ненад има сина ВЛАДИМИРА

 

Потомство МИТРА Миливанова-Ибра

Рођен у село Риђане око 1840 г.

Да је Митар живио у село Каменско види се по томе што су пописана његова дјеца 1879 г у сло Каменско: Милосав 10 г. Ристо 9 г. и Петар 6 г. У балканским ратовима помињу се у гоњо трепачкој ћети, којој су припадали војници из Гоњих трепача и Буска. Што значи да је Милованов из села Каменска преселио на Бусак у Брезова Дола.

Има синове МИЛОСАВА, ПЕТРА И РИСТА

 

Потомство МИЛОСАВА Митрова рођен у село Каменско око 1880г

Имаа синове МИТРА И НИКОЛУ умро као дијете

 

Потомство МИТРА Милосавова 1893-1974

 

Митар је рођен у село Бусак засеок Брезова Дола. Бавио се земљорадњом и сточарством. Женио се два пута. Са првом женом, Митром, родом од Миљанића имао је сина МИРКА и кћерку Радојку. Радојка се удала у Србију. Има три кћерке. Са другом женом Госпавом, родом од Орбовића, Митар има Сина ДУШАНА и кћери: Јелена удата за Мирка Попару са Буска, са њом има сина и три кћери, син је не ожењен, најстарија кћерка је умрла у 16г, друге двије су удате. Љубица Митрова удата за Милоша Раичевића, има два сина и двије кћерке , Зорка умрла млада, Ружа је удата за Љубишу Суботића из Кусида, имају сина и кћерку. Анђа удата за Мома Мумовића из Горњег Поља имају сина и кћерку обоје у браку.

У књизи ,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 г. Писац Милутин Радованов Драшковић“ Митар се помиње на стр. 467 недорастао за војску, стр 467, датум 8. Авг 1914 г. на стр.735 , дат 11. Јун 1915 г. је примљен у чету.

 

МИРКО Митров

Мирко је рођен на Бусак засеок Брезова Дола 1941 г. Основну школу је завршио у Трепча Радио је у грађевинско предузеће. Ожењен је Миленом родом од Огњеновића. Са њом је имао сина БОРИСАВА –Боро и кћери: Данку, Оливеру и Ану. Милена је умрла 1996г

 

БОРИСАВ –Боро Мирков

 

Борисав је рођен у Никшић . Основну и средњу школу је завршио у Никшић. Бави се приватмим дјелатностима, занатство-керамичар. Ожењен је Милицом Кољеншић. Има синове НИКОЛУ и АНДРЕЈА и кћерку Машу.

 

НИКОЛА Борисов

 

ДУШАН Митров

Душан је рођен 1947 г. на Бусак, засеок Брезова Дола. Основну школу је завршио у Трепча. Занат у Никшићу. Ради као грађевински радник. Из првог брака са Милосавом родом од Мијатовића има синове ВЕЛИБОРА и ВЛАДАНА и кћер Велиборка , удата за Зељка Рабреновица из Бијелог Поља , зиве у Никшић, Имају Алексу и Монику. Са другом женом Даницом родом од Говедарицаима има Марију, студент.

 

ВЕЛИБОР Душанов

Велибор је рођен у Никшићу 1977 г.. Ожењен је Јасном Зиројевић из Драгове Луке. Има кћери Дарију и Иву.

 

ВЛАДАНА Душанов

Владан је рођен у Никшићу 1978 г.

 

Потомство ПЕТРА Митрова 1863 – 1915

Из книге ,,Баталион Рудински-трепачки 1912-1915 издање Београд 2002 Писац Милутин Радованов Драшконић“Види се следеће ,,Петар М. Делибашић учествовао је у реченим ратовима, ( мисли се на балкански и први св. Рат. )владања је доста доброг, свршио регрутско вјежбање, врши десечарске дужности од 10 авг. 1915 г.био је прије десечар па поласком у америку изгубио је тај чин, те пошто се данас показало упражњено мјестоу истој десечарији то предлажем да се исти произведе у чин десечара.“

Из кмјиге ,,Никшићке рудине у борби з слободу- Милан Мићуновић издање 1989г“ пише следеће, ,, Делибашић Митра Петар рођен у Горњим Трепчима 1863 г, а погинуо новембра 1915 г. на Вардару код Билеће.

Петар је рођен у Брезова Дола , Горња Трепча Никшићке Рудине. Оженио се Савим родом од Елезовића.Сава је са синовима Луком и женом Лукином Великом и сином Андријом колонизирала у Војводину ,Кула. ( Књига ,,Колонизација Црногораца у кулу 1945 – 48 г.“ писац Дамјан Миљанић и Слободан Б. Медојевић. ) Петар има синове САВА нема мушко потомство, СПАСОЈЕ нема мушко потомство, ЛУКА, АНДРИЈА И РИСТО.

 

 

ЛУКА Петров 1912 – 1989

Лука је рођен у засеок Брезова Дола, Бусак , Рудине код Никшића. Колонизирао је у Војводину , Кула 1946 г.Оженио се Великом родом од Антовића. Имају сина РАДОСЛАВА И кћерку Миру и Вуку. Мира је била у Стијеповића. Има сина Милана и кћерке Мину и Милену. Вука је умрла као дјевојчица. Лука је сахрањен на православном гробљу у Кули.

 

РАДОСЛАВ Лукин

Радослав је рођен у Кули. Ожењен је Маријом, родом Козарски. Радослав има синове ПЕТРА и МАРКА

 

ПЕТАР Радославов.

Петар је рођен у Кулу. Ожењен је Биљаном родом од Радуловића . Имају сина ЛУКУ И кћерку Мину. Незапослен.

 

ЛУКА Петров

 

МАРКО Радославов

Рођен је у Кули. Није ожењен.Незапослен.

 

САВА Петров 1904-1961

Сава је рођен у Брезова Дола, Бусак. Жена му се звала Милка. Имали су кћерку Милосаву. Милосава је рођена 1941 г. Умрла је 1981 г. И сахрањена код оца на трепачком гробљу.

 

АНДРИЈЕ Петров 1913 – 1993

Андрија је рођен у засеок Брезова дола Бусак, Никшићке Рудине. Колонизирао је у Војводину,Кула 1946 г. Оженио се Станом родом од Спасојевића. Има синове ДРАГАН И ВОИСЛАВ и кћерка Љубица . Љубица( 1950- 2010 ) удата за Митра Драгаша из Сивца, има сина Слободана и кћерку Ану. Слободан је ожењен Миром Голић имају кћерку Тамару и Тању. Ана је удата у кулу за Илију живковића. Имају сина Луку. Андрија је сахрањен на православном гробљу у Кули.

 

ВОЈИСЛАВ Андрин

Воислав је рођен у Кулу 1948 г. Бави се пољопривредом. Није ожењен . Живи у Кули.

 

ДРАГАН Андрин

Драган је рођен у Кули 1955 г. Бави се пољопривредом. Живи у ванбрачној заједници са Вером Трчак имају сина МИЛОША и кћерку Марину рођена 1987 г. Марина је удата у Савином Селу за Игора Хмару.Имају кћерку Машу рођена 2007 г. И сина Матију рођен 2012 г.

 

МИЛОШ Драганов

Милош је рођен у Кулу 1991 г. Студира журналистику у Новом саду.

 

РИСТО син Петра Митрова ( живе на косову ) Има синове ОБРЕНА И ЈОВАНА Јован нема потомство.

 

ОБРЕН Ристов

Има синове ГВОЗДЕНА И МИОМИРА

 

ГВОЗДЕН Обренов

 

МИОМИР Обренов

 

РИСТО син Митра Милованова –Ибра

 

Ристо је био учесник балканских и првог св. Рата. Помиње се у књизи ,,Баталион Рудински-Трепачки 1912-1915 , издање Београд 2002г Милутин Радованов Драшковић,, на старанама 683, 694, 774.

У кмјизи,,Никшићке Рудине у борбама за слободу –М Мићиуовић изд.1989 г. пише следеће ,, Делибашић Митра Ристо – рођен у Горњим Трпчима , стријељан 1917 г. на Вилусима.

 

ДЕЛИБАШИЋИ СПУЖАНИ

Најстарији пас Милоје –Делија- Вилотије – Јездимир – Борко – Милутин – РИСТО

 

Потомство МИЛУТИНА Боркова

Има синове РИСТА , БЕША, ПЕТРА И СТЕВАНА нема мушко потомство

 

Потомство РИСТА Милутинова

Има синове ДЕЛА ,ВИДА, ЈОША ? ,ово је све под знаком питања, обичном оловком пише ,, сви Делибашићи у Спужу су од Дела –Тома Ристова.,, моја примједба Деле је највјероватније извучено из презимена Делибашић.

 

Потомство ДЕЛА Ристова

Има сина ТРИФКА

 

Потомство ТРИФКА Делева

Има сина МИТРА

 

Потомство МИТРА Трифкова

Има синове МИЛАДИНА И БОЖИДАРА

 

Потомство МИЛАДИНА Митрова

Има сина ДЕЈАНА

 

Потомство ДЕЈАНА Миладинова

Има сина ИВАНА.

 

ПотомствоИВАНА Дејанова?

 

Потомство БОЖИДАРА Митрова

Има сина ЖЕЉКА

 

Потомство ЖЕЉКА Божидарова?

 

Потомство ВИДА Ристова

Има сина МИХАИЛА

 

Потомство МИХАИЛА Видова

Има сина ДРАГАНА

 

Потомство ДРАГАНА Михаилова

Има синове ГОРАНА И БОЈАНА

 

Потомство ГОРАНА Драганова

Потомство БОЈАНА Драганова?

 

Потомство ЈОША Ристова

Има синове : МИШУРА, БОЖА И ЛУКУ

 

Потомство МИШУРА Јошова

Има синове РАДОЈА погинуо на Скадар 1912 год., ВУКОТУ погинуо на Скадар 1912 год. као барјактар, И ЂОРЂИЈА.

 

Архив Цетиње ,, Протокол погинулих , умрлих или иначе несталих војника у ратовима 1912, и 1913 год.под редним бројем 2370 уписан је Вукота Мишуров Делибашић, четни барјактар у Нов. чети, погинуо на Дечићу 27 септембра 1912.

под редним бројем 2371 Никола Ђоков Делибашић, Нов. чета погинуо на Мус. главицу 25 јануара 1913 г.Под бројем 2372 Лука Јошов Делибашић, четни барјактар, у Нов. селској чети Разболио се улогору, умро кући. ИЗ новоселске чете погинуло је 25 бораца.

 

Потомство ЂОРЂИЈА Мишурова

Има синове: ДУШАН-ДУШКО И СЛОБОДАН нема мушко потомство.

 

Потомство ДУШАНА Ђорђијева

Има сина ИГОРА

 

Потомство ИГОРА Душанова?

 

Потомство БОЖА Јошова

Има синове МИЛОВАН није се трагао и ВАСО.

 

ВАСОБожов

Васо је ожењен Маријом родом од Стаматовића.

Васо је рођен у Бару. Има синове МИЛИЈА – Миша, МИХАИЛО – Бањо, ДАНИЛО – Дано и СЛОБОДАН – Слобо. Васо је умро у Бару гдје је и сахрањен.

 

МИЛИЈА – Миша Васов

Има сина БРАНКА – Брана

 

БРАНКО – Брано Милијин

Има сина ЛУКУ

 

ЛУКА Бранков

 

МИХАИЛО – Бањо Васов

Михаило јебио војно лице пензионисан као Пуковник.Има синове ЖЕЉКА И БОРИСЛАВА

 

ЖЕЉКО Михаилов

Има сина ДАНИЛА и ?

 

БОРИСЛАВ Михаилов

Има сина Зорана

 

ДАНИЛО – Дано Васов 2037 – 2003

 

Данило је рођен у Бару.Завршио је вишупедагошку школу. Радио је као наставник и дуго времена у СО Бар, одакле се пензионисао. Играо је фудбал, и био један од најбољих фудбалера свих генерација из Бара. Играо је за Морнар из Бара, Ловћен Са Цетиња, Челик из Никшића, и једну сезону је провео у Мостару. Касније је радио као тренер Младих категорија којима је посветио пуно пажње. Хонорарно као пензионер радио је као спортски извјештач за лист Побједа.

У бару се сваке године одржава меморијални турнир ,,Данило Делибашић“ за млађе категорије.

Оженио се Босиљком родом од Ратковића. Са њом има сина ВАСА и кћерку Данијелу ( 1975 ), била удата у Поповића, разведена има сина Лазара.

 

ВАСО Данилов

Васо је рођен 1973 г. у Бару. Завршио је вишу поморску школу. Има приватну фирму која обавља више дјелатност које су имале назив,, Делтеx“, и ,,Делтеx до“ а сада ,,Ла Петит Цхатеау“ . Ожењен је Бранком родом од Гломазића. Има сина ДАНИЛА. Васо живи у Бару са породицом.

 

ДАНИЛО Васов

Данило је рођен у Бару 2012 г.

 

СЛОБОДАН Васов

Нема потомство.

 

Потомство ЛУКЕ Јошова

Има синове САВО нема мушко потомство, и ЈОВАН.

 

Потомство ЈОВАНА Лукина

Има сина ШПИРА

 

ШПИРА Јованова

Има синове ЗОРАНА И ЗДРАВКА нема јос мушко потомство???

 

Потомство ЗОРАНА Шпирова

Има сина БОЈАНА

 

Потомство БОЈАНА Зоранова?

 

ДЕЛИБАШИЋИ –БЕШОВИЋИ ТРЕПЧАЊАНИ

Најстарији пас Милоје –Делија – Вилотије – Јездимир – Борко – Милутин – БЕШО

 

БЕШО Милутинов

О Бешу се незна пуно. Живио је Под Киту. Ту је највјероватније дошао кад и остали Делибашићи из села Риђана. Има синове ТОМИЦУ РАДОЈА и ТРИПКА . За беша ми је причао отац да га је неко убио на трг у Котору кад је ишао у тргоивину. Пришао је човјек и питао ,,Јеси ли ти Бешо Делибашић – јесм“ одговорио је Бешо. Тада је тај потегао пушку и опалио му у прси.

 

ТОМИЦА Бешов

( према мојим сазнањима Томица је био Бешов , Б ешо Милутинов . Томица је имао брата Радоја ,који је живио под Киту, чије имање се и данас зове имање Стане Радојеве, жене Радојеве. Послије досељења Делибашића из Риђана Милутин се населио под Киту .Томица је касније купио имање у Горња Трепч, а Радоје остао под Киту.Радоје није имао мушко потомство.

 

ТОМИЦА Бешов

Томица је рођен Под Киту. Кад се оженио купио је имање у Горња Трепча. Имао је синове АНТА И МИЛОША.

 

АНТО Томичин… -1915

Анто је рођен у Горња Трепча.

У књизи ,,Баталион Рудинско-Трепачки 1912-1915 издахје Београд 2002. Писац Милутин Радосавов Драшковић“У извјештају на страни145 од дат, 3 јан 1915 г пише ,,да је рањен Анто Томичин Делибашић војник прве чете ,, Анто је одпуштен кући на кућно лијечење. Касније је подлегао тим ранама. Сахрањен је на трепачком гробљу.

Антова жена Марија била је родом од Ћоровића са њом је Анто имао синове СТАНОЈА, ПЕРА, МИРКА И ВИДАКА

 

СТАНОЈЕ Антов

Станоје је рођен у Горња Трепча. Оженио се Јагодом родом од Бабића из Херцеговине. Има синове МИЛОСАВА И РАДОВАНА.

Станојеви потомци имају имање у Горња Трепча.

 

МИЛОСАВ Станојев

Милосав је рођен у Горња Трепча. Радио је при војсци као заставник. Живио је у Славонском Броду гдје се и оженио Мирјаном родом изХерцеговине.

Има синове ЉУБОМИРА И ЗОРАНА. Милосав је сахрањен у Славонски Брод.

 

ЛИУБОМИР Милосавов

Љубомир је рођен у Славонски Брод. Једно вријеме био у САД. Тамо се оженио и има кћерку у америку. Живи у Загреб.

 

ЗОРАН Милосавов

Зоран је рођен у Славобнски Брод. Има сина и кћерку. Живи у Загреб гдје ради при полицији.

 

РАДОВАН Станојев

Радован живи у Власеницу. Ожењен Велинком. Велинка је умрла. Има сина НИКОЛУ и кћер Ренату

 

ЊКОЛА Станојев

Никола живи у Београду, има двије кћерке.

 

ПЕРО Антов 1906-1997

Перо је рођен у село Горња Трепча. Бавио се земљорадњом и сточарством. Једно вријеме је радио као шумски радник, тако да је стекао оскудну пензију. Ожениосе Љубицом родом од Самарђжића. Са њом је имао синове КРСТА И МИЛИНКА и кћери Милосаву Удата у Николића, Луцију удата уБабића и Мику удата у Јоковића . Перови потомци имају имање у Горња Трепча.

 

КРСТО Перов

Крсто је рођен у Горња Трепча 1950 г.. Основну школу је завршио у Трепча, Гимназију и економски факултет у Никшићу. Једно вријеме је радио као рачуновођа у Пилани ,,Јаворак“ у Никшићу. Ожењен је Станом родом од Думнића. Има сина ИВАНА и кћери: Марију, Драгану и Ивану. Марија је удата за Милутина Јовановића. Драгана је удата за Желљка Тадића, има сина Петра и кћерку Александру. Ивана удата за Драгана Албијанића има сина Тома и кћерку Ксенују.

Крсто има кућу у Драгову Луку у Никшић у којој живи са породицом. Кућа је рађена 1963

 

ИВАН Крстов

Иван је рођен у Никшић 1984. Завршио је машинску техничку школу. Запослен у лутрију Црне Горе. Живи у никшићу.

 

МИЛИНКО Перов

Милинко је рођен у Горња Трепча 1956 г.. Основну школу је завршио у Трепча, Средњу у Никшић. Запослио се у пилану ,, Јаворак у“ у Никшићу гдје је радио до пензије.. Милимко има кућу у Ћеменца гдје живи са породицом. Кућа је направљена 1973 г.Ожењен је од Ћоровића. Има сина МАРКА и кћери Мирјану и Мику. Милинко има имање на старевину у Горња Трепча, Рудине.

 

МАРКО Милинков

Марко је рођен у Никшићу 1990 г. Завршио је средњу школу.

 

МИРКО Антов 1908-1978

Мирко је рођен у горњим трепчима. Бавио се земљорадњом и сточарством. Ожењен је Видосавом родом од Божовића .са њом је имао синове ТОМИЦУ нема мушко потомство, МОМЧИЛО БОЖО умро као дијете и кћерку Дару, умрла као дјевојка и Душанка такође унрла као дијете.

Мирко је сахрањен у породичној гробници код цркве у трепча.

 

ТОМИЦА Мирков

Томица је рођен у Горња Трепча 1953г. Основну школу је завршио у Трепча гимназију у Никшић, а правни факултет у Београд, гдје је докторирао права. Написао је шест књига из области права и око 50 радова.. Бави се планинарством. Написао је књигу о планинама и планинарењу. Одличан познавалац црногорских планина. Као планинар попео се на бројне врхове на Балкану, Алпима, Капатима, укључивши и више светских, као Елбрус, Мон Блан, Гросглокнер, Олимп И још неке друге. Зиви И ради у Београду.

 

МОМЧИЛО Мирков

Момчило је рођен у Горња трепча 1955 г.. Основну школу је завршио у трепча, гимназију у Никшићу, правни факултет у Никшићу. Радио је једно вријеме у администрацију у општину а затим као секретар у комуналном предузећу. Ожењен Весном од Мијушковића. Има синове ЖЕЛКА и ВЕЉКА. Момчило Живи у у породичној кући у Страшевину. Кућу је купио1987 г. Пензионисао се 2011 г.

Момчило има кућу у Страшевину Никшић у којој живи са породицом. Такође има имање у Трепча на старевину.

 

ЖЕЉКО Момчилов

Жељко је рођен у никшићу 1986г. Завршио је основну и Завршио је трећи степен електро металургија. Радио је у пилану јаворак. Тренутно без посла. Ожењен је Жељком родом од Милошевића из Вишњића Дола, Голија. Са њом има кћерку Невену рођена 2012 г. Живи у породичној кући Страшевина Никшић.

 

ВЕЉКО Момчилов

Велко је рођен у Никшић 1989 г. Завршио је основну школу. Тренутно без запослења. Живи у страшевину у породичној кући.

 

( Милош Томичин није постојао. Радосав Симов је ово уписао али о коме се ради није ми познато јер Антови потомци не знају да је Анто имао брата Милоша) Потомство МИЛОША Томичина

Има сина РАТКА

 

Потомство РАТКА Милошева

Има сина МИЛОША

 

Потомство МИЛОША Раткова?

 

РАДОЈЕ Бешов.

Радоје је рођен Под Киту, Доња Трепча. Био је ожемјен станом од Ћетковића крај цетиња. Са њом је имао једну кћерку која се удала у Врање. Послије Радојеве смрти Стана је продала имање рођацима комшијама и одселила код кћерке у Врање

 

ВИДАК Антов

Видак је био у партизанима. Не зна се како је погинуо. Брат Мирко је покушао да то открије, али постоје само нагађања.

 

ДЕЛИБАШИЋИ СЛАВОНЦИ

Најстарији пас Милоје – Вилотије – Јездимир – Борко – Милутин – ПЕТАР

 

Потомство ПЕТРА Милутинова

Има сина СВЕТОЗАРА

 

Потомство СВЕТОЗАРА Петрова (Светозар је имао надимак Раич )

Има синове ЂУРА, ТИМОТИЈА И МИЋА

 

ЂУРО Светозаров.

Ђуро је рођен у Чапригинцима. У том мјесту се бавио земљорадњом и сточарством.

Ђуроова жена се звала Љуба. Са њом је имао синове СТЕВА МИРКА И МАРКА нема мушко потомство

 

СТЕВО Ђуров 1900-1943.

Из списка страдалих у логорима у Хрватској у вријеме првог св. рата.

ДЕЛИБАШИЋ СТЕВО ЂУРО 1900 ОКУЧАНИ ЧАПРГИНЦИ СРБИН Начин смрти: УБИЈЕН Страдао/ла: ОД УСТАША Год. смрти: 1943Мјесто страдања: У ЛОГОРУ Логор: СТАРА ГРАДИШКА* Стратиште:

 

Стево је рођен у Чапригинцима. Бавио се земљорадњом и сточарством. Оженио се Аном родом од Туцаковића. Ана је рођена 1907 г. Са њом је имао синове ЈОАКИМ –ЈОЦО, ЂОРЂИЈЕ- ЂУКА нема мушкш потомство, и ВАСИЛИЈЕ –ВАСО

 

ЈОЦО Стевов

Има синове СТЕВА И ЖЕЉКА

 

СТЕВО Јоцов

Има сина НЕМАЊУ и БОЈАНА (1989Г)

 

НЕМАЊ Стевов

 

ЖЕЉКА Јоцов

Рођен је 1963 г . у Старој Градишкој . Живи у Београду. Ожењен је од Ковача из Фоче Има кћерку Јовану.

 

ЂОРЂИЈА-Ђука Стеванов

Има кћерке; Јасмина и Рајка.

 

ВАСИЛИЈЕ Стевов

Василије је рођен у Чапригинцима Нова Градишка 1938 г. Пресељава у Београд 1966 г. Има ССС. Радио је као монтер централног гријања, нешто мало по Хрватској, а остало по Србији до пензије. Василије је ожењен Ранком Родом од Јоновића. Рођена је у Сараорце код Смедерева, по занимању кројачица. Василије има са њом сина ЗОРАНА и кћерку Зорицу. Зорица живи у Италију и нема потомство. Василије живи у Београд.

 

ЗОРАН Василијев

Зоран је рођен 1968 г у Београду. Послије основне школе завршио је ССС, пети степен , механичар термо енергетских постројења. Ожењен је Јасном родом од Танасковића из Јагодине. Завршила је вишу економску школу. Са њом има сина НИКОЛУ и кћерку Ану. Ана је рођена 2005 г.

Зоран ради у Београду гдје живи са породицом.

 

НИКОЛА Зоранов

Никола је рођен у Београду 2009 г.

 

МИРКО Ђуров 1912-1945

Мирко је погинуо као партизан 1945 г на Папуку.

Има синове ПЕТАР МАРКО ЉУБО и Кћерку Мару, која је умрла као дијете.

 

ПЕТАР Мирков 1933-199*

Има синове ДЕЈАНА И ДРАЖЕН Живе у Београду

 

ДЕЈАН Петров?

 

ДРАЖЕН Петров?

 

МАРКО Мирков 1942 -1988

Има сина ВЛАДА

 

ВЛАДО Марков

 

МАРКО Ђуров 1918-1939

Нема мушко потомство

 

ТИМОТИЈЕ Светозаров

Тимотије је страдао у логору у јасеновцу.

 

ДЕЛИБАШИЋ НИКОЛА ТИМОТИЈЕ 1900 ОКУЧАНИ ЧАПРГИНЦИ СРБИН Начин смрти: УБИЈЕН Страдао/ла: ОД УСТАША Год. смрти: 1943 Мјесто страдања: У ЛОГОРУ Логор: ЈАСЕНОВАЦ Стратиште: Имао синове САВА као момак погинуо у први свјетски рат, и НИКОЛА

 

НИКОЛА Тимотијев

Има синове ПЕТРА, САВА, ДУШАНА нема мушко потомство, СПАСОЈЕ И ЉУБОМИР-ЉУБО нема мушко потомство.

 

ПЕТАР Николин

Има сина ГОРАНА трагично погинуо као момак

 

САВА Николин ???

 

СПАСОЈЕ Николин

Спасоје Николин је живио у Кумровцу.

 

МИЋА Светозаров

Мићо светозаров има синове ЋИРА И ПЕТРА

 

ЋИРО Мићов има синаове МИЛО И ИГЊО

 

МИЛО Ћиров

Мило има синове ПАНА ? и МИЛОША ( милош погинуо као дијете?)

 

ИГЊО Ћиров

Има сина Недељка ( 1988 г је живио у Окучане.? )

 

Делибашићи чије пасове неможемо уврстити у родослов

 

ДЕЛИБАШИЋИ ЈАНКОВИ

 

 

Податке о Матијиним потомцима сам добио од Јована – Јова Стеванова, Драгослава Вељкова и Горана Миланова. Ставио сам их под називом Делибашићи Јанкови, јер ми је рекао Горан Миланов да су их тако звали. Вјероватно по њиховоме претку Јанку на кога је изблијеђело сјећање. Славе Светог Николу.

 

МАТИЈА Делибашић

О Матији нема података. Његови потомци за славу имају Светог Николу.

Матија је имао сина ПАНТЕЛИЈУ.

 

ПАНТЕЛИЈА Делибашић 1878 – 1941

Пантелија је рођен у Чапргинцима. Живио је у том селу и бавио се земљорадњом и сточарством. Жена Пантелијина звала се Ваја. Са њом је имао синове СТЕВА – Побро и МИЛА. Пантелија је страдао од усташа у првом св. рату. ( у спску страдалих пише следеће:

ДЕЛИБАШИЋ ПАНТЕЛИЈА МАТИЈА ЧАПРГИНЦИ 1878

 

СТЕВО – Побро Пантелијин 1901 – 1981

Стево је рођен у Чапргинцима 1901 г. Живио је у том селу и радио као лугар. Године 1929 постаје члан КПЈ-у. Један је од организатора устанка у Западној Славонији.Учесник је НОРА И првоборац. Послије рата је постављен за управника шумарије Окучани одакле се пензионисао. Стево се оженио Аном од оца Сава И мајке Љубице. Отац Анин је дошао из Лике кад је она имала 4 године. Јовов отац се женио два пута.Са првом женом је имао кћерку Савку , која се удала за Васа Родића официра. Има двије кћери. Са првпм женом имао је сина Душана кога су усташе заклале заједно са дједом Пантелијом и стрицем Милом 18 септембра 1941 г. и још неким ближим и даљим рођацима. Са другом женом Аном имао је кћери: Љепосаву, Марију, Јованку Милку и Миру синове: ЈОВАНА – Јова, БРАНКА, МИЛАН и ДУШАНА. Љепосава је удата за Бошка Ђорђевића и живи у Београду. Има синове Драгана и Горана. Умрла је 1957 г у београду. Марија удата и живи у Данској. има сина Роберта и Бориса. Супруг јој је био Данац. Јованка је удата за Ђурић Веселинка- Браца, живи у Пули има два сина Аљошу и Небојшу. Милка и Мира Живе у Окучанима и нијесу удате.

 

ЈОВАН – Јово Стевов

Јово је рођен у Чапргинцима 1946 г. Окучани, Славонија 1946 год. Основну школу је завршио у Окучанима. Браварски занат, један дио у Сарајеву а други у Загребу. Двадесетак година је радио као бравар, вариоц, по бродоградилиштима. Како каже било га је свуда по бившој Југи осим у Црној Гори. Задњих 18 год. радио је у једној дипломатској мисији.( као возач умпрофора Загреб – Београд )Супруга му се зове Бранка и ради као књиговођа у Меркатору. Има сина ДАНИЈЕЛА, ради као инжињер у приватној поликлиници у Загребу.

 

ДАНИЈЕЛ Јованов

Данијел је рођен 1973 г. Оженио се 2008 г Има сина ЛУКУ. Живи и ради у Загребу као инжињер у приватној поликлиници.

 

ЛУКА Данијелов

 

БРАНКО Стевов

Бранко је рођен у Чапргинцима. Живи у Винковцима, има кћерку Јасмину живи у Аустрији. Бранко је имао и сина БОРИВОЈА који је умро 2006 г.

 

МИЛАН Стевов

Милан је рођен у Чапригинцима 1939 г. Основну школу је завршио у Окучанима а средњу војну школу у Загребу.Прве 4 г. радио је у Задру азатим добија прекоманду у Сарајево гдје ради до пензије. Оженио се нове 1963-64 г.Ранком родом од Остојића из Славоније, гдје јој се отац доселио из Лике. Са њом има сина ГОРАНА. Неколико задњих година пред рат 1991 г. живјели су у Окучанима, а након тога се настањују у Боснској Градишци. Миланова супруга је умрла 2010г а он живи са сином у Градишци.

 

ГОРАН Миланов

Горан је рођен 1964 г у Новој Градишци. До рата је живио у Сарајеву гдје је завршио основну а затим и средњу саобраћајну школу.Након одслуженог војног рока у панчеву завршава курс за милиционара у Сарајеву. Од 1987 г. до 1993 г. ради на Палама, одакле прелази у Градишку, гдје живи и ради. Оженио се 2003 г. Биљаном родом Ратковић. Са њом има сина Марка и кћерку Соњу, рођена 2007 г.

 

МАРКО Горанов

Марко је рођен у Градишци 2005 г.

ДУШАН Стевов

Душан је рођен у Чапргинцима. Живи у Врпољу, нема дјеце.

 

МИЛЕ Пантелијин 1907 – 1943

Миле је рођен у Чапргинцима, код Окучана Славонија. Живио је у том селу и бавио се земљорадњом и сточарством. Оженио се Маријом родом од Кордића. Има сина ДРАГАНА и ВЕЉКА и кћерке Анку ( 1940 ) удата у Ријеци у Сабитовића има сина Невена и кћерку Аријану. Невен има кћерку. Аријана је удата. Рада друга Милова кћерка ( 1946 ) удата у Ориолику за Живка Петровића, има Милорада и Светлану. Светлана је удата код Јагодине има сина и кћерку. Милорад има два ожењена сина. Миорадов и Светланин најстарији брат је погинуо од бомбе. Миле је страдао од усташа у другом свјетском рату.

Из списка страдалих у хрватским логорима ДЕЛИБАШИЋ МИЛЕ – 1907 ОКУЧАНИ ЧАПРГИНЦИ СРБИН*Начин смрти: УБИЈЕН Страдао/ла: ОД УСТАША Год. смрти: 1943 Мјесто страдања: У ЛОГОРУ Логор: СТАРА ГРАДИШКА Стратиште:

 

ДРАГАН Милов

Драган је рођен 1932 г. Оженио се Љубицом родом од Делибашића. Љубица има брата Марка и сестру Миру. Драган има сина ВЕЉКА и МИЛУНА

 

ВЕЉКО Драганов

Вељко живи у Београду.Радио је као полицајац. Оженио се Надом родом од Божића, има кћерке Дајану рођена 1990 г. удата у Рађеновића, и Јовану рођена 2000 г.

 

МИЛУН Драганов

Милун живи у Бања луци. Ожењен је од Винком родом од Гатића из Чапригинаца. Има кћерке Бојану удата Бјелић, има кћерку Мију. Друга милунова кћерка Јелена рођена 1997 г.

 

ВЕЉКО Милов

Велко је рођен 1935 г У чапригрнцима. Ожењен је Драгињом из Врбовљана крај Окучана. Има синове ДРАГОСЛАВА и СЛОБОДАНА.

 

ДРАГОСЛАВ Вељков

Драгослав је рођен у Нову Градишку 1966 г.Драгослав је ожењен Сенком родом од Маџаревића из Човча код Окучана. Има кћери Сару, Тамару и Касандру.

 

СЛОБОДАН Вељков

Нема потомство

 

АКСЕНТИЈЕ Делибашић

Податке о Аксентијевим потомцима дао ми је Ранко Милошев

Аксентије је имао Сина СТЕВАНА и још два сина и двије кћери којима Ранко незна имена.

 

СТЕВАН Аксентијев 1883 – 1957

Стеван је рођен Чапргинцима код Окучана, Славонија. Жена Стеванова се звала Сока. Са њом је имао синове МИЛОША, ВАСА, БРАНКА и СИМА

 

МИЛОШ Стеванов 1912 – 1986

Милош је рођен у Чапргинцима. Оженио се Петром родом од Дабића из Сиринаца 8 ( 1909 – 1957 ). Има синове РАНКА НИКОЛУ кћери Нада ( 1935 ), Недељка ( 1939 )

РАНКО Милошев

Ранко је рођен у Чапргинцима код Окучана Славонија. Ожењен је Хеленом родом Муллер ( 1949). Ранко има сина КРИСТИЈАНА

 

КРИСТИЈАН Ранков

Кристијан је рођен 1985 г.

 

НИКОЛА Милошев

Никола је рођен у Чапргинцима 1942 г.

 

ВАСО Стеванов

Васо је рођен у Чапргинцима. Има сина, ДУШАНА и кћери Васу Зорку и Љубицу.

 

ДУШАН Васов

 

БРАНКО Стевов

Бранко је рођен у Чапргинцима. Живио је у Сријему село Никинци. Има синове МИЛАНА, СТЕВА И Милку

Сви су већ покојни.

 

МИЛАН Бранков

 

СТЕВАН Бранков

 

ДЕЛИБАШИЋ РАНКО из Аустралије

Ранко Делибасиц

Хвала лијепа на контакту. Драго ми је да нетко из Делибасиц рода покусава да открије поријекло презимена. По мојим некаквим информацијама Делибасици потицу са тромедје Црне Горе, Србије и Косова. Ја сам поријеклом из горе наведеног Бодеграј-а поред Окуцана. Моји су тамо доселили давно, ја бих рекао најмање 200 година и тамо смо се осјецали као старосједиоци. Назалост, задња десавања у Хрватској су ме одвела далеко, цак до Мелбурна у Аустралији. Мајка ми се вратила у медјувремену и умрла просле године и сахрањена у Бодеграју. Брат је био овде неко вријеме и он се просле године вратио. Ја сам јос увијек овдје и не планирам у овом моменту да се врацам, посто овдје имамо отворен бизнис. По струци сам дипл. економиста а овде се бавим некретнинама. Озењен сам и имам двоје дјеце, церку и сина који са мном раде. У медјувремену сам постао дјед и имамо предивну унуку Ану. Наравно поријеклом смо Срби и славимо Св. Николу као и вецина Делибасица. Поздрав из далеког Мелбурна, Ранко Делибасиц.

ДЕЛИБАШИЋ МИТАР ( Стеванов ?)

Митар је Рођен у Чапригинцима. Митрови потомци славе Св. Николу.Има синове: НИКОЛА, ЈОЦО и ОСТОЈА.

НИКОЛА Митров има сина ПЕТРА

ПЕТАР Николин има синове НИКОЛУ и ЉУБОМИРА.

НИКОЛА Митров 1923 – 2002

Податке о Николиним потомцима дао ми је Марко Предрагов.

 

Никола је рођен и одрастао у Чапргинцима. Био војно лице. Оженио се у Цабуни код Вировитице Милицом родом Петрић. Неко вријеме је Живио у Рашкој касније прелази у Београд. Има снове ГОРАНА и ПРЕДРАГА

 

ГОРАН Николин

Горан је рођен 1949 г. Имја сина МИЛАНА.

 

МИЛАН Горанов.

 

ПРЕДРАГ Николин

Предраг је рођен 1951 г. Има сина МАРКА и кћерку Марију.

 

МАРКО Предрагов.

 

ЉУБОМИР Николин?

 

ЈОЦО Митров

Јоцо је рођен у Чапригинцима.Има синове МИЛА и АНДРИЈУ.

 

МИЛЕ Јоцов

Миле нема мушко потомство.

 

АНДРИЈА Јоцов има синове: МИЛАН, ЈОЦО и ДУШН – Дујо.

 

МИЛАН Андрин

Милан има сина ЗОРАНА.

 

ЈОЦО Андрин

Јоцо има сина ЗОРАНА.

 

ДУШАН Андрин

Душан нема мушко потомство.

 

ОСТОЈА Митров

Остоја је рођен у селу Чапргинци код окучана. Ожењен је Аном. има сина ЈОВАНА И кћерку Милицу која је умрла веома млада. Милица је имала једно женско дијете. Њени потомци живе у Врбасу.

 

ЈОВАН – Делија Остојин 1913 – 1982

Јован је рођен у Чапригинцима. До рата је живио у том селу и бавио се земљорадњом. Веома рано ступа у КПЈ-у. Био је један од организатора устанка у Окучанском крају и активан учесник Нор-а.Из рата је изашао као официр. Оженио се Маријом родом од Дабића. Изродили су шесторо дјеце од којих је у животу остало њих троје: НИКОЛА, Јованка и Савка. Јованка је рођена 1931 г. Удала се за Свету Дугалића, војно лице, Имају сина Димитрија, ожењен Тањом, имају кћер Милену. Савка је рођена 1935 г. Удала се за познатог и признатог црногорског вајара Срђу Ковачевића.Радио је Његошеву бисту која се налази у манастиру Савина. Имају дјецу Татјану ( 1961 ),дипломирани археолог, ради у ЦАН-у,има два сина, Сњежану ( 1964 ), дипломирани етнолог, има двоје дјеце, ради у Подгорици. и Блажа ( 1973 ). Блажо је магистар сликарства, ожењен Наталијом такође магистар сликарства, имају сина Максима. Живе и раде у Америци као универзитетски професори.

Послије рата 1946/ 47 Јован је преселио у Београд, гдје је живио са породицом до своје смрти. Више пута је одликован, био је носиоц партизанске споменице као и његова супруга Марија. Пензионисан је у чин пуковника. Умро је у Београд и сахрањен на Новом гробљу.

 

 

НИКОЛА Јованов 1933 – 2012

Никола је рођен у Чапригинцима 1933 г. Завршио је медицински факултет у Београду. Затим је специјализирао инфектологију, и радио као војни љекар на ВМА, до пензионисања. Оженио се Нађом родом од Ивановића. Имају сина ДАЛИБОРА, крштено Вид. Никола је пензионисан у чин пуковника. Умро је у Београду и сахрањен на Новом гробљу.

 

ДАЛИБОР Николин

Далибор је рођен у Славонску Пожегу 1967 г. Живи и ради у Београду.