Martinov

Cao Dusko,evo ja takodje trazim isto:)
Ja se prezivam Kovac,ali to mi je,takodje po zenskoj liniji.
Moj cukun deda je bio Martinov Luka,a pradeda Martinov Sava i mi smo iz Banata,okolina Vrsca,kao sto kazes. ako saznas nesto,volela bih da znam:)
Pozdrav

Aleksandra Kovac
Kovin,Srbija
kovacalexandra@gmail.com

Jos nesto,posto sam prvi put na ovom sajtu i ne znam da li cu biti ponovo,evo ti moj mail,pa mozes da me kontaktiras
kovacalexandra@gmail.com
pozdrav

Aleksandra Kovac
Kovin,Srbija
kovacalexandra@gmail.com

Momci,Ja sam iz Zrenjanina,i prezivam se Martinov…moj cukundeda je rodjen u Zrenjaninu,u mom kraju u kojem su rodjeni i moj pradeda,deda,otac i ja…dalje ne znam,al se raspituje……ako nesto saznate,javite mi!

Aleksandar Martinov
Zrenjanin,Srija
martinovaleksandar@yahoo.com

Ja sam Martinov Danijel , i moji preci su poreklom iz Idjosa kod Kikinde. Uglavnom je Martinov prezime poznato u tom delu Banata, iz okoline Kikinde su se selili u Zrenjanin Suboticu i kasnije Novi Sad.
Imam mnogo rodbine daljne po prezimenu Martinov , poznajem u srodstvu preko 20 familija, jer je oorodica mog dede bila desetoclana a i pradede viseclana…
U familiji imamo uspesne i visoko obrazovane osobe,, i mnogo uspesnih rodjaka na svim krajevima sveta…

Moj deda se zvao Bogdan Martinov, rodjen 1913. U Kikindi. Od make Milice rodjene Sivčev i oca Lazara Martinova. Otac ih je napustio kada je deda imao 4 godine i on sa majkom i sestrom prelazi u Beograd. Svaki trag i kontakt sa familijom po ocu je izgubio, svoje stričeve nikad nije ni upoznao, znam samo da mu se očev otac zvao Djurica Martinov. I to da mu je otac Lazar imao rodjenu braću negde u Kikindi . Nista vise ne znam ni o kome … Slavimo slavu Sv. Petku.

Pozdrav svima, moj deda i otac su bili poreklom iz sela Jarkovac (opština Sečanj), obojica su se zvala Ljubomir, otac je imao rodbinu u selu. Ovde u Pančevu imam sestru od strica i bratanca. Poznajem još nekoliko osoba i porodica sa prezimenom Martinov iz Vojvodine.

Поштовани,
моје име је Предраг Мартинов и пореклом сам из Кикинде. Тренутно живим и радим у Зрењанину као професор. По ономе што ја знам у Кикинди су постајале две породице Мартинов. Једна која је славила Светог Луку и која више не постоји и друга која је славила Светог Николу којој и ја припадам још имаживих потомака.Иначеу књизи Срби у Банату се говори о породици Мартинов. Дошли су са Косова и оснивсчи су Велике Кикинде као насеља. Обе породице су заједно дошле са Косова. Пореклом су Руси, и имају породицне везе са породицама Урбанов, Алданов и Ромаков којису у вези са царском Руском породицим Романом, само су променили једно слово у презимену збор прогона . Шпиц име породице је Улјанови. Угледна Кикиндска породица која је имала чак и свој грб. Од породице су остала нас три брата и једна сестра. Милорад -који је један од челних људи Републичке дирекције за путеве, Петаркоји ради у Кикинди и производи обућу и Маријана која је професор у Старом Бечеју. Милорад и Петар су синово Јоце Мартинов а Предраг и Маријана Радована. Јоца живи у Београду -1934 годиште, а Радован у Новом Бечеју1938 године рођен. Синови су Милорада Мартинова који је био машиноводја и ишао са Русима до Берлина као пратња композицијом оружија и тенкова. Возио је и вратио се у Кикинду после три месеца. Његов отац је био Јоца иначе главни машиниста код Бона – данашнја фабрика „Тоза Марковић. Иначе је породица позната по томе сто је Јоца био ожењен Олгом Старчевић која је ћерка Петра Старчевића – ађутанта и великог пријателја Краља Патра, Иначе сестра мог деде Милорада је Невенка Урбанов – позната глумица која је први добитник Добричиног прстена. Била је становала врата у врата са Ивом Андрићем на Андрићевом венцу у Београду а по њеној причи је Андрић записао у књизи Свеске запис да је официр Мартинов убио Љермонтова у двобоји и у знак покајања је у тестаменту рекао да му се гроб не обележи. Ето, каже Андрић, опасно је убијати песнике.
Била је удата ѕа Душка Марица,поѕнатог сликара и братанца Уроса предица /илисестрица/. Отац мога деде Милораде је био Јоца а нјегов отац се ѕвао Аркадије…. Ако имате неке податке о породици контактијте ме на меил petarkojot1963@gmail,com
Veliki pozdrav preyimewacima
Петаркоји ради у кикинди и проиѕводи обуцу и Маријана која је професор у Старом Бецеју. Милорад и Петар су сиво Јоце Мартинов а Предраг и Маријана Радована. Јоца ѕиви у Београду -1934 годисте а Радован у Новом Бечеју .1938 године родјен. Синови су Милорада Маеринова који је био Масиноводја и исао са Русима до Берлина као пратнја композицијом оруѕија и тенкова. Возио је и вратио се у Кикинду после три месеца. Нјегов отац је био Јоца иначе главни масиниста код Бона – данаснја фабрика „Тоза Марковић

Moje ime je Sergiu Martinov i sam iz Ceneja, zupanija Timiš, Rumunija. Po onome što mi je deda pričao, mi smo poreklom iz Crne Gore.
Za vreme italijanskog rata za nezavisnost, jedan od naših predaka (mislim da se zvao Živko) se 15 godina borio kao vojnik na strani Austrougarske. Za to vreme, trudna supruga (mislim da se zvala Živka) je preseljena iz Crne Gore u Cenei, gde su dobili zemlje. Po završetku rata Martinov Živko je peške došao iz Italije u Čenej i prvog čoveka kojeg je sreo na ulici, pitao ga je da li poznaje njegovog sina (rekavši mu ime – ne znam tačno da li je otac bio Živko, ili sin) i ako mu je sin živ.
Moj pradeda i prababa se zvali Draga Martinov i Vukosava Martinov ( poreklom iz Dinjasa ). Moj deda, Martinov Serdia borie se u Drugom svetskom ratu, a posle toga bio je gradonačelnik Opštine Cenej, a njegov brat Šandor Martinov je poginuo na frontu u Drugom svetskom ratu. Moj deda imao je 3 deteta: Jelka Martinov ( moja mama ), Draga Martinov i Sarboliub Martinov.
Postoji i knjiga napisana o porodicama Martinov iz Čeneja.
Ako neko ima više detalja, rado bih mi ih poslao.

Poštovani Martinovi, želim samo da ukažem na jednu informaciju koja može da bude od koristi. Poznato je da su Srbi u Banatu živeli od davnina, a kada to kažem mislim na period pre V ili VII veka kako piše ili prepisuje savremena istorija. Istarživao sam istoriju Banata i prema podacima iz knjige „Srbi u Banatu“ D. Popovića, našeg priznatog autoriteta za ovu oblast, u okolini Bečkereka se 1410. godine spominje Martinica (današnje Lukićevo), da bi se 1660 i 1660 pa i kasnije za naselje vezivala samo srpska imena (darodavci Pećke patrijaršije). Banat je uvek bio pretežno srpski, a istočni planinski deo su naseljavali Rumuni. Godine 1781 je prodat posed Ečka sa okolinom i kupac Lazar Lukač i njegovi sinovi su uveli feudalne namete za srpski živalj. Zbog toga su se Srbi u značajnom broju iselili iz Ečke i Martinice i preselili u današnju Čentu. Poznato je da su Srbi u Banatu preseljenjem sa sobom nosili i poreklo ili naziv naselja, pa su tako doseljenici iz Martinice dobijali i nosili prezime Martinov. A seobe Srba po Banatu su bile česte iz razloga čestih sukoba Ugarske i Turske, formiranja i ukidanja privilegija i vojne krajine,zatim zbog rizika od turske najezde su Srbi često iz Srbije bežali u Banat koji je bio manje izložen. To su razlozi da se prezime moglo širiti po celom Banatu. Takođe je poznato da kod Srba prezimena nisu oduvek bila fiksna kao danas, pa da se prenose sa kolena na koleno. Prezimena koja imaju ime oca (patronimična) ili majke (matronimična) su česta pojava, pa je moguće da u istom naselju ili selu imate isto prezime i istu krsnu slavu a da nisu nikakav rod. Ako sam pomogao, drago mi je. Milan Bošković