Бумбарево Брдо је по постанку једно од млађих села у Гружи, засновали су га као засеок Претока 1809. године досељеници из Сјенице. Део Бумбаревог Брда се налази на земљи која је некада припадала насељу Вољавча. Халију Вољавча, пусто село, тако названо по неком турском спахији „Вољавчи“, који је тај крај држао као свој спахилук, поделила су међу собом 1839. године пет села. Део Вољавче на ком се налази Бумбарево Брдо, заузели су мештани Претока. Преостали део Вољавче заузела су села Гунцати, Бресница, Тавник и Лађевци.
Бумбарево Брдо је у почетку засновано као засеок Претока али се касније оформило као самостално село.
Кнез Александар Карађорђевић у Одобрењу Бођанову за сечу храстових грмова за грађу, 26. септембра 1847. године спомиње Бумбарево Брдо као део села Чреток (Претоке).
Мештани преточког засекоа Бумбарево Брдо, имали су тежњу да се осамостале и свој засеок прогласе селом. Мештани овог засеока, иако су званично припадали селу Претоке, у матичне књиге крштених, које су вођене у борачкој цркви већ од 1865. године почињу да се уписују као житељи Бумбаревог Брда. Прва који је тако уписана била је Круна, ћерка Младена и Аноке Мировић, рођена 9. марта 1865. године.
Указом кнеза Милана Обреновића од 12. фебруара 1881. године, од села Претоке одвојен је засеок Бумбарево Брдо и проглашено је село под истим именом.
Бумбарево Брдо је 17. септембра 1939. године добило своју цркву која је постала седиште црквене општине Претоке.
Црква је посвећена Светом Великомученику Пантелејмону. Храм Светог Великомученика Пантелејмона своју славу празнује 9. августа. Тај дан је у народу познат као Пантелијевдан.
Акцију за подизање цркве у Бумбаревом Брду је 1937. године покренуо учитељ Димитрије Милосављевић. Црква је подигнута у спомен Блаженопочившем Патријарху Српском Варнави и верна је копија Светог Наума на Охридском Језеру. Бивши народни посланици, браћа Тадија и Драгослав Пантовић из Претока, приложили су иконостас у дуборезу који је израдио познати руски иконограф Мељинков. Бивши народни посланик, Миодраг Васић из Борча је поред обилне новчане помоћи, из свог каменолома поклонио сав камен за изградњу цркве.
Освећење новоподигнуте цркве и звонаре је обављено 17. септембра 1939. године. Тог дана је први пут у Бумбаревом Брду зазвонило звоно и народ се клечећи молио Богу.
На освећење цркве, поред епископа Николаја, дошао је и изасланик Његовог Величанства Краља Петра II Карађорђевића, бригадни генерал Јован Павловић. Долазак изасланика Његовог Величанства Краља Петара II Карађорђевића изазвао је дуге и одушевљене овације Краљу и Краљевском Дому Карађорђевића. У присуству изасланика Њ.В. Краља, бивших народних посланика Драгослава Пантовића, Милоша Радосављевића,Тадије Пантовића и Миодрага Васића, као и других угледних личности и гостију из Крагујевца, Краљева, Чачка и Горњег Милановца, црквени обред освећења цркве извршио је епископ др Николај уз асистенцију десет свештеника и два ђакона.
АУТОР: Саша Зарић, сарадник портала Порекло
