poreklo prezimena Cimeša-Kordun

46
7345

Poreklo prezimena Cimeša?
Moji su poreklom sa Korduna tj iz Donjeg Sjenièaka i slave Djurdjevdan. Moja porodica pretpostavlja da smo dosli sa Kosova u seobama (sto ne mora da bude tacno-a odakle sa Kosova) i ne znaju prethodno prezime (ako smo ga imali)

Molim Vas ako imate neke informacije da mi pomognete u otkrivanju porodicnog porekla.

Hvala unapred

ljiljana cimeša
Beograd,Srbija
malacima@hotmail.com

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA

46 KOMENTARA

  1. ako nesto pomaze donji sjenicak je Sjenièak Lasinjski.

    kao familija nismo imali spicname(nadimak).ovo prezime se pojavljuje u centralnoj srbiji,malo na kosovu i u hrvatskoj prema zagrebu(vecinom su katolici).postoji selo cimeše u (danas) Bosanski petrovac ali ne poznamo ni jednu familiju iz tog kraja.Sve familije Ci,eša koje poznajemo sto u Vukovaru sto u BG -svi su iz istog kraja ali nismo u rodu.

    pomagajte narode….

    ljiljana cimeša
    Beograd,Srbija
    malacima@hotmail.com

  3. Hvala Vam na odgovoru.Da poznato mi je.Takodje mislim da su neke Cimese iz Perjasice i moja daljnja rodbina.Takodje sam otkrila da ovo prezime verovatno znaci Imenjaci (od madjarske reci Cim -ime …neka imena kod cimesa bar u mom slucaju su nasledna,ponavljaju se generacijski).Ali i dalje nisam otkrila odakle smo dosli i da li smo imali neko prezime pre ovog.Jos je zanimljivije toliko nas je a niko nije u rodu.Jedino znam da su moji starosedeoci u tom kraju (Perjasica,Sjenicak Lasinjski ili donji).

    Hvala Vam jos jednom

    ljiljana cimeša
    srbija,beograd
    malacima@hotmail.com

  4. Definitivno su ‘moje’ Cimeše iz mesta Banski Moravci opština Skakavac.
    U tom selu su bile 3 kuce Cimeša (3 brata Timotije,Stanko,Jovan.).
    Danas je ostala jos jedna kuca (zena od Timotija).Stanko je moj deda koji se ’46 preselio u

    Vojvodinu.Jovanova deca takodje su otisla u Vojvodinu.
    Sestre ova tri brata udate su u Romiæe,Miriæe, i ako sam zapisala dobro Bjeloše(-a), i jedna koja nije

    prezivela II WW ali je valjda bila udana u Zrinjane.
    Takodje sam pretrazila tel.imenik Srbije i ovo prezime se pjavljuje u BG (oko 50 porodica),
    Sombor (50),Subotica,Kragujevac,Kraljevo i jos neka mesta u Vojvodini….

    Koliko mi je poznato izmedju Kragujevca i Kraljeva je Morava … verovatno je ime sela povezano sa rekom

    ili krajem a tetka mi kaze da banski su dodali jer je vladao neki ban????Ne znam koji jer Draskovici su

    protutnjali tuda iz Like, a pripadalo Karlovackoj zupaniji kao i danas.Da li nas je neko tamo doveo???

    Prezime/njegovo znacenje i dalje je nedoumica..Mozda smo svi imenjaci cim-madjarski ili u kordunaskom

    stilu cime znazi vrijeze od lubenica ili tako nekako….ali mi kao familija nemamo spicnamet.

    ljiljana cimeša
    beograd srbija
    malacima@hotmail.com

  5. Moja porodica je sa Korduna,selo Bogovolja,
    opstina Slunj,posle II sv.rata dosli su u Vojvodinu-Conoplja i indjija.Nekim nasim traganjem o porekla stigli smo do Crne Gore…poreklo prezimena ne znamo,

    vucelic cimesa gordana
    novi sad,srbija
    gocades@hotmail.com

  6. Sve Cimeše su na Kordun(i ostala mesta) dosle izmedju 15-17 veka (zavisi u kojoj seobi). Neki iz Sumadije,neki iz Crne Gore neki direktno sa Kosova (okolina Decana).pre ovih seoba … na Kosovo su svi stigli ili iz stare Hercegovine ili sa tromedje Bosne,Hercegovine i Crne Gore tj. iz Dušanove stare Srbije. Ako slavite Sv.Djordja skoro verovatno(neprovereno) ste iz plemena Drobnjaka (ne znam kojeg ). Drobnjaci su rastrkani svuda …Sumadiji,Kosovu,Crnoj Gori…

    …mnogo podataka imam..samo treba da ih sklopim u celinu…

    ljiljana cimeša
    beograd srbija
    malacima@hotmail.com

  7. postoji kuca cimesa u rijeci crnojevica, kod cetinja. mislim da sve cimese odatle poticu. sto se tice znacenja prezimena, svojevremeno mi je moj profesor srpskog jezika, u somborskoj gimnaziji, objasnio da je nastalo po cimi (nominativ cima) – cvetu krompira… da li je to tacno, stvarno ne mogu da tvrdim. nekako mi se ne cini logicno da je prezime povezano sa bilo cime sto je madjarsko – cisto zbog geografske dislociranosti. cimese su u vojvodini tek posle II WW. radujem se ovoj diskusiji. nisam cula za cimese katolike… no, na nasim prostorima je bilo toliko toga! da, i slava mog dede i oca jeste sv. djordje!

    dragana cimesa zec
    Washington DC, USA
    dragana025@yahoo.com

  8. Vrlo interesantna rasprava i mogu Vam reæi da ste me zaintrigilarli. Evo mog doprinosa. Ja sam poslednji rodjeni Cimeša u selu Bogovolja 1945 godine naravno u mojoj familiji – slavim Djurdjevdan. Kolonizacija Sombor – Æonoplja. Moji djedovi us kolonizirani posle I sv. rata u okolinu Osjeka i u Banat. Ima nas svuda. Katolici ? verovatno na silu.

    Mile Cimeša
    Beograd, Srbija
    mile@pharmacy.bg.ac.yu

  10. Primila sam sve vase poruke. Bila sam zaista zauzeta i nikako da odgovorim na vase komentare.Nisam

    nesto posebno ni istrazivala u ovom periodu pa nemam novih informacija.
    Sto se prezimena tice.. navela sam u prethodnim postovima dve opcije
    – po vrijezama (cime) mada kazu da je to korenje a ne cvet al’ ko ce ga znati ili madjarska

    varijanta…mislim na period austro ugarske kad su nas terali (po zakonu da menjamo prezime) znaci bez

    iæ a zauzvrat cemo dobiti autonomiju tj kordun je postao vojna krajina.
    Da li smo iz crne gore ne znam jer nas nema na spiskovima starih crnogorskih porodica i plemena (

    mislim da li smo neko koleno od tih plemena jer ne znam kako smo se prezivali pre, da li smo od neke

    udovice ogranak ili udajom ili zenidbom za nekog od tih plemena itd..) pa mi je ostalo da jos pronadjem

    da li smo iz stare hercegovine( drobnjaci su ziveli na toj teritoriji )…Nazalost knjiga ‘Stara

    Herecegovacka plemena’ (koja su zivela delom na teritoriji danasnje crne gore) vec dugo nije dostupna u

    biblioteci pa nikako da je procitam a nisam je nasla u prodaji posto je je to izdanje od pre ovih

    ratova…
    Pokusacu u fajlovima da pronadjem sva ta plemena da ih postavim ovde pa mozda vi imate vise srece…
    Ja zivim u srbiji i ne mogu on-line da platim tamo na onim sajtovima velikih arhiva, sto istrazuju

    poreklo ,pa sam malo uskracena za te informacije a necu skoro putovati u karlovac- hrvatska da odem u

    opstinu da potrazim u arhivama nesto o mojim cimesama…mislim da sad imaju sredjenu bazu… pa vi koji

    ste blizu mozete da proverite

    —jos zaboravih…nasla sam davno na internetu spisak stanovnistva iz 15 veka mislim u Karlovcu ili

    Sjenicaku i nema cimesa bar ne pod tim imenom..
    –Moji su iz Kljajiceva, ja sam zivela u Vukovaru ( 5-7 porodica od toga trojica Cimeša Nikola kao moj

    tata) i sad sam u bg.

    Hvala vam puno.Izvinite za mali nered u pisanju u zurbi sam….cekam od vas nove informacije

    ljiljana cimeša
    beograd srbija
    malacima@hotmail.com

  12. I mi smo cimeša nego nam ovde u makedoniji okrenuli preyime, neki su cimešic. neki cimisik a neki su cimeša.Moj deda je iy sela Perjasica, zvao se Miliè a baba Danica, rodjena Sikirica i dosli u Makedoniji izmedju dva svetska rata.koliko je nama poznato samo on je stigao u makedoniji sa ovim prezimenom u selo Josifovo kod Valandovo.Valjda potièu od Mojsije Cimeša,pošto su za vreme drugog svetskog rata za vreme bugarske okupacije moj otac i negova braèa prezivali Mojsovi.

    zvonko cimešiè
    Gevgelija,Makedonija
    i.cimesik@yahoo.com

  13. kao sto sam obecala evo nekih od linkova

    rodoslovi plemena srbije i crne gore
    http://www.njegos.org/markus/index.htm

    mozete procitati o crnojevicima ( prethodni post od dragane cimeša zec)
    ali koliko vidim crnojevici ne slave djurdjevdan.

    Crna Gora
    od kraja XV veka do 1914. godine
    opet o crnojevicima i plemenima
    http://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/Cg-XIV-XX.html

    wikipedia o crnojevicima
    http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8

    doseljavanje na kordun (jedan od textova,a imam ih mnogo)
    http://www.geocities.com/doseljavanje_tradicija/kordun.html

    wikipedija o drobnjacima
    http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%9A%D0%B0%D0%BA

    http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%9A%D0%B0%D1%86%D0%B8

    raska sa kartom( mozete videti kuda su se rastrkali drobnjaci
    http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0

    stara hercegovina
    http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0

    ako neki od linkova sa vikipedije nije tacan ukucajte samo drobnjak

    o kordunu i obicajima (koji nemaju ni malo slicnosti sa crnogorcima,cak ni p nosnji,kordunaska lici na sumadijsku a pola sumadije su pleme drobnjaka)

    doseljavanje na kordun text sa sajta pravoslavne crkve
    http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/Istorija-Doseljavanje-L.htm

    i jos jedno za pitanje za kraj koliko vas u porodici ima plave oci?

    linkova za citanje imam mnogo ali trenutno su mi ovi bili ‘pri ruci’

    cekam vase odgvore..mozda se setite…

    ljiljana cimeša
    beograd srbija
    malacima@hotmail.com

  14. Cime, cime, otkud vama ime?
    Pocimati za kosu (ili cimati bez kraja i konca, ako vam dopusti) možete dragu školsku kolegicu u klupi ispred sebe ako njezine keèke (poput krumpirovih cima) doplaze do vaše klupe te tako postanu prevelika napast da ostanete ravnodušni
    Prošli put dala sam si malo oduška za druženje sa starim druzima i drugama, no sve što je lijepo i ugodno obièno kratko traje. Kao u onom vicu s bradom — èik-pauza gotova, ronimo dalje. Opet sam ondje kamo zalazim i više puta na dan — u podrumu. Ondje je i krumpir, naš svagda(š)nji zimsko-proljetni hranitelj, koji me poštedio od mnogih neugodnih odlazaka na tržnicu po snijegu i kiši. Iz roza mreže (mladi, kaže se roza mreža, roza sanduk, roza odijelo — dakle nesklonjivo — a ne rozi sanduk, rozo odijelo; u roza mreži, roza sanduku, roza odijelu itd.; ne prisluškujem u tramvaju, ali što mogu kad vas èujem?!) gledaju me oèi roza krumpira (draži mi je nego bijeli) iz kojih se prema meni èeznutljivo pružaju svijetloroza repovi nalik na puhovske. Priroda se budi i u mraènom podrumu. Oživjeli su i gomolji krumpira. Krumpir je proklijao (kliti, klijati — nicati), pustio vriježe, svoje mladice. A kako se zovu te njegove vriježe? Neki im kažu klice (prasl. k7l6 — kal, umanjenica klica, »ono što se probija kroz zemlju«), a neki cime. Cime, cime, otkud vama ime?
    Krumpirovo nježno tepanje
    Znaju one dobro da sam se njihovim matiènim tijelom — krumpirom — bavila jedne jeseni, pa su mi — valjda zbog nježna tepanja — odluèile pomoæi u otkrivanju podrijetla svojega imena. Pokazalo se da cima (od lat. cyma, cima, a ova opet od grè. kyma) znaèi mlado lišæe od glavice (kupusa, kelja), zeleni dio pri repi i sliènim biljkama (»perje« mladoga luka) za što se povlaèi gomolj ili dio biljke pod zemljom, rub ili okrajak te vršak, mladica na travi. Otkidati zaperke, poboène izbojke kukuruza, duhana, vinove loze, iz pazušaca kaže se cimati. U njemaèkom se zadržao velar k u rijeèi Keim, što znaèi klica, zametak. No ne samo u njemaèkom. U Stonu se kaže kima, kimica za granèicu od masline, a isto je znaèenje i arap. qimë (tur. çime). Suglasnici k i c èesto alterniraju sa è, tako se i naša cima, cymula javlja i u liku èimula (u istom znaèenju: vršike od trave, kupusa) i u liku æimula, èimulica (cvijet zelja u proljeæe). Gornji pak dio stabljike kukuruza zove se èimota, izvedena furlanskim deminutivnim sufiksom -ott. Te su vriježe oèito vrlo plodne (i u tvorbenom smislu), pa je križanjem s bubuljicom nastala èibuljica. Èibuljica pak znaèi gnojni prištiæ, gnojnica. Zanimljivo je da èuma (u kojoj se lijepo prepoznaje grè. kyma) može znaèiti i kuga, ali i (ono što nam danas kao vrsta izbojka više odgovara) kvrga za rogovima u goveda i ovnova. Èuma je balkanizam; rijeè nalazimo i u rumunjskom (ciuma), bugarskom (èuma) i turskom (çuma). A u Budvi je zabilježen izraz èomiga — bubuljica, nabreklina od udarca, kad dobiješ èvrgu i naraste ti èvoruga.
    Kako se cima pruža i u dužinu, drugi krak znaèenja ide u tom smjeru. Tako se èelo, uže, kraj konopa ili konop uopæe zove cima. Mornar s parobroda baca cimu (privezu) na molo, a ondje je doèekuje cimar ili cimor. Kako su u pomorstvu èesti nazivi iz mletaèkoga, jezika dobro poznatog i govorenog i na našoj, istoènoj, jadranskoj obali, tako se i ova pomorska cima smatra roğakinjom mlet. sime, tršæ. zime.
    Cebaju se djeca na stolcima
    Glagol pak cimati (se) znaèi ljuljati se, klimati se, trzati (se), drmusati, drmati, povlaèiti, vuæi za, potezati (uz veæ spomenuto znaèenje otkidanja zaperaka). Cimaju se (i cebaju se) djeca na stolcima (usprkos stalnim opomenama starijih da to ne rade), a cimaju za rukav i roditelje kad cendraju da ih se nosi. Nervozno cimate i vi (odrasli) za uže ne biste li dozvali stare nagluhe dubrovaèke gospare (potežete za kordu na ulaznim vratima s nekih skalina, a vaše cimanje trebalo bi prodrijeti preko cijeloga pospanoga kuænoga perivoja do vlasnikâ, koje je nekoæ o gostovu dolasku obavještavala posluga). I »more u kantunu porta puno cimaje konope brodu«. Pocimati za kosu (ili cimati bez kraja i konca, ako vam dopusti) možete dragu školsku kolegicu u klupi ispred sebe ako njezine keèke (poput krumpirovih cima) doplaze do vaše klupe te tako postanu prevelika napast da ostanete ravnodušni. (Kad biste još znali onu Nosimo keèke, dražimo deèke, shvatili biste sav umišljaj te, samo naoko naivne, frizure. A kako li je samo porastao ugled toj starinskoj frizuri otkako je dobila zagovornicu u Janici Kosteliæ, kojoj ne treba fusnota?!) Pa još oni repiæi stegnuti špangicama na gumu — èemu služe ako ne da za njih malo pocimate svoju simpatiju? Dakle, cimanje za keèke ima velikih izgleda da se nastavi. Kao i cimanje za cimušu, kako se zove kraj, okrajak na suknu. A cimuz je, na primjer, pojas od klobuèine i crvenoga sukna ukrašen pantlikama što ga nose žene iz Bele Krajine u Sloveniji. Valjda i on, tako ukrašen da se dobro vidi, služi tomu da ga tko kojiput malo cimne. Pa nek’ cima tko što ima!

    ljiljana cimeša
    srbija
    malacima@hotmail.com

  15. pronašla sam ovaj text u Vijenac Matice Hrvatske i postavio ga je neki Opaèiæ
    Broj 213, Zagreb, 2. svibnja 2002.

    Jesmo li izdanak neke loze ili smo podrumaši ili krompiri? ha ha…

    ljiljana cimeša
    srbija
    malacima@hotmail.com

  16. ljiljana,

    svaka cast! vec duze nisam posecivala ovu adresu i prosto sam se iznenadila – veoma prijatno! btw., moj deda, nikola cimesa, rodjen u bogovolji 1920., od oca jovana, slavio vese 1. maj, ali prava mu bese djurdjevdan, imao je izrazito plave oci – kao potok bistre. bio je temperamentan, prznica… opet, drzao je do reci i coveka. moja majka kaze da je bio dobar covek. ja sam u bogovolji bila kao mala, tako da se ni ne secam, ali sam u slunju bila ’89. toga se secam….
    hvala vam ljiljana, mnogo!
    pozdrav!

    dragana cimesa zec
    Washington DC
    dragana025@yahoo.com

  17. evo jos jedne karte
    stavila sam je na svoj flick
    http://www.flickr.com/photos/32252656@N08/3664864738/sizes/o/

    mislim da je ova karta dosta znacajna za nase istrazivanje…lepo se vidi gde su drobnjaci a citajuci tekstove… jedan ogranak drobnjaka je ziveo u okolini tare tj danasnje srbije…

    svaku osobu koju sam pitala o poreklu i rekla da slavim djurdjevdan i da moja porodica nije menjala slavu nikada.. odmah su mi odgovorili da sam od drobnjaka…ali niko da mi kaze od kojih…

    saznala sam takodje da su drobnjaci imali i sestre /neprovereno/ pa mi mozda vucemo koren od njih…

    kao sto ste mogli videti u textovima na vikipediji drobnjaci se nisu mnogo mesali ali imaju dva manja plemena Uskoci i Šaranci..oba plemena su bliziu drobnjacima na ovoj karti… i oni su takodje slavili djurdjevdan prihvatajuci slavu drobnjaka kad su se sa njima udruzili

    Moja tetka mi kaze da selo iz kog poticu moji… Banski Moravci jeste dobilo ime sto vuku preklo sa morave a da su banski dodali zbog nekog bana koji je tada vladao Karlovcem…

    Danas Cimeša U Srbiji najviše ima na potezu od Tare..tj Od Kruševca do Kragujevca.Po mojim istrazivanjima to su one cimeše koje su se vratile u svoja mesta nakon odlaska turaka…
    U crnoj gori ih bas nema puno…

    Moj deda i njegov brat takodje su imali bistro plave oci a danas ih imaju neki od moji hneæaka…vecinom imamo zelene oci sto je rezultat mesanja braon i plavih…kao sto znate plave oci imaju oni sa recesivnim genom…

    ljiljana cimeša
    Beograd
    malacima@hotmail.com

  18. Pozdrav Cimesama!
    Mj deda, po ocu je Janko Cimesa- rodjen na Kordunu, ne znam tacno koje mesto. Slava nasa je Djurdjevdan. Deda je bio vojno lice ( u II sv. ratu ustase su pobile celu njegovu porodicu, jedino je on uspeo da pobegne, zatim su naisli partizani i pokupili ga, imao je 14-15 godina),ziveo i upokojio se u Beogradu. Njegov naslednik je moj otac, pa ja. Ne znam detalje o dedinoj porodici( da li je imao jos prezivelih rodjaka).Jos jednom ,pozdrav!

    natalija cimesa
    republika srpska
    ljuboz@telrad.net

  19. Moj tata Janko Cimesa,rodjen je u selu Svinjica,opstina Vojnic,Kordun..Njegovi su stradali u Jasenovcu,a posle 92. god. svi su uglavnom presli u Srbiju..Po mom najstarijem stricu,Milu Cimesi,oni su se doselili sa Kosova, Crne Gore i Bosne..Pozdrav za bratanicu Nataliju,i za sve Cimese..

    marijana cimesa lukovic
    beograd,srbija
    analukovic94@gmail.com

  22. Cimese su porijeklom iz Krivosija, iznad Boke, staro su bratstvo i porodica iz predslovenskog, dukljanskog perioda crnogorske istorije. Istorijski izvori svjedoce o njihovom dalekom hriscanskom porijeklu jos prije podjele hriscanstva na zapadno-istocno iz 1054god. stopili su se sa Slovenskim doseljenicima na podrucju ondasnje knjazevine
    (kraljevine Duklje), prve crnogorske drzave u novi predslovensko-slovenski amalgam i pripadaju krugu najstarijih porodica i bratstava na prostorima nekadanje i danasnje Crne Gore. Karakteristicno je da su se veoma rano usmjerili i ka emigranstkim procesima iz postojbine tako da su naselili prostore danasnjih drzava bivse Jugoslavije, prostore Hrvatske: Lika, Slavonija, BiH, Kordun, Krajina, a u poslednja 2 vijeka i prostore Vojvodine odnosno danasnje Srbije, narocito ih mnogo ima u Spaniji kao i na Americkom kontinentu…

    ljiljana cimesa
    srbija
    malacima@hotmail.com

  25. a evo jos nesto od mene
    istrazila sam malo svoju familiju… ovde vam prenosim samo deo o prezimenima koji mi je pomogao u istrazi porekla

    moja prababa je od radicevica(stara hercegovina). U oblasti oko Cetinjskog manastira u Njegušima u jednoj povelji Ivana Crnojeviæa spominje se i
    izvesni Radonja Radièeviæ . Za njih stoji zabeleženo da su stara njeguška bratstva i da su vlastela koja se veæ u 15. veku iselila iz tih krajeva.

    dedine sestre su udane
    u Bjelose (stara hercogovina)
    u Mirice ( stara hercegovina )
    u Romice( stara hercegovina )

    dedinog brata prva zena
    je od Perisica CG
    a druga Radojcic ( stara hercegovina )
    kazu da je nastalo od imena RADOJE a poreklo vodi iz Crne Gore
    po jednima od plemena Orlovica Pavla a po drugima su pivska (pivljani) porodica porijeklom od Branilovica znaci poreklo stara hercegovina ili danasnja cg

    ljiljana cimesa
    srbija
    malacima@hotmail.com

  28. Bosanski ) Petrovac – Bjelaj (stari grad Bilaj)- Selo Cimeše izvor: Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV

    поља… Цимеше су се протегле југоисточним рубом Бјелајског Поља.
    Црквина на Цимешама, изнад кућа цимешких. Ту је откопан темељ цркве, која је била у облику крста. Око цркве по брегу налази се много громила. И оне су прекопаване, те у неколико њих наћене кости и накити од бронца и позлаћена сребра. То су дакле гробови. Нађени метални предмети припадају римском добу. Порекло и јакост породица: У Цимешама:

    Совиљ — две куће. Славе Никољдан. Доселили из Кијани код Грачаца 1879. г Будимир — две куће. Славе Аранђеловдан. Населили пре 100 година из Зрмање. Иванић — две куће. Славе Ђурћевдан. Доселили 1879. г. из Грачаца. Мацура — две куће. Славе Аранћеловдан. Доселили 1879. г. из Кистања у Далмацији. Кнежевић (Пешевић) — три куће. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. с Цвјетнића. На Цвјетнић дошли врло давно из Далмације. Шарац — две куће. Славе Благочасне Вериге. Доселили из Врлике у Далмацији пре 160 година. Најпре се настане на Очијеву, па пре 90 година прећу у Цимеше.Вукељић — три куће. Славе Аранћеловдан. Преселили овамо пре 100 година с Осредака На Осрецима се и данас зове „Вукељића Главица“ место где им је била кућа. На Осретке су прешли с Велике Попине. Звали се управо Новаковић, па по неком Вукељи добили ново име. Миљевић — две куће. Славе Св. Стевана (27. дец). Пореклом с Велике Попине. Отуда пре 100 година побегли због војске. Уставе се у Цимешама. Потом прећу на Орешко Брдо. Један огранак поврати се отуда натраг у Цимеше. Бјелић — три куће. Славе Василијевдан. Око 1850. год. један Бјелић из Воћенице прижени се овамо у кућу Лончареву. Од њега су ове садашње три куће. Говори се, да су се Бјелићи некада звали Вејиновићи. Салапура — шеснаест кућа. Славе Аранђеловдан. Доселили с Велике Попине пре 90 година. Звали се Новаковићи. Бегови им од спрдње надели име Салапура па тако и остало. Петровић — једна кућа. Славе Никољдан. Доселили из Дабашнице пре 50 година. Кубурић — једна кућа. Славе Јовањдан. Звали се пре Миљуш. Доселили из Губавчева Поља, код Грачаца 1879. год. Орељ — четири куће. Славе Ђурђевдан. Населили 1879. из Дољани у Лици. Медић — три куће. Славе Ђурђевдан. Населили 1879. из Дољани у Лици.Стојаковић — једна кућа. Слави Аранђеловдан. Порекло из Лике. Био испрва по најму. Мандић — три куће. Славе Никољдан. Доселили 1879. из Глогова код Грачаца.Јакшић — једна кућа. Славе Алимпијевдан. Доселили 1879 год. из Глогова.Петровић — једна кућа. Славе Ђурћевдан. Из Дољани личких побегли од војске око 1860. године. Бујић — једна кућа. Славе Јовањдан. Доселили из Срба 1879. године.Павичић — једна кућа (католици). Доселили 1906. г. из Боричевца у Лици.У Бјелајском Ваганцу: Бањац — две куће. Славе Јовањдан. До окупације били у нижем делу села, после се успели на Раушовицу. Мандић — шест кућа. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Мазина у Лици. Настане се две куће на Раушовици, четири у Ваганцу.Добријевић — једна кућа. Славе Св. Стевана (27. дец.) Дошли око 1860. г. од Гламоча. Били спрва по најму. Војиновић — једна кућа. Слави Ђурћевдан. Од скора пришао као уљез код Добријевића. Шипка — једна кућа. Славе Марковдан. Преселили око 1860. г. с Великог Очјева. Радуловић — две куће. Славе Никољдан. Пре буне доселили с Пркоса. Неколико пута пресељавали амо и тамо, док се нису једном установили овде.Петровић — једна кућа. Славе Никољдан. Населили 1879. г. из Омсице код Грачаца. Мирковић — две куће. Славе Јовањдан. Доселили 1879. г. из Комића код Удбине. Тесла — три куће. Славе Ђурћевдан. Доселили од Госпића 1879. г. У Јазбинама: Векић — шест кућа. Славе Св. Стевана (27. дец.). Прешли овамо 1876. г. из Малих Стјењани. Потекли су из Срба у Лици. Тамо су се звали Рашуо. Пре 100 година доселили из Срба у Бјелај. Већ иза две године преместе се у Мале Стјењани, где их и данас има више кућа. Векићи се прозвали због некакве бабе, Веке. Радишић —једна кућа Славе Никољдан. Приведени овамо из Врановине пре 70 година. Као привоци били у кући Керкезовој. Керкез — једна кућа. Славе Ђурђевдан. Доселили овамо. испод Бусија 1878. године. Плећаш — три куће. Славе Јовањдан. Населили 1879. г. из Брувна у Лици. Мирковић — једна кућа. Славе Никољдан. Прешли из Колунића пре 80 година. Карановић — једна кућа. Славе Ђурћевдан. Дошли овамо поприје буне (1875. г.). Медић — једна кућа. Славе Ђурћевдан. Дошли из Вођенице пред буну. Обрадовић — једна кућа. Славе Јовањдан. Доселили 1879. год. из Дабашнице у Лици. Колунџија – две куће. Славе Никољдан. Населили из Лике. Једна кућа врло давно, не зна се када. Друга кућа доселила 1879. г. из Дабашнице. Добрић — једна кућа. Славе Ђурћевдан. Доселили 1879. г. из Грачаца. Дошен — три куће (католици). Населили из Брувна у Лици 1879. г.

    ljiljana cimeša
    srbija
    malacima@hotmail.com

  30. u grupi sam postavila i slike iz knjiga u kojima se govori o cimešama..

    npr: Slika prikazuje pregled porodica prema poreklu. U gornjem vrhu piše iz kojih krajeva je pristiglo stanovništvo u selo Cimeše kod B. Petrovca…

    Bosanski petrovac mi je jako interesantan jer selo se zove Cimeše ali u njima ne zivi ni jedan Cimeša , pretpostavljam da su svi raseljeni.

    Posto u mojoj familiji niko ne zna ime cukundede pretpostavljam da su mi neke cimese u rodu ali se neko odvojio od matice i izgubio se kontakt….

    ljiljana cimeša
    srbija
    malacima@hotmail.com

  32. evo pisemo vam poruku ja i moj otac dusan cimesa a,ja se zovem nikola i zivimo u indjiji.Mi smo dosli iz slavonije u indjiju.Poreklo nam je iz bosne koliko znamo , negde od bosanske krupe.Slavimo Sv djordja.

    DUSAN CIMESA
    INDJIJA SRBIJA
    dusancimesa@yahoo.com

  34. nazalost ovde nisu omogucene slike, ja sam malo napredovala sa istrazivanjem svojih cimesa, napravila sam i stablo od 200 clanova svoje familije ( ukljucuje i mamine i babine itd..)

    ono sto je ostalo je da vidimo da li smo rod jeste da li ste imali nekog cukundedu ( i vise) pod imenom Jovan ili Nikola a da je taj imao bracu Timu/Simu, Jovana ili Nikolu ili nekog drugog imena….orlovskog nosa,plavih ociju,svetle kose

    ljiljana cimesa
    beograd srbija
    malacima@hotmail.com

  38. gospodine zvonko , mislim da je vasa rodjaka ili cerka Marija cimesic iz gevgelije u nasoj facebook grupi cimesa. da li biste se i vi pridruzili?
    Da li vam je nesto u rodu porodica cimesa iz Valdanova?

    za dusana pitanje da li vi i vas otac radite kovano gvozdje u indjiji?

    ljiljana cimesa
    beograd srbija
    malacima@hotmail.com

  40. Marija iz gevgelije je moja unuka od brata od strica, a porodica iz Valandova za koju pitate je isto moj burazer od strica. Moj deda Milic Cimesa [Cimesic] je dosao u Josifovo-Valandovo izmedzu 2 svetska rata, dosao je iz Perjasica na Korani.Imao je 6 sina od kojih je ziv samo Marijin deda. Drugih Cimesa nema u Makedoniji.

    Zvonko Cimesic
    Gevgelija, Makedonija
    i.cimesik@yahoo.com

  42. Ime mi je Nikola, otac i majka su mi sa Korduna. Majcino devojacko prezime je Cimesa, zelim da saznam trag i koren

    Nikola

  43. Bilo je nekoliko porodica Cimeša u selu Tržić, opština Primišlje, okolina Slunja u Hrvatskoj. Imali su kafanu i trgovinu a jedna porodica je dala i predsednika opštine. Bili su viđeni, pošteni i vredni ljudi. Njihova naslednica Aleksandra Jović, devojačko Bastaja je živela u Slunju a potom u Karlovcu a danas živi u Beogradu.

    Nikola Jagodić

  44. Moja mama je od Cimeša, sa Korduna, okolina Slunja(čini mi se). Oni su naseljeni u kolonizaciji u okolinu Kikinde, Vojvodina. Karakteristično je: imena koja se ponavljaju(Branko, Mile, …) i slava Đurđevdan. Pozdrav svima.

  45. Procitao sam vasa pisma i da jednom podvucemo crtu ko smo jer ima tacnih i ne tacnih informacija o nama Cimeša .
    Moje ime je Aleksandar Cimeša iz Mladenovca od oca Dragoje dede Spase pradede Dragoje cukundede Rade.
    Ovo sto cu sad napisati vrlo lako se moze proveriti a to je da odete i malo dublje istrazite u Dubrovniku u dve crkve, prva je Pravoslavna crkva Svetog Blagovjestenja a druga narocito u katolicka crkva Svetog Vlaha u starom gradu Stradun Dubrovnik tu je najvise argumentskih cinjenickih spisa o familiji Cimeša. Svojim ocima sam video i procitao. Zeleo sam da slikam ali je strogo zabranjeno tako da morate sami da se uverite. .
    Licno sam se uverio u istoriju i tradiciju nase familije Cimeša.
    Nasa familija datira od 6 veka iz Dubrovnika srbske nacionalnosti pravoslavne vere.
    Uglavnom su se radjala muska deca, u ogromnoj vecini familija nam je bila visoko obrazovana a narocito zene dok muski su bili izuzetno dobri i mocni trgovci u 9 i 10 veku a narocito u 13 i 14 veku tako da u starim zapisima o trgovini u momentu kada je car Dusan trgovao o prodaji i kupovini Peljesca nasi su bili u odboru za trgovinu i imali pravo glasa o odlucivanju a u Dubrovacko Neretvanskoj zupanijskom odboru smo samo mi bili pravoslavne vere a ostalih 17 familija katolici.
    Niko od Cimesa nije pokrsten iz tog vremena a narocito u 15 veku gde su nasi isli do kraja i mnogi platili glavom za porodicnu cast veru i tradiciju.
    Familija Cimeša je Pravoslavna i slava se zna koja je i to vec nekoliko vekova a to je Djurdjevdan 6 maj.
    U 10 veku su samo 3 porodice Cimeša otisle iz Dubrovnika dobrovoljno a ostali svi u Dubrovniku do kraja 15-og veka, jedna porodica u Kotor a druge dve u Drac kasnije od te familije jedna porodica odlazi u Prizren a jedna u Skoplje.
    Jedini put kad je familija Cimeša morala napustiti svoja vekovna ognjista to se desilo 1495 godine, sa jedne strane nas je pritislo Vatikansko pokrstavanje a sa druge strane branjenje Dubrovnika od Turaka.
    Tada je pobijeno 80% familije a ostatak je prebegao u Hercegovinu Mostar, tu smo se zadrzali samo 50-ak godina i napustili Mostar od najezde Turaka i krenuli na severozapad.
    Nastanjujemo se u opstini Slunj Kordun 1550. Ostalo vec znate.
    Najvise nas je u Srbiji preko 250 pa Hrvatskoj preko 100 pa Francuskoj preko 50, po malo nas ima u ostalim delovima sveta izmedju 5 i 10 clanova.

  46. moja majka je djevojacki bila Cimesa iz perjasice (spic-namet)Vustari,a njen ujak zvao se Mojsije Cimesa iz Perjasice.