Порекло становништва села Житковац, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Житковац је код ушћа Козаревске Реке у Ибар, с потесом између брда Станине Куће и Ибра.
Тип села.
Куће су подигнуте на три места и оне чине насеље више збијеног него разређеног типа као што су насеља на Косову. Оно се дели на горњи Крај, Средњи Крај и Доњи Крај. Највише кућа има у Горњем Крају. Повише кућа су рудине и ситна шума а ниже њих су њиве.
Воде.
Употребљава се вода с бунара, а стока се поји на рекама. У Горњем Крају бунари пресушују. Тада се вода доноси с бунара у Доњем Крају. Када потоци пресуше, онда се стока гони на појила на Ибру.
Земље и шуме.
Њиве су помешане са сенокосним ливадама на местима која се називају: Селиште, Старо Село, Лозиште, Карагач, Смоник, Крчевине, Чибуковина, Перила, Забој, Сокак, Јаз, Луг, Оскоруша, Медунак, Ливадак, Куповина, Житковачко Поље, Венац, Чупави Лаз, Округли Лаз, Орнице, Пландиште, Сеђа, Конопљиште, Луг-Наполица, Бела Стена, Крљетина, Гуџалиште; пасиште и шуме су на Белишу, Матичком Брду, Складуну, Вршковцу, Лазу, Селишту, Каменитом Брегу, Осредку, Лажном Потоку, Муратову Лазу, Градишту, Брљиву Лазу, Дугој Ледини, Бошњи, Маркову Лазу, Плочнику, Саставцима, Паљевини, Дренову Потоку, Великом Потоку. Ибар с пролећа плави поље, али не наноси знатније штете.
Старине, постанак и остали подаци о селу.
У пољу поред Ибра изоравају се „црепине“. На Селишту било је неко повелико насеље. Данашње село постало је расељавањем становништва са Старог Села, које је настало услед поплава Ибра крајем прошлога века. На Бресту, поред сеоског пута, има остатака хришћанског „гробљишта“. На десној страни Козаревске Реке су остаци мухамеданског гробља, напуштено 1912. године, пошто се његово становништво одселило у Митровицу и Турску. Доњи Крај села има гробље на Чукарку, а Средњи и Горњи Крај код обновљене црквице св. Спаса, која је између Сандола и Дољана. Године 1948. село је имало 422 становника.
Порекло становништва.
-Стојићи, 6 кућа, слава Св. Петка, су Гашани, најстарији досељеници однекуд од Призрена.
-Радојковићи, 3 куће, слава Св. Врачи, предак Максим доселио се крајем 18. века из Вла(х)иње на десној страни Ибра; имају одсељене одељаке у Грабовцу у Свињишту у Топлици.
-Несторовић, 1 кућа, слава Ђурђиц, је Дробњак од Васића у Горњој Кориљи.
У Доњем Крају села су:
-Пејановићи, Станковићи, 6 кућа, слава Св. Илија, су досељени из околине Ђаковице; тамо су „пали на крв“, пребегли у Рударе на десној страни Ибра, па дошли у Житковац; од њих су Вуксановићи и Милошевићи у Бољетину на десној страни Ибра.
-Деновићи, Лажићи, Весковићи, 4 куће, слава Св. Јован, су прешли из Горње Кориље, старином из црногорских Брда.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
