Порекло становништва села Мали Звечан, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Мали Звечан је на присоју брда Звечана по коме је добио назив. Да би се разликовао од индустријског насеља истог имена оно се назива Мали Звечана друго је Велики Звечан.
Тип села.
Куће Малог Звечана подигнуте су око извора Чешме и чине насеље мање разбијеног типа.
Воде.
Сада се употребљава вода с три бунара.
Земље и шуме.
Њиве су у окућницама и по страни брда ниже кућа у Долу и на Колибинама. Ситне шуме и испаше су на брдима у Великом Звечану, Малом Звечану, Кршу, Кодру, Шпату и у долинама Рашког Потока и Оџиног Потока. Рашки Поток извире под Малим Звечаном и утиче у Ибар повише насеља Великог Звечана, а Оџин Поток постаје од извора под брдом Великим Звечаном и утиче у Кориљску Реку.
Старине, историјат, постанак села и остали подаци о селу.
На врху брда Малог Звечана има остатака темеља црквине која је, по предању, била посвећена св. Марку.
И. Иванић саопштио је казивање свога пратиоца с краја прошлога века, да се у селу налази доста старог новца и да се у њему раскопао повелики златни крст. На месту данашњег села било је черкеско насеље Черкеској до 1913. Тада су се Черкези одселили за Турску, а на њихово место дошли су исте године досељеници из Раковца код Бање у копаоничкој Јошаници. Између Великог Звечана и Малог Звечана је преседлина До, на коме је гробље данашњег становништва Малог Звечана. Напуштено гробље одсељених Черкеза је непосредно до села. У гробљу је била „тећија“, од које сада нема никаквих остатака. Черкези су оставили у селу два бунара. Водовод и електрични уређај постављени су 1952. године.
Порекло становништва.
Године 1948. у селу је било 4 рода:
-Марковићи, 2 куће, сслава Св. Арханђео, су досељени из Црниглаве код Бање у копаоничкој Јошаници, старином Морачани (у Црниглави и суседним селима има их око 40 к.).
Исте године и из истог села доселили су се:
-Ристовићи, 4 куће, слава Св. Лука, су Ровчани.
-Јанићијевићи, Радовићи, 3 куће, слава Краљ Дечански, су од Јанићијевића у Горњем Кориљу, досељени 1934. године, старином из пештерског села Корита.
-Павићевићи, 2 куће, слава Св. Арханђео, су Васојевићи, прешли из Трепче на десној страни Ибра.
-Бојовићи, 2 куће, слава Св. Јован, су досељени из Витакова на Рогозни, огранак су Лопаћана у колашинском селу Бубама.
-Петковић, 1 кућа, слава Св. Стеван, дед се родио у суседном Лозишту, старином из Бихора.
-Богосављевић, 1 кућа, су од Караџића у Ловцу.
-Мекоделци, Миловић, 1 кућа, Арсовић, 1 кућа, слава Митровдан, су досељени из насеља Меког Дола на Рогозни, преци из Лепосавића на десној страни Ибра.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
