Порекло становништва села Крушево, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Крушево (ибарско) је у присоју Чукаре, чије се стране спуштају до самог корита Ибра код суседног села Кутња. Село опкољавају брда Слинавац, Чукара, Долња Чукара и Заглавак.
Тип села.
Куће су у пропланцима букове и храстове шуме и тако чине насеље џематског типа.
Воде.
Главна вода на уставу је готово усред села поред главног пута. Стока се поји на потоцима и на три мања безимена извора. Потоци су: Крушевачки Поток, Симиунов Поток, Велики Поток и Ковачки Поток.
Земље и шуме.
Њиве су у окућницама и по побрђима на местима: Равна Њива, Бијело Поље (има и шуме), Шумата Њива, Старо Крушево, Налешковина, Ледине и Здравкова Њива; ливаде су на Селишту, Ћумуру и Пријебратовини.
Постанак села, старине и остали поаци о селу.
Село је било на Селишту и Старом Крушеву. Пошто на тим местима земљиште клизи оно се поместило на данашње. Назив села забележен је 1363, 1455. и 1711. године. Његово последње становништво одселило се у Топлицу непосредно после 1878. године, па се данашње заселило. Гробље је на Ледини ниже кућа. Старих рударских окана има у Ковачком Потоку. Године 1948. имало је 77 становника.
Порекло становништва.
-Tребаљевци, 4 куће, Св. Лука, су пореклом из Требаљева у Колашину на Тари, овамо прешли из суседног Поповца. По тамном родовском предању они су старином из Русије, па су преко Цариграда дошли у Херцеговину, отуда „ускочили“ у Црну Гору; имају одсељене одељаке у Завадама, Доњем Крњину, Придворици, Сочаници на десној страни Ибра и у Великој Плани у Топлици.
-Батачани, 3 куће, Св. Пантелија, су Кучи, досељени из Батака на Рогозни, око 1890. године; крвни рођаци су Батачанима у Врлетници; имају одсељене одељаке у Станцу у Топлици.
-Богдановићи (св. Никола) су се одселили у Риково у пределу Врача.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
