Порекло становништва села Јошаница (ибарска), општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Јошаница (ибарска) је са обе стране истоимене реке, у долини њеног средњег тока. Готово са свих страна опкољавају је брда Градац, Горице и Шанац на десној страни реке, који у веначном низу чине природну границу према селу Гркаји, затим брда Гуњ, Градина и Чукара. Долина је знатно пространија од суседне Гркајске Реке и има више благих и пространих падина, дневне светлости, па је зато насељенија.
Тип села.
Куће су у долинским проширењима и оне чине долинске врсте. Горњи, готово посебни, крај села је Врлетница са кућама које су високо изнад речног корита, непосредно под шумовитим Шанцом. Између Градца и придворичког Шанца је мало насеље Ивање.
Воде.
У селу и у његовим крајевима је слаба изворска вода. Најбољи је извор Рова Вода поред реке. У Врлетници се узима вода с „точка“, који слабо тече. Лети употребљава се и вода с реке.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су на местима која се називају Крш, Алуге, Аџићкрај, Гајково Гувниште и Бријег; у Врлетници су Рупчине, Радулово Брдо и Гуњ северозападно од села, Градни Поток, Колипчине, Горице према Гркаји, Ђуров Лаз на Шанцу, Велики Чукарак, Велика Ливада, Каменити До и Бабина Ливада. Испаше су по брдима, а шума је на Бабаносу ниже Врлетнице.
Старине, историјат и остали подаци о селу.
На врху Градине има мало видних остатака порушених зидина, а на Градцу има само природног „крша“ (камена). На Рупчинама била су стара рударска окна. У старом гробљу на левој страни реке има зидина од порушене црквице. У њеном олтару одржала се часна трпеза од камена. Назив села забележен је око 1316. године. Данашње село основали су Бараћи, који су заузели земљу Орловића, који су се одселили у Топлицу после 1878. године.
Порекло становништва.
У Јошаници и Ивању су:
-Бараћи, 6 куча, су. од Бараћа у Барама на Рогозни.
-Видосављевићи, 3 куће, у Ивању, Св. Лука, су Ровчани, досељени од Рожаја.
-Ратковићи, 4 куће, Св. Јован Главосек, су Дробњаци, досељени из Крчмара на Рогозни.
-Шиљићи, 2 куће, Ђурђиц, преслава Ђурђевдан, су Дробњаци, досељени из Придворице.
-Мићовић, 1 кућа, Св. Василије, је Васојевић, досељен из Отеса под Рогозном.
-Антонијевић, 1 кућа, Станишић, 1 кућа, су од Караџића у Горњој Кориљи.
У Врлетници су:
-Шмиговићи, 1 кућа, Св. Тома, су Морачани, дошли однекуд из Дренице, једини род који је остао после одсељавања становништва у Топлицу 1880. године (по предању они се не множе).
-Батачани, Танацковићи, 2 куће,, Св. Пантелија, су Кучи, досељени из Батака на Рогозни.
-Прчваре, 2 куће, су од Прчвара у Кашљу на Рогозни, старином из Дренице; једна њихова породица одселила се у Банат.
-Вулићевић, 1 кућа, је од Куча Поповића у Летовцу на Рогозни, ушао одиви у кућу.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
