Порекло становништва села Одојевиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Одојевиће, „Одевиће“ је у присоју Рашћа и Крстца (1088 м), који су на развођу Ибра и Рашке.
Тип села.
Куће су подигнуте по сродничким групама у плитким долинама сеоских потока; издвојени крај села ниже планине Пругавице назива се Пругавица, а заселак, са својим посебним гробљем, је Бадлаве на југозападним падинама Крстца, у изворишту Бадлавске Реке.
Воде.
Вода се узима са извора Биоца, Бастаковице, Бијеле Воде, Калиновца, Добре Воде, Бубана и са Студене Воде, а у Бадлави је извор Добра Вода у Дубоком Долу, ниже Винорога. Извори не пресушују, али лети умање воду. Кроз село протичу Велики Поток, Јазбински Поток и Барски Поток.
Земље и шуме.
Њиве су слабе родности, јер су на висинама од преко 1000 м; ливаде су боље и бројније, понегде помешане са њивама са називима: Бостаниште, Орнице, Брекиња, Јасење, Зминац, Кућетине (рода Баловића), Баловско Гувно, Јазбине (ту биле куће одсељених Секулића), Велике Њиве, Јејевица, Разбојиште, Старо Гувно, Саставци, Вирић, Вукашинова Њива, Пискавац, Конопље с воћкама, Баније, Градиште. Стојановица, Репиште, Пета, Јошје, Пландиште, Дуварине, Гравовиште, Пава Ливада, Корито, Врлетница, Солила, Вукова Ливада, Грабље, Крушев До, Конопљиште, Вирови, Беглук, Појиште, Симов Брег, Котар, Пријештап, Сурутка, Ланиште, Кардовача, Шемово Гувно, Кућиште, Дрен с воћкама, Мирковица, Селиште, Калемови, Трбух, Јанковица, Ракиће, Руше, Усовина, Мочила, Јарац, Суљов Брег, Водице, Шабов Бријег, Баџина Банија, Радуловац, Поротинац и Добра Вода; букова и борова шума је на местима Репељак, Забран, Стара Банија, Заједнице, Цријева, Шумарице, Амбариште, Пругавица, Лазуњак, Гувнина, Церовик, Прлина, Врзлинац, Борје, Радивојка, Црна Раван, Крст, Биоц, Винорог, Менка, Јабуковац, Летина, Кадрин До, Коњски Тор, Јелин Пут, Мујов Поток, Јаворов Поток, Опавски Поток и Вододерина.
Старине и остали подаци о селу.
Село је забележено у 16. веку у Сопоћанском поменику као Ходојевиће а заселак Бадлаве као Баљава 1711. године. Заселак је запустео 1739. године, па га је заселио род Туке око средине 18. века, а село је запустело у првој десетини 19. века, па су га обновили данашњи родови око 1820. године. Од старих насеља има мало остатака. То су црквина у Одојевићу и око ње надгробни крстови од камена. По предању црква је славила Велику Госпођу. Друго старије гробље је на Црној Равни. На Бабином Гробу сахрањена је баба старцу Миленку Ацковићу, која је умрла од „астлука“ (куге). У селу су два гроба српских војника, који су погинули у борбама 1878. године. Сада у селу има два гробља, једно је на Равни, у коме се сахрањују из краја Пругавице и из суседних Опава, а друго је за доњи крај села код црквине.
Порекло становништва.
Родови у Одојевићу:
-Гашовићи, Милојевићи, Димитријевићи, 2 куће, у Пругавици, Тодоровићи, 4 куће, Св. Никола, су Гашани; од њих су Димитријевићи у Опавама, Гашовићи у Орахову и Ћирковићи у Кончулићу; имају одсељене одељаке у Великој Плани у Топлици.
-Ацковићи, 6 кућа, Св. Никола, прадед дошао из Гњеждана на Рогозни; имају одељаке у Великој Плани у Топлици.
Родови у Бадлави:
-Туке, 7 кућа, су од Дробњака у Плавкову.
-Јеврићи, 4 куће, су од Јеврића у Лопужњу.
-Товрљанин, 1 кућа, су од Товрљана из Рајетића.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
