Порекло становништва села Кравиће, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Кравиће је између Ибра, Гњиличког Потока, Вандина Брда, Стрна и Чукаре, која је према Плавкову.
Тип села.
Куће су груписане по родовима у два низа, који су у доњем крају села састављени и ту чине главни део насеља. Највиши крај села назива се Бијанићи, назвало се по одсељеном роду Бијанићима.
Воде.
Кроз село протичу Кравички Поток, који извире у шумовитом Грабаку, а поток Сланица је јужно од њега. У средини села је сеоски бунар, који не пресушује; у потесу има два приватна бунара, а у селу су Поповски Бунар и Вељовски Бунар. Стока се поји на потоцима, а под планином су Бијанска Вода и извор код Мочила. Извор Сланице је привидно сланог укуса, коју стока радо пије.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде се називају: Поље и Луг поред Ибра, Биочинско Брдо, Велики До, Ораница, Клече према Гњилици, Либовац, Кравићско Брдо, Гај, Долина, Шиљак, Дрењак, Котар, Запис у Лугу; ливаде су Кравићске Ливаде, Вуковске Ливаде код цркве, Мочила и најбоље на Врлети; испаше и шуме су на Калпаку, Великој Чукари, Становској Чукари и по Брдији, али су највеће на Буковику с називима Бијанска Долина, Бијанска Ливада, Миљкова Ливада, Брегови и Ћопов Грабак у потоку.
Старине, име и остали подаци о селу.
На Селишту било је старо село, а на Бачишту, у врху села, подигнута је црквица, посвећена св. Петки, на темељима црквине. Ту је старо и данашње гробље. Ниже гробља има старо рударско окно, засуто, у облику вртаче. На Либовцу, код Матковића кућа, има старих рударских „штолова“ (окана). На врху Вандиног Брда има темеља од црквине. И око ње има старих, вероватно, рударских гробова. Село Кравиће забележено је 1363. године. Оно је тада имало заселак Загорани, чији се назив није одржао. По предању село је добило име по роду Кравићима, које је настрадало у борбама са Турцима, а један део се раселио. И сада се једно место у Мељаници, на граници копаоничког Ибра и Шаље, назива Кравићско Гробље, вероватно остатак расељених Кравићана из Кравића. Године 1948. село је имало 484 становника.
Порекло становништва.
-Лешњаци, Кривчевићи, 3 куће, Самаиловићи, 3 куће, Димитријевићи, 3 куће, Св. Арханђео, доселили се у почетку 18. века из Сјеничког Поља.
-Пузовић, 1 кућа, Вељовићи, 3 куће, Лазаревићи, 4 куће, Поповићи, 4 куће, су од Пузовића у Туснићу, прешли око 1850. године; Јовановићи у Великој Плани, у Топлици, су од њих.
-Пећарани, Раџићи, Радовановићи, 3 куће, Лазарева субота, су из Азана у Бихору, овамо дошли из Буђева на Пештеру.
-Дрманци, 2 куће, су од Дрманаца у дежевским Полазима, старином Старовлашани.
-Илићи, 3 куће, Св. Никола, су Кучи из Слатине код Сопоћана, крвни рођаци са Мартаћима у Кончулићу.
-Ђеловићи, 2 куће, Св. Ћирик, су пореклом из пештерских Корита, дошли из Буђева.
-Коматине, 2 куће, су од Коматина у Биочину; били неко време у подгорском Живалићу.
-Ђоковић, 1 куће, Мратиндан, је досељен из сопоћанске Слатине.
-Вуковићи, 3 куће, Св. Никола, су досељени из пештерског Буђева.
-Маринковић, 1 кућа, Ђурђиц, је од Радовића у Лукову.
-Белоица, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, дошао из Рожајске Буковице, призетио се 1917. године.
-Ђурковић, 1 кућа, је од Ђурковића у Цоковићу, доводак из Кућана.
-Чорбић, 1 кућа, је од Чорбића у Тушимљи.
-Ковачевић, 1 кућа, слава земље св. Јован, је од Морачана Ковачевића у Требићу.
Изумро је стари род:
-Павловићи (св. Јован), а род:
-Чоловићи (св. Александар Невски) одселио се у Павлицу на Ибру.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
