Порекло становништва села Дојиновиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Дојиновиће је на присојној страни горње долине Ђонлијске Реке, с кућама ниже Маријичиног Брда. Засеоци Кулине и Вевер су ниже Дојиновића, са кућама ниже кречњачког Мрамора, а заселак Попе је ниже Рашћа са обе стране речице. Вевер има крајеве Мрамор према Страдову, Кременицу ниже Кулина и Раскршће до Павља.
Воде.
Сва насеља имају изворску воду: Велика Чесма усред Дојиновића, Чесма под Гај, Дреновац и Букова Вода; у Кулинама је Грозничавац и четири мања извора, у Веверу Врело, од којега постаје Чакор, десна притока Ђонлијске Реке. Врело је повише кућа у карсном кориту, али се карсна долина продужава даље од врела до Окошког Брда, која је лети суха. У Попама се вода узима са извора Црквине. На речици има неколико приватних воденица.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су доста слабе око кућа, у долинама и по странама побрђа. У Дојиновићу су на местима: Орнице, Гувниште, Велике Њиве, Гај, Ровача са воћкама, Копалиште, Црешњак, Лучина, Дуварине, Клечаре, Божандо, Кремениште, Алилов До, Громада, Калеми, Пуношева Бара, Белановац, Реџино Брдо, Стублина, Копар, Ражиште, Обуниће; шуме и ливаде су: Медвеђак, Груда, Пода, Орнице, Варине, Брезје, Ракова Ливада, Склад, Аниште, Прлине, Билалов До; њиве у Веверу: Зорињак, Забел, Јасике, Врело, Стаје, Локва, Прлине, Риљ, Копиште, Разлаз, Мурача, Луњевац, Плавуљи До, Воденичиште, Овчарица, Усовка, Осредак, Занога, Густи До, Кркача, Мађар; испаше и шуме: Рудине, Буков Гај, Дебељак, Близанац, Кољено, Фејзин Гај, Бориковац у Кулинама, Чукара ниже Кулина; ниже Попа и суседног насеља Црног Врха је утрина Вареш; у Веверу су Црни Крш, Чакор, Црква, Грабов Врх, Брњица, Крље, Паљевине, Велика Г увништа, Добра Страна, Царево Буче, Вртача; приватне ливаде су Ј еленача, Дреновац, Стари Стан, Војиновица, Дубовик, Тресавица и Клековита Ливада.
Постанак, старине и историјат села.
Дојиновиће, са својим засеоцима, је старо насеље. О постанку имена ништа се не казује, па се не зна ни за агинске куле у Кулинама. Назив Дојиновиће је од личног имена Дојин. Вевер и Попе забележени су у Сопоћанском поменику. Црква у Попама подигнута је 1650. године. Из истог времена су Мариница или Блага Мара на врху Марионице, црквина Илиница у Дреноваку, са очуваним зидинама до под кров, црквина Сређани или Млада Недеља у Попама, са очуваним зидинама до свода и темељи црквине Пателијинице на врху Војиновице у Веверу. У Дојиновићу је старо „грчко“ гробље у њивама. Старо Село је у сеоској шуми. На рту косе, код ушћа Чакора, је повелико мухамеданско гробље, а непосредно ниже њега је старо хришћанско гробље, а непосредно ниже њега је старо хришћанско гробље, оба истог становништва, које је примило мухамеданство у Веверу. У хришћанском гробљу је црквина. Становништво, у селу и засеоцима, није старије од 18. века. Старо село заспустело крајем 17. века, а најстарији родови доселили су се у 18. веку. Године 1948. у Дојиновићу је било 215 становника, у Веверу 13, у Кулини 54, у Попама 138.
Порекло становништва.
Родови у Дојиновићу:
-Ђекићи, Раковићи, 3 куће, Роглићи, Кућеровићи, 2 куће, Св. Петка, преци им се доселили из Колашина на Ибру.
-Џеноваре, Павловићи, 4 куће, Св. Јован, су Морачани, баба се родила у Сувом Долу на Пештеру; 1876. године били у бежанији y Старом Влаху, па се повратили 1890. године.
-Милетић, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Азана код Иванграда.
-Ђоковићи, 3 куће, су досељени из Бујца око 1890. године. Они су од Ђоковића у Страдову.
-Филиповићи, 2 куће, Св. Никола, су Кучи, прешли из Попа.
-Џелат, Вукомановић, 1 кућа, је од Џелата у Попама.
-Шарци, 2 куће, су од Шараца у Штитара, прешли из Страдова.
-Профиловићи су се одселили у Нови Пазар.
Родови у Кулинама:
-Мурићи, Перуничићи, Прошевићи, 9 кућа, су од Никића у Тврдошеву.
-Исламовић, 1 кућа, је од Шараца у Пављу.
-Доловац, 1 кућа, су од Куча у Петрови, дошао одиви у кућу 1923. године.
Родови у Веверу:
-Бишевци, 8 кућ. и 2 к у крају Врелу, су од Бишеваца у Јерки и Бобовику.
-Чековићи, 2 куће, су Шкриељи из пештерског Рамошева.
-Ђоковић, 1 кућа, Св. Никола, је из Дојиновића.
-Бешевић, 1 кућа, су од Бешевића y Попама.
-Милић, 1 кућа, је из Попа, непознате матице.
-Милетићи, 3 куће, су од Милетића у Дојиновићу.
-Османовићи су се одселили у Турску 1925. године.
У Попама су ови родови:
-Џелат, 1 кућа, Св. Алемпије, је старинац.
-Вишњић, 1 кућа, Св. Никола, непознате матице.
-Бешевићи, 3 куће, Св. Арханђео, су старији Досељеници, непознате матице.
-Пиловићи, 4 куће, су од Пиловића у Пурћу.
-Равићи, 2 куће, су од Лопаћана у Пурћу.
-Мајдаци, 2 куће, Св. Никола, су досељени из Павља око 1900. године.
-Продановић, 1 кућа, је од Матковића у Селцу.
-Нокић, 1 кућа, је од Нокића у Тврдошеву.
Одселили се у подибарска села:
-Поповићи у Драгосинце;
-Вељковићи у Отроцима изумрли, али их има у Вукушици у Подибру.
*
Порекло становништва насеља Ђонлије, сада у саставу села Дојиновиће.
Положај насеља.
Ђонлије су с кућама и потесом на развођу људске и Дежевке, заселак Пољице је у подножју Виника. Доњи крај Ђонлија назива се Обуниће.
Воде.
Ђонлије је оскудно водом; између кућа је чесма а под Острим врхом је устава У Пољицама су чесме Виновача и Сланица. Стока се поји у Клисури.
Земље и шуме.
Њиве су средње родности око кућа, на Равнинама, шуме и испаше су на Волујару, Равном Гају према Ковачеву, Грачици и Винику.
Старине у насељу.
Под Виником има дуварина од старог насеља, а у Ровинама је стари бунар. У селу су биле две агинске куле, једна усред села, друга у ливадама, обе порушене 1912. године. У натпису на каменој плочи, која је била узидана на цркви Св. Петра у Попама, забележен је 1650. ктитор „Велимир Чилонч“ с браћом.
Име и остали подаци о насељу.
Ђонлије се назвало по старом српском роду Ђонлићима, од којега је био ктитор Велимир с браћом. Крај Обуниће унето је као село Обине y Typски пописни списак села 1455. године. Заселак Пољице спаљен је 1912. године. Хришћанско гробље је у суседном Пустовлаху, а мухамеданци га имају поред пута који води из Ђонлија за Вевер. Године 1948. y Ђонлијама је било 123 становника.
Порекло становништва.
-Алибашић, 1 кућа, је турски род, досељен из Анадолије.
-Маврићи, 7 кућа и 3 куће у Обунићу, су Хоти.
-Бешевић, 1 кућа, је од старинаца Бешевића у Штитарима.
У Пољицама су ови роедови:
-Гојковић, 1 кућа, је од Гојковића у Мухову, старином из Моравица.
-Пантовић, 1 кућа, Лазарева субота, је из Брусника у Моравицама, прешао 1945. године. из Шавца.
-Ђоровић, 1 кућа, Ђурђиц, је Дробњак из Драмића.
Одселили се:
-Друштинци у Пожегу 1913. године;
-Колашинци, старином из Колашина на Тари, одселили се 1944. године у Доњу Трнаву, Шавце и у Симењачу под Ђурђевим Ступовима.
-Костовићи из Њуљца купили су земљу одсељених мухамеданаца, али се још нису населили.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.