Порекло становништва села Кашаљ, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Кашаљ је у долинама Карвасалије, Кашаљске Реке и Обрадова Потока, саставница Бањске Реке.
Тип села.
Куће су подигнуте високо по странама долина.
Воде.
Има изворску воду: Запис, Весова Вода, Бијела Вода, Анџијска Вода и Симовача на Карвасалији. Речица Карвасалија прима леве притоке од изворишта па до Бршљана Црвени Поток, Лицов Поток, Широки До, Симовачу и Овчи Поток, десне притоке Боровњаков Поток и Лакићевски Поток. Места међу потоцима су: Криви До, Ћирков До, Лакићевски До, Врлетница, Мирни До, Латинско Гробље, Тодорово Пландиште, Глуваћ, Голи Бријег, Бршљан, брда Руташ и Градина повише Бршљана, све на десној страни Карвасалије, а на левој су Чукара повише Бегова Хана (сада хан не постоји), Станиште, Мрамор повише црквице, Лице, Тутов До, Широки До у Овчем Потоку и брег Висиоце код Брљшана; тамо су „кладенци“ Кижевица у Широком Долу, чесме Симовача и Бабина Вода у Врлетници.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су помешане, али ливада има знатно више од њива: Клековац, Аниште, Добродоле, Ракиће, Ивовик, Подгора, Омерова Ливада, Баре, Девежиница, Пресло, Вреће, Брвњача, Војковачко Брдо, Плужевина, Кућетине, Бачево Брдо, Црна Бара, Крива Бара, Симунова Чукара, Пантова Чукара; испаше и државне шуме су у Столовима и Пркачу, Вуковој Колиби, Самој Букви, Прчвари, Бучу с њивама, Стара Караула, Шанац, Ђуровско Брдо и Минов Гроб.
Старине и остали подаци о селу.
Градина је купасто брдо у селу, на којој сада нема видних остатака од града. По Карвасалији, Градини и код старог „латинског“ гробља има старих, готово затрпаних рударских окана. Једно врло старо гробље је код порушене Ђурђеве Цркве на левој страни Карвасалијске Реке, друго је на Карвасалији код ушћа Боровњака Потока, за које се казује да је „латинско“ (старих рудара?), треће је старо и данашње у Долини Кашаљске Реке. Баловићи и Тимотијевићи имају своја посебна гробља недалеко од кућа. На Карвасалији поред старог пута било је старо рударско насеље и каравансарај, по коме се то место назвало Карвасалијом.У Бањској повељи записана је око 1316. године Ђурђева Црква више Кашља. Остаци те старе цркве одржали су се до данас на левој страни Црвеног Потока, а село Кашаљ забележено је у турском пописном списку 1455. године, затим у попису босанских спахија 1711. године. На Вуковој карти Србије означено је утврђено место Кашаљ, насељена „Карвасаљиа“ и „Караула“ која су непосредно до утврђеног Кашља. Године 1948. село је имало 241 становника. Данашње село заселило се око средине 19. века.
Порекло становништва.
-Лопаћани, Милосављевић, 1 кућа, су од Лопаћана у Смилову Лазу.
-Прчваре, Аксентијевићи, 2 куће, Св. Никола, преслава Св. Иилија, су Кучи, преци кренули пре стотину година из села Орнице у Дреници, па се најпре населили у колашинско Бојковиће, затим у Кијевце код Сјенице, дошли овамо око 1895. године; има их у Ибарској Јошаници, Грижанима, Витакову и Дубокој.
-Баловићи, 7 кућа, Арсенијевићи, 2 куће, Аврамовићи, 8 кућа, Св. Петка, су досељени из Орнице у Дреници, једни дошли у Дубоку, други у заселак Јунаке, трећи у Кашаљ, старином су из Црне Горе; има их у Плакаоници, Гњежданима и колашинском Кајкову.
-Рашковић, Тимотијевић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, досељен из Дубоке, прешао око 1875. године.
-Илић, 1 кућа, Св. Андрија, је досељен из Лукова Дола, 1930. године, старином из Бихора.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
