Порекло становништва села Лукарско Гошево, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Гошево је у средњој долини Јошанице, између Знушке Реке, њене десне притоке Ковачевца, планинског венца који се пружа од Лече преко Чумина Дола до Охоља.
Тип села.
Куће су по стрмој страни косе и у плитким сухим долинама; деле се на Горње Гошево и Доње Гошево, по величини готово иста.
Воде.
Вода се употребљава са извора Маковице, старог Грчког Бунара и с Баре у Доњем Гошеву; Стублина је извор између кућа Бејтовића и Јанићијевића, а у Горњем Гошеву су Рекавац, Ладевића Вода, Језерина и Водице.
Земље и шуме.
Њиве су средње родности на местима која се називају: Падалишта, Лаз, Маковица, Дрењак, Дуварина, Вртине, Раванчица, Јошине, Вртови, Ладевиће, Спасовик, Куртовача, Драгинац, Луковац, Никољачке Ливаде, Гуџалиште, Шишмановац, Плуга, Свиње, Прлови, Вртача, Селиште, Лаз, Врело, Папратник, Трбовача, Бобове Њиве, Становиште, Дуварина, Чуракиње, Особина, Међак, Овсиште, Стрњиште, Базва, Просиште, Пасуљевина, Петровача, Миљевка, Конопљиште, Печењак, Богданов До, Виткова Њива, Крље; шума је ситна: Радев Врх, Јанковача, Мустафин Конак, Велики Крш, Црквина, Ћурулика, Саставни, Блатине, Олуга (Алуга), Буче, Црвено Прло, Кошењак, Паљевина, Грабљак, Чумин Брег, Шемов Гај, Велики Врх, Кисељаја, Ломине, Белови Брег, Сечине, Анине, Пресло, Беле Воде, Утар, Велики Гај, Мушов Врх, Грабље, Шумарика, Госпавино Брдо, Кочин Поток; ливаде и паше: Ћуша, Радојевића Ливаде, Станови, Медојевића Ливаде, Вртина, Јасик, Хрсковац, Крушкар, Маков Поток, Зукова Ливада, Провалија, Вукова Ливада, Добра Вода, Мочила, Лекина Вода, Спруд, Куртовача, Клече, Крушевље, Секиљевац.
Старине и остали подаци о селу.
У Трњаку, у Доњем Гошеву, има видних остатака хришћанског насеља. Ty је било старо гробље са остацима црквине. На Селишту и Старом Селишту била су насеља која су претходила данашњем селу. Име села споменутo je око 1316. и 1780. године. Године 1948. имало је 173 становника.
Порекло становништва.
Арбанашки родови:
-Лукарчани, Бејтовићи, 7 кућа, су Гашани, прешли из Лукара, одељаци Бејтовића у Јошаници, старином из Малесије.
-Хот, 1 кућа, предак му је из неког села између Карановца (Краљева) и Крушевца, у коме је био у хришћанској вери, у штавичком Паљеву примио мухамеданство.
-Паљевац, Зећовић, 1 кућа, је Хот, из Паљева, досељен 1919. године.
Кучки родови:
-Црнчанин, 1 кућа, предак био неко време у околини Краљева, отац дошао из Црнче у Штавици.
-Штиљанац, 1 кућа, је из Штиљана у Штавици, досељен 1878. године.
-Дражани, Чолаковићи, 3 куће, су досељени из Драге код Рожаја.
-Алиловић, 1 кућа, отац досељен из Комина код Жуњевића, 1914. године.
-Лошовић, 1 кућа, је досељен из Лукара 1920. године; има одељака у Новом Пазару.
-Каровић, 1 куће, је прешао из суседног Кнежевића 1920. године.
-Житничани, 2 куће, су дошли из пештерског Житнића.
-Мустафићи, 3 куће, су досељени из Бродарева 1890. године.
-Дупљаци, 2 куће, су из околине Нове Вароши, отац се родио у Дупљацима на Пештеру. Гошевци у Новом Пазару су из овог села.
Хришћански родови:
-Кошани, Јанићијевићи, 2 кућа, Св. Петка, су из Виткојевића на Ибру, досељени 1925. године, у коме и сада имају крвне рођаке, старина у Морачи.
-Меховићи, 2 куће, су турски род, пореклом из Коње у Турској, овамо се доселили из Новога Пазара 1913. године.
*
Порекло становништва села Јошаница (Горња), данас у саставу села Лукарско Гошево.
Положај насеља.
Јошаница је у средњој долини Јошанице, с кућама на обе стране реке.
Тип насеља.
Запажа се тежња да се куће групишу по сродничким групама. Дели се на Горњу Јошаницу и на Доњу Ј ошаницу.
Воде.
Употребљава се вода са извора, од којих je главна Чесмица у Доњој Јошаници. Стока се поји на Јошаници.
Земље и шуме.
Њиве су добре, нарочито поред реке, а оне по странама долина добре су за бела жита. Називи њива: Залуже, Феровача, Сарачуша, Луг, Њива код Чесме. Сеоска шумс je по побрђу а Шпат је поред реке. Испаше су на Гошевачком Брду, у Чумином Долу, на Лукарском Брду и у планинама Мачици и Боричу. По странама долина засађене су воћке, које добро успевају.
Постанак и старине у насељу.
Поред пута у Горњој Jошаници има старије напуштено мухамеданско гробље. Данашње њихово гробље је у Лукару, а хришћани га још нису основали. Село је основано у првој половини 19. века пошто су га напустили хришћански родови. Године 1948. у њему је било 248 становника.
Порекло становништва*.
Арбанашки родови:
-Лукарчани, 13 кућа, су Гашани из Лукара.
-Алишковићи, 2 куће, су Хоти из бихорског Дрниша.
-Сарачевићи, 6 кућа, су Кастрати, били неко време у Изворима на Рогозни, овамо дошли из Лукара 1880. године.
Српски родови:
-Пиштољи, 3 куће, су старинци, били неко време у штавичким селима.
-Бишевци, Омеровићи, 4 куће, су Кучи из рожајског Бишева.
-Дупљаци, 6 кућа, су из Дупљака на пештерским Коритима.
-Милутиновић, 1 кућа, Св. Никола, Куч из Војсалића.
-Анронијевић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч из Војковића.
-Станишић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч из Дедилова.
*Пренети су сви родови, Горње и Доње Јошанице.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
