Порекло становништва села Смилова Лаз, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Смилов Лаз, „ Цмилов Лаз – Ово планинско село је под развођем Рогозне, са кућама између Равне Главице и жаревске Градине; Обрадов Поток је на граници према потесу суседног Кашља. Уз ово село убрајају се посебна насеља: Жареве, с кућама под жаревском Градином, Паруце на десној страни Бањске Реке, Шипова западно од Смилова Лаза у долини Шиповачке Реке и Јунаке на источним падинама Млијечњака.
Воде.
Село са засеоцима богато је изворском и текућом водом. У Смилову Лазу су извори Студена Вода, Добра Вода и Водица. У селу постају од неколико изворских сливника Смиловски Поток, Паручки Поток, Горњи Поток, Доњи Поток и Бањска Река. Код ушћа Паручког Потока у Бањску Реку је чесма Бакаруша, а ниже Паручког Осоја је воденица.
Земље и шуме.
Њиве су на местима: Баре, Ракићеве Колибе, Бањске Стране, Паљевине, Жаревско Осоје, Плужевина, Конопљишта, Међуровина, Бачија, Чукара, Папрадиште, Столовак, Бор и Мала Њива; ливаде и паше: Вреће, Гаће, Краљевина, Кујин До, Брежани, Равна Глава, Кундо, Врлетница и на Кулини помешане с њивама. Њиве су слабе родности, јер су на високим положајима. Успева добро кромпир. У Жареву су ливаде Бановац, Враница, Осоје, Криви Бријег; шума је на Ланичној Страни, у Николићеву, Шипови и по Грабаку у Јунакама. Јужно од Паруца, на десној страни реке, је државна планина Пркач.
Старине у селу и гробља.
У Јунакама је обновљена црквина. У Смилову Лазу има старо „латинско“ гробље у Паљевинама. У Краљевини има остатака кућа старог становништва. Под Чукаром једно место назива се Рупчина, а то су стара рударска окна, која су засута земљом у шибљу. Гробље је на брду Зечевићу; насеља Жареве, Шипова, Паруце и Јунаке имају свако своје гробље; род Лопаћани у Паруцама има своје гробље.
Име села и остали подаци о селу.
Име селу постало је од личног имена Смил, а „лаз“ је искрчено земљиште од дрвећа. На Вуковој карти Србије означен је Смилов Лаз као пусто село. Око 1316. године, споменут је Шиповик. Назив Жареве је постао је по жару спаљених крчевина на месту које се разорало за њиве. Године 1948. Смилов Лаз је имао 115 становника.
Порекло станивништва.
Родови у Смилову Лазу:
-Лопаћани, Костићи, 10 кућа, Св. Јован, доселили се пре двеста година из Лопата у Шекулару, старином из Мораче; презивају се по претку кнезу Кости; они су исти род Лопаћанима у Бубама под Рогозном, Смиловцима у Врболазима, Бачанима у Каменици на Ибру, Живодерама, Требићу и Каљину, Ђуровићима у Манасама, Костићима у Трнави, Петронијевићима у врачевском Доцу, Симовићима у Витакову, Ристовићима и Радоњићима у Прћенови.
-Андрићи, 2 куће, су од Милетића у Шипови.
У Жареви су:
-Васојевићи, Недељковићи, 4 куће, Миленковићи, 1 к, Лесендра.
Из Жареве одселили су се у 18. веку:
-Жаревци (Св. Никола) у левачко село Раваницу.
У Паруцама су:
-Баловићи, Илићи, 2 куће, Св. Петка, су Гашани из Јунака (и сада се сахрањују у гробљу Јунака међу својим покојницима).
-Лопаћани, Вучковићи, 4 куће, су од Лопаћана у Смилову Лазу.
У Шипови су:
-Милетићи, Петровићи, 4 куће, Ђурђиц, су Дробњаци и старији досељеници.
-Краговићи, 5 куће, Св. Арханђео, су из Кобиље Главе у Колашину на Ибру, старином из Мораче, дошли 1878. године.
У Јунакама су:
-Баловићи, Недељковићи, 8 кућа, Луковићи, 3 кућа, Филиповић, 1 кућа, Св. Петка, су Гашани из дреничке Орнице, стари род, сада се већ разродили и међуобно се жене. Јунаке је матица расељених Баловића у нашој области. Из Јунака су се одселили:
-Вукићевићи у Кајково у копаоничком Ибру; једна породица је у Београду.
-Јовановићи у Дрен на Ибру;
-Недељковићи у Драјиновиће.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
