Порекло становништва села Трнава, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Велика Трнава с Малом Трнавом је са обе стране Трнавске Реке, десне притоке Јошанице.
Тип села.
Куће, на стрмој страни Велике Главе, по Клековику и Жежници, чине насеље разбијеног типа. Дели се на Велику Трнаву, Малу Трнаву и на крај Вуков Лаз, чије су куће до Брђана. Има три махале: Маву, Поток–Малу, и Муаџер-Малу. Мала Трнава је с кућама ниже брда Голије на десној страни Брезјанског Потока. У Великој Трнави су основна школа и општинска зграда.
Воде.
Село је оскудно изворском водом. Она се узима са извора Маве и с неколико мањих извора који пресушују.
Земље и шуме.
Зиратна земља је у долини реке и по странама побрђа; међу орницама има ливада на местима Беглуци, Бачиште, Шуманов Лаз, Нуровина, Ујничка Ливада, Колашинске Стране, Дивљаков До, Хамановина, Маљево Брдо, Прло, Клековак, Крљевито Брдо, Вуков Лаз и Сабориште (Чадориште). Сеоске шуме и испаше су на Чукару, Просеченици, Дрењаку, Великом Осоју и Дураковцу.
Остали подаци о селу.
Име селу споменуто је 1780. године. Становништво старе Трнаве раселило се 1809. У Малој Трнави има остатака старог гробља. Ту је и садашње. Данашње село заселили су бихорски и херцеговачки родови око средине 19. века. То прво насеље било је на Старом Селу. Године 1948. оба села имала су 587 становника.
Порекло становништва.
У Великој Трнави су родови из Бихора:
-Селмановићи, 3 куће, Бихорци, 3 куће, Ћорхамзић, 1 кућа, Хрњак, 1 кућа и Шабовићи, 3 куће.
Око 1880. доселили су се из Гацка:
-Чустовићи, 2 куће, Фазлагићи, 6 кућа, y Вукову Лазу, Џубуровићи, 3 куће, Чампара, 1 кућа и Муаџер-Махали; из Корјенића су Капетановићи, 3 куће, Беговић, 1 кућа и Меховићи, 2 куће.
-Дрековић, 1 кућа, је Куч досељен из Златног Камена на Рогозни.
-Карталовићи, 2 куће, су досељени из Рогатице у Босни, 1910. године.
-Дупљак, 1 кућа, је прешао 1912. Године из Ујнича.
Године 1916. доселили су се:
-Јајић, 1 кућа, из Дунишића код Сјенице.
-Дервовић, 1 кућа, из Дунишића.
-Каришик, 1 кућа, из Дубнице код Сјенице.
-Тотић, 1 кућа, из Сибнице код Сјенице.
-Ћатавићи, 3 куће, су y махали Мави, досељени из Колашина на Тари.
-Пљаковић, 1 кућа, је у Поток–Махали, досељен из Угла.
-Кладничанин, 1 кућа, је из пештерске Кладнице, досељен 1919. године.
-Шебековић, 1 кућа, је досељен из Врановине у Дежеви.
Хришћански родови у Великој Трнави:
-Беловић, 1 кућа, Св. Петка је од Бјелопавлића, отац дошао из Кашља на Рогозни 1923. године; одељаци су у подгорским Милићима.
-Стефановић, 1 кућа, Св, Јован, је досељен из Каменске у Студеници 1925. године.
-Виријевић, 1 кућа, Св. Арханђео, је досељен из Ранчића у Ибарском Колашину.
У Малој Трнави су:
-Васиљевићи, 3 куће, Св. Арханђео, су Васојевићи, досељени око 1880. године из пештерских Корита; од њих су Васиљевићи у Шутеновцу.
-Рајовићи, 2 куће, су од Рајовића у Шалиновићу, досељени око 1890. године.
-Лакоњић, Ђоковић, 1 кућа, суод Лакоњића у Педељу.
-Јовановићи (Мала Госпођа) су изумрли у селу.
Из краја Вукова Лаза одселили су се у Турску 1913. „мухаџери“ из Босне.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
