Порекло становништва села Гњилица, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Гњилица је са обе стране Гњиличког Потока, с кућама у подножју Трнца, који је на развођу Рашке и Ибра. Гњилички Поток граничи Гњилицу и њен крај Букреш од суседног села Кравића. Куће су издвојене по сродничким трупама. Највиши крај села назива се Вршак, средњи је Гњилица, а најнижи, према Ибру је Букреш. Доскора је Гњилица била заселак Кончулића.
Воде.
Село је прилично оскудно водом. Она се доноси са удаљених извора и са Ибра. Сада има неколико бунара, чија се вода употребљава за домаће потребе, а за пиће се доноси са извора. У Прловима има „кижевак“, а то је минерална кисела вода, која се незнатно користи. Лети се доноси вода са чесме Корита, која је између Гњилице и Кончулића. У Вршку се употребљава вода са извора, који лети пресушује и са једног бунара. Стока се поји на Ибру и на чесми у Кончулићу.
Земље и шуме.
Њиве су окућнице, а у долинама су помешане с ливадама. Најбоље су у Луговима поред Ибра; баште с поврћем су код Мочила. Називи њива у Вршку: Закућнице, Исподкућнице, Крчевине, Велика Њива и Долина; шуме и испаше су у Буковику и на местима с називима: Велики До, Јаћимов До, Чучавац, Шанац, Трнац, Јасиковац. Из Вршка се стока гони на пашу у планину Јањево, која је под ситном шумом. Приватне шуме „забране“ има у Гају и Ђоловском Гају. Ту је чесма, чију воду употребљавају Савићи и Канићи.
Постанак и остали подаци о селу.
Данашње село заселило се у 18. веку. Пошто је било у саставу суседног Кончулића, то се оно не спомиње у историјским изворима. Гњилица и Букреш имају заједничко гробље, а Вршак има своје посебно гробље. Године 1948. Гњилица је имала 374 становника.
Порекло становништва.
-Минића, 2 куће, Св. Арханђео, дед Морачанин овамо дошао из ибарског Колашина.
-Лешевић, 1 кућа, Св. Петка, је пореклом од Никшића, овамо прадед дошао из ибарског Колашина; одељаци су му Лешевићи у Горњем Казновићу у копаоничком Ибру.
-Кућеровићи, Роглићи, 2 куће, Св. Петка, су досељени из Чечева у ибарском Колашину.
-Јоксимовића, 4 куће, Св.Ђорђе Алемпије, су од старинаца Ђордуновића у Кончулићу.
-Арсовићи, 3 куће, Св. Јован, су досељени из Колашина на Ибру, били неко време у Кравићу.
-Буђевци, Белогуњци, Максимовић, 1 кућа, Канићи, 2 куће, Јанчовић, 1 кућа, Милошевић, 1 кућа, Јосивљевић, 2 кућа, Св. Јован, су Морачани, једно „роство“, били на једном огњишту у бихорском селу Азану, дошли из Буђева на земљу одсељених Цветића; од њих су Поповићи у Батњику.
-Савић, 1 кућа, Св. Пантелија, је досељен из Дежеве, заостао у бежанији после 1876. године.
-Баловићи, 3 куће, су од Баловића у Дубокој и Кашљу, овамо прешли из Опава; имају одељака у Шипчини на Копаонику.
-Симовић, 1 кућа, је од Виријевића у Кончулићу, предак дошао из колашинског Ранчића.
-Цветићи одселили се у Топлицу после 1878; код цркве Никољаче одржао се надгробни споменик с натписом „Цветић 1831“.
Родови у Вршку:
-Коматовићи, 6 кућа, су од Пејчиновића у Кончулићу, Шавцима и Супњу, једни дошли из Брњака а други из Оклаца у ибарском Колашину. Један Коматовић ушао одиви у кућу Крстовића, па слави и Св. Игњата.
-Лазовићи, 3 куће, Св. Никола, су досељени из Горње Дежеве, заостали после бежаније 1876. године.
Родови у Вршку:
-Канићи, 2 куће, су од Канића у Гњилици.
-Ђорђевићи су се одселили у Топлицу, а:
-Јовановићи (св. Никола) у подибарско Метикоше.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.