Никола Његуш (1886-1915) био је Србин из Шибеника, ватрени социјалиста, који је 1911. године пуцао на аустроугарског министра правде Хохенбургера, усред Бечког парламента. Већ раније је хапшен због социјалистичке пропаганде и насилних поступака у циљу остваривања својих идеја. Исписао се из православне цркве, назвавши себе „безвјерцем“, а умро је у тамници, не дочекавши слободу. Његово име је за време СФР Југославије носила једна улица у Шибенику.
Дрнишки Његуши
Његуши су угледна српска породица из Дрниша. Доселили су из Црне Горе, заједно са Петрановићима, Петричевићима и другим познатим породицама (према једном извору 1722. године). Николин деда Тодор Његуш Јованов, доселио је из Дрниша у Шибеник, када му је брат Никанор ту оставио кућу, јер је постао црногорски владика за време књаза Данила. Никанор Ивановић Његуш (1825-1894) је обављао функцију митрополита црногорско-брдског две године (1858-1860), а онда га је књаз Никола протерао у Русију. Неофит Његуш (1823-1900), трећи брат, рођен као Никола, био је јеромонах и служио је једно време у манастиру Крка. Обављао је и функцију дрнишког пароха.
Тодор Његуш се у Шибенику оженио 1858. године и добио Јована, Николиног оца. Јован је био трговац и држао је крчму „Andemo dal Jovo“. Са Маријом Ковачевић је имао петнаесторо деце у шеснаест година брака. Често је пуцао из пиштоља у алохолисаном стању, уобичајеном за њега, а умро је када је Николи било само 12 година. Био је строг према деци. Николин старији брат Петар (1881-1942) је такође био активан у радничком покрету.
Живот и политичко ангажовање Николе Његуша
Никола Његуш је још као дете изучавао столарски занат у Угарској, а потом је пошао у војну службу, током које је читао социјалистичке новине и постао ватрени социјалиста. Као војник се једном приликом придружио демонстрацијама у Сплиту и викао: „Живио социјализам“! Због тога је затворен на 21 дан. Касније је постао члан Социјалистичке партије.
Његуш је 1907. године био осуђен на месец дана тешке тамнице, због напада на др Иву Крстеља, начелника града Шибеника. Када се 24. априла те године, заједно са својим пријатељима, Његуш враћао са неког излета и угледао Крстеља на обали, почео га је жестоко псовати, упућујући му притом и претње. Изашао је из кочије и потрчао за начелником, хватајући се за џеп, што је изазвало сумње да има оружје. Начелник Крстељ је био доста далеко, а један од Његушевих пријатеља је интервенисао и зауставио га.
Осуђиван је и због дељења социјалистичких списа и ширења пропаганде. Такође је био дописник социјалистичких новина. Често је одлазио из Шибеника и боравио у Хрватској и Србији. Одржавао је блиске односе са Илијом Ивковићем из Шибеника, једном од актера Бомбашке афере у Црној Гори 1907. године, када је покушан атентат на књаза Николу.
Направио је преседан својим исписивањем из православне цркве, што је записано у матичној књизи рођених. Постао је безверац. То је био јединствен случај да се неко испише из православља, а притом не пређе у другу веру, поготово имајући у виду да су његови рођаци били угледни свештеници.
Пуцњава у Бечком парламенту
Пуцњави у Бечком парламенту 5. октобра 2011. године, претходио је масован протест (17. септембра) у Бечу, због изразитог поскупљења основних животних намирница. Било је око 36. 000 демонстраната предвођених Социјалдемократском партијом. Митинг се претворио у оружани сукоб и четворо људи је страдало, док су многи радници ухапшени и осуђени. Вест о овом догађају је узрујала Николу Његуша. Он је неколико дана боравио у Сплиту, где је и набавио пиштољ, а затим је отпутовао у Задар и Трст и на крају у Беч. Улазницу за парламент му је обезбедио чиновник Паулин, такође социјалиста, којег је познавао већ 12 година.
Покушај атентата је био само врхунац немилих догађаја у парламенту. Прво је дошло до физичког обрачуна између чешких и немачких посланика, када се расправљало о потезу бечког магистрата, који је затворио чешке школе у овом граду. Потом је кренула прича о поскупљењима и крвавим демонстрацијама. Социјалдемократски заступник др Виктор Адлер је окривио министра правде Хохенбургера за ескалацију сукоба, на шта се овај насмејао. Његуш пре тога није ни знао како министар изгледа, а његов подсмех га је додатно изнервирао. Извршио је напад у тренутку када је Адлер рекао: „ Ја се чудим да народ трпи своју беду и да се још није узбунио“. Његуш је из галерије, удаљене 18 метара, пуцао према министру пет пута, али га није погодио. Меци су прошли поред Хохенбургера, министра наставе грофа Стирга и подпредседника Погачника. Његуш је након испаљених хитаца узвикнуо: „ Живила интернационална социјална демократија“!
Суђење и смрт
Никола Његуш се приликом суђења бранио, да није планирао атентат, већ да је спонтано реаговао и да није циљао министра. Сведочили су његова мајка, брат и лица из војске, која су генерално имала позитивно мишљење о њему. Брат Петар је рекао да је Никола пре војске био добар српски патриота, а да је тамо постао социјалиста. Одбрана се позивала на неурачунљивост, али то није прихваћено. Порота је пресудила да је крив за покушај убиства, иако су 2 од 12 поротника гласала против. Осуђен је на 7 година тешке тамнице, са постом сваких три месеца. Умро је у јеку Првог светског рата, 26. априла 1915. године, у затвору близу Беча (место Кремс).
Извори:
- Дневне новине Хрватска Риеч (Шибеник, 1911)
- Православна матична књига рођених парохије Шибеник (1862-1889)
- Шибеник кроз стољећа (Славо Грубишић, 1974)
- Дрнишка Крајина (Душан Рашковић и Славко Зорица, 1993)
Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић
