Порекло становништва села Дежева, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Дежева, село, је у долини средњег тока Дежевке.
Тип села.
Куће су по ободу алувијалне равни са обе стране Дежевке, али више кућа има на левој страни реке. Новије куће подижу се поред главног пута, супротно подизању кућа за време Турака.
Воде.
Употребљава се бунарска вода и са Симеунове Чесме, која је непосредно до речног корита. Стока се поји на реци. Њиве и ливаде су на речној равни и по странама долине; оне у равни се наводњавају водом из речног корита, отуда је ово село најплодније у области.
Земље и шуме.
Места с њивама и ливадама су: Лаћевац, Доколица, Гуџалица, Јагова Башта са воћкама, Тиловац, Станиште, Кривача са воћкама, Пиларета, Жива Бара, Луг, Омеровац, Кусовац, Улице; има их по новим крчевинама ниже Дежевских Страна и Греде; шуме и испаше су по Дежевским Странама, Близанцу и Бошковику.
Старине у селу.
Има прилично остатака из прошлости села. За Симеунову Чесму се казује да је Немањина. Она је дотрајала, па је нова подигнута на истом месту 1935. године. Недалеко од ње био је стари камени мост, порушен, а други стари мост од сиге, зидан на свод, био је на потоку. Код Симеунове Чесме има темеља од порушене цркве и два закопа од некаквих повећих зграда, зидане опеке, које су мештани повадили и употребили за своје зграде. Друга стара порушена црква била је y старом гробљу. Идући из села за Врболазе има треће гробље у коме су се одржали темељи од црквине. Поред садашњег пута су остаци повеликог мухамеданског гробља становништва које се одселило у Нови Пазар и Турску 1913. године. На месту Метеризу познаје се опкоп за тешки топ, који је употребљаван 1876. године. Мотив о постанку имена два виса Велики Близанац и Мали Близанац, имају готово исте купасте облике, предање везује за живот Немањин из времена зидања Студенице, а тај мотив је познати мит о Антиопи. Код Метериза има два надгробна камена. По предању на том месту сахрањене су две сестре, које су замениле брата јединца и оне погинуле у борбама (један камен је употребљен недавно, да се премошћује река).
Остали подаци о селу.
Гробље је било до 1927. код цркве у Дмитровој Реци, а сада је одређено место на Улицама. Код Симеунове Чесме подигнуте су нове зграде задружног дома, општине и основне школе.
Село Дежева је споменуто 1282, око 1316. године и унето је у Епшелвицову карту из прве четврти 18. века. У „селу Дежеви рођен је духовник Тодосије“, који је умро у Студеници 1801 . године.
Порекло становништва.
Данашњи родови, мимо два, су новији насељеници. Године 1948. имало је 51 становника.
Мухамедански родови:
-Татаровићи, 2 куће, су од Татара у Новом Пазару.
-Усејиновић, 1 кућа, се доселио из Новога Пазара.
Неколико родова одселило се за Турску 1913. године.
Хришћански родови:
-Шућурци, Шућуровић, 1 кућа, Св. Лука и Ђурђиц и:
-Патрићевићи, 3 куће, Св. Никола, су старинци.
-Биорци, Стевановићи, 3 куће, су од Сарића у Алуловићу; дошли из подгорског Тврђева око 1840. године.
-Милошевић, 1 кућа, је од Милошевића у Блажеву.
-Колашинац, 1 кућа, Св. Петка, слава земље Св. Лука, је Гаш из Колашина на Ибру, досељен 1900. године.
-Дишовић, 1 кућа, је од Прдонића у Рајетићима на Рогозни.
-Шарац, 1 кућа, Св. Мрата, је од Кулиза из подгорског Штитара.
-Јовановићи, 2 куће, Милетић, 1 кућа, Св. Арханђео, су од Кулиза из Полаза.
-Гавриловић, 1 кућа, је од Гавриловића у Калудри.
-Јевђовићи, 2 куће, су од Сарића у Бучу, засеока Тењкова.
-Ратковић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч.
-Станчићи, 4 кућа, Св. Јован, су из Врановине; имају одељаке у Белом Пољу под Голијом.
По натписима на надгробном камењу у селу су били:
-Дедићи (св. Игњат) 1883. године;
-Бешевићи (св. Арханђео);
-Кошковци и:
-Мркоњци 1869. године.
Одселили се:
-Издерићи у Судско Село;
-Радетићи у Нови Пазар;
-Чизмићи (Ђурђевдан) у Мислопоље код варошице Рашке и:
-Сеновићи у Судско Село.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
