Поједини историчари, међу њима и К. Јиречек, наводе да је град Борач био омиљено боравиште и летња резиденција деспота Стефана Лазаревића. Према сачуваним историјским изворима може се утврдити да је деспот сасвим сигурно само једанпут боравио у граду Борчу. Ипак ако се имају у виду чињенице да је у то време Борач био најважнији град у овом делу деспотовине, и да је деспот Стефан имао летњиковац у Белом Пољу, вероватно је да се он у Борчу чешће задржавао него што то писани извори показују.
2. децембра 1405. године, у граду Борчу, деспот Стефан Лазаревић је примио дубровачке поклисаре Мартина Растића и Матка Градића и републици светог Влаха потврдио старе трговачке повластице.
Са српске стране, поред деспота Стефана, овом чину су присуствовали и логотет Богдан, велики челник Хребељан и војвода Милтош. Ова повеља је први уговор о српско-дубровачким односима издат након 1389. године.
Забележено је да су 8. јуна 1427. године, дубровачки поклисари Паскоје Рестић и Јуније Градић посетили деспота у Белом Пољу код Борча.
О значају средњовековног града Борча говори и чињеница да је приликом поделе српске Деспотовине на нове управне јединице „власти“, била образована и борачка власт са седиштем у граду Борчу.
У то време, Млетачки картограф фра Мавро радио је на своjoj kарти света ( il Mappamondo), међу малобројним означеним местима на територији тадашње српске државе, он је са Borazo означио град Борач. Према међусобном односу насеља уписаних на карти може се недвосмислено закључити да Borazo представља град Борач у Гружи.
Није познато када је тачно заснован град Борач. Град Борач је озидан на остацима Римских темеља. После пропасти Источног римског царства утврђење на Борачком кршу је било порушено и запустело. Вероватно је касније обнављан у време Византије. Константин Јозеф Јиречек, чешки историчар, који је рад посветио изучавању прошлости балканских народа, нарочито Срба, сматра да је Борач као насеље засновало јужнословенско племе Бодрићи које је било насељено у области Груже. У различитим старим записима Борач се се спомиње као Градь Борьчь, Борачь, Castrum Borich, Boroch, Borith, Borych, Borcz, Barch, Borac, Boraz, Boraç.
Први помен Борча у историјским изворима не односи се на град Борач већ на жупу истог имена.
Име жупе Борач у историјским изворима се јавља 1220. годинеу повељи краља Стефана Првовенчаног којом он оснива манастир Жичу и дарује јој села и жупе.
У повељи пише: “У сије Жупе приложисмо под област сије цркви Крушилницу, Мораву, Борач, Лепенице обеБелица, Левач, Лугома, Расина и Јелшаница.“ Краљ Стефан Првовенчани је поред Борча и Топоницу гружанску и Сибницу са Округлом навео 1220.године у дародавници својој задужбини манастиру Жичи.
Из историјских извора није познато име ни једног властелина који је био на челу жупе Борач. По народном предању, у време цара Душана, Борчем је управљао војвода Борис Крњчетић. Према П. Ж. Петровићу, у граду Борчу је живео челник деспота Стефана Радич Поступовић, па се посредно може закључити да је он био господар Борча. Ипак овај податак је објављен без цитирања изворне историјске грађе па се не може узети као веродостојан. Можда би господара Борча требало тражити међу тројицом властелина који су поред деспота Стефана потписали повељу о потврђивању трговачких привилегија Дубровчанима.
Први писани помен града Борча у историјским изворима се јавља 1389. године и у вези је са походом угарског краља Жигмунда Луксембуршког против Срба. У октобру 1389. Угри су кренули из Мачве према Руднику и путем који је водио преко Врбаве, Белог Поља и Бечевице продрли у Гружу где су почетком новембра опседали и заузели утврђене градове Борач и Честин. О заузимању ових градова крањ Жигмунд пише у најмање осамнаест повеља а краљица Марија у најмање две повеље. Краљ Жигмунд је седам повеља издао под самим градом Борчем, где се налазио главни угарски штаб.
Османлије су први пут заузели Борач 1. јула 1438. године приликом похода султана Мурата II на деспотовину. На основу Сегединског мира 1444. године, Борач је заједно са другим освојеним градовима враћен деспоту Ђурђу.
Борач је 1458. године поново пао под Османлијску власт.
Средњовековни Борач се налазио на важном путу који је повезивао Београд и Рудник са клисуром Ибра и долином Рашке. Поред гружанског средњовековног града Борча постојала су још два средњовековна утврђења са истим именом. То су Борач код Власенице у Босни у поседу властелинске породице Павловића и Борач у Дреници на Косову, којим је управљао Вук Бранковић.
У пописном дефтеру из 1476.године, Борач је наведен под именом Подград са 5 домова. У истом дефтеру су пописана и села Топоница (која се тада звала Тополница) са 14 домова, Прлуга (Парлог, засеок села Гунцати) са 18 домова, Гривац са 7 домова, Горња Драча са 8 домова и Доња Драча са 3 дома, Драгошића (Драгушица) и Заборовица (Забојница) опустела села, Книће (Кнић) са 27 домова и Коњуша са 11 домова.
АУТОР: Сарадник портала Порекло Саша Зарић
