Порекло становништва села Себечево, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Себечево је највеће насеље у пределу. Оно је, с потесом, у средњој и доњој долини Себечевке, с кућама на обе стране реке, груписане по махалама: Горње Себечево ниже Турјака (хришћани називају планину Марковина, а мухамеданци казују, да је то део Турјака); Ганића Махала с кућама на речној тераси с десне стране реке; крај Грнчари су у југоисточном делу насеља, а Крај Кути су с кућама ниже развођа на Врачевцу (мухамеданци је називају: Рачевац); крај Кривајаје ниже Кута с кућама са обе стране реке; крај Бубреговиће је између реке и Великог Врха; крај Врачевац је ниже планине истог имена, повише Белешковине; Поток Махала или Белешковима је поред peкe; крај Смаковиће је на речној тераси на десној страни реке; Зеленовиће је између реке и Великог Врха; Спужаниће је најнижи део насеља са обе стране реке.
Воде.
Вода се узима са извора, стублина и устава. Мариновићи у Криваји и у Бубреговићу имају по чесму. Стока се поји на потоцима и реци. На Себечевки има неколико поредовничких воденица, од којих је највећа Чекрлијска у Белешковини.
Земље и шуме.
Њиве су у окућницама и на странама побрђа, али су плодније оне поред реке, јер се наводњавају; шуме се непрестано крче и претварају у зиратну земљу; испаше су по Врачевцу, Великом Врху, Турјаку, Градини, Ловишту, Равном Гају и Бачвару.
Историјат и старине у селу.
Себечево и Бубреговићи забележени су у Сопоћанском поменику. Остатака старих насеља има на неколико места. У Бубреговићу је, под Паљевским Брдом, хришћанско гробље с темељима црквине. У Ганића Махали има дуварина и темељи од црквине на Гробљишту. У Горњем Себечеву једва се познају темељи од црквине. У Спужанићу једно место назива се Велика Црквина, а друго је Мала Црквина, на којима нема видних остатака цркава.
Остали подаци о селу.
Себечево, без Бубреговића, имало је 1948. године 697 становника, а Бубреговиће 137.
Порекло становништва.
У Зеленовићу су:
-Зеленовићи, 5 кућа, Св. Лука, су Ровчани; зову их Ерама, јер су неко време били у збегу међу Старовлашанима, па се повратили.
-Милосављевићи, 4 куће, Радовановићи, 2 куће, Ђурђевдан, су Дробњаци, старији досељеници.
-Михаиловић, 1 кућа, Св. Арханђео, је Васојевић.
У Спужанићу су:
-Зеленовић, 1 кућа.
-Пантовићи, Сретеновићи, 4 куће, су од Михаиловића у Зеленовићу.
-Нововић, 1 кућа, Лесендра, је Васојевић, из Брусника у Старом Влаху, досељен 1925. године.
У Бубреговићу су:
-Зеленовић, 1 к.
-Маринковићи, 2 куће, Ђурђиц, су Дробњаци, од Михаиловића у сопоћанском Забрђу; имају одељаке у Орахову у Подбуковику.
-Павловићи, 2 куће, Св. Јован, су досељени из суседне Слатине 1921. године, старином из рожајске Буковице; имају одељаке у Новом Пазару.
У Ганића Махали су:
-Зеленовић, 1 кућа и:
-Нововић, 1 кућа.
У Криваји су:
-Маринковићи, 3 куће, су од Маринковића у Бубреговићу.
У Горњем Себечеву су:
-Старовлашани, 2 куће, Св. Никола, су досељени из Старог Влаха.
Помухамедањени родови:
У Ганића Махали:
-Ганићи, 7 кућа, су Кучи, прешли из Пископоваца, преци дошли из Плава.
-Чмањак, 1 кућа, је досељен из Чмањака на Ибру.
-Црновршанин, 1 кућа, су из из рожајског Црног Врха, досељени 1908. године, предак из пећке Јабланице.
У Белешковини су:
-Ганићи, 2 куће.
-Мекић, 1 кућа је Куч, од Мекића у Рогињу.
-Црновршани, 4 куће, су од Црновршана у Ганић Махали.
У Горњем Себечеву су:
-Бачевци, 4 куће, су Кучи из рожајских Бачеваца; крвни рођаци хришћанима Бачевцима у Супњу код ушћа Рашке и помухамедањеним Еминовићима у Смолући.
-Бишевци, 5 кућа, су Кучи, из рожајског Бишева, досељени 1903. године.
-Бишевци други, Муковићи, 2 куће, су досељени из Бишева, старином из околине Крагујевца; имају крвне рођаке Муковиће у дежевском Мишчићу.
-Лотинци, 3 куће, су досељени из Улотине на Лиму.
-Доловац, 1 кућа, је Куч, из Штавице, досељен 1913. године.
У Врачевцу су:
-Гусињац, 1 кућа, је Куч. досељен из суседне Слатине, отац пореклом из Гусиња.
-Шипчани, 3 куће, су Кучи из штавичке Шипче, у пештерском Сувом Долу.
У Бубреговићу су:
-Мекићи, 3 куће, су Кучи од Мекића у у Белешковини.
-Хамзагић, 1 кућа, је досељен из Тутина око 1900. године.
У Криваји су:
-Кучевићи, 2 куће, су досељени из Бијелог Поља, 1916. године.
У Смаковићу су:
-Смаковићи, Брунчевићи, 6 кућа, су старији досељеници непознатог порекла.
-Хамзагићи, 2 куће, су од Хамзагића у Бубреговићу.
-Качар, 1 кућа, је Куч из рожајске Буковице, досељен 1917. године.
У Кутима су:
-Црновршани, 6 кућа, су од истог рода у Ганић Махали.
-Јабланичанин, 1 кућа, је досељен из рожајске Јабланице, 1924. године. Кучи Коматине одселили се у Нови Пазар.
-Диздаревић, 1 кућа, су Клименте у Бубреговићу, досељени из штавичког Годова.
-Мурић, Јабланичанин, 1 кућа, је досељен из рожајске Јабланице око 1890. године.
*
Порекло становништва насеља Бобовик (по књизи Бобивик), сада у саставу села Себечево.
Положај и тип насеља.
Бобовик је на десној страни Себечевке, недалеко од њена ушћа у Рашку, са кућама на побрђу између Градине и Великог Врха (1080 м).
Воде.
Изворске воде има у изобиљу: Преображење, Глава повише кућа, Кладенац ниже кућа и три чесме у селу немају називе.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су на Доброј Страни, Падини, Крчанику и њиве у луговима поред Рашке; испаше и шуме су на Златаревини и по Великом Врху.
Старине, име и осталиподаци о насељу.
Остатака од старог гробља и црквине има на Црквини у потесу. Ту се сада копају хришћани. Мухамеданско гробље је на десној страни пута Нови Пазар—Сопоћани. Род Мурићи се копају на посебном месту, јер су арбанашког порекла. Назив села постао је по свој прилици по испупченом положају на коме је било старо насеље; Године 1948. село је имало 270 становника.
Порекло становништва.
Помухамедањени родови:
-Брунчевић, 1 кућа, су Кучи.
-Шековићи, 3 кућ, (под једним кровом), су Кучи, досељени из Бишева код Рожаја.
-Бишевци, 7 кућа, су Кучи из Бишева; крвни рођаци су им Бишевци у Јерки и Веверу.
-Османовићи су се одселили се у Нови Пазар.
Хришћански родови:
-Радовић, 1 кућа, Св. Арханђео, је Васојевић, досељен из Башче код Рожаја 1920. године.
-Вукићевић, 1 кућа, Лесендра, је Васојевић, досељен из Ерчега у Старом Влаху, 1923. године.
-Палибрци, 2 куће, Св. Јован, су досељени из Ерчега.
-Марсенић, 1 кућа, Св. Арханђел, је Васојевић досељен из Марсенића Ријеке 1925. године.
-Вукашиновић, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Глеђице у Старом Влаху 1929. године.
*
Порекло становништва насеља Рогиње, сада у саставу села Себечево.
Положај и тип насеља.
Рогиње је у присојној челенци сеоских потока, који код Бајевице утичу у Јошаницу. Опкољено је Великим Врхом, Враголијама и Црвеном Страном. Један крај села назива се Грнчари, у коме је старо становништво израђивале земљане „грнце“, по којима је крај добио назив.
Воде.
Село обилује изворском водом: Белан поред „наде“, Кахровача, Барник и чесма код Крша. Стока се поји на потоку.
Земље и шуме.
Њиве су средње родности на местима Разбојишту, Јасику, Бредњи, Даништу, Малој Бакчи, Чајиру; ливаде су у Јеребазу (Крушаку) и Џаковске Ливаде код Чесме; шуме и испаше су на Великом Врху, Враголијама и долини потока.
Остали подаци о насељу.
Од старог села остало је гробље „влашко“ с темељима од црквине. По натпису на надгробном камену Пауна Јанковића, Рогињца из 1817. године, сахрањен код Петрове Цркве, дознаје се, да је Рогиње било у првој половини 19. века хришћанско село.
Порекло становништва.
Српски родови:
-Бугарићи, 2 куће, су из Бугарића на Ибру, досељени око 1840. године.
-Међедовићи, Бихорци, 2 куће, су досељени из Бихора око 1850. године.
-Дражанин, Чолаковић, 1 кућа, је Куч, досељен из рожајске Драге; од њих су Чолаковићи у Паралову, Гошеву и Жирачком Доцу.
-Мекићи, Колашинци, 2 куће, су род Мекићима у Жирачком Доцу и себечевским Бубреговићу и Белешковини, предак је пореклом из ибарског Колашина а старином од Гусиња.
У крају Грнчарима су:
-Бишевци, 2 куће, су Кучи, досељени око 1850. године.
-Бишевац други, 1 кућа, је Куч, досељен из Лукоцрева 1930. године.
-Петлаче, 2 кућ, су Кучи, досељени из Пископоваца.
Арбанашки родови:
-Џаковци, 2 куће, су досељени из Џакова (Жакова) код Истока у Метохији.
-Паљевац, 1 кућа, је Хот, отац се доселио из штавичког Паљева.
-Мурићи, Јабланичани, 5 кућа, су досељени из рожајске Јабланице око 1900. године, од њих су Мурићи у Бубреговићу.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
