Порекло становништва села Носољин, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Носољин је на левој страни Носољинске Реке, леве притоке Рашке, а у присоју Пупина Брда.
Тип села.
Село је долинског типа с кућама које су груписане по сродству, дели се на крајеве Водице, Бели Поток и на заселак Бело Поље. Крајеви се називају по родовима: Пајовићи, Арсовићи и Бабићи у Бабићском Потоку, а куће Вучковића су у врху села. Сеоски потес дели се на Пир(а)н према Векови, Равно Брдо и Крстац; Рудине и Мрчевица су до Трнаве, Трлине и Табачко Гувно. Крај Белоглавац је између Дуварина и Белог Поља, источно је Кита а јужно Молитва, Градина, Запис, Чардачина, Стара Кула, Поповско Брдо и Караула.
Воде.
Употребљава се вода с бунара, извора и чесама Бубан, Оборак, Водица, Бањишор; извор Капавац је ниже куће Арсовића, Слана Вода је у Белом Потоку, Мојсова Чесма и Кладенац су у Бабићском Потоку.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су измешане на местима: Подкућница, Гувниште, Дубоки До, Конопљиште, Кућевине, Кросје, Прокуповац, Плужевина, Селиште, Коњар, Лукчић (са шумом), Свињски До, Чаир, Подводнице, Плевњача, Пријелаз, Трнокос, Крстаче, Јоргован, Пашалија, Отава, Јагњило, Јарчиште, Со(х)а, Осојци, Борово, Јагодни До; утрина је по суседним брдима, а тамо су и шуме: Велико Брдо, Градина, Гај, Лаз, Прогон, Лећевиште, Чардачине, Шарчева Вода, Јасиковац, Угар, Баније, Ботиће, Медвеђак, Сељевине, Сува Вода, Просине, Просиште, Честар, Самчова Вода, Миленијин До, Врзине, Црни Крш, Рутовиште, Аниште, Репиште, Пландиште, Грозничавац, Дебелица, Јелезов До, Старо Село, Рујиште, Вукова Бара, Метловина, Шутин До, Салашина, Корита, Бабина Вода, Вртељка.
Старине у селу.
На Старом Селу било је старо насеље, а још старије на Селишту. На врху брда Бригаде има гробова изгинулих војника 1876. године. Село има два гробља, једно усред села, друго млађе у долини Белог Потока.
Име, историјат и остали подаци о селу.
Име селу је по неком старом властелину Носу, који је ту имао посед. Носиљин са засеоком Белом Пољаном споменути су 1363. године, па се Носољин споменуо и 1711. године. У Носољину било је 1869. године 40 кућа са 249 становника, а 1948. године 268 становника.
Порекло становништва.
Старији родови:
-Пантелићи, Минићи, 7 кућа, Нешовићи, 6 кућа, Вучковићи, 4 кућа, Ђорђевићи, 1 кућа, Јевђовић, 1 кућа, (Арсенијевићи изумрли) су од Куча Огњановића у суседном Белом Пољу.
-Бабићи, 6 куће, Св. Стеван, су Клименте.
-Симићи, Арсовићи, 10 кућа, Св. Никола, предак досељен из Ржане у Студеници, у којој имају крвне рођаке; они су, по предању, крвни рођаци народном војводи Арсенију Ломи (погинуо 1815); имају одељаке у Рашкој.
Млађи родови:
-Симовићи, 12 кућа, Пајовићи 2 куће, Св. Арханђео, су Морачани, дошли из Крњина у рашком Ибру.
-Тиосављевић, 1 кућа, Св. Игњат, слава земље Арханђео, је досељен из Дивичњака код Новог Пазара.
-Бургија, Џока, Милићевић, 1 кућа, Св. Јован, био у пограничној служби, из Плоче под Жељином; довео „простава“ (зета) из бањске Бреснице.
-Маџуновић, 1 кућа, Св. Лука, Ровчанин, дед дошао из Колашина на Тари.
-Мутавџићи, 2 куће, су од Мутавџића у Доњој Тушимљи.
-Асовић, 1 кућа, Св. Илија, је у крају Водицама, досељен из Рженице код Иванграда 1918. године.
-Вујанац, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Зарева у Брвеници.
-Чешљарац, 1 кућа, Св. Стеван, је Пипер, досељен из суседне Трнаве.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
